MIKROEKONOMIJA

10

1
Ilustracija: N. G. Mankju, Principi ekonomije, 3. Izdanje, EF, Beograd, 2006.
 10
MONOPOL, OLIGOPOL I
MONOPOLISTIČKA
KONKURENCIJA 2
Monopol
Majkrosoft: nema bliske konkurente, u stanju da utiče na
tržišnu cenu proizvoda (određuje cenu - price maker), ima
tržišnu moć.
Tržišna cena koju naplaćuje je veća od marginalnog troška
(cena Windowsa: 50 $, marginalni trošak rezanja primerka
programa na CD-u: par dolara).
Kontrolišu cenu dobara, ali njihov profit nije neograničen: da
je cena 5.000 $: manje bi se kupovalo računara, prešli bismo na
drugi operativni sistem ili bismo pravili nelegalne kopije.
Pošto nije ugrožen od strane konkurencije, ishod na tržištu
često nije u najboljem interesu društva.
Preduzeće je monopol ako je jedini prodavac i ako taj
proizvod nema bliske supsitute.
3
Zašto nastaju monopoli
Uzrok monopola su barijere ulasku: jedini je prodavac na
tržištu jer ostala preduzeća ne mogu da uđu na tržište i
konkurišu mu.
Barijere ulasku:
1. Ključni resurs je u rukama jednog preduzeća (u selu postoji
samo jedan bunar, južnoafrička kompanija za proizvodnju
dijamanata De Bers: dijamanti su večni);
2. Država daje jednom preduzeću ekskluzivno pravo da
proizvodi neko dobro (patenti i autorska prava);
3. Troškovi proizvodnje čine jednog proizvođača efikasnijim
u odnosi na druge: ekonomija obima stvara prirodne monopole
(npr. distribucija vode: preduzeće izgradi vodovodnu mrežu
kroz grad, ali ako dva preduzeća učestvuju u pružanju usluge,
svako plaća fiksne troškove izgradnje mreže, pa je ATC najniži
ako samo jedno preduzeće oplsujužuje tržište). 4
Zašto nastaju monopoli
Npr. most (prirodni monopol): svojstvo isključivosti
(naplatilac mostarine je u stanju da nekoga spreči da ga
koristi), ali ne i rivaliteta (korišćenje od strane jedne osobe, ne
umanjuje mogućnost druge osobe da ga koristi) broja
prelazaka. Zbog fiksnog
troška izgradnje
Trošak
mosta i
zanemarljivog
marginalnog
troška dodatnih
korisnika, ATC
ATC
prelaska mosta
opada sa porastom
Količina autputa
broja prelazaka.
5
Monopol nasuprot konkurencije
Ključna razlika: monopol menja cenu prilagođavanjem
količine koju nudi na tržištu. Konkurentno preduzeće prodaje
koliko god hoće po tržišnoj ceni, ima horizontalnu, savršeno
elastičnu krivu tražnje. Monopol je jedini na tržištu, pa je
njegova kriva tražnje i kriva celog tržišta, ograničava ga da
profitira od tržišne moći (ne može da proda veću q, po većoj
p).
a) kriva tražnje konkurentnog preduzeća b) kriva tražnje monopoliste

Cena Cena

Tražnja

Tražnja

Količina autputa Količina autputa

6
Numerički primer 1. - Snabdevanje vodom

Korišćenjem podataka iz tabele odredite ukupan prihod,

prosečan i marginalni prihod monopolskog preduzeća. Grafički
ilustrujte krivu tražnje, krivu prosečnog prihoda i krivu
marginalnog prihoda monopoliste.

Količina
vode Cena Ukupni prihod Prosečni prihod Marginalni prihod

7
Numerički primer 1. - Snabdevanje vodom - rešenje

Količina
vode Cena Ukupni prihod Prosečni prihod Marginalni prihod

Marginalni prihod monopoliste uvek je manji od cene dobra

koje proizvodi usled opadajuće krive tražnje (kada poveća
proizvodnju za 1 jedinicu, mora da smanji cenu koju
naplaćuje za svaku jedinicu koju prodaje, a to smanjenje
cene smanjuje prihod od svih jedinica koje je već prodao).
8
Numerički primer 1. - Snabdevanje vodom - rešenje

MR može biti i
negativan kada je uticaj
cene na prihod veći od
uticaja autputa.
Kada proizvodi
dodatnu jedinicu, cena
opada u dovoljnoj meri
da izazove pad TR, čak
i ako prodaje više
jedinica.

Pošto je P = AR, kriva tražnje je istovremeno i kriva prosečnog

prihoda: uvek polaze iz iste tačke na y osi, jer je MR od prve
prodate jedinice jednak ceni. Posle toga, MR monopliste je manji
od cene, pa kriva MR monopliste leži ispod njegove krive tražnje.
9
Maksimizacija profita
Količina autputa koja maksimira profit monopliste određena je
presekom krive MC i MR (tačka A). Ali je MR monopoliste
manji od cene (P > MR = MC).
MC Kada monopol odabere količinu
autputa pri kojoj je MR = MR, na osnovu krive tražnje nalazi
cenu koja maksimira profit (tačka B).

10
Odluke o ceni

Pri svakom obimu proizvedenog autputa, marginalni prihod

monopola manji je od cene (MR < P).

Kada je tražnja elastična,

MR je pozitivan, dok TR
raste sa rastom autputa.
Kada je jedinična elastičnost
tražnje, marginalni prihod je
jednak nuli, dok je ukupni
prihod u svom maksimumu.
Kada je tražnja neelastična,
marginalni prihod je
negativan, dok ukupni prihod
opada sa rastom autputa.
11
Odluke o ceni

Marginalni prihod može biti pozitivan, jednak nuli ili

negativan.
Pozitivan je pri elastičnoj tražnji, nulti pri jediničnoj
elastičnosti, a negativan je kada je tražnja neelastična.
Dok je granični prihod pozitivan, ukupan prihod i ukupan
profit su u fazi progresije. Kad je granični prihod negativan,
ukupan prihod i ukupan profit su u fazi degresije.

12
Profit monopola
Profit = (P – ATC) x Q

Trošak i
prihod

MC

Monopolska
cena
Monopolski
ATC
profit

ATC

Tražnja

MR

Količina

Površina BCDE je profit monopoliste. Visina pravougaonika BC

je razlika cene i prosečnog ukupnog troška (profit po prodatoj
jedinici). Širina DC je broj prodatih jedinica.
13
Potpuna konkurencija vs monopol

14
Primer iz prakse – Monopolizovani vs generički lekovi
Kada preduzeće otkrije novi lek, zakoni o patentima mu obezbeđuju
monopol nad prodajom leka. Vremenom, patentu ističe rok i svaka
kompanija može da proizvodi i prodaje lek (generički proizvod isti po
hemijskom sastavu). Tada tržište prestaje da bude monopolizovano i
postaje konkurentno (cena genetičkog leka je niža). Istekom patenta
monoplista ne mora da izgubi moć, jer su pojedini potrošači verni leku sa
zaštićenim imenom (može da naplati višu cenu nego konkurenti).

U slučaju mnogih
lekova MC proizvodnje
je const.

15
Društveni trošak monopola

Društveno efikasna količina se nalazi u tački preseka krive tražnje i

krive MC. Ispod te količine, vrednost koju dobru pripisuje kupac
(pokazuje kriva D) veća je od MC proizvodnje tog dobra.Iznad tog
nivoa,vrednost koju dobru pripisuje marginalni kupac je manja 16 od
marginalnog troška.
Neefikasnost monopola

Čist gubitak je
trougao između
krive tražnje
(vrednost koju
dobru pripisuju
kupci) i krive
marginalnog troška
(odražava troškove
koje snosi
monopolista).

Monopolista naplaćuje cenu veću od marginalnog troška, dobro ne

kupuju svi kupci koji mu pripisuju vrednost veću od troška.
Količina koju proizvodi i prodaje monopol je ispod društveno
efikasnog nivoa. 17
Određivanje cene na osnovu MC za prirodni monopol

Prirodni monopol
ima opadajući ATC,
odnosno MC < ATC.
Ako država zahteva
da prirodni monopol
naplaćuje cenu
jednaku MC, cena će
biti manja od ATC, pa
je prirodni monopol
na gutiku.

18
Cenovna diskriminacija
Panel a. monopolista koji svim kupcima naplaćuje istu cenu.
Ukupni višak na tržištu jednak je zbiru profita (proizvođačevog
viška). Panel b. monopolista koji vrši savršenu cenovnu
diskriminaciju. Pošto je potrošačev višak jednak nuli, ukupni
višak sada je jednak profitu preduzeća. Poređenjem dva panela,
vidimo da se savršenom cenovnom diskriminacijom povećava
profit i ukupni višak, a smanjuje potrošačev višak.

19
Oligopol
Nesavršeno konkurentno tržište, na kojem postoji samo
nekoliko prodavaca, svaki nudi proizvod koji je sličan ili
identičan drugim proizvodima (teniske loptice, svetsko tržište
sirove nafte). Kako postoji mala grupa prodavaca, postoji
tenzija između saradnje i sopstvenih interesa. Najbolje je da se
ponaša kao monopolista: da sarađuju, i proizvode malu
količinu i naplaćuju cenu veću od marginalnog troška.
Preduzeće je uvereno da će ukoliko poveća cenu ostati
usamljeno, odnosno da ga druga preduzeća ne bi sledila, te bi
dotično preduzeće izgubilo i prodaju i udeo tržišta. S druge
strane, preduzeće veruje da će ga ako snizi svoju cenu, druga
preduzeća slediti, jer ne žele da izgube svoje udele na tržištu.
Svako preduzeće ima krivu tražnje koja se prelama pri trenutno
preovlađujućoj ceni. Zbog prelomljene krive tražnje, kriva MR
je prekinuta. Sve dok kriva MC ostane u ovom izlomljenom
20
delu, cena i količina se ne menjaju.
Prelomljena kriva tražnje
Preduzeće je uvereno da
konkurenti neće slediti njegovo
povećanje cena, i da će tako
izgubiti deo prodaje i udeo na
tržištu. S druge strane, preduzeće
veruje da će konkurentna
preduzeća slediti njegovo
snižavanje cene, jer ne žele da
izgube svoje udele na tržištu.
Svako preduzeće ima krivu tražnje
koja se prelama pri trenutno
preovlađujućoj ceni.

Zbog prelomljene krive tražnje, kriva marginalnog prihoda je

prekinuta. Sve dok kriva marginalnog troška ostane u ovom

prelomljenom delu, cena i količina se ne menjaju. 21

Primer duopola (oligopol sa dva člana)
Džek i Džil su vlasnici bunara i proizvode pijaću vodu. Svake
subote odlučuju koliko će vode ispumpati, doneti u grad i prodati
po bilo kojoj ceni koju trržište može da podnese. Pretpostavimo
da mogu da ispumpaju količinu vode koju žele: marginalni
trošak = 0. Pumpanje vode ne zahteva nikakve troškove, pa je
TR ujedno i njihov profit. Tabela tražnje za vodom:

22
Primer duopola (oligopola sa dva člana)
U uslovima potpune konkurencije: MC = 0. MC = MR = P = 0,
a ravnotežna količina = 120 (efikasni obim).
U uslovima monopola: profit je maksimalan pri količini od 60, i
pri ceni od 60.
Oligopol: ako se Džek i Džil udruže: proizvodili bi 60 galona
vode i prodavali za 60 $ (svako ostvaruje profit od 1.800 $).
Zamislimo da duopolisti slede lični interes: Džek očekuje da će
Džil proizvesti 30 galona, i odlučuje da on proizvede više (40
galona, 50 $ po galonu, profit = 2.000 $). Džil razmišlja na isti
način. Ukupna prodaja = 80 galona, cena = 40 $, svako ostvaruje
1.600 $ profita. Ako se nastavi sa logikom ličnog interesa: “Ako
bi povećao proizvodnju na 50 galona, prodavalo bi se ukupno 90
galona vode, cena bi iznosila 30$, moj profit bi tada bio samo
1.500 $. Bolje je da i dalje proizvodim 40 galona, nego da
povećam prizvodnju i snizim cenu”. 23
Primer duopola (oligopola sa dva člana)
Ishod od 40 galona je Nešova ravnoteža: ekonomski akteri koji
međusobno deluju jedan na drugog biraju najbolju strategiju u
skladu sa strategijama koje su izabrali drugi. Kada dostignu
Nešovu ravnotežu, ni Džek ni Džil nemaju podsticaja da
promene odluku.

24
Kako veličina oligopola utiče na tržišni ishod
Ako dva stanovnika grada otkriju izvor vode na svom imanju:
svaki prodavac donosi odluku o proizvodnji: uticaj autputa:
pošto je P > MC, prodajom još 1 galona po važećoj ceni,
povećava se profit.
Cenovni uticaj: Povećanjem proizvodnje povećava se ukupna
količina, što obara cenu vode i smanjuje profit svakog prodatog
galona.
Ako je uticaj autputa veći od cenovnog: vlasnik bunara povećava
proizvodnju, a ako je cenovni utiaj veći od uticaja autputa:
vlasnik bunara neće povećati proizvodnju.

Povećanjem broja članova u oligopolu cena se približava

marginalnom trošku, a količina društveno efikasnom nivou.

25
Teorija igara i zatvorenikova dilema
Teorija igara proučava ponašanje ljudi u strateškim
situacijama: kada donosimo odluku o nekom postupku
moramo uzeti u obzir i reakcije drugih na takav postupak. Od
svih igara najpoznatnija je dilema zatvorenika. Dilema
zatvorenika je specifična igra između dva zatvorenika
(oligopolska preduzeća), koja pokazuje zašto je saradnja
teško ostvariva, čak i ako je obostrano korisna. Svaki
zatvorenik ima dominantnu strategiju varanja, a to je da
prizna zločin. Najbolja strategija z aigrača bez obzira na
strategije koje su drugi odabrali naziva se dominantna
strategija. Ako oba igrača primene dominantnu strategiju,
ishod je dominantna ravnoteža. Dilema zatvorenika pokazuje
da se dominantna ravnoteža ostvaruje pri kooperativnoj
strategiji.
26
Zatvorenikova dilema
Policija je uhvatila dva prestupnika: Boni i Klajd za koje ima
dokaze da ih osudi za lakši prekršak nošenja oružja po
godinu dana u zatvoru. Sumnja se da su počinili pljačku
banke, ali nema čvrstih dokaza da ih osude i za taj zločin.
Policija ih saslušava u zasebnim prostorijama: “Trenutno vas
možemo zatvoriti na godinu dana, ali ako priznate da ste
opljačkali banku, dobićete imunitet i vi ste slobodni. Vaš
partner će dobiti 20 godina zatvora. Ali, ako oboje priznate
zločin, neće nam biti potrebno vaše svedočenje, izbećićemo
troškove suđenja, pa ćete dobiti srednju kaznu od 8 godina”.
Kazna koju će dobiti svaki zatvorenik zavisi od strategije
koju bira, ali i od strategije partnera u zločinu.

27
Zatvorenikova dilema
Boni: “Ne znam šta će uraditi Klajd. Za mene je najbolje da
priznam, više volim da sam na slobodi nego u zatvoru makar i
godinu dana. Ako Klajd prizna, najbolje je i da ja to uradim, jer
ću tada provesti u zatvoru 8, umesto 20 godina. Bez obzira šta
Klajd učini, najbolje je da priznam”. Isto razmišlja i Klajd i
oboje priznaju.

Da niko nije priznao zločin bili bi u boljoj poziciji (1 godina).

Svako je sledio lični interes i postigli su ishod koji ih stavlja u
28
gori položaj. A, da su se prethodno dogovorili?
Oligopol kao zatvorenikova dilema
Irak i Iran prodaju sirovu naftu i sklapaju dogovor o proizvodnji
na niskom nivou kako bi održali visoku cenu. Svaka zemlja
odlučuje da li će sarađivati ili ignorisati sporazum.
Predsednik Iraka: “Za moju zemlju je bolje da prekrši dogovor i
proizvodi više bez obzira na odluku Irana (60 u odnosu na 50
mlrd; i 40 u odnosu na 30 mlrd. $)”.

Odluka Iraka

Veća proizvodnja Proizvodnja u skladu sa dogorovom

Irak dobija 40 mlrd. $ Irak dobija 30mlrd. $

Veća
proizvodnja

Iran dobija 40 mlrd. $ Iran dobija 60 mlrd. $

Odluka Irana
Irak dobija 60 mlrd. $ Irak dobija 50 mlrd. $

Proizvodnja u
skladu sa
dogovorom Iran dobija 30 mlrd. $ Iran dobija 50 mlrd. $

29
Primer iz prakse – Trka u naoružanju
Svaka zemlja želi da ima više oružja od druge, jer joj veći arsenal
omogućava snažniji uticaj na svetska zbivanja. Ali, skava želi da živi u
svetu u kom ne preti opasnost od oružja druge zemlje. Za svaku zemlju
naoružavanje je dominantna strategija, ali je ishod nepovoljan, jer su obe
zemlje u opasnosti. Tokom hladnog rata, dogovaralo se o dozvoljenoj
količini u svakoj zemlji: ali su se obe zemlje plašile da će druga da vara u
pogledu zajedničkog dogovora. Kao i kod oligopola, nepopustljiva logika
ličnog interesa dovodi učesnike do nekooperativnih ishoda koji je lošiji po
obe strane.
Odluka SAD

Da se naoruža Da se razoruža

SAD u opasnosti SAD u opasnosti i slabe

Da se
naoruža

SSSR u opasnosti SSSR bezbedan i moćan

Odluka SSSR
SAD bezbedne i moćne SAD bezbedne

Da se razoruža
SSSR u opasnosti i slab SSSR bezbedan

30
Primer iz prakse – Reklamiranje
Dva proizvođača cigareta reklamiraju se da bi privukli iste kupce i
suočavaju se sa dilemom zatvorenika. Ako se ni jedna kompanija ne
reklamira podeliće tržište. Ako se obe reklamiraju, podeliće tržište, ali uz
niži profit, jer svaka snosi troškove reklamiranja. Ako se jedna reklamira,
a druga ne, ona koja se reklamira privlači više kupaca od druge.
Dominantna strategija: reklamiranje, iako je za obe bolje da se ne
reklamiraju. Zakon o zabrani reklamiranja cigareta smanjio je
reklamiranje, ali ne i profit proizvođača: zakon je razrešio dilemu
zatvorenika i nametnuo kooperativni ishod sa manje reklamiranja i više
profita.

31
Zašto ljudi sarađuju (kooperativni ishod - moguć ili ne)
Džek i Džil bi želeli da dostignu monopolski ishod (svako proizvodi 30
galona), ali ih lični interes dovodi u ravnotežu u kojoj svako proizvodi
40 galona (dominantna strategija). Ako bi formirali kartel lični interes
ih navodi da naruše dogovor. Ali ako se igra ponavlja svake nedelje:
ako jedno proizvodi 40 galona, od tada pa nadalje će svako proizvoditi
40 galona. Kršenjem dogovora povećaće profit sa 1.800 na 2.000 $, ali
korist traje samo 1 nedelju. Od tada pa nadalje profit će opasti na 1.600
i ostaće na tom nivou. U ponovljenoj igri zatvorenikove dileme moguće
je ostvariti kooperativni ishod.

32
Monopolistička konkurencija

Je tržište sa sledećim osobinama:

1. Mnogo prodavaca: koji se bore za istu grupu kupaca,
2. Diferencijacija proizvoda: proizvodi se bar malo razlikuju,
pa se ne uzima cena kao data, već se preduzeća suočavaju sa
opadajućom krivom tražnje,
3. Slobodan ulazak: broj preduzeća se prilagođava sve dok
profit ne bude jednak nuli.

33
Monopolistički konkurentno preduzeće na kratak rok

Predzeće bira količinu pri kojoj je MR prihod jednak MC, a

zatim na osnovu krive tražnje traži cenu koja je konzistentna sa
tom količinom. Ako je P > ATC, preduzeće ostvaruje profit.
Ako je P < ATC, preduzeće ostvaruje gubitke. Na kratak rok
dakle, monopolistički konkurentno preduzeće bira količinu i
cenu kao i monopol.

34
Ravnoteža na dugi rok

Kada preduzeća ostvaruju profit, nova preduzeća imaju

podsticaj da uđu na tržište. Povećava se broj proizvoda, pa se
smanjuje tražnja sa kojom se suočava svako od postojećih
preduzeća na tržištu (kriva tražnje se pomera ulevo). Proces
ulaska se nastavlja sve dok preduzeća na tržištu ne ostvaruju
nulti ekonomski profit.

35
Ravnoteža na dugi rok

Kada postoji nulti ekonomski profit: kriva tražnje je tangenta

na ATC. Profit po prodatoj jedinici je razlika cene (na krivoj
tražnje) i ATC, maksimalni profit je nulti ako se ove krive
dodiruju, ali se ne seku.

Dugoročna ravnoteža na monopolistički konkurentnom

tržištu:
a. P > MC, (opadajuća kriva tražnje čini da MR bude <
P).
b. P = ATC, jer ulazak i izlazak svode ekonomski profit
na nulu.

36
Monopolistička vs savršena konkurencija
1. Višak kapaciteta: ulazak i izlazak dovodi svako preduzeće na
monopolistički konkurentnom tržištu do tačke tangencije krive
tražnje i krive ATC. Količina autputa i toj tački je manja od količine
autputa koja minimizira ATC (efikasni obim). U uslovima
monopolističke konkurencije preduzeća proizvode u opadajućem
segmentu svoje krive ATC, ispod efikasnog nivoa (i imaju višak
kapaciteta, mogli bi da povećaju obim i smanje ATC).
2. Marža preko marginalnog troška: kod konkurentnog preduzeća P
= MC, ali je kod monopolistički konkurentnog preduzeća P > MC,
jer preduzeće ima izvesnu tržišnu moć. Uslov nultog ekonomskog
profita garantuje dsa je P = ATC. Međutim, preduzeća u dugom roku
posluju u opadajućem delu krive ATC, pa je MC < ATC, a da bi P bila
jedaka MC mora da bude veća od MC. Zbog toga se reklamam nastoji
smanjiti elastičnost tražnje (povećanje svesti u diferenciarnosti) da bi se
naplatila veća marža preko marginalnog troška.
37
Monopolistička vs savršena konkurencija

Da li biste želeli da vidite kako još jedan kupac ulazi na vrata spreman
da kupi vaš proizvod po važećoj ceni? Savršeno konkurentnom
preduzeću to nije bitno, jer je P = MC, pa je profit od dodatne jedinice
jednak nuli. Monopolistički konkurentno preduzeće uvek želi da stekne
jš jednog kupca, jer je P > MC, pa dodatna prodata jedinica po važećoj
ceni znači i veći profit. Stara izreka kaže: monopolistzički konkurentna
tržišta su ona na kojima prodavci kupcima šalju božićne čestitike. 38
TEST
Grafičke ilustracije

1. Koju će količinu monopolista koji naplaćuje jedinstvenu cenu

proizvesti. Koja je cena koju će monopolista odrediti?

Q2 i P3

39
TEST
Grafičke ilustracije

2. Kojim tačkama je označena površina koja označava:

a. čist gubitak; b. potrošačev višak; c. ekonomski profit.

a. beh;
b. abc;
c. bcfg.

40
TEST
Grafičke ilustracije

3. Označite krive na slici, prikažite obim proizvodnje i cenu

koju naplaćuje monopolista sa jedinstvenom cenom. Obeležite
ekonomski profit i čist gubitak.

41
TEST
Grafičke ilustracije - rešenje

3. Označite krive na slici, prikažite obim proizvodnje i cenu

koju naplaćuje monopolista sa jedinstvenom cenom. Obeležite
ekonomski profit i čist gubitak.

42
TEST
Grafičke ilustracije

4. U kojoj tržišnoj strukturi je uspostavljena dugoročna

ravnoteža prikazana na narednom grafikonu: a) potupnoj
konkurenciji, b) monopolu, c) oligopolu, d) monopolističkoj
konkurenciji.

43
TEST
Grafičke ilustracije
5. a. Koju količinu autputa proizvodi monopolistički konkurentno
preduzeće sa slike? b. Koju cenu naplaćuje? c. Koju vrstu profita
ili gubitka ostvaruje preduzeće sa slike i zbog čega? d. Šta će se
dogoditi u dugom roku?
a. Qa.
b. Pc.
c. ekonomski profit, jer je pri obimu
Qa cena veća od ATC.
d. u dugom roku nova preduzeća
ulaze na tržište, jer i ona žele da
ostvare ekonomski profit. Kada nova
preduzeća uđu na tržište, smanjuje
se tražnja za proizvodima postojećih
preduzeća, što redukuje ekonomski

profit 44
TEST
Grafičke ilustracije
6. a. Ako preduzeće A ne ispuni dogovor, a preduzeće B ispuni,
koliki je profit preduzeća A? b. Ako preduzeća A ne ispuni
dogovor, a preduzeće B ispuni, koliki je profit preduzeća B? c. Šta
je dominatna strategija ako se igra odigra samo jednom? d. Šta će
biti tržišni ishod ako se igra ponavlja više puta i usvoji se strategija
okidača (ako jedno prevari, svi varaju)? a. 3 miliona $.
b. - 1 milion $.
c. oba preduzeća neće
ispuniti dogovor (Nešova
ravnoteža kada svaki
učesnik bira najbolju
moguću akciju, uzimajući
u obzir akciju drugog
učesnika).
d. oba preduzeća će
ispuniti dogovor. 45
TEST
Tačno ili netačno

1. Diferencijacija proizvoda uzrokuje negativnu krivu tražnje

monopolistički konkurentskog preduzeća.
2. Monopolistički konkurentna preduzeća konkurišu isključivo
cenom proizvoda.
3. Kao i monopol, monopolistički konkurentna privredna grana
poseduje barijere ulasku.
4. U kratkom roku, monopolistički konkurentno preduzeće
maksimizira profit proizvodnjom onog obima autputa, pri kojem je
cena jednaka prosečnom ukupnom trošku.
5. Monopolistički konkurentno preduzeće u dugom roku može da
ostvari ekonomski profit.
6. Monopolistički konkurentno preduzeće u dugom roku ima višak
kapaciteta.
7. Oligopolista razmatra reakciju drugih preduzeća pre donošenja
odluke o smanjenu cene. 46
TEST
Tačno ili netačno

8. Model prelomljene krive tražnje oligopola predviđa da preduzeće

retko menja cenu svojih proizvoda.
9. Ukoliko je oligopolističko preduzeće u stanju da se pridržava
dogovora kojim se ograničava obim proizvedenih autputa ili porast
cena, proizvodiće efikasan obim autputa.
10. Monopolistička konkurencija slična je monopolu, jer obe tržišne
strukture imaju krive marginalnog prihoda ispod krive tražnje.
11. Monopolistička konkurencija slična je potpunoj konkurenciji, jer
ni u jednoj tržišnoj strukturi ne postoje barijere ulaska.
12. Monopolistički konkurentno preduzeće ima višak kapaciteta jer
preduzeće proizvodi manji obim autputa od onog koji minimizira
dugoročne prosečne ukupne troškove

47
TEST
Tačno ili netačno

13. Ukoliko u duopolu postoji dogovor o saradnji, profit privredne

grane će biti najveći kada oba preduzeća ispune dogovor.
14. Ako u duopolu postoji dogovor o saradnji, profit jednog
preduzeća je najveći kada jedno preduzeće ispuni, a drugo ne ispuni
dogovor.
15. Rat cena je posledica ulaska novih preduzeća u privrednu granu,
usled čega se sva preduzeća nalaze u poziciji dileme zatvorenika.

48
TEST
Tačno ili netačno

Kom tipu tržišnog stanja (monopolu, oligopolu, savršenoj

konkurenciji, monopolističkoj konkurenciji) pripadaju navedena
dobra:
a) automobil ______________________ . oligopol
b) pivo ________________________. monopolistička konkurencija
c) električna energija ________________________. monopol
d) pšenica _____________________. savršena konkurencija

Članovi kartela dogovaraju se međusobno o:

a) ceni.
b) proizvodnji.
c) troškovima proizvodnje.
d) ceni, proizvodnji i troškovima
proizvodnje
e) ceni i proizvodnji. 49
TEST
Grafičke ilustracije

1. Grafički prikažite preduzeće u uslovima monopolističke

konkurencije koje u kratkom roku ostvaruje ekonomski profit.
Osenčite površinu koja predstavlja ekonomski profit i objasnite uslov
maksimiranja profita u kratkom roku.

Preduzeće proizvodi onaj obim pri

kojem je MR = МC. Na tom nivou
autputa, P > ATC, preduzeće
ostvaruje ekonomski profit. Dijagram
je identičan dijagramu na kojem
monopolista ostvaruje ekonomski
profit.

50
TEST
Grafičke ilustracije

2. Ilustrujte dugoročno uspostavljenu ravnotežu u uslovima

monopolističke konkurencije. Koji uslovi prethodno moraju da se
zadovolje da bi se uspostavila dugoročna ravnoteža?.

1. uslov: preduzeće maksimira profit

pri obimu gde je
2. uslov: za postojanje dugoročne
ravnoteže na tržištu, preduzeća ne
smeju da imaju inicijativu da uđu ili
izađu sa tržišta, što znači da ne sme
da postoji ekonomski profit, tako da
je P = АТC.

51
TEST
Grafičke ilustracije
3. Ilustrujte prelomljenu krivu tražnje oligopola. Označite područje u
okviru kog marginalni trošak može da varira, bez promene obima
autputa i cene.

52
Case study
Pretpostavimo da se monopolistički konkurentno preduzeće nalazi u
stanju dugoročne ravnoteže i da je izvršilo diferencijaciju proizvoda,
što je povećalo tražnju. a. Prikažite šta se događa u kratkom roku i b.
Objasnite šta se dešava u dugom roku.
a. Tražnja za proizvodom se
povećava, D i MR se pomeraju
udesno: rast obima sa Q1 na Q2 i rast
cene sa P1 na P2. Ekonomski profit.
b. U dugom roku, preduzeća
kopiraju proizvod, tražnja se
smanjuje; D i MR se pomeraju ulevo.
Q se smanjuje toliko da pionirsko
preduzeće i preduzeća sledbenici,
više ne ostvaruju ekonomski profit.
Druga preduzeća nisu motivisana da
kopiraju proizvod, pa se na tržištu
uspostavlja stanje dugoročne 53
ravnoteže.
Predavаč dr Ljiljana Malešević

54