GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO

Nastavna jedinica: PARNIČNA DELATNOST

Doc. dr SAMIR MANIĆ,

DEPARTMAN ZA PRAVNE NAUKE,
manicsamir@hotmail.com ; smanic@np.ac.rs

OBAVEŠTENJE ZA STUDENTE
o U vezi sa ovom nastavnom jedinicom, potrebno je uraditi test provere znanja (GPP,
test za predavanja od 06.04., Manic Samir)
o Urađen test poslati na jednu od gore navedenih e-mail adresa.
o Test je potrebno poslati do 13.04. 2020. god (do 14h).
o Adekvatan naslov: Odgovori na test provere znanja za predavanja od 06.04.2020.
god.
o Tekst e-maila: Poštovani, šaljem odgovore na test provere znanja od 06.04. 2020. god.
o Ukoliko student ne odgovori na pitanje, računa se da ne zna odgovor na dato pitanje.
o Ukoliko student do sledećeg predavanja u 14 sati ne pošalje e-mail sa odgovorima na
test provere znanja za datu nastavnu jedinicu, smatra se da nije savladao nastavnu
jedinicu.
 PARNIČNA DELATNOST
Parnične radnje
o Najznačajnije pravne činjenice u postupku
o Parničnom radnjom se izazivaju promene u procesnim
odnosima: zasniva, menja i okončava procesni odnos.
o Sve parnične radnje, koje formiraju postupak, međusobno
povezane: vremenski, logički, kauzalno i ciljno.
 Pojam parnične radnje
 Parnične radnje su pravne radnje parničnih subjekata koje su
predviđene i regulisane pravilima parničnog procesnog prava
tako što su njima određeni: uslovi za njihovo preduzimanje i
njihovu punovažnost, njihova sadržina, forma i dejstvo.
Podela parničnih radnji
o Parnične radnje u širem smislu i parnične radnje u užem smislu
o Parnične radnje u užem smislu: sudske i stranačke parnične
radnje
 STRANAČKE PARNIČNE RADNJE
Pojam stranačke parnične radnje
 Svaka radnja koju stranka preduzima tokom parnice nije i
stranačka parnična radnja (npr. izdavanje punomoćja)
 Da bi stranačka radnja bila stranačka parnična radnja
potrebno je da je predviđena i regulisana pravilima parničnog
procesnog prava tako što su njima određeni: uslovi za njeno
preduzimanje i njenu punovažnost, njena sadržina, forma i
dejstvo (zasniva, menja ili okončava parnični procesni odnos)
 Parnična radnja je aktivno telesno držanje parnične stranke
 Sve parnične radnje koje stranka preduzima rezultat su njene
dispozicije (slobodne volje)
 Procesno ponašanje stranaka
 Stranka može da bude delatna ili nedelatna
 I za radnje i za propuštanja predviđene određene posledice
ZAPAMTITI!!!
Stranke nisu dužne da preduzimaju parnične radnje
Stranke su ovlašćene da preduzimaju parnične
radnje
Sve preduzete radnje rezultat slobodne dispozicije
stranaka
Preduzimanje radnji – procesni teret, a ne procesna
dužnost
Obeležja stranačkih parničnih radnji
1) Predviđene i regulisane pravilima parničnog procesnog prava
2) Predviđeni uslovi za preduzimanje i uslovi za punovažnost
3) Predviđena sadržina parnične radnje pravilima PPP
4) Preduzimaju se u određenoj formi
5) Suština radnje u delanju, aktivnom telesnom držanju
6) Svesna i voljna radnja
7) Jednostrana pravna radnja
8) Stranačke parnične radnje izazivaju posledice zato što su
preduzete
9) Pošto je suština parnične radnje u delanju, mane volje nemaju
uticaj na postojanje i punovažnost stranačke parnične radnje
10) Parnična radnja ne može da bude niti uslovljena, niti oročena
11) Parniče radnje proizvode pravno dejstvo u postupku u kome su
preduzete
PITANJE:
– Može li da proizvede dejstvo parnična radnja koju je
preduzela stranka u pijanom stanju?
Razlike između pravne radnje i pravnog posla
 Vrste stranačkih parničnih radnji
 S obzirom na sadržinu: 1) realni (telesni) akti i 2) izjave
(izjave o znanju i parnične izjave volje)
 Po formi: usmene i pismene
 Prema funkciji ili cilju: ofanzivne, defanzivne,
ofanzivno-defanzivne
 S obzirom na dejstvo: parnične radnje koje izazivaju
promenu procesne situacije posredno i neposredno.
 Nedostaci stranačkih parničnih radnji
o Sud u obavezi da zauzme stav prema svakoj radnji, da
oceni da li je dopuštena ili nije
o Parnična radnja koja ima nedostatak je nedopuštena
Sanacija nedostataka parničnih radnji
 Ipravka i dopuna parnične radnje
 Naknadno odobrenje parnične radnje
 Zanemarivanje nedostatka
 Konverzija parnične radnje
 SADRŽINA STRANAČKIH PARNIČNIH RADNJI
Parnične radnje koje sadrže zahtev
 Radnja koja sadrži zahtev upućena je sudu od koga se
zahteva da donese odluku određene sadržine - da usvoji ili
odbije određeno traženje
 Zahtev može da bude dvojak: glavni zahtev i procesni zahtev
 Glavni zahtev je zahtev povodom glavne stvari i o
njemu se odlučuje presudom
• Radnje koje sadrže glavni zahtev: tužba, preinačena
tužba, zajednički predlog za razvod braka, prigovor
protivtražbine radi prebijanja, međupredlog za
utvrđenje, odgovor na tužbu, pravni lekovi
 Radnje koje sadrže procesni zahtev
 Zahtev mora da bude jasan, opredeljen i obrazložen
 Stranka slobodno raspolaže svojim radnjama koje sadrže
zahtev
Predlog
o Stranačka parnična radnja kojom stranka u toku
postupka traži od suda da preduzme izvesnu radnju
o Kad stranka ističe predlog, ona ne moli sud, ona
poziva sud da izvrši dužnost za koju tvrdi da postoji
o Da li će sud postupiti po predlogu - ne zavisi od
dobre volje, naklonosti sudije ili njegovog
raspoloženja
o Isticanjem predloga stranka poziva sud da preduzme
onu parničnu radnju koja mu je kogentnom
normom stavljena u dužnost (npr. da se tuženom
postavi privremeni zastupnik, da sud ukine presudu,
da se nastavi prekinuti postupak)
Saopštenje
 Stranačka parnična radnja kojom stranka saopštava
sudu ili, preko suda, svom parničnom protivniku ili
nekom trećem licu određene činjenice u vezi ili
povodom parnice
 Saopštenje upućeno trećem licu ili protivniku sadrži i
zahtev da sud dostavi saopštenje onome kome je
upućeno
Izjave
 Stranačke izjave (ili stranački navodi) su stranačke parnične radnje
kojima stranke pružaju sudu procesni materijal potreban za donošenje
odluke.
 Stranačke izjave mogu da budu: 1) izjave o materijalnopravnim
odnosima, 2) izjave o stanju stvari i 3) izjave o pravnim normama.
o Izjave o materijalnopravnim odnosima su izjave stranaka o tome
da li postoji ili ne postoji određeni materijalnopravni odnos koji je
povod parnici, ili izjave koje se tiču sadržine tog odnosa.
o Izjave o stanju stvari su stranački navodi putem kojih stranke
iznose pravno relevantne činjenice na kojima zasnivaju svoj
zahtev.
• Činjenični navodi
• Priznanje činjeničnog navoda
• Osporavanje činjeničnog navoda
• Protivtvrđenje
• Neutralne izjave
o Izjave o pravnim normama
Pitanja
 Parnične radnje koje služe za prikupljanje procesnog
materijala ili kojima se proverava istinitost ili
neistinitost neke činjenice.
 Uvek upućena sudu
 Stranka upućuje pitanje parničnom protivniku,
svedoku ili veštaku neposredno, po odobrenju suda
 Dužnost davanja odgovora
o Parnični protivnik stranke nije dužan da odgovori
na njeno pitanje (ako protivnik ćuti, nema radnje)
o Svedok i veštak dužni da odgovore na pitanje
o Dužnost davanja odgovora ne postoji:
• ako je sud zabranio davanje odgovora
• ako postoji zakonsko ovlašćenje na
uskraćivanje odgovora
Dispozitivne parnične radnje
 Reč je o stranačkim parničnim radnjama putem kojih se izjavljuje volja u
pogledu toka parnice ili u pogledu parničnog predmeta.
 Njihov cilj je pokretanje ili okončanje parničnog postupka ili stvaranje
povoda za njeno okončanje
 Neposredno i automatski proizvode procesno dejstvo
 VRSTE:
o Podizanje zahteva za presudu i povlačenje zahteva za presudu
o Tzv. pristanak na povlačenje tužbe
o Odricanje od zahteva, odricanje od prava na pravni lek, izjavljivanje
pravnog leka i povlačenje pravnog leka,
o Osporavanje zahteva i priznanje zahteva
o Preinačenje tužbe i tzv. pristanak na preinačenje
o Sudsko poravnanje
 Saglasne dispozitivne izjave stranaka (U izvesnim slučajevima procesna
situacija može biti promenjena samo ako obe stranke preduzmu radnje
koje su usmerene ka istom procesnom rezultatu. Npr.: Povlačenje tužbe i
pristanak na povlačenje tužbe; Preinačenje tužbe i pristanak na
preinačenje tužbe
Realni akti
Reč je o stranačkim parničnim radnjama koje sastoje u
određenom postupku.
 Dolazak na ročište
 Predaja podneska
 Potpisivanje zapisnika
 Pokret glavom ili rukom kojim se izražava određeno slaganje ili
neslaganje..
 NAPADNE I ODBRAMBENE PARNIČNE RADNJE
Kriterijum za podelu ‐ neposredni cilj stranačke parnične
radnje
 Cilj ofanzivne radnje – promena pravne situacije
(tužba, pravni lekovi, prigovor radi prebijanja)
 Cilj defanzivne radnje – očuvanje postojeće pravne
situacije (odgovor na tužbu, imenovanje prethodnika)
 Cilj ofanzivno-defanzivne parnične radnje je
istovremeno i promena i očuvanje pravne situacije
(protivtužba)
 Cilj radnje ne zavisi od toga koji je parničar koju radnju
preduzeo
Svaka ofanzivne stranačka radnja sadrži
sledeće elemente:
 Navodjenje pravnih činjenica (stvarni osnov
zahteva)
 Ponuda dokaza
 Navodjenje pravnog osnova
 Pravno razlaganje (pravno tumačenje, pravno
izvodjenje)
 Zahtev, petitum (procesni zahtev i materijalni
zahtev)
 FORMA STRANAČKIH PARNIČNIH RADNJI
Forma stranačkih parničnih radnji
 Forma može da bude slobodna ili unapred određena
 Usmena i pismena forma: Parnične radnje se
preduzimaju usmeno na ročištu izgovaranjem reči;
Pismena forma stranačkih parničnih radnji je podnesak
 Prema ZPP, ne postoji mogućnost da stranka
preduzme radnju za koju je predviđena pismena forma
tako što daje usmenu izjavu na zapisnik
 ZPP predvideo izričito pismenu formu samo za
pojedine parnične radnje (npr. tužba, odgovor na
tužbu, pravni lek).
 Ako za pojedine radnje zakonom nije predviđen oblik u
kojem se moraju preduzeti, stranke ih mogu preduzeti
u pismenom obliku – van ročišta, i usmeno- na ročištu.
Usmene izjave stranaka
 Moraju biti jasne određene i razumljive
 Ako stranka ne može jasno i određeno izjasni, sud je
dužan da ukaže stranci na potrebu da angažuje
punomoćnika
 Stranke preduzimaju radnje u usmenoj formi na
ročištima za usmenu raspravu (pripremno ročište,
ročište za glavnu raspravu..)
 Usmeno preduzete parnične radnje se protokolišu
zapisnikom
 Ukoliko stranka svojim usmenim izjavama vređa sud,
parničnog protivnika ili druge učesnike u postupku,
prema njoj se mogu izreći određene mere procesne
discipline (opomena, udaljenje iz sudnice, novčana
kazna)
Jezik stranaka
Član 6
U parničnom postupku u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo. Drugi jezici i pisma
službeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.
U sudovima na čijim područjima žive pripadnici nacionalnih manjina, u službenoj upotrebi su i
njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da se služe svojim jezikom i pismom, u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Član 95
Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da na ročištima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji
pred sudom upotrebljavaju svoj jezik.
Ako se postupak vodi na jeziku koji stranke, odnosno drugi učesnici u postupku ne razumeju, obezbediće im se ako
to zahtevaju, usmeno prevođenje na jezik koji razumeju onoga što se iznosi na ročištu, kao i usmeno prevođenje
isprava koje se na ročištu koriste radi dokazivanja.
Ako je u sudu u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine troškove prevođenja koji nastaju upotrebom
službenih jezika nacionalne manjine u postupku od strane učesnika postupka obezbeđuje organ koji vodi postupak.
Stranke i drugi učesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na besplatnog tumača u postupku pred
sudom.
Član 96
Pozivi, odluke i druga sudska pismena upućuju se strankama i drugim učesnicima u postupku na srpskom jeziku.
Ako je u sudu u službenoj upotrebi i jezik nacionalne manjine, sud i na tom jeziku dostavlja sudska pismena onim
strankama i učesnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne manjine i koji se u postupku služe tim jezikom.
Član 97
Stranke i drugi učesnici u postupku podnose sudu svoje tužbe, žalbe i druge podneske na jeziku koji je u službenoj
upotrebi u sudu.
Stranke i drugi učesnici u postupku mogu upućivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih manjina koji nije u
službenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom.
 Član 175
Sudovi međusobno opšte na jeziku koji je u službenoj
upotrebi u sudu.
Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine,
a upućuje se sudu u kome jezik te nacionalne manjine
nije u službenoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku
nacionalne manjine priložiće se prevod tog pismena na
srpski jezik.
Član 374
Bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek
postoji ako:
8) je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev
stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i
pismo ili ako parnični postupak nije vođen na službenom
jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene
zakonske pretpostavke;
 PODNESAK
Podnesak je pismena forma stranačkih parničnih radnji (reč je
zapravo o pismenim sastavima koji sadrže stranačke parnične radnje
preduzete van ročišta).
Podnesci se podnose sudu isključivo van ročišta (najkasnije u roku
od 15 dana pre njegovog održavanja)
Podnesak može biti obavezna ili alternativna forma stranačkih
parničnih radnji
Podnesci mogu biti: pripremni, konačni i obični.
 Pripremni podnesci služe strankama za pripremanje rasprave
(tužba, odgovor na tužbu)
 Konačni podnesci sadrže sve što je neophodno da bi sud mogao
da odluči bez održavanja usmene rasprave (npr. mandatna
tužba)
 Obični podnesci sadrže obična saopštenja koja stranke upućuju
sudu (npr. da je stranka promenila adresu)
 Moguće je da jedan podnesak sadrži više parničnih radnji koje su
simultano preduzete i spojene u jednom pismenom podnesku
Sadržina podneska
 Zakonodavac odredio samo minimum obavezne sadržine svakog
podneska
Član 98
Tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose se u
pisanom obliku (podnesci).
Pisanu formu ispunjavaju i podnesci upućeni sudu telegramom i
elektronskom poštom, u skladu sa posebnim zakonom.
Podnesci moraju da budu razumljivi, da sadrže sve ono što je
potrebno da bi po njima moglo da se postupi, a naročito: označenje
suda, ime i prezime, poslovno ime privrednog društva ili drugog
subjekta, prebivalište ili boravište, odnosno sedište stranaka, njihovih
zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora,
sadržinu izjave i potpis podnosioca.
Ako izjava sadrži zahtev, stranka je dužna da u podnesku navede
činjenice na kojima zahtev zasniva, kao i dokaze ako je to
potrebno.
Pisani podnesci se podnose isključivo izvan ročišta i to najkasnije
15 dana pre dana održavanja ročišta.
Sastavni delovi podneska
 Svaki podnesak sadrži tri dela: zaglavlje, sadržinu izjave koja se njime preduzima i
potpis podnosioca
 Primerci i prilozi podneska
o Prilozi podneska su isprave putem kojih se dokazuje istinitost činjeničnih navoda
iznesenih u podnesku.
Član 99
 Podnesci i prilozi koji treba da se dostave protivnoj stranci podnose se sudu u
potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.
 Ako je na protivnoj strani više lica koja imaju zajedničkog zakonskog zastupnika ili
punomoćnika, za sva ta lica podnesci i prilozi mogu da se podnesu u jednom primerku.
Član 100
 Isprave koje se prilažu podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu.
 Ispravu priloženu u izvorniku sud će da zadrži, a protivnoj stranci da dozvoli da se
upozna sa njenom sadržinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave nalazi u sudu,
vratiće se podnosiocu na njegov zahtev. Sud može rešenjem da naloži podnosiocu da
spisima priloži prepis isprave.
 Ako je isprava priložena u prepisu, sud će na zahtev protivne stranke rešenjem da naloži
podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvoliće da se
upozna sa njegovom sadržinom. Kad je to potrebno, sud će rešenjem da odredi rok u
kome isprava mora da se podnese u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregleda.
 Protiv rešenja iz st. 2. i 3. ovog člana nije dozvoljena žalba.
Kako sud postupa sa neurednim podneskom
 Član 101
Ako je podnesak nerazumljiv ili nepotpun (član 98. stav 3), sud će
stranci koja nema punomoćnika da vrati podnesak radi ispravke,
osim ako zakonom nije drugačije propisano.
Ako sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odrediće rok
od osam dana za ponovno podnošenje podneska.
Ako podnesak bude ispravljen, odnosno dopunjen i podnet sudu u
roku određenom za dopunu ili ispravku, smatraće se da je podnet
sudu onog dana kad je prvi put bio podnet.
Smatraće se da je podnesak povučen ako ne bude vraćen sudu u
određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune,
odbaciće se.
Ako je podnesak, koji je u ime stranke podneo punomoćnik, odnosno
javni pravobranilac ili javni tužilac nerazumljiv ili nepotpun, sud će
da ga odbaci.
Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka,
sud će da ih umnoži o trošku stranke koja je propustila obavezu.
Predaja podneska
Kazna zbog uvrede podneskom
 SUDSKE PARNIČNE RADNJE
Sudske parnične radnje su pravne radnje suda regulisane pravilima
parničnog postupka tako što su predviđeni uslovi za njihovo
preduzimanje i punovažnost, njihova sadržina, forma i dejstvo.
Reč je o aktima državnog pravosudnog organa koje on preduzima
po službenoj dužnosti ili na inicijativu stranaka, uključujući i druge
učesnike u postupku, u cilju pružanja pravne zaštite- čime sud
ostvaruje svoju ustavnu funkciju i dužnost pružanja pravne zaštite.
Sud parnične radnje preduzima sam ili uz učešće stranaka.
Opšte procesne pretpostavke za punovažnost sudskih parničnih
radnji su: nadležnost suda, pravilan sastav suda i nepristrasnost
suda.
Procesna delatnost suda je raznovrsna i obuhvata: upravljanje
parnicom, dostavljanje pismena, zasvedočavanje parničnih radnji,
izviđanje spora, odlučivanje, pružanje pravne pomoći, realne akte i
radnje sudske uprave.
Nedostaci sudskih parničnih radnji
Sudska parnična radnja koja nije preduzeta u skladu sa uslovima za
njeno preduzimanje ima nedostatak
a) Ako sudska parnična radnja ima nedostatak i sam sud to ustanovi
u toku postupka, dužan je da parničnu radnju ponovi, ukoliko je
to moguće (npr. dostavljanje)
b) Ako sudska radnja, koja je preduzeta u prvostepenom postupku,
ima nedostatak i sam prvostepeni sud to ustanovi on će sam
staviti van snage preduzetu radnju (npr. sud pogrešno ustanovi da
je nadležan)
c) Ako je u pitanju sudska parnična radnja koja je prethodila odluci,
ili sama odluka ima nedostatak, ta parnična radnja, iako ima
nedostatak, nije nepunovažna. Parnična radnja, bez obzira na
nedostatke i dalje važi. Međutim, zbog takvih nedostataka, u
određenim slučajevima, odluka se može pobijati putem pravnih
lekova.
Službeni jezik suda
 UPRAVLJANJE PARNICOM
Upravljanje parnicom je vid sudskog rada koji se preduzima sa ciljem da se sudska
delatnost pravilno i celishodno odvija, kao i da se pripremi odlučivanje o glavnoj
stvari ili o pojedinim incidentnim pitanjima tako što će se prikupiti, formirati i
proveriti prikupljeni procesni materijal koji predstavlja podlogu za konkretnu odluku.
Upravljanje parnicom otpočinje pokretanjem postupka i traje sve dok se konačna
odluka, kojom se rešava spor, ne dostavi strankama.
Upravljanje parnicom može biti formalno i materijalno
Radnje upravljanja parnicom
o Radnje upravljanja postupkom su raznovrsne – sud upravlja postupkom tako što
permanentno donosi različita rešenja o upravljanju postupkom
o U okviru upravljanja postupkom sud preduzima i niz drugih radnji: postavlja
pitanja, upozorava stranke, poučava stranke itd. (i tako priprema svoju odluku o
upravljanu parnicom ili se stara da se postupak odvija racionalno, pravilno i
zakonito)
o Radnje upravljanja postupkom sud donosi po službenoj dužnosti
o Sud nije vezan za svoje odluke o upravljanju parnicom
o Protiv odluka kojim se upravlja parnicom nije dozvoljena samostalna žalba
o Protiv nekih odluka o upravljanju parnicom žalba je izričito isključena (npr.
rešenja o odlaganju ročišta, rešenja kojim je usvojen predlog za vraćanje u
pređašnje stanje, rešenja da se ročište snima tonski ili optički…itd)..
Radnje upravljanja i radnje raspolaganja postupkom
 Sud donosi odluke u obliku rešenja i kad upravlja i kad
raspolaže sa postupkom
 Radnje upravljanja i radnje raspolaganja razlikuju se po
sledećem: 1) sud je vezan za odluke kojim raspolaže
parnicom i ne može ih sam izmeniti; 2) protiv odluka o
raspolaganju parnicom dozvoljena je samostalna žalba; 3)
sud sam sprovodi svoje odluke o upravljanju parnicom,
dok odluke o raspolaganju parnicom sprovode drugi
 Sud raspolaže postupkom kada definitivno odlučuje o
dopuštenosti ili nedopuštenosti neke stranačke parnične
radnje, kad odlučuje o postojanju ili nepostojanju neke
procesne pretpostavke, o okončanju parničnog postupka
ili kad odlučuje o osnovanosti predloga ili zahteva (npr.
rešenje o odbacivanju tužbe, rešenje o obustavljanu
postupka, rešenje da je dopušteno poravnanje…itd.)
Nadležnost u upravljanju parnicom
 Parnicom upravljaju sudija pojedinac i sudsko veće
 Kada u pojedinoj pravnoj stvari postupa veće, nadležnost u upravljanju parnicom je
podeljena između veća i predsednika veća.
o Predsednik veća priprema glavnu raspravu i rukovodi njome, pod kontrolom veća, i
upravlja njome između dva ročišta za glavnu raspravu
o Na glavnoj raspravi odluke o upravljanju donosi veće kao celina, a predsednik veća u ime
veća upravlja parnicom
 Rešenje o vremenskom okviru postupka
 U cilju efikasnog odvijanja parnice, sud donosi rešenje o vremenskom okviru postupka
 Rešenje o vremenskom okviru parnice sud donosi na predlog stranke na pripremnom ročištu
odn. Prvom raspravnom ročištu
 Rešenje o određivanju vremenskog okvira za sprovođenje postupka sadrži: broj ročišta,
vreme održavanja ročišta, raspored izvođenja dokaza na ročištima i preduzimanje drugih
procesnih radnji, sudske rokove, kao i ukupno vreme trajanja glavne rasprave.
 Rešenje o vremenskom okviru postupka sud može izmeniti zbog promenjenih okolnosti
(npr. otkazano je ročište, odložena je rasprava…itd)
Član 10
 Stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom
roku.
 Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja, u skladu sa prethodno
određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji (u daljem
tekstu: vremenski okvir) i sa što manje troškova.
 Nepostupanje sudije u vremenskom okviru je osnov za pokretanje disciplinskog
postupka u skladu sa odredbama Zakona o sudijama.
 ZASVEDOČAVANJE PARNIČNIH RADNJI
1. Pojam zapisnika
 Zasvedočavanje parničnih radnji je sudska parnična radnja
 U toku postupka, sud zasvedočava preduzete parnične radnje
zapisnikom, koji služi kao izvor informacija da je preduzeta
određena parnična radnja i kao dokaz o sadržini preduzete parnične
radnje.
 Zapisnik se sastavlja kako za radnje koje su preduzete na ročištu,
tako i za radnje koje se preduzimaju van ročišta
 Zapisnik piše zapisničar
 Sudija može da poveri vođenje zapisnika sudijskom pomoćniku ili
sudijskom pripravniku
 O manje važnim izjavama i saopštenjima umesto zapisnika sastavlja
se službena beleška na spisu.
 Zapisnik je javna isprava – njime se dokazuje ono što se njime
potvrđuje ili određuje.
 Dozvoljeno je dokazivati da je zapisnik nepravilno sastavljen ili da je
nešto nepravilno ili neistinito zasvedočeno.
2. Sadržina zapisnika
 Formalna sadržina (zaglavlje, opis, potpis)
 Zaglavlje sadrži: naziv i sastav suda, označavanje predmeta kome zapisnik
pripada, označavanje prisutnih parničnih stranaka i drugih učesnika koji su
prisustvovali preduzimanju radnje, označavanje mesta gde se radnja vrši,
dana i časa preduzimanja određene radnje.
 Opis izvršene radnje sadrži bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje
koja se zapisnikom zasvedočava.
 Zapisnik mora da sadrži potpis lica koje je zapisnik sačinilo, koje je zapisnik
pisalo, prisutnih stranaka, a ponekad i lica koja su sudelovala u postupku.
 Član 122
 Zapisnik potpisuju predsednik veća, zapisničar, stranke, odnosno njihovi
zastupnici ili punomoćnici, tumač i prevodilac.
 Svedok i veštak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, ako se njihovo saslušanje
vrši pred zamoljenim sudom.
 Nepismeno lice ili lice koje ne može da se potpiše staviće na zapisnik otisak
prsta, a zapisničar će ispod otiska da upiše njegovo ime i prezime i da navede
sa kog prsta je stavljen otisak. Ukoliko lice ne može da ostavi otisak prsta,
sudija će utvrditi ovu činjenicu u zapisniku i overiti ispod ovog teksta svojim
potpisom.
 Ako se stranka, zastupnik ili punomoćnik, svedok ili veštak udalji pre
potpisivanja zapisnika ili neće da potpiše zapisnik, to će da se zabeleži u
zapisniku i da se navede razlog koji je iznet.
Materijalna sadržina zapisnika
 Materijalna sadržina zapisnika je sadržina same
preduzete radnje
 Vrste zapisnika
 Prema sadržini zapisnici se dela na raspravne
zapisnike i zapisnike sačinjene van rasprave
o Raspravni zapisnik se sastavlja na: pripremnom
ročištu, na ročištu za glavnu raspravu, na ročištu za
odvojeno raspravljanje o pojedinim zahtevima u
toku glavne rasprave i na drugostepenoj usmenoj
raspravi.
o Ostali zapisnici su: 1) zapisnik o izvođenju dokaza
van glavne rasprave; 2) zapisnik o većanju i glasanju;
3) dostavnica.
4. Sadržina raspravnog zapisnika
a) Zaglavlje zapisnika
b) Konstatacija o ispunjenu formalnosti
c) Sadržina rasprave
d) Zahtev za izuzeće
e) Pristupanje ili udaljavanje sa ročišta
f) Zaključivanje rasprave
g) Potpis
 5. Sastavljanje raspravnog zapisnika
a) Izrada pismenog teksta
1) Prateći zapisnik (prateći (simultani zapisnik) sastavlja se tako što sud u zapisnik
direktno zasvedočava tok i sadržinu preduzetih radnji i to onim redom kako se one
preduzimaju, tako da se naprosto „snima“ sve što se dešava na ročištu.
2) Rekapitulacioni zapisnik sastavlja se tako što se, pošto se radnja obavi, u zapisnik
unosi rezime onoga što je do tada urađeno
b) Tonsko ili optičko snimanje
Prigovor na tonski zapisnik
Član 121
 Tonski zapis se, u skladu s odredbama ovog zakona, u roku od osam dana od
dana obavljenog snimanja, prenosi u pisani oblik koji mora da sadrži sve što se
nalazi u tonskom zapisu. Pisani oblik tonskog zapisa predstavlja zapisnik.
 Stranke mogu da traže zapisnik iz stava 1. ovog člana.
 Ako se zapisnik iz stava 1. ovog člana i tonski zapis bitno razlikuju po sadržini,
stranka ima pravo da podnese prigovor sudiji u roku od osam dana od dana
dostavljanja zapisnika.
 Sud će po prigovoru stranke iz stava 3. ovog člana, u roku od tri dana rešenjem
da izmeni zapisnik iz stava 1. ovog člana ili da odbije prigovor. Protiv tog rešenja
nije dozvoljena posebna žalba.

c) Formalna i materijalna urednost zapisnika

6. Potpisivanje zapisnika
 Član 122
 Zapisnik potpisuju predsednik veća, zapisničar, stranke, odnosno
njihovi zastupnici ili punomoćnici, tumač i prevodilac.
 Svedok i veštak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, ako se njihovo
saslušanje vrši pred zamoljenim sudom.
 Nepismeno lice ili lice koje ne može da se potpiše staviće na
zapisnik otisak prsta, a zapisničar će ispod otiska da upiše njegovo
ime i prezime i da navede sa kog prsta je stavljen otisak. Ukoliko
lice ne može da ostavi otisak prsta, sudija će utvrditi ovu činjenicu
u zapisniku i overiti ispod ovog teksta svojim potpisom.
 Ako se stranka, zastupnik ili punomoćnik, svedok ili veštak udalji
pre potpisivanja zapisnika ili neće da potpiše zapisnik, to će da se
zabeleži u zapisniku i da se navede razlog koji je iznet.
 Član 117
 Zapisnik mora da se vodi uredno, u njemu ne sme ništa da se briše,
dodaje ili menja, pošto ga stranke i zapisničar svojim potpisima
overe.

Zapisnik je punovažan i kad ga stranke ne potpišu

7. Kontrola zapisnika
Kontrolišu svi učesnici u postupku
Pravo na kontrolu zapisnika pripada i strankama i
drugim učesnicima u postupku čije su izjave unete u
zapisnik
Ukoliko je sudija propustio nešto da unese u zapisnik ili
je nešto pogrešno interpretirao, stranka ima pravo da
traži dopunu ili ispravku zapisnika
Dopuna zapisnika vrši se tako što sud u nastavku
zabeležene izjave upisuje ono što je propustio da
unese ranije
ispravka se vrši na taj način što se u zapisnik unosi
doslovna sadržina izjave, njačešće u upravnom govoru
Ispravka i dopuna se vrši odmah pošto se primeti da je
učinjena greška ili pre potpisivanja zapisnika.
8. Protivljenje i prigovor na sadržinu zapisnika
1) Ako predsednik veća odbije da izvrši zatraženu izmenu ili dopunu, a
učesnik zahteva da se postupi po njegovoj primedbi, radi se o protivljenju
prema jednoj od mera upravljanja.
 O ovoj meri odlučuje sam sud koji upravlja postupkom
 Ako se ne usvoji zahtev za izmenu ili dopunu zapisnika, učesnik može
da koristi još jedno pravno sredstvo – prigovor na zapisnik
2) Prigovor na zapisnik je pravno sredstvo kojim zainteresovano lice izjavljuje
da prigovara na tačnosti zapisnika
 Sud je dužan da ovu izjavu unese u zapisnik, zasvedoči je, ako stranka
odnosno neki drugi učesnik to zahteva
 Značaj prigovora je u tome što:
a) Navodi sud da preispita svoj postupak
b) Ukazuje višem sudu na nedostatak
c) Olakšava sebi dokazivanje o povredama procesnog prava u
instancionom postupku
d) Sprečava da stranku pogode štetne posledice zbog pogrešno
zabeležene sadržine
9. Službena beleška na spisu
10. Zasvedočavanje odluka
 DOSTAVLJANJE
1. Pojam
 Sudska parnična delatnost koja ima za cilj da se pruži mogućnost
adresatima da se upoznaju sa sadržinom pismena koja im se upućuju.
 Potrebna prostorna i vremenska distanca između odašiljanja i predaje
pismena
 Dostavljanje omogućava ostvarivanje osnovnih procesnih načela
 Zbog značaja koji ima dostavljanje u postupku, o dostavljanju se stara sud
po službenoj dužnosti koji svojim rešenjem naređuje da se izvrši
dostavljanje
 Dostavljanje može biti pravo ili da se radi zamena dostavljanja.
Dostavljanje je pravo kad se vrši neposredno adresatu.
 Oficijelni sistem dostavljanja i sistem sudske organizacije dostavne službe
2. Organi dostavljanja
 Posebni organi
 Same stranke
 Preko sudskih pregradaka
 Elektronskim putem
 Član 128
 Pismena se dostavljaju neposredno u sudu, preko
pošte, lica registrovanih za obavljanje poslova
dostavljanja, lica zaposlenog u sudu, drugih
državnih organa, lica sa javnim ovlašćenjima ili
drugih lica određenih posebnim propisima, na
način propisan ovim zakonom.
 Lice koje vrši dostavljanje dužno je da na zahtev
lica kome se dostavljanje vrši dokaže svojstvo lica
ovlašćenog za dostavljanje.
 Lica koja dostavljač zatekne na mestu na kome
treba da se izvrši dostavljanje dužna su da na
njegov zahtev pruže podatke o svom identitetu.
 Nadležni organ policije je dužan da na zahtev suda
pomogne prilikom obavljanja poslova dostavljanja.
3. Adresat i primalac pismena
o Lično dostavljanje
o Zamena dostavljanja
o Elektronsko dostavljanje
 Član 129
 Dostavljanje može da se vrši i elektronskom putem, u skladu sa posebnim propisima.
 Dostavljanje elektronskim putem se smatra izvršenim pod uslovom da je takvim
načinom dostavljanja moguće da se obezbedi povratni podatak da je lice primilo
pismeno.
 Potvrda o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odštampani
elektronski zapis o danu i času kada je uređaj za elektronski prenos podataka
zabeležio da je pismeno poslato primaocu, naziv pošiljaoca i primaoca i naziv pismena.

4. Mesto, vreme i način dostavljanja

 Član 131
 Dostavljanje fizičkim licima vrši se na adresu koja je označena u tužbi, odnosno
na adresu prebivališta ili boravišta upisanu kod organa nadležnog za vođenje
evidencije o ličnim kartama.
 Dostavljanje državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica
lokalne samouprave vrši se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili
pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena.
 Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena u prostorijama pravnog
lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu
iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivališta.
  Član 132
 Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, rečnom, pomorskom i vazdušnom
saobraćaju dostavljanje poziva može da se vrši i preko njihove komande, odnosno neposrednog
starešine ili rukovodioca, a po potrebi može da im se na taj način vrši i dostavljanje ostalih pismena.
 Član 133
 Ako dostavljanje treba da se izvrši fizičkim ili pravnim licima u inostranstvu ili stranim državljanima
koji uživaju imunitet, dostavljanje će da se izvrši diplomatskim putem, ako u međunarodnom ugovoru
ili u zakonu (član 146) nije drugačije predviđeno.
 Ako dostavljanje pismena treba da se izvrši državljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje
može da se izvrši preko nadležnog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Republike
Srbije koji vrši konzularne poslove u stranoj državi ili preko pravnog lica međunarodno registrovanog
za obavljanje poslova dostavljanja.
 Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedište u inostranstvu a predstavništvo u Republici Srbiji može
da se izvrši njihovom predstavništvu.
 Član 134
 Licima lišenim slobode dostavljanje se vrši preko zavoda za izvršenje krivičnih sankcija.
 Član 135
 Ako stranka ima zakonskog zastupnika dostavljanje se vrši zakonskom zastupniku, ako u zakonu nije
drugačije propisano.
 Ako stranka ima više zakonskih zastupnika odnosno punomoćnika, dovoljno je da se dostavljanje
izvrši jednom od njih.
 Član 136
 Dostavljanje punomoćniku advokatu može da se izvrši i predajom pismena licu koje radi u njegovoj
advokatskoj kancelariji.
 Dostavljanje punomoćniku advokatu može da se izvrši i predajom pismena odraslom članu
porodičnog domaćinstva, ako punomoćnik delatnost obavlja u stanu.
 Dostavljanje javnom beležniku i izvršitelju može da se izvrši na način propisan stavom 1. ovog člana.
  Član 137
 Pravnim licima i advokatima dostavljanje pismena može da se vrši u sudu
polaganjem u poseban pregradak na njihov zahtev i po odluci predsednika
suda.
 Dostavljanje iz stava 1. ovog člana vrši ovlašćeno lice suda.
 Član 138
 Advokat, odnosno ovlašćeni predstavnik pravnog lica koji preuzima sudska
pismena iz sudskog pregratka dužan je da preuzme sva pismena koja su
položena u pregradak.
 Advokat, odnosno ovlašćeni predstavnik pravnog lica je dužan da pismeno
preuzme iz sudskog pregratka u roku od osam dana od dana polaganja u
sudski pregradak. Ako pismeno ne bude podignuto u tom roku, dostavljanje se
vrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda i dostavljanje se smatra
izvršenim po isteku roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnu
tablu suda.
 Advokat može da ovlasti lice koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj
kancelariji da pismena preuzme iz sudskog pregratka.
 Član 139
 Dostavljanje se vrši licu kome dostavljanje treba da se izvrši svakog dana na
radnom mestu u radno vreme, ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se
to lice tamo zatekne ili kada ga sud zbog dostavljanja pozove.
 Dostavljanje može da se izvrši i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu
posebne odluke suda koju je dostavljač, na zahtev, dužan da pokaže.
  Član 140
 Ako se lice kome se pismeno dostavlja ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vrši predajom
pismena nekom od njegovih odraslih članova domaćinstva koji je dužan da primi pismeno.
 Ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica kome se pismeno dostavlja, a to lice se tu ne
zatekne, dostavljanje će da se izvrši licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi
pismeno.
 Ako dostavljanje nije moglo da se izvrši po odredbama st. 1. i 2. ovog člana, dostavljanje će da se
izvrši pribijanjem pismena na vrata stana ili prostorija pravnog lica i time se smatra da je
dostavljanje izvršeno.
 Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono učestvuje u parnici kao protivnik lica
kome se dostavljanje izvršava.
 Član 141
 Tužba, rešenje o platnom nalogu, presuda, rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba i
pravni lek dostaviće se lično stranci, odnosno zakonskom zastupniku ili punomoćniku.
 Ako se lice kome pismeno mora lično da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da
se izvrši, pod uslovom da je adresa tačna, dostavljač će da ostavi obaveštenje da pismeno može
da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušanog dostavljanja. U tom slučaju kopija
pismena se ističe i na oglasnoj tabli suda.
 Po proteku roka iz stava 2. ovog člana, smatra se da je dostavljanje izvršeno.
 Obaveštenje iz stava 2. ovog člana sadrži: ime i prezime lice kome je pokušano dostavljanje,
svojstvo u postupku, datum i čas kada je pokušano dostavljanje, adresu na kojoj je pokušano
dostavljanje, naznaku da pismeno može da preuzme u sudu u roku od 30 dana, da će kopija
pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, kao i da će po proteku ovog roka da se smatra da
je dostavljanje izvršeno.
 Ako pismeno iz stava 1. ovog člana treba da se dostavi državnim organima i pravnim licima,
dostavljanje se vrši po odredbama člana 131. ovog zakona.
 Odbijanje prijema
 Član 142
 Ako lice kome je pismeno upućeno, odnosno odrasli
član njegovog domaćinstva, odnosno ovlašćeno lice ili
zaposleni u državnom organu ili pravnom licu, bez
opravdanog razloga odbije da primi pismeno,
dostavljač će da ga ostavi u stanu ili u prostorijama gde
lice kome je pismeno upućeno radi ili će pismeno da
pribije na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici će da
se zabeleži dan, čas i razlog odbijanja prijema, kao i
mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da
je dostavljanje izvršeno.
 Utvrđivanje i promena adrese
Član 143
 Stranka je dužna da saopšti sudu adresu protivne stranke kojoj pismeno treba lično da
se dostavi.
 Ako sud nije u mogućnosti da uruči pismeno na saopštenoj adresi, po službenoj
dužnosti pribaviće od nadležnog organa, adresu prebivališta i boravišta stranke kojoj
pismeno treba lično dostaviti i izvršiće dostavljanje na tako pribavljenoj adresi, u skladu
sa odredbama ovog zakona.
Član 144
 Kad stranka ili njen zastupnik do dostavljanja odluke kojom se postupak pravnosnažno
okončava promene adresu, dužni su da o tome odmah obaveste sud.
 Ako oni to ne učine, sud će da odredi da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku
vrše isticanjem pismena na oglasnu tablu suda.
 Dostavljanje se smatra izvršenim po proteku roka od osam dana od dana isticanja
pismena na oglasnu tablu suda.
 Ako punomoćnik, odnosno punomoćnik za primanje pismena do dostavljanja odluke
kojom se postupak pravnosnažno okončava promeni svoju adresu, a ne obavesti o
tome sud, dostavljanje će da se izvrši kao da punomoćnik nije ni postavljen.
 Odredbe iz st. 1. do 4. ovog člana primenjuju se i u postupku po vanrednom pravnom
leku.
Član 145
 Stranka ili njen zakonski zastupnik koja odsustvuje duže od 30 dana sa adrese na koju je
dostavljanje već izvršeno, dužna je da o tome obavesti sud i odredi punomoćnika za
primanje pismena.
 Punomoćnik i zastupnik za primanje pismena
Član 146
 Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju
punomoćnika u Republici Srbiji, sud će da pozove da u roku od 30 dana od dana
dostavljanja poziva odrede punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji.
Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne odrede takvog punomoćnika, sud će
stranci na njen trošak da postavi privremenog zastupnika ovlašćenog za primanje
pismena i o tome će da obavesti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika.
 Ako punomoćnik za primanje pismena otkaže punomoćje, a stranka ne odredi
drugog punomoćnika u roku od 30 dana od prijema obaveštenja o otkazu
punomoćja, sud će stranci na njen trošak da postavi zastupnika za primanje
pismena i da vrši dostavljanje preko njega, dok ne primi obaveštenje stranke o
određivanju novog punomoćnika.
 Stranci koja opozove punomoćnika za primanje pismena i istovremeno ne odredi
drugog punomoćnika, sud će dostavljanje da vrši isticanjem pismena na oglasnu
tablu suda, sve dok ta stranka ne odredi drugog punomoćnika za primanje
pismena.
Član 147
 Ako suparničari nemaju zajedničkog zakonskog zastupnika, odnosno
punomoćnika, sud može da ih pozove da u određenom roku odrede zajedničkog
punomoćnika za primanje pismena. Istovremeno, sud će da obavesti suparničare
da će jednog od njih da postavi za punomoćnika za primanje pismena ako oni
sami ne odrede takvog punomoćnika.
 Dostavnica
 Član 148
 Potvrdu o izvršenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i
dostavljač, punim imenom i prezimenom uz označenje svojstva
primaoca. Primalac će na dostavnici slovima sam da napiše dan prijema.
 Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpiše, dostavljač će da
napiše njegovo ime i prezime i slovima dan prijema i zabeleži na
dostavnici razlog zbog koga primalac nije stavio svoj potpis.
 Ako primalac odbije da potpiše dostavnicu, dostavljač će to da zabeleži
na dostavnici i napiše slovima dan predaje čime se smatra da je
dostavljanje izvršeno.
 Ako je dostavljanje izvršeno po odredbi člana 141. ovog zakona, na
dostavnici će da se zabeleži dan i čas pokušaja dostavljanja, kao i
naznaka da je ostavljeno obaveštenje iz člana 141. ovog zakona.
 Ako je po odredbama ovog zakona pismeno predato drugom licu, a ne
onome kome je pismeno trebalo da se dostavi, dostavljač će na
dostavnici da naznači odnos ta dva lica.
 Ako je na dostavnici netačno naznačen datum dostavljanja, smatraće se
da je dostavljanje izvršeno onog dana kad je pismeno predato.
 Test provere znanja za predavanja od 06.04.2020.
manicsamir@hotmail.com; smanic@np.ac.rs

1. Koja je najznačajnija pravna činjenica parničnog postupka?

2. Da li je izdavanje punomoćja stranačka parnična radnja?
3. Da li se parnična radnja može sastojati u nečinjenu?
4. Da li postoji obaveza stranaka da preduzimaju parnične radnje?
5. Da li mane volje imaju uticaj na postojanje i punovažnost parnične radnje?
6. Koje parnične radnje sadrže glavni zahtev?
7. Koje elemente mora sadržati svaka ofanzivna stranačka radnja?
8. Da li stranke mogu čitati unapred sastavljene pismene sastave, ukoliko se
parnična radnja preduzima u usmenoj formi?
9. Da li se podnesci mogu predavati sudu na ročištu?
10. Da li je sud vezan za svoje odluke kojim upravlja parnicom?
11. Kada zapisnik potpisuju svedok i veštak?
12. Kada se radi o pravom dostavljanju?
13. Koja se pismena dostavljaju lično?