ZAŠTO JE FINSKO OBRAZOVANJE

NAJBOLJE NA SVETU?

Aleksandar Demirović
ŠKOLE BUDUĆNOSTI ZASNOVANE SU NA
UČENJU VEŠTINA ZA 21. VEK, SLOBODI I
KREATIVNOSTI

 Finska je jedna od onih zemalja koja je ozbiljno

shvatila pitanje obrazovanja. Sproveli su izuzetno
detaljnu i temeljnu obrazovnu reformu koja je
tokom godina donela brojne promene, što je u
potpunosti unapredilo njihov obrazovni sistem.
Ono čime se Finci mogu ponositi jeste činjenica da
je u ovoj zemlji pojam „odliv mozgova” praktično
nepoznat.
REZULTATI SU NESPORNI, A USPEH POTVRĐEN

 Pokazatelj koliko se pažnje pridaje oblasti obrazovanja u Finskoj

jeste činjenica da đaci ove zemlje već godinama postižu
vrhunske rezultate na PISA testiranju, a neretko su i prvi u svetu.
 Ako se tome doda i činjenica da poslednjih nekoliko godina
Finska nosi epitet i najsrećnije zemlje, postavlja se pitanje u
čemu je njihova tajna i na osnovu kojih merila je finsko
obrazovanje najbolje na svetu.
Pisa testiranje
 Na ovom testiranju rešavaju zadatke iz stvarnog
života, a ima i pitanja u kojima moraju da
naprave odluke u vezi sa finansijama i pokažu da
znaju kako se koriste informacije.
 Finska je bila na prvom mestu u čak tri
istraživanja sprovedena 2000, 2003. i 2006.
godine, dok je u ostalim godinama bila visoko
rangirana. Fascinantan je podatak da čak 93%
studenata iz ove zemlje stiče svoju diplomu
zahvaljujući ovom obrazovnom sistemu.
NEMA STANDARDIZOVANIH TESTOVA, A UČENICI JEDNOG RAZREDA IMAJU VIŠE
PREDAVAČA

 Na taj način kreativnost, mašta i stil

predavanja nastavnika u velikoj meri
određuju i opseg znanja, ali ne postoje
nikakvi kruti okviri u kojima se znanje
meri. Meri se samo ukupan napredak, koji
je, upravo zbog pružene slobode i
kreativnosti, s vremenom sve veći.
To nije takmičenje
 Dok većina zemalja obrazovni sistem vidi kao
jedno veliko darvinističko takmičenje, Finci ga vide
drugačije. U Finskoj vlada moto: „Pravi pobednici
se ne takmiče”. Naime, Finski obrazovni sistem
nije zasnovan na zaslugama. Tako ne postoje liste
škola ili nastavnika sa najboljim rezultatima. To
nije okruženje takmičenja – umesto toga je
saradnja ono čemu se teži.
 U Finskoj je praksa da u jednom razredu predaju dva ili čak
tri nastavnika koja se međusobno nadopunjuju i pomažu
učenicima koji nisu savladali određeni deo gradiva. Među
učenicima se neguje duh vršnjačkog obrazovanja, pa se tako i
učenici međusobno pomažu i stvaraju jedinstven proces
učenja.
 Implementacija najboljih istorijskih ali i savremenih
edukativnih praksi u sopstveni obrazovni ekosistem učinila je
da Finska daleko ode po pitanju obrazovanja i postane model
savremene prakse na koji će se ugledati obrazovni sistemi
širom planete.
Učionica su slobode
 Dakle, sloboda dolazi kroz obrazovanje. To je
ideal koji nije postavljen slučajno, budući da
su prethodnom sistemu obrazovanja u
Finskoj bile upućivane brojne kritike jer je,
kako mnogi smatraju, podsećao na fabrike.
Finska i njeno obrazovanje, kao nacionalnisl
projekat, teže idealu slobode, te je ona
odlučila da pripremi svoju decu za stvarni
svet.
  Stabilno okruženje nastaje onda kada vlada prijatna
atmosfera i kada se učenici osećaju
slobodno. Spajanje osnovne i srednje škole u jednu
jeste još jedan od načina na koji je to ostvareno.
Tako učenici ne prolaze kroz stresan period
navikavanja tokom prelaska u drugu školu. Vrlo
često isti nastavnici/profesori isprate učenike tokom
celokupnog osnovnog i srednjoškolskog
obrazovanja.

Škola u Nigeriji prava suprotnost

POKRET OTVORENIH UČIONICA I
SISTEM PROUČAVANJA FENOMENA
 To Finci nazivaju proučavanje fenomena ili oblasti.
 Na primer, učenici proučavaju oblasti/fenomene koji su interdisciplinarni i u kojima

se prepliću konkretni, različiti nastavni predmeti. Ilustracija ovog pristupa može

biti, na primer, tema Evropske unije, gde se pri učenju spajaju elementi ekonomije,
istorije, jezika i geografije – umesto podučavanja pojedinačnih predmeta.


Nastava je prilagođena savremenom trenutku

i na adekvatan način odgovara na potrebe
modernog društva, odnosno priprema sve
one koji se nalaze u sistemu obrazovanja za
svet rada. Upravo je naglasak na tome da
edukacija današnjice mora biti u korelaciji za
razvojem ekonomije i modernog društva, jer
potrebe tržišta rada i samih učenika nisu iste
kao 90-ih godina prošlog veka.
 Obrazovanje u otvorenoj učionici odvijalo se bez
standardizovanih testova i detaljnog nastavnog
plana. Fokus je bio na učeniku i prostoru za
učenje, koji je omogućavao iskustveno učenje i
neposredan, slobodan kontakt sa stvarima,
knjigama i ostalim učesnicima obrazovnog
procesa. Primarna uloga nastavnika bila je da
podrže individualni tempo učenja i da, kroz
organizaciju prostora za učenje i metode rada,
olakšaju proces učenja i pomognu đacima u
sagledavanju značaja sadržaja koji uče. Upravo je
finska obrazovna reforma bila bazirana na
praksama Pokreta otvorenih učionica, što je brzo
donelo uspeh.