РАЗЛИЧИТИ ОБЛИЦИ ДИЈЕТА

ДИЈЕТА

 Врло је прострањено схватање речи

„дијета“ на потпуно погрешан
начин. У свету и код нас се
буквално мисли на „гладовање
гојазних особа ради мршављења“. У
ствари та реч потиче из грчког
језика од речи „dijaitа“ што , у
преводу, значи „начин
живота“.Дијета је начин исхране,
који у неким случајевима прераста и
у начин живота, а који се углавном
практикује у борби против
гојазности, као и неких других као
нпр. дијабетес или разне
нетолеранције и алергије
(нетолеранција на глутен или
лактозу).
 MEДИТЕРАНСКА ДИЈЕТА
 Медитеранска дијета је са разлогом на првом месту листе за најбоље
дијете. Овај начин исхране се базира на уносу великих количина
поврћа, свежег воћа, интегралних житарица, рибе богате омега-3
масним киселинама, маслиновог уља, орашастих плодова и махунарки.
Оно што ову дијету чини посебном је то што смете да пијете и
квалитетно црвено вино, али и да једете одређене млечне производе.
 Избор квалитетних и здравих намирница је кључан у овој дијети и то је
управо разлог зашто ћете лако смршати и оставити непожељне
килограме у лавиринтима сећања. Такође, оно што је битно код овог
начина исхране, је да избаците сву прерађену храну, слаткише и
грицкалице из употребе.
MEСНА ДИЈЕТА
 Месна дијета је дијета код које морамо уносити јако
велики унос протеина, а угљене хидрате морамо
смањити на минимум. Месна дијета нема неки
посебан јеловник којег се треба придржавати, битно
је да уносимо што више хране богате протеинима
(месо), а не конзумирамо ништа остало. Тако месо
може бити припремљено на било који начин.
Можете га пећи, кувати или га спремити на било
који други начин, а једина битна ствар која се веже
уз месну дијету је да се не једу никакви прилози.
Значи не смете јести ни салату, ни хлеб, ни ништа
остало што није животињског порекла, једете само
месо. Осим што ћете изгубити килограме месна
дијета ће вам помоћи да обликујете тело, јер сва та
високо протеинска храна коју уносите служи као
„гориво“ мишићима, тако да мишићи расту, а масти
отпадају.
 ДИЈЕТА 8 САТИ
 Њена суштина је да можете да једете шта год пожелите и колико год
пожелите! Али је то све дозвољено у оквиру од САМО 8 сати у току
дана.Поента оваквог начина исхране је да све калорије које су
планиране за тај дан унесете у периоду од ОСАМ САТИ. Остатак од 16
сати тело треба да искористи да се одмори.Код већине људи, ова дијета
дала је ефекта. За пет дана у просеку се изгуби 2 килограма.У сваком
случају, план исхране за мршављење са овом дијетом је прилично
једноставан и ефикасан.
 ХРОНО ДИЈЕТА
 Хроно исхрана је начин избалансиране дијете са планом оброка који
помаже да се остане витак уколико се прати пар једноставних
правила.У хрони програму потребна су три главна оброка дневно а
распон између њих је минимум четири сата. Максималан распон је
шест сати. Између оброка можете конзумирати чајеве, воду па чак и
киселу воду. Метаболизам ћете регулисати уз помоћ споро делујућих
шећера, односно сложених угљених хидрата.
 МЕДИЦИНСКА ДИЈЕТА
 Медицинска дијета је првобитно замишљена као план исхране гојазних
људи са срчаним проблемима. Доктор који је њен творац имао је за
циљ да његови пацијенти смршају, али да то мршављење не ослаби
њихов организам.Држећи ову дијету у просеку губите 2-5кг у року од 5
дана. Ако желите да изгубите више, можете понављати циклусе, али са
паузом од две недеље између сваког.
 БЕЗ УГЉЕНИХ ХИДРАТА
 Дијета без угљених хидрата заснована је на дејству инсулина. Његова
главна функција је да вишак сећера спроведе до складишта – јетре и ту
га наталожи у облику гликогена. Међутим, када се капацитети тог
складишта попуне, на реду је друго складиште – масне ћелије. На тај
начин, од вишка шећера, ствара се масно ткиво. Оно што нервира све
нас који желимо да се што пре ослободимо шлауфа је то што ово
складиште има неограничени капацитет.Дакле, кад нема шећера,
инсулин се лучи мање, а резерве масти коначно почињу да се троше.
 ДИЈЕТА СА ЈАЈИМА
 Основна идеја дијете са јајима
је опет редуковани унос
угљених хидрата. Протеински
део хране уноси се или само у
облику јаја, или у облику
протеина из меса – пилетине и
рибе. Дозвољено је искључиво
поврће са ниским садржајем
шећера.
 Дијета може представљати добар метод када је неопходна борба против доста вишка
килограма, али и тада се добро распитајте, посаветујте са вашим лекаром – која би вама
дијета највише одговарала.Никада се не треба изгладњивати, а здравија исхрана уз било који
фид физичке активности вам могу помоћи да се осећате лепо и здраво у свом телу!
 Бити физички активан је вероватно једна од најзначајнијих одлука коју свака особа може
донети у циљу унапређења сопственог здравља – без обзира ког је пола или узраста!
Редовно учествовање у најразличитијим облицима физичких активности (нпр.активности на
радном месту или у школи, током слободног времена, кућних послова или транспорта,
рекреативне активности) директно је повезано са побољшањем здравственог стања и
спречавањем ризика од многих болести, заједно са другим здравим навикама као што су
правилна исхрана, престанак пушења и умерено конзумирање алкохола. Нажалост, активан
животни стил изгледа да упражњава све мањи број становника у читавом свету.
 Недвосмислено је утврђено да је недовољна физичка активност повезана са повећаним
ризиком од хроничних болести и превременим умирањем. Физички неактивне (седентарне)
особе имају повећану смртност од свих узрока, двоструко већи ризик од кардиоваскуларних
болести, дијабетеса и гојазности; такође имају и повећан ризик од карцинома дебелог црева,
високог притиска, остеопорозе, поремећаја масноћа у крви и депресивно-анксиозних стања.
 Са друге стране, редовна физичка активност умереног интензитета (нпр. плес, ходање,
вожња бицикла, кућни послови) може побољшати здравље и квалитет живота особа свих
узрасних група, без обзира на присуство хроничних болести или других типова
 ограничења.