KULTURA ISHRANE

U STAROM RIMU
 NAMIRNICE
• Istraživanja su pokazala da se na njihovoj trpezi
nalazio čitav niz različitih vrsta ribe, voća i pikantnih
jela.
• Ishrana se zasnivala na hlebu, mahunastom povrću,
sočivu, žitaricama i mesu, odnosno morskim
plodovima. Sveža riba bila je prilično skupa, jer je
bilo teško dopremiti je u Rim, a da se ne pokvari.
Bogatiji su pili falernijansko vino iz regije današnjeg
Napulja.
• Čuveni filozof Seneka je sarkastično optuživao svoje
sugrađane “da su jeli do povraćanja, a povraćali – da
bi jeli“.
 KUVARI
• Najpoznatija je De re coquinaria Marka Gavia Apika
(I vek p.n.e.), najpotpunija knjiga recepata tog
vremena.
• Sa izuzetnim opisima raznih kolača i hleda imamo De
agricultura od Marka Porcia Katona (II vek p.n.e.).
• Za rekonstrukciju rimske kuhinje često se koristi i
delo Res rusticae (Seoski poslovi) Marka Terentia
Varona (I vek p.n.e.).
• Tu je zatim i De re Rustica Lucia Junia Moderata
Kolumela (I vek p.n.e.) u kome je detaljno opisana
proizvodnja sira, maslinovog ulja i nekih vrsta vina
koja su se služila i kao piće i začin.
 MARKO GAVIE APIK
• Apik, veoma bogat Rimljanin koji je toliko voleo hranu da je svo svoje bogatstvo
potrošio na gozbe. Iza sebe je ostavio kuvar sa brojnim receptima koji nam otkrivaju
kako je izgledala rimska trpeza u prvom veku pre nove ere.
• Ovo je jedan od njegovih recepata: „Stavite u tiganj biber, nanu, prženi kim, seme
celera, urme, med, sirće, koncentrat vina, riblji sos i malo ulja. Pržite dok se ne
ukrčka. Ubacite skrob kako bi se sve zgusnulo i to prelijte preko nojevog mesa i
začinite biberom“.
 ZACINI I DODACI
• Specifičan rimski začin bio je garum ili
liquamen, koji se pravio od fermentirane riblje
ikre, a najčešće se proizvodio u spezijalizovanim
radionicama.
• Caroneum se dobijao ukuvavanjem komine do
1/2 prvobitne količine.
• Defrutum se dobijao ukuvavanjem komine do
1/3 prvobitne količine ili ukuvavanjem smokava
dok se ne dobije jako gust sirup.
• Passum, jako sladak umak od vina, dobijao se
ukuvavanjem mladog vina ili grožđa.
• Poznata je priča da je poslednju količinu začina
silfiona pojeo car Neron.
 NACIN ISHRANE
• Hranu su uglavnom kupovali u termopoliama.
• Stari Rimljani su imali tri obroka dnevno. Za doručak (ientaculum) jeli su hleb i voće,
a za ručak (prandium) salatu, hleb natopljen u mleku ili vinu i voće.
• Glavni i najbogatiji obrok u toku dana bila je večera (cena). Bilo je veoma otmeno.
Glavno jelo su “zamaskirali“ gustim prelivima, zelenim povrćem i začinima do
neprepoznatljivosti.
• Podjednako je bio važan kako ukus tako i izgled hrane, pa su u tom pogledu kuvari išli
do granica najluđe mašte.
 HVALA NA PAŽNJI
Izvori:
https://www.delimano.ba/clanci/kuhinja-starih-rimljana
https://
www.nationalgeographic.rs/vesti/7941-kako-je-izgledao-jelovni
k-starih-rimljana.html
http://kulturaantickogrima.blogspot.com/2013/11/obedovanje-u-
staromrimu-stari-rimljani.html

Sofija Pavićević