УВОД

Реч „светлост” почели су да употребљавају још стари Грци за описивање

појава које, делујући на наше чуло вида, изазивају субјективни осећај виђења.
У двадесетом веку, почиње масовна производња и употреба вештачких
извора светлости и самим тим постају незаобилазан састав сваког објекта.

Првобитни начин осветљења

Модерно осветљење
 ФИЗИЧКЕ ОСНОВЕ СВЕТЛА И БОЈА

Светло је у основи зрачена или рефлектована енергија, која стигне у

људско око и која се у органу вида претвори у чулно опажање и осећај
светлости и боје.
Светло се може посматрати на два начина:
 физичком смислу,
 чулном смислу.
Зрачење је у физичком смислу дефинисано као емисија или пренос
енергије у облику електромагнетних таласа или честица.

Природна (Сунчева ) светлост

 Ултраљубичасто зрачење – границе спектра ултраљубичастог
зрачења нису прецизно дефинисане. Прихваћено је да се део спектра
између 100 - 400nm односи на ултраљубичасто зрачење.
Инфрацрвено зрачење – границе спектра инфрацрвеног зрачења,
такође, нису прецизно дефинисане. Уопштено се може рећи како је
подручје од 780 - 106nm, подручје инфрацрвеног зрачења.
Видљиво зрачење људско око региструје као светло и у стању га је
разликовати по боји и светлини. Видљиво зрачење(светло) које садржи све
таласне дужине, људско око перципира као светлост беле боје(бела
светлост). Проласком кроз призму, бела светлост се разлаже на боје из
видљивог спектра(дугине боје).

Слика 2.2. Спектар боја видљивог зрачења

 Спектар видљивог зрачења
За вредновање степена светлосног утиска енергетски једнаких спектара,
уведен је појам релативна светлосна осетљивост.
Међународна комисија за расвету (CIE) је за фотометријски нормалног
посматрача дефинисала две криве релативне светлосне осетљивости:
 криву спектралне осетљивости људског ока код фотопског виђења-V(λ)
крива,
 криву спектралне осетљивости људског ока код скотопског виђења-V′(λ)
крива.

Слика 2.5. Криве спектралних осетљивости

 Боје видљивог зрачења
Главни аспекти боје су:
 колориметријски систем CIE,
 температура боје,
 репродукција боје.
Колориметрија је наука која користи за означавање боја посебан
трихроматски систем (теорија три боје), а уз помоћ трихроматског дијаграма,
могуће је прецизно одредити сваку боју извора светлости.

Слика 2.6. Трихроматски дијаграм боја светлости

 На x - оси је приказан удео црвене боје, а на y - оси удео зелене боје.
Температура боје - појам који се уз трихроматски дијаграм користи за
означавање боје неког извора светлости.
Температура боја означава боју извора светлости упоређену са бојом
светлости коју зрачи идеално црно тело.
Због стандардизације, температуре боје извора светлости подељене су у
три групе:
 дневна светлост(>5000К),
 неутрално бела светлост(3500К-5000К),
 топло бело светло(<3500К).
Репродукција боје - зависно од примене, вештачко светло треба да
омогући да се боје виде као да су обасјане природном светлошћу. Овај
квалитет извора светла назива се репродукција боје и изражава се фактором
репродукције боје (Ra фактор).
 СВЕТЛОТЕХНИЧКЕ ВЕЛИЧИНЕ И ЈЕДИНИЦЕ
Основне фотометријске величине су оне величине, које се најчешће
користе и које наводе важећи прописи. У те величине се убрајају:
 светлосни флукс,
 јачина светлости(интензитет светлости),
 осветљеност,
 сјајност(луминанција),
 светлосна искоришћеност.
Светлосни флукс се означава са словом Ф а јединица је лумен (lm).
Јачина светлости је дата изразом:
Ф
I  cd 

Осветљеност је мера за количину светлосног флукса која пада на
одређену површину и дата је изразом:
Ф
E lx 
А
Луминанција(engl. Luminance) је појам који у ствари описује сјајност
осветљене или светлеће површине како је види људско око.
L
I
A

cd / m 2 
 Стандардне сијалице
На основна својства, светлосну искоришћеност и век трајања, највише
утиче температура усијаног влакна.
Што је температура влакна већа то је и искоришћеност извора већа,
односно већи је светлосни флукс, а век трајања мањи.

Слика 4.1. Стандардна сијалица са усијаним Волфрамовим влакном

Имају широку примену, посебно у домаћинствима и производе се у
различитим облицима.
 Халогене сијалице
Халогене сијалице су такође сијалице са усијаним влакном, па користе
принцип термичког зрачења при генерисању светлости.

Слика 4.3. Халогена сијалица

Могуће је усијано влакно загрејати на пуно вишу температуру, чиме се
подиже светлосна искоришћеност, што није могуће код стандардне сијалице
због појачаног испаравања волфрама при вишим температурама.
 Главна карактеристика халогених сијалица је халогени кружни циклус:

Слика 4.4. Волфрамов халогени кружни циклус

Предности халогених у односу на стандардне сијалице са усијаним
влакном су:
 већа светлосна искоришћеност, до 25lm/W,
 већи век трајања, до 4000h,
 оптимална контрола светла,
 мале димензије,
 константан светлосни флукс током века трајања,
 виша температура боје - сјајно, бело светло.
 Флуоресцентне сијалице
Флуоресцентне цеви су извори светлости, који светлост генеришу
електричним пражњењем кроз живине паре ниског притиска.
Флуоресцентне цеви се најчешће користе у пословним просторима,
школама, а у последње време и у домаћинствима.

Слика 4.6. Флуокомпактна сијалица с интегрисаном електронском пригушницом

 Основне карактеристике флуоресцентних сијалица су:
1. Осетљиве на снижење напона, на снижење температуре,
2. Потребне предспојне направе,
3. Лош фактор снаге,
4. Погодне тамо где није потребно често паљење,
5. Век трајања преко 8000h,
6. Светлосна искоришћеност до 80 lm/W,
7. Стробоскопски ефекат.

Разни облици флуоресцентних сијалица

 КОМПАКТНИ ФЛУОРЕСЦЕНТНИ ИЗВОРИ КАО
АЛТЕРНАТИВА КЛАСИЧНИМ СИЈАЛИЦАМА
Поводом актуелног повлачења инкадесцентних сијалица са тржишта
земаља Европске уније, најчешће помињане и предлагане сијалице за њихову
замену су компактне флуоресцентне.
Ресурси потребни за производњу и транспорт
Табела 6.1. Утрошци енергије израде сијалица
 За производњу класичне сијалице потребни
су само:
• Стакло
• Лим
• Калај
• Бакар
• Волфрам
За производњу компактних флуоресцентних сијалица потребни су:
• Стакло • Цинк-берилијум-силикат
• Лим • Кадмијум-бромид
• Бакар • Једињења ванадијума
• Калај • Торијум
• Жива • Пластика
• Олово
• Антимон
• Баријум
• Арсен
• Итрујум
• Једињења фосфора
 Јачина светлости
Компактна флуоресцентна сијалица са декларисаном снагом од 11W је
„еквивалентна” инкадесцентној сијалици од 60W.
Међутим, чињенично стање је:
1. 11W исијава светлосни флукс 570-610lm
2. 60W исијава светлосни флукс 710lm.

Слика 6.1. Разлика у светлосном флуксу за еквивалентне сијалице

Разлика у јачини светлости „еквивалентних” сијалица је 15-20% у корист
инкадесцентне сијалице.
КВАЛИТЕТ СВЕТЛОСТИ

Дневна светлост

Инкадесцентна сијалица

Компактна флуоресцентна сијалица

 Рециклажа
Поступак шта треба предузети ако се компактна флуоресцентна сијалица
разбије у стану:
• Отворити прозор и напустити просторију. Проветравати 15
минута.
• Сакупити стаклене остатке сијалице коришћењем картона.
• Лепљивом траком сакупити мале фрагменте стакла.
• Под обрисати влажним папиром или крпом.
• Кесу из усисивача након чишћења треба извадити.
• Све предмете употребљене за чишћење треба одложити у
пластичну кесу.
• Одећу или постељину на коју су пали делови сијалице не треба
више употребљавати, већ их треба бацити.
 ЗАКЉУЧАК
Употреба компактних флуоресцентних сијалица:

 Дневне , радне, спаваће собе – НЕПРЕПОРУЧЉИВО

 Степеништа, ходници, помоћне просторије - ПРЕПОРУЧЉИВО

Као алтернативу за замену стандардних сијалица треба тражити у LED
изворима који се развијају великом брзином или у виду халогених сијалица.

Халогена сијалица класе „C” LED сијалица за подношке E27 и E14