Donosilac odluke i

njegove preferencije

Prof. Dr Svetlana Rakočević

21.10.22 1
DO I PREFERENCIJE
 Savršeno racionalan pojedinac
 da smanji ili izbegne gubitke, odnosno da
poveća dobitke
 princip maksimizacije lične koristi (prilikom
izbora)
 ne poznaje izbore iz navike, brzoplete,
nepromišljene ili hirovite odluke
 Formira se lista individualnih
preferencija.
 Izbor jutarnje garderobe
 Izbor proizvodnog programa
21.10.22 2
DO I PREFERENCIJE
 DO raspolaže skupom akcija
(alternativa) koje imaju samo po jedan
poznati ishod
 Preferencije između alternativa,
određuju se na osnovu preferencija
između njihovih ishoda.
 Akcije (alternative) ćemo obeležiti sa
Ai, i=1,2,...,m.

21.10.22 3
1.RELACIJA PREFERENCIJE
 Ako je alternativa x bolja od alternative
y, onda kažemo da je x strogo
preferirano u odnosu na y
xPy

 DO će izabrati alternativu x a biće

razočaran ako je prinuđen da prihvati
alternativu y

21.10.22 4
2.RELACIJA INDIFERENCIJE
 Ako su alternative x i y jednako dobre,
kažemo da smo indiferentni između x i y
xIy

 DO je svejedno koju će alternativu

izabrati, odnosno biće podjednako
zadovoljan ili razočaran

21.10.22 5
USLOVI RACIONALNOSTI
 Da bi DO doneo racionalnu odluku,
potrebno je da preferencije
zadovoljavaju uslove racionalnosti
 Uslovi racionalnosti su:
 Asimetričnost
 Kompletnost
 Tranzitivnost

21.10.22 6
USLOVI RACIONALNOSTI
 1.ASIMETRIČNOST - Za bilo koje
dve alternative x i y važi pravilo
 
Ako je xPy, onda nije yPx

Primer: Ako preferiramo plivanje u odnosu na

skijanje, onda ne možemo istovremeno
preferirati skijanje u odnosu na plivanje

21.10.22 7
POSLEDICE ASIMETRIČNOSTI
-Ako je xPy, onda nije xIy

Primer: Ako više volimo odlazak na more u odnosu na

planinu, onda ne možemo biti indiferentni između njih.

-Ako je xIy, onda nije xPy i nije yPx

Primer: Ako jednako volimo Coca colu i sok od

pomorandže, onda ne možemo istovremeno preferirati
jedno od dva pića.

21.10.22 8
STABILNOST PREFERENCIJA
 Relativna stabilnost preferencija znači da se
ne menjaju u periodu između izbora
alternative i njene realizacije
 Primer: Ako preferiramo alternativu x u odnosu na
y, onda ćemo preferirati i ishod alternative x i
dalje preferirati u odnosu na ishod alternative y
(koju nismo izabrali)
 Relativno stabilne preferencije mogu biti:
 Striktno (bezuslovno) stabilne
 Relativno nestabilne

21.10.22 9
USLOVI RACIONALNOSTI
2.KOMPLETNOST
 Za bilo koje dve alternative x i y, važi
sledeće:
-ili preferiramo x u odnosu na y
-ili preferiramo y u odnosu na x
-ili smo idiferentni između njih
 
xPy, ili yPx, ili xIy

21.10.22 10
USLOVI RACIONALNOSTI
3.TRANZITIVNOST
 Za bilo koje tri opcije x, y, i z važi:
Ako x preferiramo u odnosu na y, y
preferiramo u odnosu na z, onda x
preferiramo u odnosu na z tj.

ako xPy i yPz onda xPz

Primer: Ako jabuku više volimo od kruške, krušku više

volimo od šljive, onda jabuku više volimo od šljive.

21.10.22 11
TRANZITIVNOST
 Ako smo indiferentni između x i y, i
indiferentni između y i z, onda smo
indiferentni i između x i z tj.

ako xIy i yIz onda xIz

21.10.22 12
POSLEDICE TRANZITIVNOSTI
 a)Ako x preferiramo u odnosu na y a indiferentni smo
između x i z, onda z preferiramo u odnosu na y tj.
 
ako xPy i xIz, onda zPy
 
 b)Ako x preferiramo u odnosu na y i indiferentni smo
između y i z, onda x preferiramo u odnosu na z tj.

ako xPy i yIz, onda xPz

 Može se dogoditi da naše preferencije ne budu tranzitivne

21.10.22 13
PRIMER
 Pretpostavimo da turista iz Njujorka treba da se
opredeli između putovanja u Pariz, London ili Rim. Ako
-Pariz preferira u odnosu na London zbog lepote grada i
mogućnosti atraktivnijeg provoda
-London preferira u odnosu na Rim zbog odsustva
jezičke barijere i druženja sa prijateljima koji tamo žive
-Rim preferira u odnosu na Pariz zbog klime i cene
aranžmana
 Gde će otputovati? Da li njegove preferencije
ispunjavaju uslov tranzitivnosti. Zašto?

21.10.22 14
CIKLIČNE PREFERENCIJE
 Cikličneili kružne preferencije
xPy, yPz, zPx
 Karakteristike:
-nije moguće odrediti najbolju opciju
-uvek postoji jedna opcija koja je bolja u
odnosu na izabranu.
 Uslov tranzitivnosti je predmet
polemike (šoljice kafe)

21.10.22 15
Zaključak
 Uslovi
 asimetričnosti
 kompletnosti i
 tranzitivnosti preferencija
predstavljaju fundamentalne pretpostavke
racionalnog odlučivanja.
 Ako su ovi uslovi zadovoljeni u mogućnosti smo
da alternative poredimo i da na osnovu
formirane rang liste alternativa (po prioritetu)
vršimo izbor

21.10.22 16
PRIMER
 Pretpostavimo da
treba da izaberemo
Rang Alternative
jednu od sledećih pet
alternativa x,y,z,v,w. 1 X
Neka među njima
2 Y
postoje sledeći odnosi:
xPy, yPz, zIv, vPw. 3 Z,V

Potrebno je sastaviti
4 W
rang listu i odrediti
najbolju alternativu.

21.10.22 17
ORDINALNA F-JA
KORISNOSTI
 Svakoj opciji može da se
pridruži neki broj, koji Alternativa Korisnost
odražava relativan značaj ili X 4
korisnost koju nam ta opcija
pruža. Y 3
 Korisnost opcije se
obeležava sa u (.). Z,V 2

 Veći broj se, po pravilu,

W 1
pridružuje alternativi koja
je bolje rangirana.

21.10.22 18
ORDINALNA F-JA KORISNOSTI

 Uslov je, da za bilo koje dve alternative

x i y važi:
-u(x)>u(y) ako i samo ako je xPy
-u(x)=u(y) ako i samo ako je xIy.
 Ako alternativu x preferiramo u odnosu
na alternativu y, onda se preferiranoj
alternativi pridružuje veći broj

21.10.22 19
Primer
 Mladić i devojka se dogovaraju kako da
provedu veče.
 Devojka
 više voli bioskop od pozorišta,
 Više voli pozorište od koncerta,
 indiferentna je između bioskopa i večere u
restoranu, ali
 više voli da ide na koncert nego na večeru.
 Gde povesti devojku da bi bila zadovoljna?

21.10.22 20
Rešenje
 x-bioskop
 y-pozorište
 z-koncert
 w-večera u restoranu

xPy  xPz  wPz 

  xPz,   wPz ,   nemoguce
yPz  xIw  zPw

21.10.22 21
 ANALIZA ODLUČIVANJA
MODEL DONOŠENJA ODLUKE

Prof. dr Svetlana Rakočević

21.10.22 22
Uvod u analizu odlučivanja
 Okruženje je izuzetno kompleksno i
dinamično
 Prirodu je teško shvatiti i razumeti
 Veliki broj činilaca koji utiču na alternative
 Teško je prebrojati sve alternative
 Teško je proceniti verovatnoće javljanja
različitih stanja prirode

21.10.22 23
Model analize odlučivanja
 Korak 1: Strukturiranje problema
 Nabrajanje svih mogućih alternativa odlučivanja,
stanja prirode i plaćanja (ishoda)
 Korak 2: Analiza neizvesnosti
 Dodeljivanje verovatnoća svim mogućim stanjima
 Korak 3: Analiza korisnosti ili preferencija
 Korak 4: Izbor optimalne strategije
 Na osnovu prihvaćenih kriterijuma (ONV, OŽ...)
 Korak 5: Prikupljanje novih informacija
 Iz uzorka radi smanjenja neizvesnosti i izbor u
svetlu novih informacija

21.10.22 24
Vrste analize odlučivanja
 Analiza odlučivanja sa apriori verovatnoćama
 Ukoliko se donosilac odluke ne izlaže rizičnom
ponašanju prema posledicama, izbor najbolje odluke
treba da sledi korake 1, 2 i 4
 Analiza odlučivanja sa korisnostima
 Ukoliko se donosilac odluke izlaže rizičnom
ponašanju prema posledicama, izbor najbolje odluke
treba da sledi korake 1, 2, 3 i 4

21.10.22 25
Vrste analize odlučivanja
 Analiza odlučivanja sa uzorkovanjem
 Ukoliko se donosilac odluke upusti u proces
prikupljanja dodatnih informacija radi smanjenja
neizvesnosti, izbor najbolje odluke treba da sledi
korake 1, 2, 4 i 5.
 Analiza odlučivanja bez apriori verovatnoća
 Ukoliko DO ne raspolaže mogućnošću dodeljivanja
apriori verovatnoća stanjima prirode, već koristi
neke poznate metode

21.10.22 26
Vrste analize odlučivanja
 Model višeetapne analize odlučivanja ili
drvo odlučivanja
 Prirešavanju problema čest je slučaj da
početno razmatrane akcije kreiraju novi
skup alternativa
 Kada nije moguće doneti samo jednu odluku
za ceo problem već se mora doneti čitava
serija odluka

21.10.22 27
Analiza odlučivanja

 Analiza odlučivanja se može

prikazati na dva načina. To su:
TABELA odlučivanja
DRVO odlučivanja

21.10.22 28
Tabela odlučivanja
 Tabela odlučivanja sadrži:
 akcije (alternative)
Ai , i  1,2,..., m
 događaje (stanja prirode)
S j , j  1,2,..., n
 ishode akcija

Vij , i  1,2,..., m; j  1,2,..., n

21.10.22 29
TABELA ODLUČIVANJA
 Pravilna konstrukcija tabele odlučivanja
zahteva:
 da je skup alternativa kompletan
 da je skup događaja kompletan
 da se događaji među sobom isključuju
 da su ishodi izraženi numeričkim vrednostima i
to kao pokazatelji uspeha (vij) ili pokazatelji
korisnosti (uij).

21.10.22 30
TABELA ODLUČIVANJA
DOGAĐAJI

AKCIJE
S1 S2 ... Sj ... Sn

A1 v11 (u11) v12 (u12)   v1j (u1j)   v1n(u1n)

A2 v21 (u21) v22 (u22)   v1j (u1j)   v2n (u2n)

... ... ... ... ... ... ...

Ai            
vij (uij)

... ... .... .... ... ... ...

Am vm1 vm2 ... vmj ... vmn

21.10.22 31
DRVO ODLUČIVANJA
 Drvo (ili stablo) odlučivanja je grafički, odnosno mrežni
model prikazivanja problema odlučivanja.
 Drvo počinje čvorom odluke, koji prikazujemo kvadratom,
čije grane predstavljaju moguće alternative Ai i=1,2,...,m.
 Na krajevima ovih grana nalaze se čvorovi događaja, koji
se prikazuju krugovima, a oni se račvaju na grane mogućih
događaja Sj, j=1,2,...n.
 Na krajevima ovih grana nalaze se ishodi, vij (ili uij),
i=1,2,...,m; j=1,2,...n, koji su rezultat svesno izabrane
akcije Ai i slučajno realizovanog događaja Sj.

21.10.22 32
Drvo odlučivanja-opšti oblik
S1
u11
A1 Sj
u1j Ishodi
Sn u1n

S1
u i1
Čvor odluke Ai Sj
u ij
Sn
u in
S1
um 1
Am Sj
um j
Sn
Čvor događaja um n

21.10.22 33
PRIMER
Jedna trgovina ima mogućnost da nabavi 4
muzička uređaja po ceni od 100$/kom.
 Uređaji se mogu prodati po ceni od
200$/kom.
 Nacrtati tabelu odlučivanja
 Tabelu plaćanja i
 Tabelu žaljenja.

21.10.22 34
PRIMER
 1.Definisati AKCIJE (alternative)
-A1, ući u posao
-A2, odbiti posao
 2.Definisati STANJA PRIRODE - tražnja za ovim
uređajima od strane potencijalnih kupaca.
- S0=0, ako nema tražnje
- S1=1, ako postoji tražnja za jednim proizvodom
- S2=2, ako postoji tražnja za dva proizvoda,
- S3=3, ako postoji tražnja za tri proizvoda,
- S4=4, ako postoji tražnja za sva četiri proizvoda

21.10.22 35
TABELA PLAĆANJA

Stanja S0=0 S1=1 S2=2 S3=3 S4=4

Akcije
a1 -400 -200 0 200 400
a2 0 0 0 0 0

Količina 4 uređaja, nabavna cena 100$, prodajna cena 200$

21.10.22 36
TABELA ŽALJENJA (KAJANJA)
Žaljenje je propušteni profit koji nastaje zbog toga što nije
izabrana najbolja akcija u slučaju nastupanja
odeđenog stanja ( to je “gubitak prilike”)

Stanja S0=0 S1=1 S2=2 S3=3 S4=4

Akcije
a1 400 200 0 0 0

a2 0 0 0 200 400

21.10.22 37
Žaljenje-objašnjenje
 Žaljenje k10 (a1/s0)=400 znači da DO žali za
potrošenih 400$
A -ušao u posao, uložio 400$ i izgubio ih jer je
1
nastupio događaj s0
 Žaljenje k24 (a2/s4)=400 znači da DO žali za
propuštenih 400$ moguće zarade
A - nije ušao u posao, a da je ušao zaradio bi
2
400$ jer je nastupio događaj s4

21.10.22 38
SITUACIJE ODLUČIVANJA
 Uslovi izvesnosti -unapred poznate sve
karakteristike okruženja
 Uslovi neizvesnosti (potpune)-kada možemo
da odredimo buduće događaje ali ne i
verovatnoću njihovog pojavljivanja
 Uslovi rizika (merljive neizvesnosti)-kada su
poznate verovatnoće javljanja svakog
pojedinačnog događaja

21.10.22 39
Uslovi izvesnosti-
tabela odlučivanja
Akcije Događaji
S1 S2 ... Sj ... Sn
A1 v11 v12 v1j (u1j) v1n(u1n)
(u11) (u12)
A2 v21 v22 v1j (u1j) v2n (u2n)
(u21) (u22)
... ... ... ... ... ... ...
Ai vij (uij)
... ... .... .... ... ... ...
Am vm1 vm2 ... vmj ... vmn

21.10.22 40
USLOVI RIZIKA
 Događaji se međusobno isljučuju tj.
disjunktni su, pa je verovatnoća njihovog
istovremenog javljanja jednaka nuli.
 Zbir pojedinačnih verovatnoća svih
događaja jednaka je jedinici, tj.
P(S1)+P(S2)+...+P(Sn)=1.
 Verovatnoće događaja Sj obeležavamo
n
kraće sa P(Sj)=pj, pri čemu je  p j  1
j 1

21.10.22 41
USLOVI RIZIKA
 Očekivana vrednost akcije Ai,
(i=1,2,...,m,) ako je pj verovatnoća
nastupanja nekog stanja, a vij ishod
(plaćanje), jednaka je
n
OV ( Ai )   p j vij
j 1

21.10.22 42
Zaključak
 Da li će se neka situacija tretirati kao
situacija izvesnosti, rizika ili
neizvesnosti zavisi od preciznosti i
pouzdanosti sa kojom ocenjujemo
verovatnoće nastupanja događaja

21.10.22 43
DOMINANTNE I DOMINIRANE
AKCIJE
 DOMINANTNA akcija-akcija čiji su
ishodi u svim okolnostima (stanjima)
jednako dobri a bar u jednoj okolnosti
bolji od ishoda druge akcije
 DOMINIRANA akcija- druga, inferiorna
akcija

21.10.22 44
PRIMER 1
 Žurimo na posao. Do
S1 S2
posla imamo dobru Akcija zastoj nema
tramvajsku vezu. zastoja
 Tramvaj kasni pa A1 kasnim stižem na
odlučujemo da uzmemeo taksi vreme
taksi.
A2
 Zbog gužve u saobraćaju bez kasnim kasnim
ni taksi nije siguran da taksija
ćemo stići na vreme

21.10.22 45
PROBLEMI PRI FORMIRANJU
TABELE ODLUČIVANJA
 Alternative nisu precizno definisane
(nastavljam da čekam taksi, idem peške,
krećem svojim kolima)
 Situacije nisu precizno definisane
(zastoj 10 minuta, zastoj do 20 min,
zastoj duži od 20 min)
 Ishodi akcija nisu numerički iskazani
(brojčano)

21.10.22 46
PRIMER 1-dalje

Zast. Zast. Duže

do 10 od 10- od 20
 Odlučili smo da Akcija
min 20min min
biramo između
odlaska na posao A1
peške ili taksijem. taksi 0 16 25
 Cilj je da se A2
minimizira vreme peške 20 20 20
kašnjenja.

21.10.22 47
Drvo odlučivanja za primer 1

S1 S1 0
0
A1 S2
A1 S2 16
16
S3 S3
25 25

S1
20
A2 S2 A2 20
20
S3
20

21.10.22 48
Kada koristiti drvo odlučivanja ?
 Kada se izbor vrši između akcija na čije
ishode utiču različite grupe spoljašnjih
faktora
 U uslovima rizika (kada verovatnoće
pojedinih događaja variraju u zavisnosti
od preduzete akcije)
 U sekvencijalnom odlučivanju (nizovi
međusobno povezanih odluka)

21.10.22 49
Primer
 Pretpostavimo da ste nasledili malo seosko imanje i da se dvoumite
između investicija u proizvodnju malina (A1) i gajenja pilića (A2).
 Tražnja za malinama je visoka i mogli biste da prodate celokupnu
proizvodnju, ali će njen kvalitet zavisiti od klimatskih uslova. U
slučaju nepovoljnih uslova (S1) pretrpeli biste gubitak od 100.000
eur-a, u slučaju prosečnih uslova (S2) dobit bi iznosila 200.000 eur-
a, dok bi u slučaju vrlo povoljnih uslova (S3) dobit iznosila 300.000
eur-a.
 Ako se opredelite za gajenje pilića, onda će dobit zavisiti od tražnja.
U slučaju da je tražnja niska (S4) dobit će biti 50.000 eur-a, u
slučaju prosečne tražnje, dobit je 70.000 eur-a, dok biste u slučaju
visoke tražnje (S6) ostvarili dobit od 100.000 eur-a.

21.10.22 50
 Drvo odlučivanja
S1
-1 0 0
A1 S2
200
S3
300

S1
50
A2 S2
70
S3
100

21.10.22 51