ВУК СТЕФАНОВИЋ

КАРАЏИЋ
-КАО КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАР
О Вуку Стефановићу
Караџићу
◻ Вук Стефановић Караџић је поред свих
својих делатности био:
лингвиста,писац,преводилац,критичар и
полемичар,историчар,путописац,географ ...

◻ Много је путовао,упознавао је различите

културе,и свету је отворио богатство и
лепоту усменог народног стваралаштва.
Књижевни критичар

◻ Вук је радоначелник
наше књижевне критике.
◻ Своје прве књижевне
кнеритике пише о
романима писца
Милована
Видаковића(писао је
сентименалистичке
романе).
◻ 1815.Вук пише рецензију
на роман “Усамљени
јуноша”.
◻ Та критика се највише
односила на језик
писца(славено сербски
језик).
◻ 1817. пише другу критику,на
роман “Љубомир у
Јеросалиму” – не бави се
само језиком писца већ и
садржином дела.
◻ Врло је “оштар” као
критичар.
◻ Примећује да су ликови
недоследни(мењају
понашање),не делују
поштено и позитивно.
◻ Одриче писцу било какво
научно знање (“Бунца као
баба у болести”).
◻ Против Вукових ставова била је и Српска
православна црква.
◻ Вук је водио и многе полемике са својим
неистомишљеницима.
◻ 1837-1847. Најпознатија полемика “Утук на
утук”са писцем Јованом Хаџићем који је
написао и дело “Ситнице језикословне”.
◻ Вук се противи његовм ставовима.
◻ Ђура Даничић решава полемику ,објавивши
своју научну расправу “Рат за српски језик и
правопис”
◻ 1847.се сматра годином победе Вукових
начела
◻ Она су доказала да је српски народни језик
довољно богат и развијен да се њиме може
писати.
◻ Лирска поезија (Бранко
Радичевић - песме)
◻ Религиозна тематика (Вук
С. Караџић -превод новог
завета)
◻ Филозофско-историјски
еп(Његош-Горски вијенац)
◻ Научна проза(Ђуро
Даничић –Рат за српски
језик и правопис)
Званично у Србији,Вукова реформа је
призната 4 године после његове смрти
1868.