Kompozitni materijali

• Mnoge nove tehnologije zahtevaju materijale sa

kombinacijom svojstava koju nemaju ni legure,
ni keramički materijali, ni polimeri.

• Npr: komponente avionskih konstrukcija gde se

od materijala zahteva mala gustina, velika
čvrstoća i velika krutost.

• Ovakva svojstva imaju kompozitni materijali

(kompoziti), koji predstavljaju kombinaciju dva ili
više materijala sa različitim svojstvima u mikro
i/ili makroskopskoj razmeri.
 • Kompoziti mogu biti:
- ojačani česticama,
- ojačani vlaknima i
- laminatni.

Beton je kompozit ojačan česticama,

(mešavinu cementa i šljunka- peska);

stakloplastika je kompozit ojačan

vlaknima,
(staklena vlakna ubačena u matricu od
polimera);

šperploča je laminatni kompozit

(unakrsno lepljeni furniri drveta).
• Ako su čestice raspoređene ravnomerno, kompoziti
ojačani česticama su izotropni.
• Kompoziti ojačani vlaknima su po pravilu anizotropni,
• laminatni kompoziti su uvek anizotropni.

• Gustina kompozita ojačanih vlaknima (ρ), određuje se

primenom pravila mešanja:

ρc=Vmρm + Vvρv

Vm- zapreminski udeo matrice, Vv- zapreminski udeo

vlakana, ρm- gustina matrice, ρv- gustina vlakana.
• Određivanje čvrstoće i modula elastičnosti je
komplikovanije, jer zavisi i od dodatnih faktora, a ne
samo od zapreminskog udela i svojstava komponenata.
• Modul elastičnosti kompozita ojačanih vlaknima
zavisi od orijentacije vlakana u odnosu na
opterećenje.
• Odatle izraz Ec=VmEm + VvEv
važi samo za kompozit čija su vlakna u pravcu opterećenja.

• Kada je opterećenje upravno na pravac vlakna, modul

elastičnosti se određuje kao

Ec, Em i Ev - moduli elastičnosti

kompozita, matrice i vlakna.
• Čvrstoća kompozita ojačanih vlaknima zavisi od
veze između vlakana i matrice i ograničena je
deformacijom matrice.

• Stvarna zatezna čvrstoća Rmc skoro uvek je

manja od vrednosti koja se dobija po pravilu
mešanja:
Rmc = VmRmm + VvRmv
 Kompoziti ojačani česticama
• Kompoziti ojačani česticama sastoje se od matrice u koju
su smeštene čestice različitog oblika, ali približno istih
dimenzija u svim pravcima.

• Veličina i zapreminski udeo čestica znatno utiču na

svojstva ovih kompozita.

• Da bi se postiglo neophodno ojačavanje, čestice treba

da budu manje od 1μm u prečniku i ravnomerno
raspoređene u matrici.

• Zapreminski udeo čestica najčešće iznosi 30-40%.

• Najpoznatiji kompoziti iz ove grupe su kermeti.
• Kermeti predstavljaju kombinaciju keramičkih materijala
i metala.

• Najviše korišćeni kermeti sastoje se od tvrdih čestica

keramike, volframkarbida (WC) ili titankarbida (TiC), koji
su raspoređeni u metalnoj matrici, kao npr. kobalt.

• Ovaj kompozit se koristi za izradu alata za rezanje

kaljenih čelika.

• Tvrde čestice karbida obezbeđuju dobra režuća svojstva

i na povišenim temperaturama koje se javljaju pri velikim
brzinama rezanja.

• Međutim, alati za rezanje napravljeni samo od WC su

izuzetno krti.
Da bi se povećala
žilavost, čestice WC se
zajedno sa kobaltom u
prahu presuju i žare na
temperaturama iznad
temperature topljenja
kobalta, tako da
rastopljeni kobalt obloži
svaku česticu
volframkarbida.
 Kompoziti ojačani vlaknima
• Kompoziti ojačani vlaknima se dobijaju ubacivanjem
vlakana u meku matricu.
• Matrica:
→ prenosi silu sa vlakna na vlakno,
→ obezbeđuje plastičnost i žilavost,
→ sposobnost oblikovanja.

• Vlakna prenose opterećenje.

• Vlakna mogu da budu različite dužine i rasporeda, što

bitno utiče na svojstva kompozita.
• Čvrstoća kompozita ojačanih vlaknima zavisi od:
→ čvrstoće vlakana i njihove orijentacije,
→ zapreminskog udela vlakana u kompozitu,
→ od odnosa dužine i prečnika vlakna.
 Orijentacija vlakana
• Kompoziti sa proizvoljnom orijentacijom vlakana
ponašaju se izotropno, ali je efekat ojačavanja mali.

• Kompoziti sa vlaknima u jednom pravcu imaju optimalne

vrednosti čvrstoće i krutosti ako opterećenje deluje u
pravcu vlakana, ali su ova svojstva loša ako je
opterećenje upravno na pravac vlakana.

• Da bi se postigla dobra svojstva u više pravaca, koriste

se slojevi sa različitom orijentacijom (tkanjem) vlakana.
 Zapreminski udeo vlakana

• Sa povećanjem zapreminskog udela vlakana u

kompozitu rastu njegova čvrstoća i krutost.

• Gornja granica zapreminskog udela vlakana je

oko 80%.
 Odnos dužine i prečnika vlakna
• Dimenzije vlakna se definišu odnosom dužine l i prečnika
d.

• Sa povećanjem odnosa l/d svojstva kompozitnih

materijala se poboljšavaju.

• Vlakna sa većom dužinom (l/d = 200-500) bolja su zato

što krajevi svakog vlakna prenose manji deo opterećenja
nego ostatak vlakna.

• Duga vlakna je teško proizvesti i ukomponovati u matricu,

dok se kratka vlakna (l/d = 20-50) veoma lako spajaju sa
matricom, ali daju relativno slabo ojačavanje.
 Vlakna
• Od vlakana se zahteva visoka vrednost:
→ specifične čvrstoće (količnik čvrstoće i gustine)
→ specifične krutosti (E/

• Vlakna mogu da budu polikristalna i amorfna.

• Vlakna mogu biti u obliku:

→ rovinga (blago uvijene niti),
→ užeta (upletene niti),
→ tkanine (atlas tkanje, satensko ili neko drugo),
→ mata.

• Za proizvodnju vlakana se koriste: staklo, ugljenik, bor

i aramid.
• Staklena vlakna se prave izvlačenjem rastopljenog
stakla kroz male otvore u alatu od platine, i to od dve
vrste stakla:

→ E - stakla (52-56%SiO2, 12-16% Al2O3, 16-25% CaO, 8-

13%B2O3),
→ S - stakla (65%SiO2, 25% Al2O3, 10% MgO).

• E - staklo ima dobru zateznu čvrstoću i modul

elastičnosti, a najviše se koristi za izradu drugih vlakana.

• S - staklo ima veću vrednost specifične čvrstoće i

krutosti od E-stakla, ali je znatno skuplje.

• Staklena vlakna su jeftinija od drugih vlakana.

• Ugljena vlakna se dobijaju hemijskim razlaganjem dugih
vlakana poliakrilnitrida (PAN) na povišenim
temperaturama.

• Proces dobijanja se odvija kroz dve ili tri faze:

→ fazu stabilizacije,
→ fazu karbonizacije i
→ fazu grafitizacije.

• Faza grafitizacije koristi se samo ako se zahteva visoka

vrednost modula elastičnosti.

• Ugljena vlakna sadrže oko 93-95%C, a grafitna vlakna

99%C.
• Aramidna vlakna se dobijaju od aromatičnih poliamidnih
polimera, ojačanih benzolovim prstenom.

• komercijalni naziv „Kevlar“.

• Zbog male gustine, ova vlakna imaju najveću specifičnu

čvrstoću i krutost, ali se njihova svojstva na temperaturi
višoj od 1000°C znatno smanjuju.
• Borna vlakna se dobijaju naparavanjem bora na
vlakna volframa, prečnika 0,01mm.

• Osobine:
(obzirom na to da je osnova ovih vlakana volfram)
→ imaju velika čvrstoću i krutost,
→ otporna su prema visokim temperaturama,
→ ali im je gustina veća od drugih vlakana.
 Matrica
• Za izradu matrica koriste se:

→ metali (Al, Mg, Ti, Cu),

→ polimeri (epoksidi, poliestri, polietarsulfan, poliamidi, silikoni)
→ keramika (SiC i Al2O3).

• Najviše se koriste epoksidne smole, a zatim poliester koji

je znatno jeftiniji od epoksidnih smola.
• Kompoziti ojačani vlaknima najviše se primenjuju za
izradu:

→ komponenata aviona, raketa i helikoptera,

→ zaštitnih šlemova,
→ delova karoserije automobila,
→ lisnatih opruga,
→ cevi i posuda pod pritiskom,
→ brodskih korita,
→ sportske opreme.
 Laminatni kompoziti
• Su kompoziti koji se sastoje od:

→ tankih prevlaka,
→ debljih zaštitnih površina,
→ bimetala,
→ oslojenih metala,
→ laminata i
→ kompozita ojačanih vlaknima u obliku tankih slojeva
• Laminati su slojevi materijala slagani i međusobno
povezani organskim lepkom.

• Lepljeni laminati imaju:

→ malu masu,
→ dobru udarnu žilavost,
→ korozionu otpornost i
→ izolaciona svojstva.
• Šperploča je laminat sačinjen od neparnog broja furnira
složenih tako da drvena vlakna furnira budu orijentisana
pod međusobno pravim uglom.

• Sigurnosna stakla su takođe laminati kod kojih su dva

stakla spojena plastičnim lepkom (polivinilbituril).

• Plastični lepak između dva stakla sprečava da se

prilikom razbijanja razlete delovi razbijenog stakla.