Препоручена и помоћна

литература:
1. Р. Палић, Н. Симић, Органска хемија, I издање,
Универзитет у Нишу, ПМФ, Ниш, 2007
2. С. Арсенијевић, Органска хемија, Научна књига, Београд, 1990.
3. Ј. Риковски, Органска хемија, Грађевинска књига, Београд,
1979.
4. G. A. Taylor, Органска хемија, III издање, Научна књига,
Београд, 1995 (превод са енглеског).
5. Предавања, презентације припремљене у електронској
форми
6. Вежбе, припремљен материјал
Поени
Osnovne karakteristike ugljenikovog
atoma
• Organska hemija - hemija ugljenikovih jedinjenja
– Zašto baš element ugljenik (C)?
– Položaj ugljenika u Periodnom sistemu elemenata rasvetljava
razloge njegovog posebnog značaja (2 perioda, IV grupa – 4
valenciona elektrona)

Periode Grupe
I II III IV V VI VII 0
1 H He
2 Li Be B C N O F Ne
3 Na Mg Al Si P S Cl Ar
Ugljenik (C) - element koji se nalazi oko
sredine periodnog sistema elemenata.
Zašto se organska hemija proučava
posebno?
• Broj do sada poznatih organskih jedinjenja je
oko 12.000.000 (po nekim izvorima i
30.000.000), sa tendencijom rasta
• Broj do sada poznatih neorganskih jedinjenja je
oko 500.000
• Osnovna razlika u odnosu na jedinjenja
mineralnog porekla:
1. Obavezno sadrže C i H i
2. Imaju daleko manji interval temperaturne
stabilnosti
Metan – CH4 – najjednostavnije
organsko jedinjenje
Crtica - elektronski par koji čini hemijsku vezu C-C, C-H itd.
Šta uslovljava strukturu, kao i
veliki broj organskih jedinjenja?
Broj valencionih elektrona kod C = 4
Ukupan broj elektrona kod C = 6
 Osnovno i pobuđeno stanje C-atoma
• Osnovno stanje C-atoma ima konfiguraciju: 1s22s22p2
– Reklo bi se da je C-atom uglavnom dvovalentan u
svojim jedinjenjima, zbog 2 nesparena elektrona u 2p
orbitalama, ali...
– Eksperimentalna merenja su pokazala da su sve veze
u metanu identične i da su pod uglom od 109,5o

0 110 pm
109,5
C
H
H
H
 Hibridizacija
 
 
 

E
  2p 2p
 
 
  2sp3
 

2s 2s

a) b) c)

• osnovno stanje pobuđeno stanje sp3

hibridizovano stanje
sp3-hibridizacija
sp -hibridizacija
2
sp-hibridizacija
Hemijsko jedinjenje je supstanca koja se sastoji
od atoma dva ili više elemenata u definisanom,
stalnom odnosu. Sile koje drže atome zajedno u
jedinjenju nazivaju se hemijske veze.
 Hemijska veza
• Vezivanje smanjuje potencijalnu energiju
nastalog jedinjenja u odnosu na atome.

• Smatra se da se hemijska veza između dva,

ili više atoma formira onda kada privlačne
sile koje dejstvuju između ovih atoma
postanu toliko jake da se posmatrana grupa
počinje da ponaša kao nezavisni atomski
agregat (ima drugačija svojstva od
pojedinačnih atoma) – MOLEKUL.
Za razlaganje
jedinjenja na
atome, tj. za
raskidanje
hemijske veze,
potrebno je
utrošiti energiju.
(Teorija valentnih veza)
 Hemijske veze
• Teorije koje opisuju građenje i osobine hemijskih
veza:
– Teorija valentnih veza (Valence Bond Theory, VB)
• Hemijske veze se formiraju kombinovanjem
valentnih elektrona
– Teorija molekulskih orbitala (Molecular Orbital
Theory, MO)
• Hemijske veze nastaju formiranjem molekulskih
orbitala kombinovanjem odgovarajućih atomskih
orbitala
 Tipovi hemijskih veza
Jonska veza
+ -
Na + Cl Na + Cl

Kovalentna veza
H + H H H

Koordinativna veza +
H O N O HO H
O H

azotna kiselina oksonijum jon

koordinativna kovalentna
veza
2

2
Elektrostatička, ili Kulonova sila između suprotno
naelektrisanih jona je ono što se naziva jonska veza.
• Za elemente koji se nalaze oko sredine
periodnog sistema elemenata, kao što je
ugljenik, koji ima 4 valenciona elektrona,
građenje jonskih veza nije povoljan proces, jer bi
tada, ti elementi morali da prime, ili otpuste veći
broj elektrona kako bi postigli elektronske
konfiguracije plemenitih gasova i to uz utrošak
znatne količine energije:
4+ . . . 4-

C ← ·C· →:C:
He ˙ ˙˙ Ne
U takvim slučajevima, dolazi do kovalentnog
građenja veza, kada elementi dele elektrone.
 Zajednički elektronski par (kovalentna veza)

Kao da sada svaki atom vodonika ima dva elektrona i postiže elektronsku
konfiguraciju He.
 Nevezujući

Vezujući (kovalentna veza):

označava se crticom
u
Pravilo okteta


( ili , koje se opisuju talasnim
funkcijama)
Pri uspostavljanju hemijskih veza između
atoma vodonika, kada se oni nađu na
dovoljno bliskom rastojanju, dve atomske
orbitale se preklapaju tako da su oba
elektrona sada pod uticajem privlačne sile
oba jezgra. Na izvesnom ravnotežnom
rastojanju postaje nemoguće pripisati
pojedini elektron određenom jezgru. Dva
jezgra su tada potpuno okružena
elektronskim oblakom dva elektrona.
Gustina elektronskog oblaka je povećana
u prostoru između dva jezgra, što usled
elektrostatičkog privlačenja, povezuje
atome u molekulu.
Energija vezivne orbitale je niža od energija atomskih orbitala iz kojih
postaje, dok je energija antivezivnih orbitala veća od energija atomskih
orbitala iz kojih je sastavljena.
Orbitale su antivezivne ako su elektroni na njima “istisnuti” iz prostora
između dva jezgra, a takvi uslovi omogućuju nezasenjeno odbijanje jezgara.
• Bilo da je orbitala vezivna, ili antivezivna, u njoj
se mogu naći maksimalno 2 elektrona suprotnih
spinova (Paulijev princip isključenja).
• Ovakav raspored elektrona (suprotni spinovi) u
vezivnoj orbitali, omogućava manji sadržaj
energije, tj. ovaj raspored je stabilniji od
rasporeda u izolovanim atomima. Rezultat
stvaranja veze je, dakle, oslobađanje energije
(energija disocijacije - za stvaranje, odn. kidanje
veze). Veza je to jača što je veće preklapanje
atomskih orbitala.
i
 Rotaciono simetrična oko internuklearne ose

Nije rotaciono simetrična oko internuklearne ose

 Primeri nastajanja -veza
– Preklapanjem
H
orbitala

• s-s (napr. kod H2)

C • s-pz
H • pz-pz
H • s-sp3 (napr. kod metana)
H • sp3-sp3 itd.
 Osnovne karakteristike veze

• Rotaciono simetrična oko

internuklearne ose

Jača od veze (veća energija disocijacije –

teže se raskida)
Duža od dvogube veze (~154 pm)
 Osnovne karakteristike veze
• Nije rotaciono simetrična oko internuklearne
ose

Slabija od veze (manja energija disocijacije

– lakše se raskida)
Dvoguba veza je kraća od veze (~134 pm
u odnosu na ~154 pm)
 Polarna – kod svih
Nepolarna – kod svih heteronuklearnih
homonuklearnih molekula sa
molekula različitom
elektronegativnošću
 A B
A A
 
Nepolarna kovalentna veza Polarna kovalentna veza
 Kako odrediti polarizovanost
kovalentne veze?
• Na osnovu položaja elemenata u
Periodnom sistemu
+ +
C—Cl C—Br
H—O C—N
C—O S—O

Na osnovu tablice elektronegativnosti

Elektronegativnost – mera sposobnosti atoma da privuče svoje
najudaljenije elektrone (valencione elektrone). Kako ovi elektroni datih
atoma učestvuju u građenju veza, to je, na bazi elektronegativnosti,
moguće predvideti i objasniti hemijsku reaktivnost.
Elektronegativnost zavisi od broja protona u jezgru i broja elektrona u
elektronskim slojevima. Veći broj protona uslovljava veće pozitivno
naelektrisanje i bolje privlačenje valencionih elektrona.

To znači da se u datoj periodi elektronegativnost

povećava sleva udesno, odn. s povećanjem atomskog
broja (privlačenje između suprotno naelektrisanih čestica
se povećava sa smanjenjem rastojanja između čestica)

Elektronegativnost se smanjuje od početka prema

kraju date grupe periodnog sistema, jer su valencioni
elektroni sve više zaštićeni od privlačnog dejstva
jezgara, sve većim brojem elektrona u unutrašnjim
ljuskama.
 Kada je razlika u
elektronegativnosti između
dva atoma velika, veća od
1.9, grade se jonske veze.

Ugljenik ima srednju vrednost za elektronegativnost (2.5).

 Polarizovanost C-H veze

• Zbog male razlike u elektronegativnosti C i H,

ova veza se može smatrati nepolarnom
• C-H veze obično nisu kisele, osim ukoliko:
– se ne upotrebi vrlo jaka baza za uklanjanje
protona,
– molekul ne poseduje specijalna strukturna
svojstva, koja stabilizuju negativni jon ugljenika
(karbanjon)

C - +
CH + H
• Kako je elektronegativnost ugljenika 2.5,
to ugljenik skoro nikada ne gradi jonsku
vezu. Umesto toga, ugljenik u organskim
jedinjenjima gradi uvek 4 kovalentne veze
sa susednim C-atomima, ili atomima
drugih elemenata.
Crtica - elektronski par koji čini hemijsku vezu C-C, C-H itd.
 Intermolekulske sile
Dipol-dipol interakcije
• Kod jedinjenja sa polarnim kovalentnim vezama,
koje su posledica različitih elektronegativnosti
vezanih atoma, postoje permanentni dipoli veza.
Ukoliko molekuli koji sadrže ove veze nisu
simetrični, oni će imati određeni molekulski
dipolni momenat. U čvrstom i tečnom stanju
ovakvi molekuli se orijentišu tako da pozitivan
kraj dipola jednog molekula bude u blizini
negativnog kraja dipola drugog molekula. Pošto
u interakcijama ovakvog tipa učestvuju molekuli
koji predstavljaju permanentne dipole, one su
nazvane dipol-dipol interakcije.
 Intermolekulske sile
• Intermolekulske sile su one sile koje dejstvuju između
valenciono zasićenih molekula; iako su električnog
porekla (interakcije između negativnih i pozitivnih šarži),
ova dejstva su mnogo slabija od onih sila koje
uslovljavaju pravu hemijsku vezu.
• Eksperimentalno je utvrđeno da se između svih vrsta
molekula (kako polarnih, tako i nepolarnih) javljaju
međumolekulske privlačne sile – elektrostatičke su
prirode.
• Energija ovakvih dejstava obično je reda veličine samo
nekoliko kcal/mol-u, tako da je obično i energija sudara
između molekula sasvim dovoljna da se te slabe
međumolekulske privlačne sile savladaju.
• Ipak, međumolekulska dejstva imaju veliki značaj jer
direktno utiču na fizičke, a samim tim i na hemijske
osobine, odn. reaktivnost organskog molekula.
Zbog veće elektronegativnosti kiseonika,
elektronski par O-H veze pomeren je prema
atomu kiseonika, zbog čega se na njemu razvija
parcijalna negativna, a na vodoniku parcijalna
pozitivna šarža. Ukoliko se ovom H-atomu
dovoljno približi O-atom iz OH-grupe drugog
molekula, doći će do elektrostatičkog
privlačenja između vodonika i kiseonika, koje
ustvari predstavlja vodoničnu vezu, ili
vodonični most.
 Intermolekulske sile
Van-der Waals-ove sile
• Deluju samo na malim udaljenostima i to između
delova različitih molekula koji su u neposrednom
dodiru.
• Činjenica da se i nepolarna jedinjenja, bez
polarnih veza, mogu kondenzovati i prevesti u
čvrsto stanje, objašnjava se upravo Van-der
Waals-ovim intermolekulskim privlačenjem tipa
disperzionih (Londonovih) sila koje je
uglavnom uslovljeno polarizabilnošću
elektronskog oblaka u atomima i molekulima.
 Intermolekulske sile
Van-der Waals-ove sile
• Polarizabilnost – mera lakoće sa kojom
se vrši razdvajanje pozitivne i negativne
šarže u molekulu pod dejstvom
spoljašnjeg električnog polja.
• Van-der Waals-ove sile su posledica
delovanja ne samo faktora polarizabilnosti
elektronskog oblaka, već i faktora
permanentne polarizacije veza.
 Statički efekti u organskim molekulima
- Induktivni efekat

• Statički induktivni efekat je pojava koja se odnosi

na ponašanje elektrona u σ-vezama i
podrazumeva pomeranje elektrona u σ-vezama
duž uglenikovog niza, usled dejstva nekog
elektronegativnog atoma vezanog u istom nizu.
• Relativni induktivni efekti se određuju u odnosu
na vodonikov atom, pri čemu se za standard
uzima veza C-H.
Ponašanje elektrona u σ-vezama
 Statički efekti u organskim molekulima
- Rezonancioni efekat

• Do rezonancije može doći samo tamo gde

strukture sadrže isti broj nesparenih elektrona.
• Rezonanciona energija je, ustvari, sposobnost
elektrona da obuhvati 3, ili više jezgara, umesto
2. Elektroni koji obuhvataju više od 2 jezgra,
nazivaju se mobilnim, ili delokalizovanim (bez
obzira da li su veze σ-, ili π-tipa).
• Rezonantni, kao i induktivni efekat, predstavlja
molekul u osnovnom stanju, pa je stoga i on
statični (permanentni efekat).
 Statički efekti u organskim molekulima
- Rezonancioni efekat kod molekula sa
nezasićenim vezama

Izovalentna rezonancija uvek je vezana za nezasićene molekule i označava

pojavu da se delokalizacija elektrona može opisati nizom rezonantnih
struktura od kojih svaka ima isti broj vezova
Rezonancija nije nikakva stvarna pojava, već je to samo
metoda pomoću koje se jedno određeno molekulsko stanje
objašnjava pomoću dve, ili više rezonantnih struktura (koristi
se kada se molekul nekog jedinjenja može prikazati sa dve,
ili više struktura koje se razlikuju samo po raspodeli
elektrona – raspored jezgara ostaje isti; molekul je hibrid
svih tih struktura i ne može biti dovoljno tačno prikazan bilo
kojom od njih)

Rezonantni hibrid je stabilniji od bilo koje prikazane strukture (to

povećanje stabilnosti je ustvari, energija rezonancije).
Tipovi organskih reakcija
 Organske reakcije
• Hemijske reakcije uključuju raskidanje i
stvaranje veza
• Tri moguća načina na koja se
kovalentna veza A:B može raskinuti:
AB

A+ B- A -
B+ A B

Ia Ib II
 Kada je A ugljenikov atom
AB

A+ B- A -
B+ A B

+ -
C C C

karbonijum karbanjon slobodni

jon radikal

• Elektrofili i nukleofili