01 GEO Predavanje

НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА СА ПЕРСПЕКТИВОМ
НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА СА
ЦЕНТРАЛНОМ ПРОЈЕКЦИЈОМ
(ГЕОДЕТСКИ ОДСЕК)
професор
др Катарина Јевтић - Новаковић, дипл.инж.арх.
асистент
докторант Марија Дивац, маст.инж.арх.
Висока грађевинско-геодетска школа

Београд
www.vggs.rs
http://www.vggs.rs
• фонд часова:
2 + 3 (предавања + вежбе)
КОНСУЛТАЦИЈЕ
биће објављене кад буде
усвојен коначни распоред
vggs.urb@gmail.com
Мејл за комуникацију, обавезно
навести предмет у наслову!
Име и број индекса у поруци
Висока грађевинско-геодетска школа
Београд
www.vggs.rs
http://www.vggs.rs
Упуства за успешно похађање наставе

Потребан прибор за рад
Предавања  - радни листови за предавања,

(A4 листови се могу набавити у скриптарници!) техничка
оловка, шестар, комплет троуглова
Вежбе  подлоге за вежбе,

A3 листови се могу набавити у скриптарници!
техничка оловка,
шестар, комплет троуглова, табла или Т- лењир,
• Вежбе се раде у оловци , пре вежбе

попунити печат у горњем десном
углу, оловком која се не брише.
http://www.vggs.rs
Изглед листа за израду вежби A3
O1( x; y )
http://www.vggs.rs
2. Литература
Љубица Гагић, НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА, уџбеник и

збирка задатака.
Радивој Јанићијевић, НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА
Петар Анагности, НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА
С. Живановић, А. Чучаковић, НАЦРТНА
ГЕОМЕТРИЈА И ПЕРСПЕКТИВА, збирка задатака
А. Чучаковић, НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА
Катарина Јевтић-Новаковић,
http://www.vggs.rs
3. Услови за добијање потписа и полагање

испита- предиспитне обавезе
 Предавaњa сe раде нa радним листовимa и предају на
крају семестра. (max.10 поена)
 Вежбе се раде у школи и предају наставнику, који их

прегледа и враћа после уочених грешака на дораду.
Активност на вежбању се бодује (max.10 поена)
 Елаборат чини скуп од 12 завршених, дорађених и

поправљених вежби, сложених по реду у фасциклу.
Предаје се на крају семестра, пре испита у заказаном
термину.
 Елаборат се предаје на крају семестра и приликом предаје

студент добија потпис, који је услов за излазак на испит.
Елаборат носи (max.10 поена) ОБАВЕЗАН!
http://www.vggs.rs
5. Начин полагања испита
Испит је само писмени и траје 4 школска часа или 3 сата. На

испит је потребно понети:
Индекс, потребан технички прибор за цртање, два листа А3

формата, са уцртаним и попуњеним печатом.
БРОЈ ОСВОЈЕНИХ ПОЕНА НА ИСПИТУ (min.35 - max.70 поена)
Испит садржи задатке из области нацртне геометрије и

перспективе, који су различито бодовани. Из сваке области
потребно је освојити минимум поена да би се положио испит.
Ако се положи један део, он је важећи у току целе школске
године
http://www.vggs.rs
Области 1
• Тачка, права, раван
• Коса пројекција
• Трансформација
• Ротација
• Метрички задаци
• Пресеци тела са равни
• Лопта
• Конусни пресеци
http://www.vggs.rs
Области 2
• Котирана пројекција
• Централна пројекција
http://www.vggs.rs
6. Бодовање и формирање коначне оцене
мин. макс.
предавања 10
Вежбе 10+10 потпис
Испит-области1 20 40
Испит-области 2 15 30
Укупно испит 51 100
http://www.vggs.rs
6. Бодовање и формирање коначне оцене
Поени Оцена
мање од 51 5
Коначна оцена
51 - 60 6
61 - 70 7
71 - 80 8
81 - 90 9
91 -100 10
http://www.vggs.rs
НАЦРТНА
(дескриптивна или описна)
ГЕОМЕТРИЈА
Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 12

• Научна дисциплина, која се бави

графичким представљањем и
истраживањем просторних облика и
њихових међусобних односа
• Гаспар Монж (1746 -1818)

• Дескриптивна геометрија
(1795)
• класична
• рачунарски подржана
CAD програмима

ЕМИЛИЈАН ЈОСИМОВИЋ
Основи нацртне геометрије и
перспективе, Београд 1874.
први високошколски уџбеник у Србији

Нацртна (дескриптивна или описна) геометрија

бави се егзактним методама које омогућава
1.приказ објеката тродимензионалног простора у
некој дводимензионалној равни,
2.решавање просторних проблема применом

конструктивних поступака у равни
3.реконструкцију просторних објеката
Методе нацртне геометрије темеље се на пројицирању,

тј.пресликавању тродимензионалног простора на
дводимензионалну раван.

Magic Mirror - M.C. Escher

ОЗНАКЕ КОЈЕ СЕ КОРИСТЕ У НАЦРТНОЈ ГЕОМЕТРИЈИ

• Тачке  A, B, C, D; 1,2,3; I, II, III…
(обележавамо великим штампаним
словима или бројевима)
• Праве  a, b, c, d,… (обележавамо
малим писаним словима)
• Равни  α,β,γ,δ; R, S, T... (обележавамо
грчким словима или великим
штампаним словима)
• Знаци  ,=,II … (управно, паралелно,
једнако…)

ВРСТЕ
ПРОЈЕКЦ ИЈА

ВРСТЕ ПРОЈЕКЦИЈА
1. Централна пројекција
2. Паралелна пројекција:
а) Коса пројекција
б) Ортогонална пројекција
в) Котирана пројекција

1. ЦЕНТРАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА
А
B
АL
BL
O CL
C

2. ПАРАЛЕЛНА ПРОЈЕКЦИЈА:
а) Коса пројекција
АL
А
BL B
Oh
CL
C

б) Ортогонална пројекција
А
B
АL
BL C
CL
O

в) Котирана пројекција
A(+3)

ОРТОГОНАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА
Пројекције настају продором нормалних

пројекцијских зрака кроз пројекцијске
равни
- прва пројекцијска раван
ХОРИЗОНТАЛНИЦА ( H , 1)
- друга пројекцијска раван
ФРОНТАЛНИЦА ( F, 2)
- трећа пројекцијска раван
ПРОФИЛНИЦА ( P, 3 )

ОКТАНТИ
октант x y z
z
VI I +x +y +z
F -y II +x -y +z
ФРОНТАЛНИЦА
P
ПРОФИЛНИЦА
II III +x -y -z
I
-x V x IV +x +y -z
о
ХОРИЗОНТАЛНИЦА
H V -x +y +z
III VI -x -y +z
y
VIII VII VII -x -y -z
IV
VIII -x +y -z
-z
ПОГЛЕДИ НА ПРОЈЕКЦИЈСКЕ РАВНИ

ОДОЗГО
F
-y
P
-x x
H
ИЗ ПРОФИЛА
СПРЕДА
-z
ОДОЗГО
-y’
z
-y
-x x
-x’ O≡ z’
-z x’
- прва пројекцијска раван
ХОРИЗОНТАЛНИЦА гледана о
дозго се види у правој величини
ФРОНТАЛНИЦА се поклапа са x- осом

ПРОФИЛНИЦА се поклапа са y- осом y’
z- осa се пројектује зрачно, као тачка
z’’
z
-y
-x x
-x’’ O≡ y’’
-z X’’
фронтално
- друга пројекцијска раван
ФРОНТАЛНИЦА гледана спреда
се види у правој величини
ХОРИЗОНТАЛНИЦА се поклапа са x- осом

ПРОФИЛНИЦА се поклапа са z- осом -z’’
y- осa се пројектује зрачно, као тачка
z
z’’’
-y
-x x
-z y’’’ -y’’’
- трећа пројекцијска раван O≡ x’’’
ПРОФИЛНИЦА гледана бочно,
десно од ње, се види у правој
величини
x- осa се пројектује зрачно,
као тачка
ФРОНТАЛНИЦА се поклапа са z- осом

ХОРИЗОНТАЛНИЦА се поклапа са y- осом -z’’’
F
ФРОНТАЛНИЦА -y z’’≡z’’’≡-y’
P
-x x
H
-z
-x’≡-x’’≡y’’’ x’≡x’’≡-y’’’
O ≡ z’≡y’’≡x’’’
y’≡-z’’≡-z’’’
ПРОЈЕКЦИЈСКЕ РАВНИ
z
ИЗНАД
-z
Растојања
меримо по z- оси
ИСПОД

-y
ИЗА
y
Растојања меримо по y- оси
ИСПРЕД
-x x
ЛЕВО
Растојања меримо по x- оси ДЕСНО
ТАЧКА

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ПРОСТОРА
1. ТАЧКА - 0-димензионалан објекат, нема ни

дужину, ни површину, нити запремину, одређена
је положајем у односу на координатни почетак,
1. ПРАВА - одређена двема тачкама, бесконачна је

и има само дужину,
2. РАВАН - одређена са три неколинеарне тачке,

дводимензионалан елемент, има површину,
бесконачно много правих и бесконачно на квадрат
тачака.

ТАЧКА У ОПШТЕМ ПОЛОЖАЈУ
Положај тачке је одређен ако су позната

растојања од пројекцијских равни.
Прва пројекција се налази на продору

нормалног зрака кроз хоризонталницу.
Друга пројекција се налази на продору

нормалног зрака кроз фронталницу.
Трећа пројекција се налази на продору

нормалног зрака кроз профилницу.

z ТАЧКА У ОПШТЕМ ПОЛОЖАЈУ

F -y A (4; 3; 2)
P A
A’’
H
-x
A’’’
x z x y z
A’
y поглед спреда F
-z поглед из
профила
A’’
A’  (x;y) P A
A’’’ x
A’’  (x;z) 0
A’
A’’’  (y;z) поглед одозго H
y

ОРТОГОНАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА ТАЧКЕ

z
z
F -y
P A
A’’
H
-x
A’’’
x P F
A’ поглед из профила поглед спреда
y
- A’’’ A’’
z
y’’’ x
A (4; 3; 2) 0
x y z
A’  (x;y)
A’’  (x;z) A’
A’’’  (y;z)
поглед одозго H
y
ТАЧКА У КОСОЈ ПРОЈЕКЦИЈИ

z
A (4; 3; 2)
x y z
-xy=30°
A’’’ A’’
скр. 3 : 4 Ak
y’’’ Ak’’’ x
0
30°
Ak’
yk A’
: 4
3
y
z N ( 5; -3; -1) ТАЧКА У III ОКТАНТУ
тачка N
F 5cm десно oд P;
P
-y z 3cm иза F
N' 1cm испод H
-x N''' N x
оH N''
y
N’
-z
y’’’ x
0
N’’’ N’’
y
z S ( -4; 6; -4 ) ТАЧКА У VIII ОКТАНТУ
F тачка S
-y z 4cm лево oд P;
P
6cm испред F i
-x x 4cm испод H
оH
S’
S’’
y
S
S’’’
-z
y’’’ x
0
S’’’ S’’
S’
y
ТАЧКА У СПЕЦИЈАЛНОМ ПОЛОЖАЈУ

(на пројекцијској равни)
Тачка на хоризонталници, A(4;3;0)
z z
A’’ x y’’’ A’’’ A’’ x

0
A’’’
y A’=A
A’
y

Тачка на фронталници, B(4;0;4)
z z
B’’’ B’’
B’’’ B’’=B
x y’’’ x
0 B’ 0 B’
y

Тачка на профилници, C(0;4;3)
z z
C’’ C’’’ C’’
C’’’=C
x y’’’ x
0 0
C’
y
C’
y

ТАЧКА У СПЕЦИЈАЛНОМ ПОЛОЖАЈУ

(на x,y,z оси)
Тачка на x-оси, D(5;0;0)
z z
0 D’’ x y’’’ D’’’ D’’ x

D’’’ D’=D D’
y
y

Тачка на y-оси, E(0;4;0)
z z
E’’ x y’’’ E’’’ E’’ x

E’’’ 0
E’=E
y
E’
y

Тачка на z-оси, F(0;0;5)

z z
F’’’ F’’=F F’’’ F’’
F’ x y’’’ F’ x
0

01 GEO Predavanje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

01 GEO Predavanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА СА ПЕРСПЕКТИВОМ

Висока грађевинско-геодетска школа

Упуства за успешно похађање наставе

Предавања  - радни листови за предавања,

Вежбе  подлоге за вежбе,

• Вежбе се раде у оловци , пре вежбе

Изглед листа за израду вежби A3

Љубица Гагић, НАЦРТНА ГЕОМЕТРИЈА, уџбеник и

3. Услови за добијање потписа и полагање

 Вежбе се раде у школи и предају наставнику, који их

 Елаборат чини скуп од 12 завршених, дорађених и

 Елаборат се предаје на крају семестра и приликом предаје

5. Начин полагања испита

Испит је само писмени и траје 4 школска часа или 3 сата. На

Индекс, потребан технички прибор за цртање, два листа А3

БРОЈ ОСВОЈЕНИХ ПОЕНА НА ИСПИТУ (min.35 - max.70 поена)

Испит садржи задатке из области нацртне геометрије и

6. Бодовање и формирање коначне оцене

6. Бодовање и формирање коначне оцене

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 12

• Научна дисциплина, која се бави

• Гаспар Монж (1746 -1818)

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 13

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 14

Нацртна (дескриптивна или описна) геометрија

2.решавање просторних проблема применом

3.реконструкцију просторних објеката

Методе нацртне геометрије темеље се на пројицирању,

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 15

Magic Mirror - M.C. Escher

ОЗНАКЕ КОЈЕ СЕ КОРИСТЕ У НАЦРТНОЈ ГЕОМЕТРИЈИ

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 17

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 18

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 19

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 20

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 21

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 22

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 23

Пројекције настају продором нормалних

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 24

ПОГЛЕДИ НА ПРОЈЕКЦИЈСКЕ РАВНИ

ФРОНТАЛНИЦА се поклапа са x- осом

ХОРИЗОНТАЛНИЦА се поклапа са x- осом

ФРОНТАЛНИЦА се поклапа са z- осом

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 31

Растојања меримо по y- оси

Растојања меримо по x- оси ДЕСНО

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 34

ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ПРОСТОРА

1. ТАЧКА - 0-димензионалан објекат, нема ни

1. ПРАВА - одређена двема тачкама, бесконачна је

2. РАВАН - одређена са три неколинеарне тачке,

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 35

ТАЧКА У ОПШТЕМ ПОЛОЖАЈУ

Положај тачке је одређен ако су позната

Прва пројекција се налази на продору

Друга пројекција се налази на продору

Трећа пројекција се налази на продору

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 36

z ТАЧКА У ОПШТЕМ ПОЛОЖАЈУ

Висока грађевинско-геодетска школа Београд / http://www.vggs.rs 37

ОРТОГОНАЛНА ПРОЈЕКЦИЈА ТАЧКЕ

ТАЧКА У КОСОЈ ПРОЈЕКЦИЈИ