Posledice korišćenja

psihoaktivnih supstanci
ŠTA JE DROGA?

 Droga je prirodna ili sintetička hemijska supstanca koja utiče na promene u

fiziološkim i psihičkim (intelektualnim, emocionalnim i motivacionim)
funkcijama, bitno menja ponašanje. Višekratna upotreba dovodi do navikavanja ili
stvaranja (psihičke i/ili fizičke) zavisnosti. Uzimanje nekih droga (heroin, krek, 
kokain) dovodi brzo do stvaranja zavisnosti, a kada se naglo prestane s njihovim
uzimanjem dolazi do apstinencijalnog sindroma.
MLADI I PSIHOAKTIVNE
SUPSTANCE(PAS)
 Psihoaktivnim supstancama (skraćeno PAS) nazivamo sve one materije koje menjaju
stanje svesti, opažanje, mišljenje, raspoloženje, ponašanje. Zbog raznolikosti ovih
supstanci, sve više se umesto užeg termina DROGA koristi termin psihoaktivna
supstanca. Termin DROGA obično koristimo za ilegalne (zakonom zabranjene)
psihoaktivne supstance.
 Jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti kada su droge u pitanju, jeste da one
pokazuju različito dejstvo kod osoba koje je konzumiraju. Za jednu osobu
konzumiranje droga može biti životno opasno, za neku drugu osobu je „manje
opasno“, ali uvek štetno!

Naročito je opasan novonastali trend konzumiranja više droga odjednom, što neretko
može dovesti do trovanja opasnih po život čoveka.
 Psihoaktivne supstance mogu da se podele u četiri glavne grupe.
 Svetska zdravstvena organizacija
 Uredi
 SZO je dala sledeću podelu psihoaktivnih droga:

 alkohol (alkoholna pića, napici i kokteli)

 amfetamini
 barbiturati, hipnotici, sedativi i trankvilizanti (sredstva za smirenje uopšte)
 halucinogeni (LSD-25, meskalin, psilocibin, DOI i dr.)
 kanabis (marihuana, gandža i hašiš)
 kokain (čista materija i lišće biljke koke)
 opijati (sirovi opijum, heroin, morfijum, kodein, sintetički preparat metadon i petantin)
 isparljiva sredstva i lekovi bogati organskim rastvaračima (aceton, gasolin, etar, hloroform...)
 droge pojedinih regija ili nove droge (krek, ekstazi...)
Prema psihoaktivnim učincima, droge se
mogu podeliti na:
 opijate koji uključuju opijumove derivate kao što su heroin, morfijum i kodein
kao i sintetički proizvodi slični morfijumu, poput metadona; male doze izazivaju
efekte slične depresantima, ali sa manjim uticajem na motoriku i intelektualni
proces;
 depresante - sedative ali ovde takođe spadaju i barbiturati i kanabis; male doze
dovode do osećanja opuštenosti i udružene su sa slabljenjem intelektualne
funkcije i koncentracije;
 stimulante kao što su amfetamin, kokain, kofein i slične; male doze izazivaju
osećaj živahnosti i energije, 'podižu' raspoloženje i smanjuju apetit;
 halucinogene droge kao LSD i meskalin koje izazivaju halucinacije ili iluzije
koje su povezane s promenom raspoloženja ili misli pa tako sigurno izazivaju
promene u opažanju, mislima i osećanjima.
KAKO DELIMO DROGE PREMA
ZAVISNOSTI?
 Prema zavisnosti koju izazivaju, droge takođe delimo na "teške" (opijum, morfijum,
kodein, heroin, kokain, amfetamin...) i "lake" (marihuana, hašiš, psilocibin,
meskalin, LSD...).
 Tipovi zavisnosti mogu biti:
 Jatrogeni pacijent - koji je na preko recepta dobio lek od lekara, u cilju ublaživanja
psihičkih i telesnih tegoba, pa je tako vremenom, nevoljno postao zavisan od njega.
 Neterapijski pacijent - osoba koja je samoinicijalno počela da konzumira
psikoaktivne supstance.
 Prema vrsti psihoaktivne supstance, postoje zavisnici od: depresora centralnog
nervnog sistema - opijuma i njegovih derivata, sedativa (hipnotika, anksiolitika), 
neurostimulansa, halucinogena, kanabisa i njegovih derivata, kokaina, duvana, 
alkohola i sintetičkih droga.[4]
 Hvala na pažnji!

 RADILI:Petar Novaković, Lazar Tomić, Aleksandar Adamović