Манастир Ресава

Манасија
 Манастир Ресава

• Једна од последњих српских средњовековних задужбина, чији је ктитор био

деспот Стефан Лазаревић, јесте манастир Ресава.
• Манастир је подигао 1406. или 1407.године, док су коначни радови завршени
у лето, 1418.,када је и сам ктитор сазвао црквени сабор и освештао цркву и
посветио је Светој Тројици.
• Манастирски комплекс је обухватао главну цркву, трпезарију, монашке
ћелије, као и моћно, камено утврђење око њих које је чинило 11 високих
кула, од којих се издвојила Деспотова ( Донжон) кула.
• Манастир Ресава је саграђена у виду развијеног, уписаног крста, а
додавањем бочних певница на странама, грађевина је добила триконхални
облик.
• Наос је био правоугаоног облика, такође проширен певницама.
• Олтар се, на источној страни, завршавао централном апсидом, која је била
ширине као и две бочне, а поред централне налазиле су се још две апсиде
које су представљале протезис и ђаконикон.
 Архитектура

• Фасаде цркве биле су клесане равним каменим блоковима (пешчаром), и они су били
фино распоређени у редовима.
• Зидови су се налазили на високом и добро дефинисаном соклу, док су се при врху
завршавали кровним венцем, на кога је налегао фриз са слепим аркадама на конзолама.
• Фасаде су красиле четири витке колонете, са једноставним капителом, као и ветрикалне
плитке нише.
• Главна купола се налазила на коцкастом постољу; на њега је налегао дванаестострани
тамбур, који се завршавао с таласастим кровним венцем.
• Нише и колонете су красиле стране главне куполе, као и остале мање.
• Главни портал се налази на западној страни кога је красио камени оквир изнад кога се
налази лунета с плитком нишом.
• Прозори су били у виду бифоре и завршавали су се преломљеним луковима.
Северна фасада цркве
 Деспотова кула, манастир Ресава

• Од 11 масивних, камених кула, највиша је била Деспотова, која се косо

ширила при подножју, али је била квадратне основе, имала је пет спратова
и у висини је имала 34, 6м.
• Испред овог утврђења постојао је још један нижи камени бедем који је
такође имао одбранмбену улогу у случају напада.
Донжон кула, манастир Ресава
Унутрашњост Донжон куле
 Трпезарија

• Налазила се на јужној страни од манастира, била је правоугаоне основе,

двоспратна.
• Сматра се да је била прекривена оловним кровом.
• Унутрашњост је била добро осветљена, имала је шест прозора на северној
страни, а на источној и западној фасади по три.
• Апсида је била двоспратна.
• Претпоставља се да је имала добар живопис који ју је красио изнутра.
Трпезарија Ресаве, некад и сад
Северна врата припрате,
фреска Богородице са
Христом представљена је у
лунети изнад портала.
Прозори на манастиру
 Припрата цркве

• Сматра се да је припрата додата накнадно.

• Њени зидови су се завршавали хоризонталним кровним венцем испод кога се
налази низ слепих аркада са конзолама, док је кров двосливни, јер је
првобитни облик (с куполом) изгорео 1730. године.
• Под је делимично сачуван, био је украшен од белог мермера и црвеним
кречњаком, док се испод куполе налазила розета с биљним орнаментима.
• Северна врата припрате су добро очувана; прозори су се налазили изнад
врата.
 Манастирски живопис

• Првобитни живопис можемо само наслућивати, јер је већина фресака нестало.

• Претпоставља се да су сликари долазили из Цариграда, Солуна и да је ктитор доводио најбоље
уметнике тога времена. Ови уметници су у Ресави оставили изузетно сликарство, што доказује
да су имали велико искуство и образовање.
• Фигуре су сликане љупко, а сликари су смело користили тонове од најсветлијих до
најтамнијих. Доминирају комплементарни контрасти, а најчешће су коришћене плава и златна
боја.
• На површинама до којих се тешко могло доћи, радила је група уметника који су били мање
талентованији од оних који су радили у наосу.
• Један од најбољих уметника радио је фреске у главној куполи, као и на пандантифима, а његов
стил карактерисало је то што је лица моделовао површинама, док је одевне комаде украшавао
додатно цртежом и поједине делове радио графички.
• Ратнике у певницама је радио други уметник, што се може приметити по хладнијим бојама које
је користио, а и по инкарнату који је моделовао ружичастим нијансама.
Ктиторска
композиција

Деспот Стефан приказан је

репрезентативно, сликан је са својом
задужбином и свитком на коме пише да
своју гробну цркву посвећује Светој
Тројици.
Сликан је у владарској одећи, око њега се
налазе анђели, а он стоји на црвеном
јастуку .
Света Тројица је представљена са десне
стране, поред архитектонске грађевине.
Фреска изнад портала источног зида
припрате приказује сцену силаска Светог
Духа

Фреска приказује дванаест апостола, који

седе на полукружној клупи, а на њих се
спуштају зраци Светог Духа.
Сликана је светлим тоновима, док окер боја
преовладава.
• У полукалоти је некада била
сцена Богородице са Христом,
на престолу, док су данас само
приметне анђеоске фигуре.
Представа јеванђелиста на пандантифима куполе, Свети Јован,
Свети Марко, Свети Лука и Свети Матеј
У горњој зони олтарске
апсиде приказана је
сцена ,,Причешћа
апостола’’.
Христос је насликан два
пута, у центру апсиде, а
испред њега се налази
часна трпеза; око њега
се налази Свети Петар,
апостоли и анђели.
У позадини су насликани
и архитектонски
елементи.
Успење Богородице, западни зид наоса
Парабола о Митару и
Фарисеју

На двостраном степеништу
приказани су Фарисеј и
Митар ( цариник ).
Ово је приказ сцене из
Лукиног јеванђеља.
Христово чудо са рибом и пет хлебова
Исцељење Хананејкине
кћери, сцена приказана
на источном травеју,
северног зида
Свети ратници
Меркурије и Теодор
Тирон били су насликани
у пуној ратној опреми.
 Праведне душе у руци Господњој,
лук изнад средишњих врата на западном зиду
Фреска која приказује сцену ,,Недреманог ока’’
Пророк Соломон
На јужној страни североисточног
стуба приказана је сцена Светог
Петра Александријског, где је Христ
насликан на часној трпези,
прекривен драперијом преко кукова.
Фреска Светог
Арханђела Михаила,
југозападни стуб,
северни зид
Фреска - Свети Теофијан,
приказана на
североисточном стубу, на
источној страни