Frankenštajnova majka: Agonija i smrt Aurore Rodriges Karbaljejre u vreme vrhunca nacionalkatoličke Španije, Duševna bolnica u Sjemposuelosu, Madrid, 1954–1956.
Концентрациони камп Аушвиц Под вођством Рудолфа Хеса, у
(нем. Konzentrationslager логору су боравили људи Auschwitz) био је један од различитих нација, међу којима највећих радних логора у су већину чинили Јевреји и Роми, нацистичкој Немачкој крајем али су се могли наћи и људи прве половине ХХ века. Налазио Словенског порекла (Пољаци, се у јужнијем делу Пољске, 286 Руси па чак и Срби који су километара удаљен од сматрани „нижом расом“). престонице Варшаве. Име је првобитно добио по оближњем граду Освјеннћим. Након свог прикључења Немачкој, назив се мења у „Аuschwitz I“. Рад логора током Другог светског рата Комплекс се састојао од три главна логора. 1. Аушвиц I, отворен 20. маја 1940, био је центар администрације, а у њему је страдало око 70.000 људи, углавном Пољака и совјетских ратних заробљеника. 2. Аушвиц II (Биркенау), отворен 8. октобра 1941, био је логор смрти у коме је убијено 960.000 Јевреја, 75.000 Пољака и 19.000 Рома. Он је био највећи од три логора и имао је само један циљ-уништити и искоренити што више Јеврејских и других породица. 3. Аушвиц III (Моновиц), отворен 31. маја 1942, био је радни логор фабрике ИГ боје (IG Farben). Постојало је око 40 помоћних логора под заједничком управом, од којих су неки били неколико десетина километара од главних логора, са од неколико десетина до неколико хиљада логораша. Као што је био случај у свим нацистичким концентрационим логорима, Аушвицом је управљала парамилитарна грана нацистичке партије, СС. До лета 1943. логором је командовао Рудолф Хес, а касније Артур Либехеншел и Рихард Баер. Хес је после рата током суђења дао детаљан опис рада логора, а описао га је и у својој аутобиографији. Обешен је 16. априла 1947. на улазу у крематоријум Аушвица I. Адолф Хитлер и Рудолф Хес, Странице признања и описа Аушвица у управник логора Аушвиц. Берлин, аутобиографији Рудолфа Хеса. 1941. године Опис логора и „живота“ у Аушвицу Особље логора су делом чинили логораши, •Заробљеници су довожени у Аушвиц-Биркенау композицијама возова. Када би приспели у логор, делили су их у две групе; од којих су неки имали оне које би одмах погубили и оне које би регистровали као улогу капоа (већином робијаши) и логораше. Прву групу је чинило око 75% људи и они би убрзо били спроведени у гасне коморе. У њој су била сва деца, мајке радника у крематоријумима са децом, старци и сви они који нису деловали снажни на (sonderkommando). Капои су одржавали краткој инспекцији логорских лекара. Припадници СС трупа ред у баракама. Јединице зондеркомандоа су говорили жртвама да их воде на туширање и процес уклањања ваши. Гасне коморе су биле прерушене у просторије су припремале новопридошле за за туширање. Када би их напунили, затварали би врата и у егзекуцију (скидање одеће и одузимање просторију убацивали таблете цијанида (отрова) кроз рупе у таваници или прозорчиће са стране. Капацитет за убијање и личних предмета), уклањале златне зубе из кремирање износио је 20.000 жртава дневно. вилица лешева и преносиле тела у •Преостали логораши су радили као ропски радници у крематоријуме. Немци би повремено фабрикама ИГ боје и Круп. Од 1940. до 1945. регистровано је ликвидирале целе јединице 405.000 ропских радника. Њих 340.000 нестало је у стрељањима, пребијањима, од изгладнелости и од болештина. зондеркомандоа. Око 6.000 припадника СС •Посебне радне јединице логораша су клештима чупале златне је радило у Аушвицу. зубе жртава гасних комора. Злато је топљено и транспортовано у Немачку. Лични предмети логораша су одношени у складиште, одакле су их по жељи пљачкали припадници СС. Мрачна страна рата; принудни рад у Аушвицу праћен великим замором и Гасне коморе („тушеви“) коришћени болешћу, 1942. године у логору. Ослобођење логора и његове последице
• Новембра 1944. Хајнрих Химлер је наредио •Аушвиц-Биркенау је био логор смрти у коме је
уништење крематоријума у Аушвицу. Гасне погубљено највише људи, иако је са радом почео коморе у Биркенауу СС је дигао у ваздух најкасније. Године 1941. у масовним егзекуцијама у јануара 1945. у покушају да сакрије немачке окупираним подручјима нацисти и њихови ратне злочине пред совјетским трупама које су се сарадници су побили 1,1 милион Јевреја. Године приближавале. СС команда је 20. јануара 1942, 2,7 милиона Јевреја је страдало у наредила да се побију сви преостали логорима операције Рајнхарт који су створени за логораши, али ова наредба није извршена у истребљење 3 милиона пољских Јевреја. У Аушвицу хаосу немачког повлачења. Нацистичко особље је убијено око 200.000 Јевреја те године. Пола је 17. јануара 1945. почело евакуацију; Око милиона Јевреја убијено је 1943. (од тога половина у Аушвицу). Од тада, са радом је наставио само логор 20.000 логораша из Аушвица успело је да стигне у Аушвицу, и то као радни логор и логор за до логора Берген-Белзен у Немачкој, где су их уништење Јевреја из остатка Европе. ослободили Британци априла 1945. Најслабијих 7.500 остављено је у логору. Њих је •Аушвиц, у функцији логора смрти, радио је пуним ослободила 322. стрељачка дивизија Црвене капацитетом од априла до јуна 1944, када је био центар за уништавање мађарских Јевреја. Број армије 27. јануара 1945. У логору су нашли и усмрћених је био толики да су неки лешеви 348.820 мушких одела и 836.255 женских спаљивани на ломачама на отвореном. одевних предмета који су припадали жртвама. Фотографије ослобођења Аушвица од стране Црвене Армије Данашњи меморијални центар „Аушвиц-Биркенау у Пољској, 76 година након Холокауста... Хвала на пажњи!
Презентацију су радили ученици VIII2: Марко Митровић, Страхиња Ненадовић и Урош
Frankenštajnova majka: Agonija i smrt Aurore Rodriges Karbaljejre u vreme vrhunca nacionalkatoličke Španije, Duševna bolnica u Sjemposuelosu, Madrid, 1954–1956.