УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК БИОЛОГИЈА

Mетодика наставе биологије 1

Тема: Наставни садржаји у настави биологије

Професор: Студент:
Др. Васић Предраг Рачићевић Ана
023/2019
 Методички правци схватања наставних садржаја

Развој схватања наставних садржаја у области наставе биологије може се

диференцирати у неколико основних методичких праваца:

 Дескриптивно - систематски правац

 Анатомско - физиолошки правац
 Биоценотички правац
 Еволуционистички правац
 Дијалектичко - материјалистички правац
 Дескриптивно - систематски правац

Уведен је у наставу биологије у 19. веку од стране Либена,

базира се на систематици научника Линеа. Основне
карактеристике: Уско усмеравање наставних садржаја на
описивање и сврставање организама у систематске
категорије.

Анатомско - физиолошки правац се формирао упоредо са

проширењем сазнања о природи. Томе су допринели
проналазак микроскопа и микрорганизама, разјашњење
функционисања појединих органских система и сл. Тако су се
створили услови и за развој појединих биолошких
дисциплина (цитологија, хистологија, ембриолoгија).
 Биоценотички правац се базира на главној улози биоценозе у
објашњавању природних процеса. Представник је Јунге. Сматрао
је да су биоценозе за схватање најприступачнији наставни
садржај за ученике, и да се на њима заснива општа структура
биолошких наставних садржаја у целини.

Еволуционистички правац је настао под утицајем

Дарвинове теорије. Основне карактеристике су: разматрање
природе и живих бића са аспекта њиховог начина живота,
међусобне корелације и борбе за опстанак.
 Дијалектичко материјалистички правац у схватању наставних садржаја
биологије проистиче из еволуционистичког правца и представља комплексну
целину. Суштина овог правца јесте да се одвијају процеси кружења материје и
протицање енергије.

Савремени наставни садржаји биологије базирају се

на дијалектичко материјалистичком правцу и основни
циљ је васпитање и образовање младог нараштаја.
 Принципи распореда наставних садржаја

Принцип распореда наставних садржаја по

концентричним круговима базира се на сврставању
наставног садржаја у концентричне кругове према
ступњевима школовања. У једном разреду наставни
садржај се презентује, а потом се у следећем разреду тај
садржај поново понавља, али детаљније и у већем
опсегу.
Принцип монографског распореда наставних садржаја
заснива се на одабиру и свеобухватном опису и објашњењу
само једног изразитог представника неке врсте, при чему
се остали део садржаја редукује.
 Принцип распореда наставних садржаја по
годишњим добима базира се на усклађивању градива
са карактеристичним појавама и променама у
годишњим добима. Основна карактеристика је како
сезонске промене утичу на жива бића у животној
средини.
 Принцип распореда наставних садржаја према
животним заједницама базира се на предзнању
биолошких пoјмова. Наставни садржај базира се не
узајамној повезаности живих бића и инетракцији са
животном средином.
 Принцип распореда наставних садржаја према
учениковом интересовању заснива сe на
психолошкој основи учениковог интересовања, при
чему се обрада садржаја врши по оном редоследу
који у потпуности одговара интересовањима
ученика.

Принцип распореда наставних садржаја према повезаности

природе и производње. Циљ је представити наставне садржаје
путем практичних активности ученика и кроз производну праксу
успоставити корелацију између природе и човекове делатности.
ИЗВОРИ, СТРУКТУРАЛНЕ КОМПОНЕНТЕ И
ОСНОВНИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОДАБИР
САВРЕМЕНИХ НАСТАВНИХ САДРЖАЈА

Основни извор савремених наставних садржаја

биологије чини биологија као централна наука у
систему природних наука. Нова открића се у
биологији имплементирају у наставне садржаје
анатомије, цитологије, хистологије итд. Савремени
методички систем наставе биологије треба бити
приступачан свим узрастима ученика.
Теорије и схватања о избору наставних садржаја
Најважније класичне теорије су:
Теорија дидактичког формализма
Теорија дидактичког материјализма
Теорија дидактичког утилитиризма
Према теорији дидактичког формализма главни задатак школе и наставних
садржаја јесте да развију сазнајне способности и форме мишљења код
ученика, где није важан опсег знања, већ утицај који знања имају на
развијање и повећање способности ума.

2. У теорији дидактичког материјализма важан је степен корисности и

применљивости знања у животу. Инсистира се на проширењу обима знања.

3. Дидактички утилитариза представља формирање практичних вештина,

припремање за живот и будући професионални рад.
 Од савремених теорија издвајају се:
Теорија егземпларизма
Проблемско - комплексна теорија
Теорија структурализма
Теорија функционалног материјализма
4. Функционали материјализам
подразумева корисност наставних
садржаја осносно повезивање
сазнања и делатности.
1. Теорија егземпларизма подразумемева да се
наставни садржаји групишу око тема типичних
представника егземплара (биљке и животиње)
2. Према проблемско коплексној теорији наставни
садржаји биологије се групишу у комплексе
проблема интеграција материје различитих
наставних предмета.
3. У теорији структурализма излажу се
фудамнетални концепти, наставни програми у
себи треба да сједињују основне појмове и
генерализације.
 Критеријуми за одабир наставних садржаја биологије

Друштвено политички садржај Научни садржај Дидактички садржај

Од теорија највише се истиче теорија егземпларизма која

подразумева груписање саржаја око тема егземплара. Нарочито се
може уочити у ботаничким и зоолошким садржајима који се
заснивају на систематици и филогенији . Велики број систематских
категорија се обрађује на појединачном примеру типчном
представнику.
Дефинисање садржаја треба да буде у складу са узрастом ученика,
јер ће тако
доћи до бољег усвајања знања и примене знања у практичне сврхе.
 НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ

Наставни план је школски документ кога чине основне

карактеристике наставних садржаја број,
редослед и опсег
наставних области. Наставни план
биологије садржи недељни и
годишњи фонд часова биологије по
разредима.

Основе наставног плана и програма

чине три основне карактеристике:

1.Програмска наставна целина

2. Програмска наставна тема
3. Програмска наставна јединица
Програмске наставне целине у настави биологије чине дисциплине (антропологија,
зоологија, ботаника итд.)

Програмске наставне теме нпр. (бескичмењаци, кичмењаци, више биљке).

Програмске наставне јединице основне особине зглавкара, вегетативни биљни органи итд.
који могу да се обраде
појединачно на једном часу.
ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ У НАСТАВИ БИОЛОГИЈЕ

У настави бологије, као и у настави у целини постоје три

главна фактора. То су наставник, ученик и наставни
садржаји дидактички троугао.

Интеракције у настави биологије представљају заједничке

образовне делатности наставника и ученика којима се
остварује васпитно образовна улога наставника и oбразовни
развој ученика.
Коакције у настави биологије су појединачне образовне делатности: наставник
ученик, или ученик ученик

Аутоакције представљају самосталан рад ученика и

наставника.
Ученици развијају радне способности и оспособљавају се за
самосталан рад.
ВРСТЕ НАСТАВЕ БИОЛОГИЈЕ

Класификација наставе према инстутицијама

извођења

ОСНОВНОШКОЛСКА
СРЕДЊОШКОЛСКА
УНИВЕРЗИТЕТСКА
Класификација наставе према припадности научној области

физика, математика, хемија

КЛАСИФИКАЦЦИЈА НАСТАВЕ ПРЕМА ФУНКЦИЈИ

РЕДОВНА
ДОПУНСКА
ДОДАТНА
ПРИПРЕМНА
Редовна настава биологије је основни вид
наставе обавезан за све ученике, прописан
важећим планом и програмом.Она је по распореду
наставних садржаја прилагођена ученицима,
њиховом способностима.

Додатна настава биологије се организује за

ученике који показују
веће интересовање за биолошке наставне
садржаје и остварују
веома добре наставне резултате.
Припремна настава биологије јесте настава за оне ученике које у редовној
настави биологије нису постигли позитиван успех и изводи се на крају
школске
године. Ова настава се се организује и за ученике које треба да полажу
пријемни испит за даљи ниво школовања.

Допунска настава биологије одвија се када ученици не могу

да постигну задовољавајући успех у редовној настави
биологије
да би могли да савладају наставне садржаје
ХВАЛА НА ПАЖЊИ