POJAM, OSNOVNA OBELEŽJA I KLASIFIKACIJA KRIVIČNOPROCESNIH SUBJEKATA

•Glavni krivičnoprocesni subjekti (ovlašćeni tužilac, okrivljeni sa svojim braniocem ili bez njega i sud)
•Sporedni krivičnoprocesni subjekti (svedoci, veštaci, oštećeni...)

•3 različita shvatanja kruga krivičnoprocesnih subjekata:

- uže shvatanje (u ovaj krug ulaze samo subjekti čije je prisustvo u krivičnom postupku obavezno
(ovlašćeni tužilac, okrivljeni i sud);
- srednje shvatanje (osnovni i sporedni subjekti – svaki vršilac procesne radnje);
- najšire shvatanje (svako lice koje na bilo koji način učestvuje u postupku);

POJAM KP SUBJEKTA: Procesno sposobno fizičko ili pravno lice koje na osnovu zakonom propisanih prava i
dužnosti u krivičnom postupku vrši određenu funkciju s ciljem ostvarivanja krivičnoprocesnog zadatka.

Osnovna obeležja:
• fizička i pravna lica,
• procesna sposobnost (stvarna i operativna legitimacija),
• zakonom predviđen fond prava i dužnosti,
•izvršilac prava i dužnosti (posredni i neposredni)
 Klasifikacija KP subjekata po osnovu različitih kriterijuma
• prema vrsti delatnosti odnosno funkcije koju obavljaju:
- glavni (ovlašćeni tužilac-f. optužbe, okrivljeni-f. odbrane, sud-
f. suđenja);
- sporedni ili pomoćni subjekti (imaju posredni interes u
rasvetljavanju i rešavanju krivične stvari, nazivaju se iKP
učesnicima i to su sva ostala lica koja pored tužioca,
okrivljenog i suda učestvuju u postupku ).
 OPŠTA NAČELA KP SUBJEKATA

Načelo odeljenosti KP funkcija:
-svaki KP subjekt je nosilac samo jedne zakonom određene funkcije;
- zabrana vršenja više različitih funkcija;
-primenjivalo se u akuzatorskom ali ne i u inkvizitorskom postupku;
- zabrana za sudije (čl. 37. st. 1. tač. 4 ZKP)
- zabrana za tužioce i njihove zamenike (čl.42. st.1. ZKP)

• Izuzetak od ovog načela postoji kod subjekata koji mogu vršiti dve sporedne funkcije (veštak može biti i lice koje je
ispitano kao svedok) ili subjekti mogu vršiti i glavnu i sporednu funkciju (oštećeni, oštećeni kao tužilac i privatni
tužilac mogu se ispitati kao svedoci a mogu podneti i imovinskopravni zahtev);


Načelo neponovljivosti krivičnoprocesnog subjekta u istoj krivičnoj stvari (ne bis in idem)
- niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za
koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen –čl.4. st. 1 ZKP
- ne bi in idem – ne opet o istom
- res iudicata- prigovor presuđene stvari
- nemogućnost vođenja dva postupka povodom iste stvari
- mora postojati identitet između ranije pravnosnažno rešene krivične stvari i nove krivične stvari (objektivni
i subjektivni identitet)
 POJAM SUDA I KRIVIČNOG SUDA, UREĐENJE I ORGANIZACIJA
SUDOVA

 Sudovi su samostalni organi državne vlasti koji štite slobode i prava građana,
zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i
zakonitost.
 Sudska vlast je nezavinsa; sudija sudi na osnovu ustava, zakona, drugih opštih akata
i po svojoj savesti, nezavisan je u svom radu;
 U RS sudsku vlast vrše sudovi opšte i posebne nadležnosti (koji su to sudovi?)
 Krivični sud je sud opšte nadležnosti;

Kojim zakonima se reguliše uređenje i organizacija sudova u RS?

• Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o sedištima i područjima
sudova i JT i Zakon o VSS;
• ZKP takođe sadrži opšte odredbe o uređenju krivičnog suda;
 4 vrste sudova opšte nadležnosti u RS (osnovni, viši, apelacioni i VKS)
• Koja je nadležnost gore navedenih sudova?
• Gde se preduzimaju sudske radnje i koji su odstupanja od toga?

 USLOVI ZA IZBOR SUDIJE:

• Opšti uslovi (državljanin RS, završen Pravni fakultet, položen pravosudni ispit,
sručan osposebljen i dostojan sudijske funkcije)
• Posebni uslov (radno iskustvo u struci) koliko godina radnog iskustva?
• Stalnost sudijske funkcije?
• Narodna skupština bira sudiju koji se prvi put bira a VSS na stlanu funkciju;
• Prestanak sudijske funkcije (na zahtev sudije, navršenjem radnog veka, trajno
izgubljena radna sposobnost, razrešenje i kada ne bude izabran na stalnu funkciju)
 Načelo nezavisnosti suda i sudije, načelo zbornosti rada suda,
načelo učešća građana u suđenju i načelo višestepenosti
odlučivanja
 Načelo nezavisnosti suda i sudije
• sudovi i sudije su nezavisne u svom radu, na njih niko ne može da
utiče;
• sude na osnovu ustava, zakona i drugih opštih akata, opšteprihvaćenim
pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međ.ugovorima;
• sudija ceni dokaze i postupa po slobodnom sudijskom uverenju;
• Garancije nezavisnosti: stalnost sudijske funkcije; način izbora i
razrešenja; zabrana obavljanja službe ili posla nespojivih sa sudijskom
funkcijom; sudijski imunitet (objasniti svaku od navedenih grancija).
 Načelo zbornosti rada
• sprovedeno u svim sudovima;
• kod krivičnih dela za koja je predviđena kazna zatvora do 8 godina
sudi sudija pojedinac, a u ostalim slučajevima sudsko veće;
• KAKO JE ZAKONOM REGULISANA PRIMENA NAČELA ZBORNOSTI?
• U prvom stepenu sudi u veću od:
• 1 sudije i 2 sudija porotnika za kriv. dela od 8 do 20 godina;
• 2 sudija i 3 sudija porotnika za kriv. dela od 30 do 40 godina i doživotna kazna zatvora
• 3 sudija za kriv. dela za koja je nadležno posebno JT;

• U drugom stepenu sud sudi u veću od:

• 3 sudija, ako ovim zakonikom nije drugačije određeno;
• 5 sudija za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od trideset do četrdeset godina ili kazna
doživotnog zatvora i za krivična dela koja određeno da postupa posebno JT;

• U trećem stepenu sud sudi u veću od :

• 3 sudija, ako ovim zakonikom nije drugačije određeno;
• 5 sudija za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora od trideset do četrdeset godina ili kazna
doživotnog zatvora i za krivična dela koja je zakonom određeno da postupa posebno JT;

• VKS odlučuje u veću od 5 sudija;

• Vanpretresno veće suda odlučuje u veću od 3 sudija;
• Sud višeg stepena odlučuje u veću od 3 sudija i u slučajevima koji nisu gore navedeni;
• Načelo učešća građana u suđenju
 Porota?
 Pravo porotno suđenje (karakteristično za anglosaksonsko pravo i podrazumeva formiranje
posebnog veća građana-porote) kako se donosi odluka?
 Nepravo porotno suđenje (zajedničko- mešovito veće sudija i porotnika, prihvaćeno u našem
pravu) kako funckioniše?
 Uslovi za imenovanje sudija porotnika (državljanin RS, dostojan dužnosti, pri imenovanju se vodi
računa o njihovim svojstivma, imenuju se na 5 godina od strane VSS a na predlog ministra pravde);
 Porotnik ne može biti advokat i lice koje se bavi pružanjem pravnih usluga i stručnih saveta za
naknadu;

• Načelo višestepenosti:
 Dvostepeno suđenje je pravilo (prvstepeni i drugostepeni sud);
 Izuzeci: (jednostepeno suđenje u slučaju da se ne uloži žalba i mogućnost trećestepenog suđenja
kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu kojom je optuženi oslobođen od optužbe i
izrekao presudu kojom se isto lice oglašava krivim;
 Značaj načela?
Pojam i vrste nadležnosti krivičnog suda
• Pravo i dužnost krivičnog suda da u krivičnom
postupku rasvetli i reši krivičnu stvar.
• 3 vrste nadležnosti:
• stvarna (prema prirodi i i težini kriv. dela)
• mesna (prema jurisdikcionom području)
• funkcionalna (prema vrsti radnji i poslova koje sud
preduzima u postupku)
• O svojoj nadležnosti sud vodi računa po službenoj
dužnoti, a stranke mogu istaći prigovor nenadležnpsti;
 STVARNA I FUNKCIONALNA NADLEŽNOST
 Stvarna nadležnost je pravo i dužnost krivičnog suda da u zakonito pokrenutom i
sprovedenom postupku sudi i presudi krivičnu stvar;
• Priroda i težina krivičnog dela i svojstva učinioca kao kriterijum;
• Zakon o uređenju sudova reguliše;
• Više kazni- nadležnost prema najtežoj, za dela u sticaju- prema najtežem delu,
produženo krivično delo- sud koji je nadležan za najteže delo;
• KOJA JE STVARNA NADLEŽNOST OSNOVNOG, VIŠEG, APELACIONOG I VKS SUDA?
• O stvarnoj nadležnosti sud je dužan da vodi računa u toku celog postupka i
stranke mogu istaći prigovor utoku celog postupka;
• Oglašava se stvarno nenadležnim i predmet dostavlja nadležnom sudu;
• Ako utvrdi da je nadležan niži sud neće oglasiti nenadležnim već će sprovesti
postupak i doneti odluku (ko može više može i manje)
• Bitna povreda odredaba krivičnog postupka –stvarno nenadležan sud.

 FUNKCIONALNA NADLEŽNOST reguliše pitanje podele poslova u stvarno i mesno

nadležnom sudu, odnosno ko će i u kojem sastavu preduzeti određene radnje u
jednoj krivičnoj stvari (npr. o sporazumu o priznanju kriv. dela odlučuje sudija za
prethodni postupak, a ako je sporazum podnet usdu nakon potvrđivanja
optužnice odlučinje predsednik veća.....)