РОМАНИКА

Александар Шијачки, Алекса

Бенеш, Бјанка Батинић, Дрина
Микић
Романика је уметнички правац који се развио
у средњовековној уметности у 11. и 13. веку и
раширио се у архитектури и сликарству.

Назив овог појма је од речи 

Рим- Рома јер је правац
инспирисан уметношћу старог
Рима. Настаје у Италији,
пробија се у Европу и класичан
је пример контемплативног
приступа ка вери у првој
половини средњег века. Овај
правац носи и шири црква.
У романици јављају се школе које су
имале своје особености и своје
карактеристичне боје и развијале су се у
оквиру свештеничких редова по
манастирима.
У свом општем концепту уметност је интернационална и има
свеобухватни карактер а настала је и развијала се из античке
традиције чији су елементи прерађени и трансформисани и
упијени. Традиција варварских, гераманских и словенских
 племена утицала је на уметност. Германи су били
традиционални мајстори и уметници у обради метала.
До 11. века Црква је поседовала већи део земље.
Претпоставља се да је Црква у овом периоду
поседовала преко четвртине француске
територије. Такође, вредан приход Цркви су
обезбеђивали прилози верника који су
посећивали храмове и долазили на ходочашће.

Ускоро почињу да се граде велике зграде у

којима би се чували вредни предмети и на
привлачан начин приказивали. Већина
скулптура и архитектонских достигнућа тог
раног средњовековног периода израђивала су
се у стилу који подсећа на стари Рим.
Романска архитектура је инспирисана античком Испочетка су имале
уметношћу. У инат модерним представама о равни дрвени
животу у ово време, не само властеле и витезови плафон, а касније се
 већ и купци, занатлије, свештенство, мисионари, развио камени
путују Европом и разносе знања потребна за полукружни и
конструкцију зграда. бачвасти свод.
Средњи црквени
брод је одељен од
бочних ступова са
капителима, који
добијају коцкасти
облик и украшени су
клесаним биљним и
фигуралним
мотивима. Главна
карактеристика
романичког стила су
полукружни лукови,
који имали своју
градитељску
функцију, па и тамо
где нису имали
Карактеристике романске
архитектуре:
1. Тешки сводови
2. Чврсти и широки зидови у 
малтеру
3. Подупирачи- велики, моћни
пиластери и стубови
4. Мали отвори за врата и прозоре
5. Велика маса и мала разчлањеност
6. Кружни лук (за разлику од
изломљеног лука који се појављује у 
Готици)
Фасада катедрале у 12. веку:
Криви торанј у
Пизи:
КРАЈ