Doc.

dr Dragan Janjušić
 EKONOMIJA
 POJAM, ETIMOLOGIJA REČI
 ŠTA JE EKONOMIJA?

 PREDMET IZUĆAVANJA

 OSNOVNA EKONOMSKA PITANJA

 RAZVOJ EKONOMIJE
 POJAM, ETIMOLOGIJA REČI

oikos = kuća, domaćinstvo

nomos = red, pravilo, zakon
oikos + nomos = pravila i zakonitosti privređivanja na nivou
domaćinstva, odnosno gradske privrede.
 DEFINISANJE EKONOMIJE
Ksenofon je pod ekonomijom podrazumevao pravila
upravljanja gazdinstvom.

Aristotel je identifikovao ekonomiju sa veštinom

pribavljanja dobara potrebnih za život i koja su korisna
kako za kuću tako i za državu.

Karl Marks ekonomskoj nauci daje izrazitu ideološku

dimenziju.
 EKONOMIJA KAO NAUKA

Zadatak ekonomije kao nauke jeste da otkrije objektivne

ekonomske zakonitosti koje vladaju proizvodnjom,
raspodelom, razmenom i potrošnjom.
 OSNOVNA EKONOMSKA PITANJA

Pol Samuelson (1915-2009)

ŠTA? KAKO? ZA KOGA?

PROUĆAVA KRETANJA U CELOJ PRIVREDI,

TRENDOVE KRETANJA CENA,
PROIZVODNJE,
NEZAPOSLENOSTI,
SPOLJNOTRGOVINSKE RAZMENE.
 RAZVOJ EKONOMSKE MISLI

Razvoj ekonomske teorije treba shvatiti, ne kao prosto uvećanje

ekonomskih ideja i stavova, povodom nekog pitanja ekonomske
prirode, već kao kumulativni rast u okviru kog su ekonomske ideje
prošle i evoluirale, te kao proces narastanja i transformacije starih ideja
u nove i njihovog napretka i usavršavanja u objašnjavanju ekonomske
stvarnosti.
 EKONOMSKA MISAO KROZ STORIJU
 EKONOMSKE IDEJE STAROG VEKA
 EKONOMSKE IDEJE SREDNJEG VEKA
 MERKANTILIZAM
 FIZIOKRATSKA ŠKOLA
 BRITANSKA KLASIČNA ŠKOLA
 MARKSIZAM ILI NAUČNI SOCIJALIZAM
EKONOMSKE IDEJE STAROG VEKA
VAVILON, ASIRIJA, EGIPA, KINA
GRČKA: HOMER, SOLON, PERIKLE, PLATON,
ARISTOTEL.
ANTIČKI RIM: MARKO POCIJE KATON,
BRAĆA TIBERIJE I GAJ GRAH,
MARKO TULIJE CICERON,
LUCIJE SENEKA MLAĐI.
 EKONOMSKE IDEJE SREDNJEG VEKA
 EKONOMSKE DOKTRINE HRIŠĆANSTVA :
AVGUSTIN BLAŽENI,
TOMA AKVINSKI

 EKONOMSKE IDEJE ISTOKA

KORAN,
IBN HALDUN
 KLASIČNA ŠKOLA
Adam Smit- Istraživanje o uzrocims i prirodi bogatstva naroda
David Rikardo – Načela političke ekonomije i oporezivanja

Marksistička politička ekonomija

Postklasični pravac političke ekonomije:

1. 1870-1930 period marginalne ili neoklasične škole

2. 1930-1970 period dominacije kejnzijanske ekonomije
3. 1970 nova neoklasična ekonomija
 MARGINALNA ILI NEOKLASIČNA
ŠKOLA
Napuštanje nekih od postulata klasične škole i uvođenje novih ideja i
teorijskih standarda, kao što su razmena i tržište, ravnotežna stanja
na tržištu.
U metodološkom smislu neoklasična analiza dobrim delom se
zasniva na metodološkom individualizmu.

Objašnjavanje cene dobara iz interakcije ekonomskih subjekata i

privatne svojine.
Utvrđivanje cene koja odgovara optimalnom stanjun ukupne
privrede.
 KEJNZIJANSKA EKONOMIJA

John Maynard Kejynes (1883-1946) – Opšta teorija

zaposlenosti, kamate i novca.

DRŽAVNI INTERVENCIONIZAM je jedna od najvažnii

karakteristika njegovog ekonomsko-teorijskog i ekonomsko-
političkog sistema
 NOVA NEOKLASIČNA EKONOMIJA

M. Fridman
F. Hajek
M. Ale

Ekonomski rast, a ne problem ravnoteže ekonomskog sistema

Privatna svojina i preduzetništvo su osnovne poluge rasta

Rast ponude novca treba da bude auomatski povezan sa rastom

realnog BDP
 MARKSIZAM
ILI
NAUČNI SOCIJALIZAM
 Sazidan je na temeljima svega pozitivnog što je dala nauka
 Ponikao je iz realnih društveno-ekonomskih prilika svoje epohe
 Upotpunili su dijalektički materijalizam, novim naučnim metodom
istorijskim materijalizmom.
 Političkoj ekonomiji su odredili novi predmet proučavanja; društveni
odnosi
 Otkrili su osnovnu protivrečnost kapizalizma, protivrečnost između
društvenog karaktera proizvodnje i privatnog kapitalističkog
prisvajanja
 Celovitost, potpunost i međusobna čvrsta povezanost i usklađenost
ideja sa filozofskim, ekonomskoteorijskim i društveno-političkim
idejama
 EKONOMIJA KAO POZITIVNA I
NORMATIVNA NAUKA
Predmet izučavanja pozitivne ekonomije je ponašanje proizvođača i
potrošača.
Celokupna neoklasična paradigma zasnivala se na postulatima
pozitivne ekonomske teorije.

Ekonomija kao normativna nauka predstavlja vrednosne stavove

pojedinca i društva u pogledu stanja i ciljeva njegovog razvoja.
Normativne tvrdnje imaju karakter preporuke i govore o tome kakvi
se rezultati od ekonomskih aktivnosti žele postići.
 MIKROEKONOMIJA I
MAKROEKONOMIJA

MIKRO- Posmatra i analizira ekonomske pojave na

nivou pojedinca, domaćinstva, preduzeća.
MAKRO- Posmatra pojave i analizira na nivou
društva kao celine i svakog njegovog globalnog
aspekta
 DESET NAČELA EKONOMIJE
 KAKO POJEDINCI DONOSE ODLUKE

 KAKO LJUDI MEĐUSOBNO DELUJU

 KAKO DELUJE PRIVREDA

KAKO POJEDINCI DONOSE ODLUKE
 Ljudi se suočavaju s odabirima koji s jedne strane
donose koristi, ali s druge strane i štete.
 Cena nečega je ono čega se morate odreći kako bi to
nešto dobili. Kako pojedinci donose odluke
 Razumni ljudi razmišljaju na granici.
 Ljudi reaguju na podsticaje
KAKO LJUDI MEĐUSOBNO DELUJU
 Trgovina može svima poboljšati život.
 Tržišta predstavljaju dobar način organizacije
ekonomskih aktivnosti.
 Države ponekad mogu poboljšati rezultate tržišta.
 KAKO DELUJE PRIVREDA
 Cene rastu kada država štampa previše novca.
 Društvo se suočava s kratkoročnom odlukom između
inflacije i nezaposlenosti.
 Standard građana neke zemlje zavisi od sposobnosti
zemlje da proizvede dobra i usluge
HVALA NA PAŽNJI