PERCEPCIJA

DEFINICIJA

• Saznajna psihološka funkcija kojom se organizam

osposobljava da prima i prerađuje informacije i da
održava dodir sa spoljašnjom i unutrašnjom realnošću
(Krstić)

• Kognitivna funkcija pod uticajem afektivnih i

konativnih dimenzija
 KOGNICIJA
• Kognicija se odnosi na dobijanje, organizovanje i
korišćenje senzorne i perceptivne informacije iz
okoline, iz prošlog iskustva i iz takvih mentalnih
aktivnosti kao što su planovi i strategije.
• Percepcija se odnosi na upotrebu čula za dobijanje
informacija o okolini, njenim objektima, događajima i
stanjima. Sastoji se od odgovora na stimulus sa
signalnom i/ili simboličkom informacionom
vrednošću.
 DEFINICIJA

Svaka percepcija
uspostavlja odnos između
subjekta i realnosti i
predstavlja interpretaciju
objekta. Izgled objekta
određen je ukrštanjem
njegovog stvarnog
sadržaja i subjektivne
dispozicije.
 KOGNICIJA
• Ljudsko saznanje je uvek
reprodukcija, čak i kada
je skoro identična, uvek
je lična konstrukcija
objektivnog.
• Saznanje, po svojoj
prirodi, ne pripada
neposrednoj sadašnjosti:
ona se njime rekonstruiše
ili anticipira.
 PERCEPCIJA
• Percepcija se nalazi na granici

• Kapacitetom da “dodirne” spoljašnji objekt, da

podstaknuta njime preslika i očuva njegove
karakteristike kratkotrajnim senzornim
razdraženjem, približava se fiziološkom, telesnom,
spoljašnjem i sadašnjem i kao takva je izvan
kognitivnog
• Delom koji podrazumeva uspostavljanje značenja
percipiranog, oslanjanjem na prošlo i upoređivanjem
sa njim, ulazi u sferu subjektivnog, kognitivnog i
prošlog
 ASPEKTI PERCEPCIJE
• Sekvencijalan proces
• Niz zbivanja koji • Fizički
započinje stimulus, draž
prezentacijom nekog • Fiziološki
fizičkog stimulusa i senzacija, oset
dovodi do
• Psihički
fenomenološkog
osećaj, opažaj
iskustva o tom
stimulusu.
 OSET

• Osnovni čulni podatak nesvodljiv na druge

odredbe
• Nastaje iz nadražaja čulnih receptora
• Ima odgovarajući specifičan kvalitet
 OSEĆAJ

• doživljeno svojstvo čulnog iskustva koje proizilazi

iz dejstva odgovarajućih draži na čulne receptore
• subjektivni odraz osobina objektivne stvarnosti
• takav sadržaj svesti koji u sebi ne sadrži iskustvo
(Ebbinghaus)
 PODELA OSEĆAJA

• eksteroceptivni (distalni, proksimalni)

• proprioceptivni
• interoceptivni (Sherington)

• epikritička
• protopatička osetljivost (Haed)
 PAOSEĆAJ

• naknadni osećaj
• čulni utisak ili podatak koji obično nastaje u
ritmičkim pulsevima pošto je draženje oka ili
kože prestalo
 OPAŽAJ

značenje koje osoba daje

određenom senzornom iskustvu.
PREDSTAVA

mentalna slika predmeta

ili događaja razvijena na
osnovu prošlog iskustva
ili njegovom
imaginacijom
• predstave pamćenja
• predstave imaginacije
 OPAŽAJ PREDSTAVA

• telesni karakter • slikovita

(objektivni ) (subjektivna)
• javlja se u spoljašnjem, • javlja se u unutrašnjem
objektivnom prostoru subjektivnom prostoru
• ima određeni obris, • ima neodređen okvir,
nalazi se pred nama u nalazi se pred nama
potpunosti i sa svim nepotpuna i samo sa
pojedinostima pojedinim
pojedinostima
 OPAŽAJ PREDSTAVA

• pojedini elementi • u predstavama su

osećaja u opažaju imaju ponekad adekvatni samo
punu čulnu svežinu pojedini opažajni
elementi; u odnosu na
većinu elemenata
predstave nisu adekvatne

• konstantan i lako se • rasplinjuje se i stapa,

možu zadržati u istom stalno se mora stvarati
obliku 
 OPAŽAJ PREDSTAVA

• nezavisan je od volje • zavisi od volje

• ne možu se proizvoljno • može se proizvoljno

izazvati niti menjati izazivati i menjati
• prima se sa osećanjem • stvara se sa osećanjem
pasivnosti aktivnosti

(Jaspers)
 GEŠTALT
Princip • Princip konstantnosti ne važi
konstantnosti:
između stimulusa • Proces u mozgu ne mora tačno
i osećaja postoji da odgovara perifernom
uzajamnost: nadražaju (menjanje slike na
isti stimulus retini ne povlači promenu
izaziva uvek isti predstave veličine tog predmeta
osećaj u mozgu).
 GEŠTALT

• Geštalt je forma, konfiguracija, ili totalnost koja,

kao jedinstvena celina, ima svojstva koja se ne
mogu izvesti iz zbira delova ili njihovih odnosa
• Delovi dobijaju svoja svojstva iz toga što su
članovi celine
 GEŠTALT
GRADAČKA BERLINSKA

• forma ima intuitivan • forma je data

karakter istovremeno sa
• ekstrasenzoričnog je senzoričkim podacima
porekla
• osećaji potiču
neposredno od
stimulusa
 PREPOZNAVANJE
PREDMETA

da se iz mnoštva da se celina identifikuje

pojedinih osećaja izdvoji sa odgovarajućim
jedna grupa i obuhvati engramima.
kao celina

da postoji svest značenja

ili doživljaj značenja
 SVEST ZNAČENJA
• kada nema sferičnih asocijacija ne javlja se svest ili
doživljaj značenja
• Perceptivna agnozija – kada se opažaju čulni utisci
koji potiču od jednog predmeta , ali ne mogu da se
obuhvate kao celina, ne dolazi do sinteze osećaja
neophodnih za prepoznavanje predmeta.
• Asocijativna optička agnozija – oblik je shvaćen ali
osoba ne može da se koristi time jer predmet za njega
nema nikakvo značenja.
 
 PROSTOR I VREME
• prisutni svuda u svetu čula

• nisu primarno predmetni već

prožimaju svaku predmetnost
• Kant: forme posmatranja
• ne postoje odvojeno za sebe
 PROSTOR I VREME
• univerzalni, sa njima ostvarujemo
celokupno saznanje nama dostupnog sveta
• uvek smo u prostorno vremenskom
doživljavanju egzistencije i ne možemo ga
prevazići ni napustiti
• u duševnom životu nikada ne mogu nestati
• može se modifikovati njihova pojava,
način doživljavanja, procena veličine i
trajanja
 PROSTOR

• orijentacija od centra tela

• očigledan prostor trodimenzionalnog

sveta u kome se čovek kreće
• znanje prostora sve do matematičkih
prostora.
 POREMEĆAJI PROSTORA

• promenjeno opažanje veličine

mikropsija, makropsija, dimegalopsija, dvostruko
viđenje
• doživljaj beskonačnosti prostora
preobražaj celokupnog doživljaja prostora
• specifične promene osećajnosti prostornosti
 VREME
• doživljeno vreme
• objektivno vreme mereno časovnikom

• hronološko i istorijsko vreme

• vreme kao istoričnost egzistencije čoveka
ZNAČENJE VREMENA

• saznanje vremena
(odnosi se na objektivno
vreme i na sposobnost procenjivanja
vremenskih perioda, postojanja
vremena)
• doživljavanje vremena
(opšta svest o vremenu)
• upotreba vremena
 POREMEĆAJI VREMENA

• svest o trenutnom toku vremena

prebrzi ili usporeni tok, gubitak svesti o vremenu,
gubitak stvarnosti u doživljavanju vremena,
doživljaj zastoja vremena
• svest o vremenskom obimu upravo proteklog
 POREMEĆAJI VREMENA

• svest o sadašnjosti u odnosu na prošlost i

budućnost
deja vu i jamais vu, diskontinuitet vremena,
prebrzi tok vremena, sažimanje prošlosti
• svest o budućnosti
• shizofreno doživljavanje zastoja, slivanja i
sloma vremena
 PERCEPCIJA TELA

• Telo je jedini deo sveta koji se istovremeno opaža

iznutra i sa spoljne površine.
• Za mene je to predmet a ja sam to telo.
(Jaspers)
 TELESNA SHEMA

• slika koju imamo o vlastitom telu, potpuna ili

delimična, statična ili dinamična, kao odnos
njegovih sastavnih delova, a pre svega kao odnos
prema prostoru i predmetima koji nas okružuju
(Jaspers)

• telesnu shemu dominantno stvaraju prostorni

utisci (Haed)
RAZVOJ TELESNE SHEME
• 1.m.: simbiotički odnos sa majkom i nema
utiska o telesnom
• 2.m.: u odnosu sa drugima otkrivaju se delovi
svog i tuđeg tela
• 6.m.: javlja se interesovanje za svoju sliku u
ogledalu; učeći nazive pojedinih delova tela uči
da vlada svojom topologijom
• 15.m.: svest o sebi telesnom
RAZVOJ TELESNE SHEME

• 3.g.: dete prepoznaje sebe kao

nekog ko se razlikuje od drugih
• 5.g.: razlikuje levo i desno
• 11.g.: potpuno razaznaje i
individualizuje svoje prste.

(N.Tadić)
 SHEMA TELA
• zavisi od vizuelnih, vestibularnih, somestetskih
informacija
• integracija je na nivou parijetalnog režnja
• ima važnu ulogu u razvoju identiteta ličnosti

• kada je izgrađena ostaje stalna jer sadrži identitet i

kontinuitet ličnosti
• ne menja se bitno ni kod oštećenja tela ni u starosti.
 POREMEĆAJI SHEME TELA
• fantomski ud
• smetnje u slici tela usled oštećenja moždanih
hemisfera
nedominantna: kinestetske iluzije,
hemiasomatognozija – gubitak polovine telesne
sheme
dominantna: autotopagnozija – nesposobnost
lokalizovanja delova tela, nerazlikovanje levo-desno
• negiranje postojanja delova tela (Cotard)
• heautoskopija (dvojnik)  
 SOCIJALNA PERCEPCIJA

• Socijalna percepcija predstavlja opažanje,

razumevanje i procenu socijalnih objekata
• Percepcija je socijalno uslovljena i ne zavisi samo od
karakteristika stimulusa tj. objekta već i od
subjektovog prošlog iskustva, ciljeva i namera i od
značajnosti date situacije (J. Bruner,1947)
 
 SOCIJALNI OBJEKTI
• Socijalni objekti nisu pasivni niti indiferentni u
odnosu na subjekt koji ih percipira (stalo im je da
ostave povoljan utisak na subjekt percepcije)
• Pažnja subjekta socijalne percepcije primarno se
fokusira na semantičke, evaluativne i uzročne
interpretacije objekta percepcije a ne na
reflektovane aspekte predstave
• Za percepciju socijalnih objekata je karakteristično
veće stapanje kognitivnih i emotivnih komponenata
i zavisnost od motivaciono semantičke strukture
subjekta percepcije
ANATOMSKO FIZIOLOŠKA
OSNOVA
 POREMEĆAJI PERCEPCIJE

JASPERS VUJIĆ

• anomalije opažaja • agnozije

• čulne obmane • iluzuje
• halucinacije
POREMEĆAJI PERCEPCIJE

Anomalije opažaja:

• promenjen intenzitet osećaja

• promena kvaliteta opažaja (kod
čitanja stranice izgledaju crvene,
slova zelena)
• nenormalni saosećaji (sinestezije)
POREMEĆAJI PERCEPCIJE

• Nenormalan karakter opažaja

• otuđenje sveta opažaja
• doživljaa sveta kao novog i lepog
• otkazivanje uživljavanja

• Rascep opažaja
ČULNE OBMANE

• iluzije
• halucinacije

• pseudohalucinacije
 ILUZIJE
Čulni utisci koji potiču od
jednog predmeta stapaju se sa
reprodukovanim elementima
ili proizvodima fantazije i
menjaju se tako da opažanje
pruža pogrešnu sliku
predmeta.
nepažnja
afekt
navika
pareidolije
 ILUZIJE
• fiziološke
mogućnost korekcije
• patološke
nekritičnost subjekta,
kod akutnih,
simptomatskih psihoza
iluziona doživljavanja se
smatraju realnim
 HALUCINACIJE
Halyein (gr) Percepcija:
lutati po svesti • bez objekta

• sa karakterom telesnosti
• pozitivnim sudom realnosti
 PSEUDOHALUCINACIJE

• nedostaje im telesnost
• javljaju se u unutrašnjem subjektivnom prostoru,
• pred duhovnim okom one se nalaze u određenom
ocrtu, sa svim pojedinostima i u punoj opažajnoj
adekvatnosti osećajnih elemenata
(Jaspers)
PSEUDOHALUCINACIJE

• nedostaje pozitivan sud realnosti

• imaju karakter telesnosti
• voljom ih ne možemo odstraniti
(Vujić)
PSEUDOHALUCINACIJE
• vrlo žive predstave fantazije

• nastaju nezavisno od volje

• patološki čulna jasnoća

• nastaju na osnovu predstava

• ne projektuju se u spoljašnju realnost
(Stojiljković)
 HALUCINACIJE

• elementarne
neposredno razdraženje receptornog aparata
• složene
poremećaj svesti i mišljenja
 
 OPTIČKE HALUCINACIJE
pomućena • fotomi
svest • mikrohalucinacije
• halucinacije dugih konaca i
žica
• vizije (halucinacije scena koje
Fasciculus liče na snove). Poseban oblik su
longitudinalis dorsalis Pick-ove vizije kada osoba vidi
kroz zid druge prostorije, dok
zidovi mogu da izgledaju
deformisano.
 ONIRIZAM

• oblik automatizovane mentalne aktivnosti ,

izgrađene od vizija i živahnih scenskih zbivanja,
slično doživljajima u snevanju
• sukscesija slika koje se prezentuju kao aktuelne
percepcije, na način dinamičkih i scenski
organizovanih halucinacija
• javljaju se kod pomućenja svesti
 OPTIČKE HALUCINACIJE

• autoskopske halucinacije
halucinira se sopstveno telo ili njegovi unutrašnji
organi. Telo može da bude providno i neprovidno..
Postoje slučajevi u kojima se telo ne vidi ali se
doživljava njegova prisutnost u smislu Jaspersove
telesne svesnosti. Često se telo vidi kao u ogledalu
OPTIČKE HALUCINACIJE

• ekstrakampine halucinacije
lokalizovane izvan vidnog polja
• pedunkularne halucinacije
slične kinematografskoj projekciji na platnu,
nisu praćene afektivnim promenama
lezija u cerebralnim pedunkulima
 AKUSTIČKE HALUCINACIJE
• akoazmi sadržaj
• glasovi intenzitet
dinamika
• eho misli izvor nastajanja
kao glas se čuje ono
što bolesnik misli, utisak da i drugi
čuju njihove misli
• oduzimanje misli
drugi mogu da
im čitaju misli, čuju kako drugi
izgovaraju njihove misli
OLFAKTIVNE I GUSTATIVNE

• halucinacije smrada kod • tumor hipokampusa,

starih ljudi koje se temporalnog režnja,
javljaju frontalnog režnja
monosimptomatski ali • aura kod epilepsije
se uporno održavaju.
 HAPTIČKE HALUCINACIJE

• u oblasti čula dodira • alkoholni delirijum

• po površini kože • kokainski delirijum
 CENESTEZIJA
• značenje psihičkog stanja koje utemeljuje
svojevrsnu subjektivnost koja se neposredno i
somatski oseća (“osećanje postojanja”)
• značenje opšteg afektivnog tonaliteta (Guiraoud
– cenotimija) u kome se potvrđuje dvosmislenost
koja postoji između oseta i osećanja
• značenje, “više neurološko”, objedinjavanja
unutrašnjih čulnih datosti
 CENESTOPATIJA

• poremećaj opšteg senzibiliteta

• percepcija telesnih tegoba čiju
nerealnost subjekt konstantno
verifikuje i nije objekt psihotične
interpretacije
 CENESTETIČKE
HALUCINACIJE

• halucinacija na unutrašnjim organima

• bez uvida u nerealnost doživljenog

• ponašanje je u skladu sa njima

 KINESTESTIČKE
HALUCINACIJE

• halucinacija pokreta delova tela ili celog tela

• verbalne kinestetičke halucinacije:
halucinacija pokreta verbalne muskulature

• vestibularne halucinacije:
osećaju kako propadaju u ponor, lete
NEGATIVNE HALUCINACIJE

• pojava da se izvesni realni • histerija

predmeti ne opažaju ili • hipnoza
postojeći glasovi ne percipiraju
REFLEKSNE HALUCINACIJE

• pojava u kojoj stvarni nadražaj jednog čula

izaziva halucinaciju u oblasti drugog čula
 FUNKCIONALNE
HALUCINACIJE

• javljaju se pri čulnom opažaju koji za sebe

funkcioniše istovremeno sa opažajima i pored
opažaja i nestaju sa prestankom opažaja
 FANTOMSKI UD

• kombinacija kinestetičkih i taktilnih

halucinacija kod duševno zdravih ljudi
u budnom stanju
• postojanje neurinoma
• psihički fenomen
• shema tela
 PREDISPONIRAJUĆI
FAKTORI
• psihoze
• intoksikacija CNS-a
• intenzivne sugestije
• nadražaj kortikalnih centara
• periferni nadražaji
• promene psihičke tenzije (uspavljivanje i
buđenje)
 ETIOPATOGENEZA
• psihofiziološki pristup
Jackson – dezinhibicija kortikalnog nivoa i
oslobađanje aktivnosti srednjih struktura (bazalnih
ganglija)
West – teorija senzornog oslobađanja (neophodnost
stalnog protoka senzornih impulsa kojim se inhibira
pojava ranijih percepcija u svest)
Marazzi – neuropsihološka disocijacija (disocijacija
između primarne senzitivne kore i kortikalnih
asocijativnih polja)
 ETIOPATOGENEZA

PET - porast korišćenja glukoze u temporalnim

režnjevima kod akustičkih halucinacija
pontino-genikulatni-okcipitalni talasi – minimalni
neuralni substrat slika u snu, substrat halucinacija
(serotonergičko-noradrenergički disbalans)

abnormalnost u sistemu evociranja sećanja

ETIOPATOGENEZA

• Dopamin +
• Acetilholin –
• Serotonin +
• Glutamat -
• GABA A -
 LEKOVI

antidepresivi klonidin
digoksin bromokriptin
beta antihipertenzivi
blokatori kortikosteroidi
benztropin antibiotici
mesilat citostatici
atropin
cimetidin
 ETIOPATOGENEZA
• leva gornja temporalna vijuga
• smanjenje prefrontalnog i
cerebelarnog korteksa (oštećenje
monitoringa ili svesnosti unutrašnjeg
govora)
• povećanje rCBF u levoj temporalnoj
oblasti i u oblastima povezanim sa
govorom
 AGNOZIJE
otežano ili nemoguće
prepoznavanje (identifikacija)
predmeta kao celine kod
očuvane sposobnosti Oštećenje sekundarnih
raspoznavanja pojedinih i tercijarnih senzornih
svojstava kortikalnih centara
raspad opažanja na njegove
nerazdeljive komponente: na
senzornu i intelektualnu.