ZAMORNI

VEK KONSTRUKCIJE
 Uvod
• Istorija inženjerske konstrukcije obeležena je brojnim lomovima
usled zamora materijala kod mašina, vozila, zavarenih spojeva,
letelica i slično, a neretko, ovi lomovi mogu dovesti i do
katastrofalnog ishoda.

• Zamorni vek konstrukcije obuhvata period postepenog akumuliranja

oštećenja u materijalu elementa konstrukcije u uslovima delovanja
dinamičkog opterećenja. (mikroprslina, makroprslina, kritična
veličina prsline i konačni lom konstrukcije).
• Sastoji se iz dve faze: faze iniciranja i faze rasta zamorne prsline
(do konačnog loma konstrukcije).

• Iskustva ukazuju da se najveći deo radnog veka konstrukcije prslina

razvija u strukturi, a znatno manji period je njeno nastajanje.
 Uvod

• Cevovodi i PPP spadaju u visokoodgovorne konstrukcije

• Uprkos preduzetim merama, greške ipak postoje (u ZS ili u OM)-
uslov za pojavu prsline i lom
• Dodatno-uslovi rada: povišen p, T i pojava korozije

• Lom cevi utiče na pouzdanost, bezbednost u radu, životnu sredinu

• Materijal višeg Re i Rm omogućava manje dimenzije dela (manja

težina, niža cena).
• Bliske vrednosti Re i Rm , manje vremena za reakciju pri pojavi
prsline
• Primena materijala višeg Rm može biti praćena neočekivanim lomom
 Mehanika loma
• U slučaju postojanja prslina ili zareza u strukturi, dolazi do
preraspodele napona u blizini njihovog vrha, tj do pojave
koncentracije napona.

• Faktor intenziteta napona (FIN) K je osnovni faktor u LEML

• Opisuje naponsko-deformaciono stanje u okolini vrha prsline

prouzrokovano dejstvom udaljenog opterećenja, ili postojanjem
zaostalih napona u strukturi.
• Jednačina Grifita: Beskonačna ploča
sa centralnom
prslinom
K    a

• Osnovni oblici obrazovanja i razvijanja površina preloma

klizanjem
cepanjem smicanjem

KI    a K II    a K III    a
• FIN oblika (moda) I kod tela sa konačnom dimenzijom i različitim
položajima prslina

K I  Yσ πa
• Kada se javi nekontrolisan rast prsline, faktor KI dostiže kritičnu
vrednost KIc.
• Kritična vrednost FIN-žilavost loma

K Ic  Y  aC

• Žilavost loma je karakteristika materijala ukoliko je određena pri

RSD
2
 K Ic 
t min  2,5 
 Y 
• Zamor materijala je mehanizam progresivnog razaranja,
a do postepenog pogoršanja kvaliteta dolazi već u prvom
ciklusu

• Nastanak i rast zamornih prslina je nemoguće sprečiti,

njihovo postojanje u strukturi se prihvata, ali se rast
kontinuirano prati
Osnovni koncept rasta zamorne prsline

količnik napona R = min / max.

opseg napona  = max min

brzina rasta prsline

da
= (K, R)
dN
Brzina rasta prsline određuje se kroz eksperimente,
cikličnim naprezanjem epruvete
Jednačine brzine rasta prsline (neki primeri)

da
• Parisova jednačina: = Cp (K)mp
dN

• Vokerova jednačina:
da mR  nw nw
 Cw K K max  Cw K mw K max
nw
dN

• Formanova: da K mF
 CF
dN 1  R K c  K
Jednačina rasta prsline – određivanje oblika

Oblik jednačine sledi iz eksperimentalnih podataka.

Neka je opšti oblik jednačine :
da
 f K , R 
dN
Jednačina prave je: y = mx + b.

Neka je: y = log(da/dN) i x = log(K), b=logC

tako da je:

Ako se oslobodimo logaritma:

Paris-ova jednačina.
 Jednačina rasta prsline-određivanje
parametara jednačine
Parametri Cp i mp Parisove jednačine mogu se lako odrediti.

koristeći dve tačke A i B na slici dobija se

• Ako logaritmujemo jednačine, dobijamo:

• Ovo daje mp = 3, a ako mp zamenimo u jednu od

jednačina, dobijamo

• Jednačina brzine rasta prsline postaje:

 Eksperimentalno određivanje parametara
rasta zamorne prsline
• Ispitivanja zamaranjem na epruvetama sa V zarezom
izvršena su savijanjem u tri tačke.
 Eksperimentalno određivanje parametara
rasta zamorne prsline
Dobijen je dijagram zavisnosti dužine prsline a od broja
ciklusa N:

Dijagram a – N,
Eksperimentalno određivanje parametara
rasta zamorne prsline

Dijagram brzine rasta da

 C K 
m
zamorne prsline
4
10
dN
Materijal iz eksploatacije
3
10
da/dN, [nm/ciklusu]

2
10

1
10

0
10

-1
10

-2
10

-3
10

-4
10
0 1 2
10 10 10
1/2
K [MPa m ]
Određivanje radnog veka konstrukcije
• Vek delova konstrukcije zavisi od brzine razvoja prsline,
odnosno brzine smanjenja nosivosti elementa kao
posledice razvoja prsline.

da
• Ukoliko znamo promenu:  f K , R 
dN

da
• Odatle sledi da je: dN 
f K , R 

• Odnosno:

• Najjednostavniji oblik je Paris:

gde je N broj ciklusa potreban da prslina poraste od početne a0 do kritične aC,

ili neke dozvoljene dužine ad.
Inženjerski problem prsline u konstrukciji

a) Kriva rasta prsline

b) Dijagram preostale čvrstoće
 Inženjerski problem prsline u konstrukciji
• Kolika je preostala nosivost konstrukcije u funkciji dužine prsline?

• Koja se veličina prsline može tolerisati pri očekivanim radnim

opterećenjima, tj. kolika je maksimalno dozvoljena dužina prsline ad?

• Koliko će dugo trajati rast prsline od početne veličine, na primer od one

najmanje koja se može otkriti, do najveće dozvoljene veličine prsline?

• Koliki je radni vek konstrukcije

kada se pretpostavi da u njoj već
postoji diskontinuitet tipa prsline?

• Koliko često konstrukcija mora biti

podvrguta inspekciji i utvrđivanju
veličine prsline kako bi se mogla
blagovremeno izvršiti zamena,
opravka ili zaustavljane
eksploatacije?
• https://youtu.be/o-6V_JoRX1g -
Razumevanje zamornog loma i S-N krive
(pogledati od 7:44 min snimka deo o
mehanici loma)