ФРАНЦ ПЕТЕР ШУБЕРТ

Александар Шијачки, Аександра Крстић, Јана Вуковић,

Јелена Кесеги
Франц Петер Шуберт  је био аустријски композитор, који се сматра
последњим мајстором бечке класичне школе. Франц Шуберт је један од
најранијих поборника музичког романтизма.

Рођен у Бечу 31. јануара 1797, а умро је 19.

новембра 1828.

И поред тога што је умро у

31 години живота, написао
је око 630 композиција,
девет симфонија, међу
којима је најпознатија 
Недовршена
симфонија , сонате, квартет
е, неколико опера и многа
друга дела. Шуберт се
убраја у најнадареније
композиторе 19. века.
Младост
Шуберт је рођен у Химелпфортгрунду (данас део Алсергрунда), предграђу Беча
31. јануара 1797. Његов отац Франз Теодор Шуберт, учитељ, био је
син моравског сељака, а његова мајка Елизабет (рођена Виец),
кћерка шлеског мајстора бравара која je пре брака радила је као кућна
помоћница. 

 Отац је био познат учитељ и његова

школа у Личтенталу, (део Бечког
деветог дистрикта), била је добро
испуњена[2]. Отац није био познати
музичар нити је имао формално
музичко образовање, али је сина успео
да научи неким основним елементима
музике.[3]

Кућа у којој је Франц одрастао.

У својој шестој години, Шуберт је почео да прима редовне инструкције
од оца, а годину дана касније је уписан у очеву школу. У то време је
почело и његово формално музичко образовање. Отац је наставио да га
учи основама виолине, а брат Игназ му је давао часове клавира. У
седмој години га је подучавао Михаел Холзер, оргуљаш и вођа збора
цркве у Личтенталу.
Шуберта је 1804. први пута
приметио Антонио Салијери, тада
водећи бечки музички ауторитет, који
је препознао његове вокалне
способности. У новембру 1808. је
постао ученик на „Стадтконвикт“
(царској богословији) преко хорске
школарине.

Антонио Салијери
Ту је Шуберт упознао Моцартове увертире и симфониje које су поставиле
основу на Шубертово велико музичко знане.
Шуберту су повремено допуштали да диригује оркестром Стадтконвикта, а
Салијери је одлучио да га приватно учи музичкој композицији и теорији.
Током боравка у Стадтконвикту написао је велик број музичких дела од којих
су познатија Kyrie и Salve Regina , уз октет за дувачке инструменте, кантату
за гитару и мушки глас и своју прву симфонију.

Учитељ у очевој школи

На крају 1813, напустио је Стадтконвикт, и
вратио се кући на студије у Нормалхауптшулу
где је учио да постане учитељ. Године 1814.
почиње да ради у очевој школи са најмлађим
ученицима. Током две године рада као
учитељ, и даље је наставио приватну обуку о
композицији код Салијерија. Салијери га је
научио о музици више него сви остали.
Растали су се 1817.
Године 1814. је Шуберт је упознао младу сопранискињу Терезу Гроб, кћерку
локалног произвођача свиле и за њен глас написао неколико литургијских
дела. Тереза је била солискиња на премијери прве мисе у септембру 1814.
Шуберт је хтео да је ожени, али је био спречен строгим законима о браку из
1815. који су захтевали од младожење да докаже како има средства за
уздржавање породице.
Једна од
У новембру 1816.
најпродуктивнијих
након што није
Шубертових година
добио посао
била је 1815. у којој је
у Љубљани,
компонова преко
Шуберт је
20000 тактова музик
Терезином брату
е, од чега је више од
Хајнриху послао
половине било за
збирку песама.
оркестар,
укључујући и девет
црквених
дела, симфонију и
око 140 песама.
Tереза Гроб
Потпора пријатеља
Значајне промене догодиле су се у Шубертовом животу 1816. Шобер
студент из добростојеће породице позвао је Шуберта да се усели у кућу
његове мајке. Предлог је дошао у време када је одбијен за радно место у
Љубљани и када је одлучио да не ради у очевој школи. До краја године
постао је гост у Шоберовом дому. 
Рано 1817. Шобер је
представио Шуберта Јохану
Михаелу Воглу,
угледном баритону двадесет
година старијем од
Шуберта. Вогл за којега ће
Шуберт написати бројне
песме постао је један од
главних промотера Шуберта
у бечким музичким
круговима. Упознао је и Ове особе и бројан круг пријатеља и
Јозефа Хјутенбренера (брата музичара, касније ће постати заслужни за
Анселма). промовисање, скупљање и након његове
смрти очување његове музике.
 Касно 1817. Шубертов отац добио је ново радно месту у школи у Росау.
Шуберт се придружио оцу и невољно се посветио учитељским
дужностима. Рано 1818. одбијено му је чланство у угледној „Gesellschaft
der Musikfreunde“, које би му унапредило музичку каријеру. Ипак његов
рад постао је све запаженији у штампи и његово прво извођење
секуларног дела.

Током раних 1820-их, Један од

Шуберт је био део групе Шубертових
уметника и студената пријатеља, Јохан
који су се међусобно Сен, осуђен је на
дружили. Узак круг годину дана
пријатеља претрпео је затвора и трајно му
тежак ударац када је је забрањен улазак
аустријска полиција, у Беч, док су остала
опрезна на било каква тројица и Шуберт
окупљања и активности строго опоменути.
младих након француске
револуције и наполеонск
их ратoва, Шуберта и
неке његове пријатеље
ухапсила.
Касне године и ремек-дела
Иако преокупиран позориштем и касније својим службеним дужностима,
Шуберт је и у тим годинама пронашао времена за писање великог броја
композиција. Завршио је Мису бр. 5 , а 1822. започео је рад на делу које највише
показало његову зрелу личну музичку визију, VIII симфонија у х-молу,
„Недовршена Симфонија“. Разлог зашто ју је оставио недовршеном и данас је
непознат.
Године 1824. пише варијације за флауту и
клавир на пјесму Trockne Blumen.Пише
и Arpeggione Sonata,у време када је трајала
мања помама за „арпеџионом“
(инструмент сличан гитари). У пролеће те
године пише Октет у Ф-дуру, а у лето се
враћа у Зселиз. Наводно се тада узалудно
заљубио у своју ученицу, грофицу Каролин
Есцтерхази, али је само једно дело
посветио њеном имену Фантазија у ф-
молу за дует клавира.
 Болест и смрт
Усред креативне активности његово здравље се нарушило.
Службени разлог смрти била је тифоидна грозница.
 Касно у лето 1828. посетио је дворског лекара Ернста Рина, који је потврдио
његове сумње да је неизлечиво болестан те да ће веројатно убрзо умрети. Неки
од симптома које је имао упућују на тровање живом, која се у то време
користила као лек за сифилис. На почетку новембра поновно се разболео.
Осећао је главобоље, грозницу, имао отечене зглобове и повраћао

Шуберт је преминуо у Бечу у

својој 31. години, 19. новембра
1828. у стану свог брата
Фердинанда. Задње музичко
дело које је желео да чуте био је
Бетовенов Гудачки квратет бр.
14 у цис-молу, Оп. 131. У складу
са властитим жељама покопан
је крај Бетовена, човека којем се
дивио на сеоском гробљу
у Верингу.
-KRAJ-