ИНФОРМАЦИОНА ПИСМЕНОСТ

Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за библиотекарство и информатику
Писменост
Писменост - у основном значењу подразумева
познавање и разумевање норми писаног и говорног
језика.
Под писменошћу данас више нико не подразумева
уопштено знање правилног читања и писања слова
и бројки (елементарни вид језичке писмености),
нити само оспособљеност да се научени принципи
правилног писања и говора примењују и у свим
новонасталим ситуацијама током живота
(функционални вид језичке писмености).
Писменост много чешће користимо у синтагмама
типа: медијска, информатичка, информациона, чак
и политичка или демократска писменост.
Разлози полисемантике речи „писменост“: убрзани
цивилизацијски напредак постмодерног друштва и
усложњавање и специјализација људских знања,
због чега, да би се човек сматрао писменим, није
више довољно да зна да чита и пише.
Као што се из области језика термин писменост
пренео на многе друге области, тако се и сам термин
језик пренео на друге области и почео да означава
систем знакова и симбола специфичних за ту област,
па говоримо о компјутерском језику, језику
визуелних медија, језику саобраћаја итд.
Данас се сматра писменим, онај ко познаје многе
„језике“ - јер нам познавање језичких кодова
различитих научних области све више постају
извори сазнања, односно медији преко којих
до знања долазимо.
Друштва знања су директно заснована на
производњи, дистрибуцији и коришћењу знања.
Друштво засновано на знању користи огромне
потенцијале нових технологија, посебно у
областима као што су информације и комуникације.
Едгард Фор је 1975. године приметио да супротно
индустријској револуцији XVIII века и првој ери
машина, која је заменила и мултиципирала физичке
и мускулатурне аспекте људских способности,
технолошка револуција је истовремено освојила
ментални свет својим брзим преношењем
информација без обзира на удаљеност. Сектор
информација, већ након 1950, има највећи раст.
Информатика поседује одређене карактеристике
које мењају организацију целокупног живота.
Деведесетих година прошлог века постало је јасно
да би функционисали у динамичном
информационом окружењу, неопходне вештине
информационе писмености и стратегије које би
могле бити примењене на било које информационе
потребе.
Свака технологија која подстиче слободу
изражавања са собом доноси велики број
дезинформација.
На тај начин револуција знања утиче на повећање
брзине и количине информација кој е се размењују.
Дејвид Хелд (David Held) наводи како је: „... још 1982.
године један посматрач забележио да се становник села
који чита новине упознаје истовремено с револуцијом у
Чилеу, локалним ратом у источној Африци, масакром у
северној Кини, те да је, сходно томе, боље информисан
о свету него што је то могао бити председник владе сто
година пре њега”.
Људи не само да су боље упознати с регионалним и
глобалним развојем него што су биле претходне
генерације, већ стичу приступ изворима помоћу којих
могу непрестано да проширују своје разумевање и
властитог друштва и других друштава.
Да би савремен човек могао опстати и суверено
управљати свим сегментима свог живота у
савременом друштву, потребно му је знање, које
укључује информације у било којој форми, али и
вештине - знати како и знати зашто, односно треба
му скуп практичних знања, вештина и
компетенција.
Експоненцијални пораст знања током људске
историје сликовито илуструју Бранимир Инић и
Милан Кукрика у свој ој књизи „Како бити
конкурентан на глобалном тржишту: менацмент
зњањем и интелектуалним капиталом“. Аутори су
целокупно људско знање које је постојало на
почетку првог миленијума упоредили с Протеусом
(према грчком миту, Посејдонов син Протеј знао ј е
све о прошлости, садашњост и будућности).Уз то су
показали како се одвијао експоненцијални пораст
тог знања и где смо на почетку трећег миленијума.
Експоненцијални пораст знања
Година Број
0 1 Протеус
1500. 2 Протеуса
1750. 3 Протеуса
1900. 8 Протеуса
1950. 16 Протеуса
1960. 32 Протеуса

1989. 2048 Протеуса

1993. 4096 Протеуса

1997. 8192 Протеуса

2001. 16394 Протеуса

Нови, проширени концепт писмености обухвата
скуп вештина какве су:
библиотечка, информациона,
рачунарска/информатичка, медијска и
дигитална писменост.
Концепт информационе писмености настао је
упоредо с напретком информационе и
комуникационе технологије у раним
сeдамдесетим годинама 20. века, а термин први
пут 1974. године користи Пол Зурковски (Paul
Zurkowski), у том раздобљу челна особа
информацијске индустрије, дефинишући
информациј ску писменост као сврсисходно
коришћење информација у контексту
решавања проблема.
Пол Зурковски: „Људе обучене за примену
информационих средстава у свом раду називамао
информационо писменим. Они су научили технике
и вештине за коришћење широког спектра
информационих алата, као и примарног спектра
информационог алата и примарних извора, да би
обликовали информациона решења за своје
проблеме”.
Најједноставније схватање информационе
писмености подразумева способност проналажења,
разумевања и коришћења потребних информација.
Једноставност ове дефиниције је привидна, јер
укључује претходна знања о томе где и како да
пронађемо потребне информације: обученост и
познавање техника за коришћење различитих
извора знања, потом способност да се
информације до кој их смо дошли селектују и
сортирају, а затим разумеју и анализирају да би
се даље могле сврсисходно употребити.
IFLA/UNESCO “Media and Information Literacy
Recommendations”
Године 1989. Америчко библиотекарско друштво
(American Library association: ALA ) формулише
једну од најчешће цитираних дефиниција
информацијске писмености која потврђује њено
прихватање у стручној библиотечкој заједници.
„ИП је скуп способности неопходних појединцу
да би препознао кад му је потребна
информација, да би могао да је пронађе,
процени и успешно користи”.
Америчко библиотечко удружење (1989)
информационо писмене особе дефинишу се као
„оне које су научиле како учити... јер знају како
је знање организовано, како пронаћи
информације и како их користити... То су особе
припремљене на учење током целог живота."
Наведеној дефинициј и разни аутори додају још
нека обележја.
Н. Rader, на пример, тврди да је информациона
писменост кључ за постизање успеха у
окружењу прожетом информционим
технологијама, те да je предуслов
продуктивности у демократском друштву и
омогућава сналажење у променљивој околини.
Филип Ц. Кенди (Philip С. Candy) сматра да све
дефиниције информационе писменоти садрже
седеће елементе:
способност сврсисходног тражења информација,
упућеност при одбиру и вредновању информација,
лакоћа и лагодност коришћења широког распона
медија, свест о проблему поузданости и
веродостојности информација и продукивно
преношење информација другима.
Уз информациону писменост често се сусрећу
термини попут рачунарске, медијске, интернетске
или дигиталне писмености.
То су сродни, али различити концепти
писмености.
 Библиотечка писменост
Концепт коришћења библиотека или библиотечка писменост
(library literacy) претеча је информационе писмености.
Остварује се упућивањем и поучавањем о коришћењу
одређене библиотеке, њених услуга и извора.
Данас се образовне акивности у библиотекама све више
развијају према информационој писмености како би
кориснику омогућили усвајање вештина приступа и
коришћења извора без обзира на то где се они налазе. Зато су
многи прогрми едукације корисника реформисани и
преименовани у програме информационе писмености како би
могли да задовоље потребе у све сложенијем
информационом окружењу кој е се одликује развитком нових
технологиј а и већом разноликошћу медија и услуга.
Медијска писменост
Ова писменост односи се на способност
„конзумирања" и критичког размишљања о
информацијама добијених путем масовних медија -
телевизија, радио, новине и Интернет.
Рачунарска/информатичка писменост
Остварује се путем дефинисаног нивоа употребе и
коришћења рачунарских система, мрежа и
програма. Не ретко се изједначава са
информационом писменошћу, но посреди су два
битно различита феномена.
Док се информациона писменост бави садржајем,
информатичка се односи на технологију, инфраструктуру.
Да би појединац данас био информационо писмен, због
количине информација доступних у електронском облику
заиста мора бити и рачунарски писмен. Но, обрнуто,
рачунарске вештине не претпостављају информацину
писменост: појединац може бити изврстан стручњак за
рачунаре и технолошки компетентан, а да му ј е
истовремено потребна помоћ и савет при процени
квалитета и ваљаности информациј ских извора (у
штампаном или електронском облику) или
релевантности пронађене информације.
Дигитална писменост
Односи се на способност читања и разумевања
хипертекста или мултимедијских текстова, а укључује
разумевање слика, звукова и текста динамичког
хиперткста. Иако већина аутора о дигиталној
писмености говори у односу на информације доступне
путем Интернета, концепт се односи и на
дигигализовану грађу, која је, на пример, доступна у
библиотекама.
Конкретне вештине обухваћене овим термином
укључују доношење суда о онлајн изворима,
претраживање Интернета, управљање мултимедијалном
грађом, комуницирање путем мреже...
За разлику од дигиталне писмености,
информациона пименост обухвата целокупан
универзум информација обухватајући и оне у
штампаном облику. Стога је она шири концепт од
дигиталне писмености будући да све информације
још нису у електронском облику, а опсег доступног
дигиталног садржаја скроман је у односу на
количину штампаних извора .
Из наведених дефиниција моуће је закључити да је
скуп писмености за 21. век концепт у којем се
испреплићу разноврсне писмености - обухвата
комплекс нових и међусобно испреплетених
вештина и способности.
Информациона писменост отвара пут за одабир
релевантних информација и знања из бујице
података којима смо преплављени у свету
модерних медија и технологија.
Полазећи од раније наведене дефиниције информационе
писмености, издвајамо кључне активности:
 Идентификација информационих потреба;
 Формулисање питања за претраживање;
 Одабир релевантних информација;
 Разликовање популарних и научних извора информација;

 Разликовање примарних и секундарних информационих

ресурса;
 Критичко коришћење информационих извора;
 Организовање и преношење пронађених информација;
 Коректно цитирање коришћених извора.
У познатом документу Унеска Образовање:
скривена ризница објављеном 1994. године под
уредништвом Жака Делора, указује се да
информатичка технологија омогућује брзи доступ
до података, али да је за њихово коришћење
неопходно познавати процесе прикупљања,
одабира, организације и вредновања
информација.
Све те вештине су обухваћене концептом
информационог описмењавања.
Три нивоа писмености

Аналогно ј езичкој писмености и информациона

писменост може бити на различитим нивоима.
 И она може бити елементарна - што би
претпостављало основна знања о постојању
различитих модалитета доласка до информације.
 Напреднији степен информационе писмености
подразумева да оно што научимо можемо и
применимо тј . функционално употребимо, те
на тај начин наше знање постаје трајно и
искуствено проверљиво и употребљиво.
 Уколико оно за шта смо оспособљени да
функционално примењујемо прелази у доживотну
навику, онда постижемо највиши ниво писмености
у некој области. Тада можемо говорити о култури
као конкретном делу свеукупних творевина
човекове свесне делатности.
Информациона писменост као нужност
Према Чарлсу Дарвину:
„не преживљава врста која је најјача, нити она
која је најинтелигентнија, већ она која се
најлакше прилагођава променама.”