JAVNE FINANSIJE

dr RAONIĆ IVAN
POLITIKA DOHOTKA – Primenjuje je se u antiinflacionim programima usled
smanjenja troškova suzbijanja inflacije. Najčešće korišćen termin – zamrzavanje
cena i nadnica. Komplikovan postupak, potrebna saglasnost širih društvenih
grupacija ( poslodavci, sindikati, vlada )

AGREGATNA PONUDA I AGREGATNA TRAŽNJA

Osnovni problem makroekonomije – objasniti mehanizme pomoću kojih se odvija

kružni tok reprodukcije, odnosno privredna aktivnost.

AGREGATNA PONUDA ( AS ) – ukupna količina dobara i usluga koja preduzeća

jedne države žele da proizvedu i prodaju u datom vremenu. Na nivo Agregatne
Ponude direktno utiču :
- Proizvodni kapaciteti ekonomije ( kapital, rad i tehnologija ),
- Nivo cena

AGREGATNA TRAŽNJA ( AD ) – predstavlja zbir potrošnje domaćinstava,

preduzeća i države. Na nivo Agregatne Tražnje direktno utiču :
- Monetarna politika,
- Fiskalna politika,
- Nivo cena i dr.
 AS
300

250
Indeks cena za sve robe

200
B C

150

100 E
AD

50

1000 2000 3000 4000 5000

Realni BDP ( milijarde )
AGREGATNA TRAŽNJA I JAVNA POTROŠNJA

Predstavlja zbir potrošnje domaćinstava, preduzeća i države. Čine je četiri komponente :

- POTROŠNJA ( C ) – funkcija dohotka. Veličina potrošnje zavisiće od veličine dohotka
i agregatnog nivoa cena.
- INVESTICIJE ( I ) – Investiciona potrošnja od strane preduzeća, kako za opremu, tako
i za obrtna sredstva.
- JAVNA POTROŠNJA ( G ) – Država troši za investicije ( infrastruktura, naoružanje,
itd ) i za transfere zaposlenima.

AD = C + I + G
S obzirom da apsolutno zatvorena privreda ne postoji, u razmatranje ćemo uvesti i razmenu
sa inostranstvom, odnosno spoljnu trgovinu NE.
- NETO IZVOZ ( SPOLJNA TRGOVINA ) – predstavlja razliku između izvoza i
uvoza.

AD = C + I + G + NE
 BRUTO DOMAĆI PROIZVOD ( BDP )

- Vrednost roba i usluga proizvedenih u određenom vremenskom periodu upotrebom

faktora proizvodnje.
- Uobičajeno se definiše za prostor jedne države, ali može i za region itd. ( EU ),
- Predstavlja zbir finalnih prodaja, a međufazne prodaje su isključene iz obračuna
kako bi se izbegao dvostruki obračun.

Primer obračuna BDP

Roba Prodavac Kupac Vrednost Nova Finalni Faktorski
razmene vrednost izdaci prihodi
Čelik Čeličana Fabrika 2.000 2.000 / 2.000
mašina
Čelik Čeličana Fabrika aut. 6.000 6.000 / 6.000
Mašina Fabrika Fabrika aut. 4.000 2.000 4.000 2.000
mašina
Gume Gumara Fabrika aut. 1.000 1.000 / 1.000
Automobili Fabrika aut. Potrošači 10.000 3.000 10.000 3.000
Ukupna vrednost razmene 23.000
BDP 14.000
 JAVNI PRIHODI
UVODNE NAPOMENE

S’ - Povećanje poreza i prenošenje na

S’ povećanje cena i povećanje ponude
D’ D S

Cena E

C
D’ - Povećanje poreza i prenošenje na smanjenje tražnje

Output
D
Ukupno poreski
dohodak

C Laferova kriva

A B
Prosečna poreska stopa ( % )
 FISKALNO OPTEREĆENJE
FISKALNI TERET
K.F.O = x 100
BDP

RELATIVNO FISKALNO OPTEREĆENJE

FISKALNO OPTEREĆENJE U SVETU

 POJAM I KARAKTERISTIKE POREZA
Predstavljaju osnovni i najglavniji izvor redovnih prihoda države.

Glavne osobine i karakteristike poreza :

- POREZ JE PRINUDNO DAVANJE –

- ODSUSTVO PROTIVNAKNADE –

- POREZI SU INSTRUMENTI PRERASPODELE NACIONALNOG DOHOTKA –

- POREZ JE NOVČANO DAVANJE –

- POREZOM SE FINANSIRAJU JAVNI RASHODI –

 PRINCIPI OPOREZIVANJA
Džon Stjuart Mil 19.vek – Smitovi kanoni :

- PRINCIP OPŠTOSTI – Svi građani jedne države treba da plaćaju porez za

izdržavanje državne uprave i to srazmerno svome dohotku koji oni uživaju zahvaljujući
njenoj zaštiti.

- PRINCIP ODREĐENOSTI – Porez svakog građanina treba da bude određen. Poreski

oblik, vreme obračuna, poreski iznos, sve to treba da je jasno za poreskog obveznika,
kao i za svako drugo lice.

- PRINCIP UGODNOSTI – Svaki poreski obveznik treba da bude oporezivan u vreme i

na način koji će mu najbolje odgovarati.

- PRINCIP EKONOMIČNOSTI NAPLATE POREZA – Svaki porez treba da bude

organizovan na takav način da iz džepa naroda uzima što je moguće manje iznad one
sume koja je potrebna državnoj blagajni.

Krajem 19.veka nemački teoretičar A.Wagner formulisao je devet poreskih načela i među
prvima upozorio na mogućnost i potrebu da porezi deluju ne samo kao instrument
fiskalne, već i ekonomske i socijalne politike. Svrstao ih je u četiri grupe, i to :
1. FINANSIJSKA NAČELA OPOREZIVANJA –

a) Izdašnost poreza – obezbediti dovoljno sredstava za budžet

b) Elastičnost poreza – porezi se trebaju kretati u skladu sa kretanjem nacionalnog dohotka

2. EKONOMSKA NAČELA OPOREZIVANJA –

a) Izbor poreskog izvora – odabrati onaj izvor koji se ekonomski obnavlja ( prihod i dohodak )
b) Voditi računa o dejstvima pojedinih poreza – poreska evazija

3. SOCIJALNA NAČELA OPOREZIVANJA –

a) Opštost poreske obaveze – obratiti pažnju na slojeve koji ne mogu plaćati porez jer nemaju
dohodak
b) Ravnomernost u oporezivanju - moguće ga je sprovesti u praksi uvođenjem progresivnih stopa

4. PORESKO – TEHNIČKA NAČELA –

a) Određenost poreske obaveze – zakonom jasno i nedvosmisleno utvrditi poreske obaveze

b) Ugodnost plaćanja poreza –
c) Jeftinu režiju poreza
 KLASIFIKACIJE POREZA
Najčešća podela :

- NEPOSREDNI I POSREDNI POREZI –

- REDOVNI I VANREDNI POREZI –

- OPŠTI I NAMENSKI POREZI –

- KATASTARSKI I TARIFNI POREZI –

- SUBJEKTNI ( LIČNI ) I OBJEKTNI ( REALNI ) POREZI –

- FUNDIRANI I NEFUNDIRANI POREZI –

- OSNOVNI I DOPUNSKI POREZI –

- POREZI PO VREDNOSTI I SPECIFIČNI POREZI –

 EFEKTI OPOREZIVANJA
Kao odogovor na uvođenje/povećanje poreza mogući su :

a) Poreska evazija - delimično ili potpuno izbegavanje plaćanja poreza

b) Prevaljivanje poreza

a) Izbegavanje plaćanja poreza ili poreska evazija –

1. Nezakonita poreska evazija – kada poreski obveznik nastoji da smanji ili izbegne poreske
obaveze kršeći zakon (šverc, rad na crno, davanje netačnih podataka. Javlja se kao :

• Utaja ili defraudacija ( javlja se kod utaje neposrednih poreza ) i

• Krijumčarenje ili kontrabanda ( javlja se kod utaje posrednih poreza )

2. Zakonita poreska evazija – kada poreski dužnik nastoji da umanji ili izbegne plaćanje poreza,
a da pri tome ne krši zakon

 Pozitivna analiza poreske evazije –

- Psihička cena utaje –
- Averzija prema riziku –
- Izbor posla –
- Promena verovatnoće kontrole –
 Normativna analiza poreske evazije – Amnestija
b. Prevaljivanje poreza -

 Faze prevaljivanja poreza su:

 Perkusija;
 Reperkusija;
 Incidenca;
PERKUSIJA
 Difuzija.
REPERKUSIJA
 Perkusija – uvođenje obaveze plaćanja
poreza i utvrđivanje poreskog obveznika INCIDENCA

DIFUZIJA
 Reperkusija – prevaljivanje poreza sa
poreskog obveznika na drugu osobu

 Incidenca – javlja se konačan platac

poreza

 Difuzija – prevaljeni porez se

raspoređuje
na celu ekonomiju
Vrste prevaljivanja poreza –
1. Sa stanovišta zakonodavca prevaljivanje može biti :

a) Nameravano
b) Nenameravano

2. Sa stanovišta toka ekonomske aktivnosti prevaljivanje može biti :

a) Unazad - npr. smanjivanje zarada usled povećanja doprinosa za socijalno osiguranje ili
poreza na zarade
b) Unapred – prevaljivanje na potrošače kroz povećanje cena
Razlozi prevaljivanja poreza :

Ekonomski činioci – u periodima :

- Elastičnost ponude i potražnje –

- Postojanja i delovanja monopola –
- Konjuktura –

Subjektivni činioci – sindikalna organizovanost i mogućnost pregovora radnika i vlasnika kapitala.

Istorijski činioci –

Dejstvo oporezivanja na uslove privređivanja privrednih subjekata –

a) Sa aspekta podsticaja bržeg privrednog razvoja –

b) Sa aspekta društvene korekture u sticanju dohotka –

Stabilizaciona dejstva oporezivanja – ( funkcionalne finansije, stabilizacione finansije ). Koriste se

sledeći instrumenti :
a) Ugrađeni, automatski stabilizatori –
b) Diskrecione mere i akcije –
c) Formula fleksibilnosti –
d) Fiskalni leveridž -

Efekti oporezivanja na spoljnotrgovinsku razmenu i platni bilans –

 PORESKA TERMINOLOGIJA

a) PORESKI OBVEZNIK – fizičko ili pravno lice koje je prema zakonu obavezno da plati porez
b) PORESKI PLATAC – fizičko ili pravno lice koje u ime, ili za račun poreskog obveznika, vrši
plaćanje poreza
c) PORESKI DESTINATER – lice koje je po nameri zakonodavstva pozvano da snosi poreski teret
d) KONAČNI PLATAC POREZA – osoba koja stvarno snosi poreski teret, nezavisno od intencije
zakona
e) PORESKA SPOSOBNOST – ekonomska mogućnost obveznika da odgovori svojoj poreskoj
obavezi
f) PORESKI IZVOR – sve ono čime poreski obveznik raspolaže i iz čega može da plati porez
( prihod, dohodak i imovina )
g) PORESKI OBJEKT ( PORESKI PREDMET ) – predstavlja svaku činjenicu, odnosno
manifestaciju ekonomske snage koja pruža osnov da se uvede neki poreski oblik ( prihodi, dohodak,
imovina, potrošnja, fizička egzistencija )
h) PORESKA OSNOVICA – u novcu iskazana vrednost poreskog objekta
i) PORESKA STOPA – označava iznos poreza u odnosu na poresku osnovicu
j) PORESKA TARIFA – sistematizovan pregled poreskih objekata, odnosno osnovica i poreskih
stopa
 EKONOMSKA KLASIFIKACIJA POREZA

1. POREZ NA IMOVINU –
a) Porez na imovinu u statici – u principu osnov za plaćanje je imovina poreskog
obveznika a retko je ona izvor za plaćanje.

 Nominalni porez na imovinu –

 Realni porez iz imovine – jednokratni i retko se sreću

b) Porez na imovinu u dinamici – imovina prelazi od subjekta do subjekta sa

naknadom ili bez naknade.

 Porez na prenos imovine sa naknadom –

 Porez na prenos imovine bez naknade – nasleđe i poklon
 Porez na uvećanu vrednost imovine -
2. POREZI NA PRIHODE –

a) Porez na dohodak fizičkih lica ( građana ) – jedan od najznačajnijih poreskih

oblika savremenih država. U zemljama EU donosi 25% prihoda, u SAD, Kanadi i
Australiji 35-40%, a u Srbiji oko 12%

Dohodak uključuje: zarade i druge dohotke od rada, dividende, kamate i druge dohotke od
kapitala, prihode od imovine, uvećanje vrednosti imovine i dr.

Postoje tri osnovne vrste poreza na dohodak građana:

- cedularni ( analitički ili parcijalni ),
- sintetički ili globalni
- mešoviti

U praksi se retko sreću teorijski čisti modeli, češće su prisutni sitemi kod kojih dominiraju
karakteristike jednog od modela
 Definicija i karakteristike cedularnog
poreza
 Cedularni sistem oporezivanja podrazumeva da se svaki oblik dohotka
građana oporezuje odvojeno, najčešće po proporcionalnoj poreskoj stopi

 Osnovne karakteristike cedularnog poreza su:

• analitički (parcijalni porez) porez
• objektni porez
• nije pogodan za realizaciju socijalnih, demografskih i drugih ciljeva
• postoji rizik narušavanje horizontalne pravičnosti

 Trenutno se u čistom obliku primenjuje u malom broju zemalja

 Definicija i karakteristike sintetičkog
poreza
 U okviru sintetičkog poreza svi dohoci ( prihodi ) se oporezuju kao celina,
jednim - sveobuhvatnim porezom, najčešće po progresivnoj stopi

 Karakterstike sintetičkog poreza:

- sintetički porez
- subjektni porez
- pogodan za ostvarivanje socijalnih i demografskih ciljeva
- pogodan za ostvarivanje horizontalne i vertikalne pravičnosti

 Sintetički porez je najzastupljeniji u savremenim poreskim sistemima

 Mešoviti sistem oporezivanja dohotka

 U okviru mešovitog sistema kombinuju se elementi cedularnog i

sintetičkog poreza na dohodak gradjana

 Cedularna komponenta - tokom godine plaćaju se različiti porezi na

različite vrte prihoda

 Sintetička komponenta - obveznici koji ostvare ukupan godišnji prihod

iznad odredjenog iznosa, nakon završetka godine plaćaju godišnji porez na
ukupan prihod

 Cedularno oporezivanje se vrši primenom proporcionanih stopa, dok se

godišnji porez najčešće plaća po progresivnim stopama
 Poreski obveznik – u većini savremenih država obveznik je pojedinac a može biti i
porodica.

U 20 zemalja OECD obveznik je pojedinac, a u 10 obveznik je porodica.

U slučaju da se izabere porodica kao obveznik neophodno je ublažiti dejstvo poreske

progresije na zbirni dohodak članova porodice.

Po pitanju rasprostranjenosti poreske obaveze imamo tri principa :

-Princip neograničene poreske obaveze –

-Princip teritorijalne poreske obaveze –
-Princip državljanstva –

Poreska osnovica – zbir neto prihoda fizičkog lica stečenu iz svih izvora.

-Standardni odbici – egzistencijalni minimum, izdržavani članovi, starosna granica,

izdržavani članovi sa smetnjama

-Nestandardni odbici – zdravstveni izdaci, plaćeni porezi i doprinosi, školovanje, stambeno

pitanje, članarine komorama, životna sredina, itd. I ovde je prisutan princip rasprostranjenosti.
b) Porez na dohodak pravnih lica ( dobit preduzeća ) – po izdašnosti se nalazi iza
poreza na potrošnju ( PDV ) i poreza na dohodak građana.

 Poreski obveznik – samo društva kapitala, A.D., D.O.O., K.D. i J.P.

 Poreska osnovica – ostvarena dobit iskazana u poreskom bilansu.

U zavisnosti od toga kakav je odnos poreza na dobit i poreza na dohodak imamo :

- klasični sistem i
- sistem poreske integracije

 U klasičnom sistemu:
- najpre se oporezuje dobit - primenom poreza na dobit
- potom se oporezuju dividende porezom na dohodak građana – bez
umanjenja i olakšica po osnovu isplaćane dobiti
Prednosti i nedostaci klasičnog sistema

 Prednosti:
- bilansna izdašnost

- jednostavnost

 Nedostaci:
- dvostruko ekonomsko oporezivanje

- podsticaji ka izbegavanju plaćanja poreza

 Sistemi poreske integracije

Na nivou preduzeća Na nivou deoničara

- Sistem dvojnih stopa

- Delimična imputacija
Delimična integracija - Sistem delimičnog
odbijanja dividendi

- Delimične olakšice za
Potpuna integracija - Puno odbijanje dividendi deoničare
 Prednosti i nedostaci

Prednosti Nedostaci
- složenost,
- smanjenje/ izbegavanje
Dvojne stope - izvlačenje kapitala iz
dvostr. oporezivanja
zemlje
- jednak tretman prihoda - destimuliše se
Odbijanje dividendi
od kapitala reinvestiranje dobiti
- nejednak tretman
Sistemi imputacije - smanjuje evaziju domaćih i stranih
deoničara
- generiše socijalno-
Olakšice za akcionare - jednostavan za primenu
političke distrozije
Poreska osnovica – ostvarena dobit iskazana u poreskom bilansu.

Izveštajni vs. poreski bilans

Poreska osnovica je korigovana dobit preduzeća

Osnovne korekcije u poreskom bilansu na strani prihoda:

-korekcija transfernih cena

-korekcija zaliha - u poreskom bilansu priznaju se samo one zalihe koje su

rezultat rashoda u tekućem periodu
 Osnovne korekcije na strani rashoda:

• Korekcije utrošenog materijala i robe

- mogu se koristiti prosečne cene ili FIFO metoda, ali ne i planske cene i
LIFO metoda

• Korekcija obračuna amortizacije – opšti principi (konkretna rešenja se

razlikuju od zemlje do zemlje)
- proporcionalni metod
- uslovna za funkcionalnu amortizaciju (saglasnost PU)
- degresivna metoda do trenutka izjednačavanja otpisa sa proporcionanom
- progresivni metod nije dozvoljen
- u slučaju izbora bilo kog metoda mora se poštovati princip stalnosti

• Rashodi za određene namene su limitirani tj. priznaju se samo do određenog

nivoa

• Plaćene kamate
- Kamate plaćene povezanim licima se koriguju do tržišnog nivoa
- Kamate plaćane po osnovu kašnjenja u izmirenju fiskalnih obaveza se ne
priznaju u rashode

• Ostale korekcije: otpis sumnjivih i spornih potraživanja, prebijanje kapitalnih

dobitaka i gubitaka, rezervisanja i dr.
 Poreski podsticaji
 Podsticiji se odobravaju u cilju podsticanja investiranja, zapošljavanja,
poboljšanje ekološke situacije

 Podsticaji mogu biti

- opšti ili
- selektivni (ulaganje u nerazvijena područja, strane ulagače, velike
ulagače, mala preduzeća, novoosnovana preduzeća i dr.)

 Podsticaji se realizuju na dva načina:

- Direktnim umanjenjem poreza
- Indikrektno - preko poreske osnovice
 Direktno umanjenje poreza se odobrava po različitim osnovama npr:
- osnivanje preduzeća, poslovne jedinice i sl. u nerazvijenim područjima

- trajno ulaganje stranog kapitala

- zapošljavanje novih radnika

- velikih ulaganja i dr.

 Podsticaji preko preko poreske osnovice:

- Podsticaji koji odlažu poresku obavezu (ubrzana amortizacija,
odlaganje poreskih obaveza, prenošenje poslovnih gubitka)
- Podsticaji koji definitivno umanjuju poresku obavezu

• Potpuno ili delimično poresko oslobađanje za novosonovana

preduzeća ili za zapošljavanje radnika
3. POREZI NA POTROŠNJU – posredni porezi. Prednosti - prevaljivost, ugodnost
plaćanja, niski troškovi ubiranja, izdašnost i opšte društvena upotrebljivost. Mane –
regresivnost.

a) Opšti porez na promet dobara i usluga –

 Svefazni bruto porez na promet – kaskadni ili lavinski. Lak za ubiranje, nepromenljiv,
lak za prevaljivanje.

 Svefazni neto porez na promet ( PDV ) – najrasprostranjeniji oblik svefaznog poreza

na promet. Karakteristike :

- Povoljno utiče na preraspodelu nacionalnog dohotka –

- Visoka fleksibilnost –
- Jednostavnost u primeni –
- Centralizacija poreskih vlasti –
- Mala mogućnost poreske evazije –
Prednosti u odnosu na klasičan porez na promet :
- Veća izdašnost –
- Efikasniji u borbi protiv evazije –
- Oslobađanje izvoza od poreza –
- Oslobađanje nabavke od oporezivanja –

Najznačajniji nedostaci :
- Složenost poreske administracije i povećani troškovi administriranja –
- Izražen inflatorni potencijal –
- Jedinstveno uvođenje i jedinstveno administriranje –
- Regresivnost – mali broj stopa i svi nose isti teret bez obzira na snagu
 Klasifikacija PDV

 U zavisnosti od tretmana nabavke stalnih sredstava PDV se

može okarakterisati kao:
• Potrošni tip PDV – nabavke stalnih sredstva se odbijaju prilikom
utvrđivanja dodate vrednosti => investicije se ne oporezuju dvostruko
(nema kumuliranja poreza)

• Dohodni tip PDV – dodata vrednost se umanjuje samo za iznos

godišnje amortizacije => investicije se većim delom oporezuju
dvostruko (značajno kumuliranja poreza)

• Bruto tip PDV – dodata vrednost se ne umanjuje za vrednost nabavki

osnovnih sredstava => investicije se u celini oporezuju dvostruko
(kumuliranje poreza)
 Jednofazni porezi na promet –
- Porez na promet u sferi proizvodnje –
- Porez na promet u trgovini na veliko –
- Porez na promet u maloprodaji -

b) Posebni porezi na potrošnju –

 Fiskalni monopoli –

 Akcize – najstariji oblik potrošnog poreza. Funkcionišu paralelno sa porezom na

promet. Prednosti – lako se ubiraju, jednostavan obračun i naplata, evazija je
zanemarljiva. Obračun može biti u apsolutnom izosu ili primenom
proporcionalnih stopa.
 OSTALI JAVNI PRIHODI

1. CARINE – posredni javni prihodi – zanemarljiv učinak u realizaciji fiskalnih ciljeva,

osnovna namena ekonomsko – politički ciljevi.
Ciljevi uvođenja carina :
- Fiskalni ciljevi –
- Ekonomski ciljevi – protekcionizam -
- Socijalni ciljevi –

Prednosti uvođenja carina :

- Zaštita i podsticaj razvoja domaće ekonomije –
- Odbrana ekonomske samostalnosti države –
- Brzo, jeftino i lako ubiranje –

Nedostaci uvođenja carina :

- Ograničavanje razvoja međunarodne trgovine –
- Ugrožavanje produktivnosti rada i tehničko – tehnološkog razvoja –
- Potencijalno povećanje troškova proizvodnje -
Vrste carina :

a) Carine prema pravcu kretanja robe –

- Uvozne –
- Izvozne –
- Tranzitne –

b) Carine prema cilju uvođenja –

- Fiskalne –
- Ekonomske ili zaštitne –
- Socijalne
- Antidampinške –

c) Carine prema visini carinskog opterećenja -

- Diferencijalne carine – najčešće carinski rat
- Preferencijalne carine – politički momenat – privilegija

d) Carine prema načinu uvođenja –

- Autonomne carine –
- Ugovorne ( konvencionalne ) carine -
Elementi carina :
- Carinski obveznik –
- Carinska osnovica –
- Carinska deklaracija –
- Carinski organi –
- Carinska ležarina –
- Skladišni depozit –
- Carinsko skladište –
- Carinska slobodna zona –
- Carinska dažbina –
2. TAKSE – novčana naknada za usluge koje pružaju državni organi i ustanove.
Takseni principi :
- Princip legaliteta – takse se uvode zakonom ili nekim drugim pravnim aktom
- Princip jednakosti taksene tarife – takse su jednake za sva pravna i fizička lica bez obzira na
njihovu ekonomsku snagu

Podela taksi :
- Administrativne takse –
- Sudske takse –
- Činovničke i fiskalne –
- Pojedinačne i paušalne – kompleks usluga koji čini celinu – paušalne ; pojedinačna akta
- Opšte i specijalne – specijalnom organu ili upravi ; jednak iznos za istu uslugu
- Stalne i promenljive –

Elementi takse :
- Takseni obveznik –
- Taksena osnovica –
- Taksena stopa –
- Taksena tarifa –
- Lična oslobađanja – u skladu sa ekonomskom snagom
- Predmetna oslobađanja – radnje po službenoj dužnosti i ne zavise od ekonomske snage subjekta
3. DOPRINOSI – prvi put se javljaju u Engleskoj tokom 13.veka. Predstavljaju oblik javnih prihoda
namenskog karaktera.
Osnovni principi :
- Doprinosi su davanja koja podrazumevaju element protiv usluge –
- Doprinose ne plaćaju sva lica već samo ona koja ostvaruju korist od plaćenih doprinosa –
- Doprinosi predstavljaju oblik prinudnih plaćanja, odnosno, obaveznu naknadu –
- Prikupljena sredstva putem doprinosa su strogo namenska i po pravilu ne prolaze kroz budžet

Doprinosi za penzijsko –
invalidsko osiguranje
Zarade i
naknade zarada Doprinosi za zdravstveno
Doprinosi za socijalno osiguranje
osiguranje
Ostala lična
primanja Doprinosi za slučaj
nezaposlenosti
 JAVNI ZAJMOVI
Oblik javnog prihoda kojim se finansiraju javne potrebe. Neredovni i dobrovoljni
javni prihod.

Ciljevi uvođenja javnog zajma :

- Pokrivanje budžetskog deficita,
- Elementarne nepogode,
- Odbrana zemlje,
- Investicije – javni radovi,
- Stabilizacione aktivnosti u ekonomskoj politici.

Karakteristike javnog zajma :

- Povratnost – javni zajam se vraća uvećan za kamatu,
- Uključeni su elementi i prihoda i rashoda,
- Kamata ali ne i obavezno uključena ( beskamatni javni zajmovi ),
- Dobrovoljnost ali ne kao pravilo,
 JAVNI ZAJMOVI U EKONOMSKOJ TEORIJI

1. KLASIČNA EKONOMSKA ŠKOLA - potpuna osuda javnog zajma.

- Rasipništvo u korišćenju sredstava javnog zajma,
- Ograničavanje ili sprečavanje privrednog razvoja,
- Nepostojanje štednje u državnom gazdovanju,
- Često zaduživanje može dovesti do bankrotstva države.

2. SAVREMENE TEORIJE JAVNOG ZAJMA – zalaganje za upotrebu javnog

zajma
- Javni zajam je integralni elemenat ekonomske politike i privrednog sistema i
njegovom upotrebom je omogućeno funkcionisanje savremene države,
- Efikasan način da se u kratkom roku dođe do većih iznosa novčanih sredstava,
- Sredstva javnog zajma se delimično usmeravaju i u proizvodne investicije,
- Mogućnost prikupljanja inostrane štednje ( zaduživanje u inostranstvu )
 EMISIJA I AMORTIZACIJA JAVNOG ZAJMA

1. EMISIJA JAVNOG ZAJMA - metod kojima se služi država kako bi

organizovala prodaju obveznica svog zajma zainteresovanim poveriocima.

Razlikujemo tri metode emisije javnog zajma :

a) Direktni metod emisije javnog zajma – javni poziv i direktno obraćanje
zainteresovanim licima za upis javnog zajma. Poziv obavezno sadrži :
- Visinu zajma,
- Rok vraćanja,
- Visina kamatne stope,
- Mesto i vreme upisa zajma,
- Način amortizacije zajma
b) Indirektni metod emisije javnog zajma – javni zajam se realizuje posredstvom
jedne ili konzorcijuma banaka. Prednost – država odmah dolazi do nedostajućih sredstava
a nedostatak su veliki troškovi servisiranja zajam usled bankarskih provizija.
c) Učešće države na tržištu kapitala – država preko ovlašćenih organa vrši prodaju
obveznica javnog zajma na tržištu kapitala
2. AMORTIZACIJA JAVNOG ZAJMA - vraćanje zajma otplatom glavnice uvećanu
iznosom pripadajuće kamate.

Vrste amortizacije javnog zajma :

- Direktna amortizacija –
- Indirektna amortizacija –
- Ugovorna amortizacija –
- Automatska amortizacija –
- Fakultativna amortizacija –
- Monetarna amortizacija –

3. KONVERZIJA I KONSOLIDACIJA JAVNOG ZAJMA – predstavljaju

finansijske operacije pomoću kojih država kao zajmoprimac naknadno menja određene
uslove utvrđene ugovorom o zajmu. Nepopularna mera i dovodi do gubitka kredibiliteta
države.
a) Konverzija javnog zajma – finansijska operacija putem koje država ranije sklopljen
zajam pretvara u novi zajam sa povoljnijim uslovima, najčešće kamatna stopa a može biti i
rok otplate.
 Konverzija u užem smislu – odnosi se na promenu uslova vezanih za kamatnu stopu
 Konverzija u širem smislu – menja se većina uslova zajma što je praktično konsolidacija
Osnovni razlozi za konverziju javnih zajmova :
- Ekonomski razlozi –
- Politički razlozi –
- Pravni razlozi –

b) Konsolidacija javnog zajma – finansijska operacija putem koje se spajaju ranije

odobreni zajmovi sa različitim uslovima u jedan zajam sa novim jedinstvenim uslovima.
Dolazi do promene, pored kamatne stope, i ostalih uslova zajma.
 KLASIFIKACIJA JAVNIH ZAJMOVA

1. Unutrašnji i spoljašnji javni zajmovi –

2. Kratkoročni, srednjeročni i dugoročni zajmovi –
3. Dobrovoljni, patriotski i obavezni –
4. Leteći i konsolidovani zajmovi –
5. Novčani i robni krediti –
6. Produktivni i neproduktivni zajmovi –
7. Zajmovi po paritetu, ispod pariteta i iznad pariteta –
8. Međunarodni zajmovi, zajmovi od finansijskih institucija i zajmovi od
stanovništva –
9. Zajmovi sa javnim upisom, prodajom obveznica i zaduživanjem na osnovu
ugovora o kreditu –
10. Zajmovi užih i širih teritorijalnih zajednica –
11. Zajmovi države i zajmovi od šireg interesa sa garancijom države -
 STABILIZACIJA JAVNOG DUGA

1. Smanjenje deficita –
2. Emisiona dobit i inflacioni porez –
3. Moratorijum –
PRIHODI BUDŽETA EVROPSKE UNIJE

1. Sopstveni izvori prihoda –

- Takse Evropske zajednice za ugalj i čelik –

- Poljoprivredne dažbine Evropske zajednice –
- Carine Evropske zajednice -

2. Učešće zemalja članica –

- Sredstva od poreza na dodatu vrednost –

- Sredstva od dodatnog izvora prihoda -
 BUDŽET

Budžet – koren reči “ bouge ” i “ bouget ” i predstavlja kožnu torbu. Termin

budžet se prvi put javlja 1806 u francuskom zakonodavstvu.

Budžet predstavlja sistematski prikaz prihoda i rashoda određene države ili

određenog nižeg nivoa vlasti, za određeni period, tj. jednu budžetsku godinu.

Osnovni elementi :

- Budžet je javni akt,

- Budžet je planski akt u kojem su istovremeno predviđeni i prihodi i
rashodi,
- Budžet je utvrđen za period od jedne godine, s tim što to ne mora da se
poklapa sa kalendarskom godinom,
- Struktura budžeta oslikava sva obeležja društveno – ekonomska i
politička obeležja zemlje u kojoj je donet.