Mehanika I – III

čas
Prof. dr Dejan Tanikić
Moment sile za tačku
Rotaciju (obrtanje) tela izaziva
 F nov statički elemenat koji se zove
moment sile za tačku – M O . Neka postoji
 kruto telo, zglobno vezano u
tački O, na koje u tački A deluje sila F .
Moment sile za
 tačku je vektorska veličina, a elementi koji definišu
moment sile F za tačku O su:

a) Intenzitet vektora momenta, koji je brojčano jednak: F
M  F h
O

b) Pravac vektora momenta, koji je upravan na ravan koju

obrazuju sila F i tačka O
c) Smer vektora momenta, koji je usmeren na onu stranu, odakle
se vidi da je obrtanje silom F oko tačke O suprotno kretanju
kazaljke na časovniku


Moment sile F za tačku A može se definisati
 pomoću
 vektorskog
proizvoda vektora položaja tačke A – r , i sile F .
  F  
 
MO  r ,F
 F  
MO  r  F

  
Dakle, moment sile F za tačku O definisan je pomoću dva vektora r i F.
To je vektor čiji je pravac definisan normalom na ravan
 koju obrazuju
ovi vektori, a smer je takav da se iz vrha vektora O vidi da sila obrće
F
M
suprotno kretanju kazaljki časovnika. Intenzitet je:

F
M  F  r  sin   F  h
O

F
M  2 POAB
O
Komponente momenta (projekcije momenta) u pravcu koordinatnih osa
x, y i z dobijaju se iz vektorskog proizvoda:
   
r  xi  yj  zk
   
F  Xi  Yj  Zk
  
i j k
 F     
MO  r  F  x y z   yZ  zY i  zX  xZ  j  xY  yX k
X Y Z

 F   
F F F
MO  M x i  M y j  M z k
  
Ako sila F leži u ravni xOy, onda je M O vektor koji ima pravac ose z.
F
Moment sile za tačku neće se promeniti, ukoliko se sila pomera po
svom vektoru nosaču.

F  F
F

 
M r F
O

F 
M  r F
O
          
 
 
F
M O  r   F   r  AB  F   r  F   AB  F   r  F   r  F  M O
F


AB  F   AB  F   sin 0  0
Varinjonova teorema o momentu
rezultante ravnog sistema sučeljnih sila
Moment rezultante ravnog sistema sučeljnih sila u odnosu na
proizvoljnu tačku O, koja se nalazi u ravni dejstva sila, jednak je
algebarskom zbiru momenata komponenata u odnosu na istu tačku O.
 Zbir momenata sistema sila izražava se kao zbir vektorskih proizvoda
sila sistema i vektora položaja tačke A u odnosu na momentnu tačku O.

 F  F  F  F           F

        
   
  

M O1  M O2  M O3  M O4  r , F1  r , F2  r , F3  r , F4  r , F1  F2  F3  F4  r , FR  M OR

 F n  F
M OR   M Oi
i 1
Dve sile paralelnih pravaca
Dve sile paralelnih pravaca istog smera
Rezultujuća sila FR  F1  F2 deluje između ovih sila, a njen položaj dobija se iz
sličnosti trouglova.
CKNN1  CKCA
CKNN2  CKDB
Iz ove sličnosti, dobija se:
NN 1 AC NN 2 BD

KN KC i KN  KD

Pošto je AC  BD, to je:

NN 1  KC  NN 2  KD
p  F1  q  F2
F1 F2

q p
Dve sile paralelnih pravaca suprotnog smera
Rezultujuća sila FR  F1  F2 deluje između ovih sila, a njen položaj dobija se iz
sličnosti trouglova.
CKNN1  CKCA
CKNN2  CKDB
Iz ove sličnosti, dobija se:
NN 1 AC NN 2 BD

KN KC i KN  KD

Pošto je AC  BD, to je:

NN 1  KC  NN 2  KD
p  F1  q  F2
F1 F2

q p
Spreg sila
Dve paralelne sile istog intenziteta a suprotnih smerova, koje ne deluju
duž iste napadne linije čine spreg sila. Spreg sila je osnovni statički
element.
 
Sile F i F  su istog intenziteta, pa je rezultanta sprega jednaka nuli.

F  F
FR  F  F   0
Spreg sila karakterišu sledeći elementi:
Ravan dejstva sprega je ravan koju obrazuju sile sprega, odn. ravan u
kojoj spreg teži da obrne telo.

Intenzitet sprega je mera obrtnog dejstva, a određen je izrazom   F  d
gde veličina d predstavlja krak sprega.
Smer sprega definiše smer u kome spreg teži da telo obrne u ravni
dejstva. Smer sprega je pozitivan ukoliko telo obrće u smeru suprotnom
od kretanja kazaljke na satu.
 Moment sprega ne zavisi od izbora momentne tačke u ravni, zato
kažemo da je moment sprega slobodan vektor.


F
M  F  a
C

M F
C  F   a  d   F   a  F   d
 
F
F
M M
C C  F  a  F   a  F   d  F  a  F  a  F  d  F  d

  F d
Dva sprega su ekvivalentna ako dejstvuju u istoj ravni imaju isti moment
i isti smer.

F
 
M  F d  
B
F
 
F1

F2

M M
B B M B  F1  d1  0  F1  d1  
 
  
F  d  F1  d1
Slaganje spregova koji dejstvuju u istoj
ravni
 1  F11  d 
1  F1  d1   1  1

 2  F22  d 
 2  F2  d 2    2  2

 3  F33  d 
 3  F3  d3    3  3
Na ovaj način u tačkama A i B dobijaju se dva kolinearna sistema sila. Rezultante
ovih sistema su:
Fr  F11  F22  F33
Fr  F11  F22  F33
Fr  Fr
Ove dve sile obrazuju rezultujući spreg sila, čiji je krak d, a moment ovog sprega
je:
  Fr  d  F11  F22  F33  d  F11  d  F22  d  F33  d

  1   2   3
Dakle, za slučaj da postoji n spregova sila u ravni, moment rezultujućeg sprega
sila jednak je algebarskom zbiru momenata komponentnih spregova sila, tj.:
n
  1   2  ...   n    i
i 1