Pamcenje

Ana Ilic
Pamcenje
• Pamcenje je slozeni kognitivni proces koji se sastoji od primanja,
obrade culnih informacija I njihovog zadrzavanja. Kasnije I aktivacije I
upotrebe samih informacija.

• Tesko je razdvojiti prcese ucenja, pamcenja I zaboravljanja radi

posebnog ispitivanja.
Pamcenje se ispoljava na tri nacina:
1. Prepoznavanje informacija
2. Reprodukcija informacija
3. Lakse I brze ponovno ucenje
Ispoljavanje pamcenja
• Prepoznavanje je znanje da je sada opazeni sadrzaj nekada bio u
našem iskustvu. Osecamo da nam je nesto poznato, ali ne znamo
odakle I kada.
• Reprodukcija jeste ponavljanje zapamcenih sadrzaja koji trenutno nisu
pred nama. To je najtezi vid pamcenja jer informacije treba da se
pronadju u dugorocnoj memoriji, vrate u svest I preoblikuju u misao.
• Kada se pamcenje ispoljava kao usteda pri ponovnom ucenju, to znaci
da je za ponovno ucenje potrebno manje vremena ili manji broj
ponavljanja nego za prvobitno.
Primena reprodukcionog ucenja:
• test sa ponudjenim odgovorima laksi je od
testa gde se odgovor samostalno smislja.
Primena ponovnog ucenja:
• Kada bi jednu istu lekciju procitali u
vremenskom razmaku od godinu dana,
verovatno biste je savladali lakse I brze nego
prosli put.
Vrste pamcenja – dva shvatanja psihologa
1) Kao vrste pamcenja izdvajamo (Atkinson I Šifrin):
• Čulno (senzorno) pamcenje
• Kratkorocno pamcenje
• Dugorocno pamcenje

2) Jedno pamcenje - vise nivoa obrade (Krejt I Lokart)

Čulno pamcenje
• Svako culo ima svoju memoriju
• Zadrzavanje informacija u culima zove se čulno
(senzorno) pamcenje
• Neogranicenog kapaciteta ali kratko traje
• Sadrzaj culne memorije cine sirove, neobradjene
informacije ili culne oseti
• Culo vida ima ikonicku memoriju koja kod vecine ljudi
traje od ¼ do 1 sekunde. Osobe koje imaju duzi period
zadrzavanja imaju takozvano fotografsko pamcenje.
Kratkorocno pamcenje
• Kratkorocno pamcenje zadrzava informacije
svega 20 sekundi, a sluzi za procenu sta
radimo s informacijom - zaboravljamo ili
cuvamo.
• Padna ili operativna memorija
• Kapacitet iznosi samo 5-9 smisaonih
informacija
• Primer: kada citamo dugu recenicu, u svesti
zadrzavamo prethodni red kako bi to povezali
sa procitanom informacijom I time dobili
celinu.
Dugorocno pamcenje
• Prelazak informacija iz kratkorocne u dugorocnu memoriju zavisi od
njihove vaznosti, ponavljanja I osmisljavanja.
• Ako je informacija bitna, nastavljamo da je obradjujemo kako bismo je
dugorocno zapamtili.
• Pod obradom podrazumevamo osmisljavanje ili povezivanje sa starim
informacijama.
• Sadrzi nase celokupno znanje.
• Organizovana je u vidu mentalnih šema
Podela dugorocnog pamcenja
Dugorocno pamcenje delimo na:

• Epizodicno (autobiografsko) = sadrzi secanja

iz licnog zivota
• Semanticko = sadrzi opsta znanja
• Proceduralno pamcenje (pamcenje
motornih vestina) = pamti kako se izvrsavaju
osnovne motorne radnje.
Kapacitet pamcenja
• Da li je broj informacija koje se mogu primiti ogranicen?
• Kapacitet pamcenja je ogroman, nikad ne mozemo dostici limit iz 2
razloga
• Proces zaboravljanja oslobadja mesto za nove informacije
• Pamcenje postoji u mozgu kao utvrdjeni sistem nervnih puteva I
njegova velicina zavisi od broja sinapsi
• Ipak, dugorocno pamcenje ograniceno je obimom paznje.
Pouzdanost pamcenja
• Svako na svoj nacin pamti ono sto je samo
jednom doziveo.
• Teorija je da je pamcenje vise rekonstrukcija
nego reprodukcija dogadjaja.
• Pocetkom XX veka smatralo se suprotno, to
jest, da mozak pamti tako sto snima I upija, te
su secanja pouzdana kao video-snimci.
Zanimljivost
Fenomenalno pamcenje imao je
Puskinom brat Lav Sergejevic. To je
spaslo petu glavu “Evgenija Ognjeina”
koju je Puskin izgubio na putu. Pesnik je
bratu pisao sta mu se dogodilo, da bi mu
ovaj poslao potpuni tekst izgubljenog
poglavlja. Lav je jednom cuo I jednom
procitao stihove.
Takvu pojavu nazivamo hipermnezija.
Pamcenje je rekonstrukcija dogadjaja
• Frederik Bartlet (1886-1969)
• Pamcenje se iskrivljuje zbog procesa uproscavanja, racionalizacije I
konvencionalizacije
• Uproscavanje – ne pamtimo ceo dogadjaj, vec samo njegov smisao I
nekoliko upecatljivih detalja
• Racionalizacija – logicno povezivanje ili popunjavanje praznina u
secanju
• Konvencionalizacija – proces uskladjivanja zapamcenog s
konvencijama ili opsteprihvacenim shvatanjima
Poremecaji pamcenja
• Amnezija je najcesci poremecaj pamcenja
• Amnezija je gubitak pamcenja ciji su uzroci povrede
I bolesti mozga, psihicka trauma pa cak I jak umor.
• Prema uzroku, razlikujemo nekoliko vrsta amnezije:
1. Disocijativnu amneziju
2. Retrogradnu amneziju
3. Anterogradnu amneziju
4. Infantilnu amenziju
5. Hipermnezija
6. hipomnezija
Vrste amnezije
• Diskocijativna amenzija (selektivna amnezija) – potiskivanje
traumaticnih ili bolnih iskustava
• Retrogradna amnezija – posle povrede mozga, osoba ne moze da se
seti duzeg ili kraceg perioda pre povrede
• Anterogradna amenzija – posle povrede mozga, ali se osoba ne seca
perioda posle povrede. Osoba ne moze da pamti nove informacije
• Infantilna amenzija – ne secamo se prve 3 – 4 godine zivota jer nam
mozak I govor nisu bili dovoljno razvijeni
• Hipermenzija – detaljno pamcenje beznacajnih podataka
• Hipomnezija – smanjena sposobnost pamcenja