Mašinski materijali

Vežba - 6
Ispitivanje udarne žilavosti na
sobnim i sniženim temperaturama

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe

Sadržaj vežbe

Uvod
Uzorci (epruvete) za ispitivanje udarne žilavosti
Oblik
Veličina
Način izrade i obrade
Uređaj (mašina) za ispitivanje
Uslovi ispitivanja
Tok rada pri ispitivanju
Obrada rezultata i označavanje žilavosti
Ispitivanje žilavosti na sniženim temperaturama
Prelazna temperatura
Uređaji i sredstva za hlađenje
Primeri lomova uzoraka

PRAKTIČAN RAD

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 2

 Uvod

Žilavost (eng. toughness) se najčešće definiše kao energija koju je potrebno utrošiti
da bi se izazvalo razaranje strukture materijala, odnosno da bi se ostvario lom. Ako
je taj energetski iznos manji, materijal je krtiji (veća krtost), a ako je veći,
materijal je žilaviji (veća žilavost).

Žilavost se najčešće određuje testom za ispitivanje udarne žilavosti (eng. impact

toughness) po Šarpiju (Charpy) koji je obuhvaćen u svim važnijim standardima,
kao što su:

SRPS C. A4. 004 i SRPS C. A4.025 → Ispitivanje udarne žilavosti

EN 10045 Part 1 → Test Method
EN 10045 Part 1 → Verification of Impact Testing Machines

Ovim brzim, jeftinim i vrlo rigoroznim ispitivanjem ocenjuje se svojstvo materijala i

njegovog stanja na normalnim, sniženim i povišenim temperaturama u uslovima
najnepovoljnijeg - udarnog opterećenja.

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 3

Predmet ove vežbe jeste ispitivanje metala lomljenjem jednim udarom na savijanje
u cilju utvrđivanja žilavosti zarezene (zasečene) epruvete. Žilavost po Šarpiju u
smislu standarda SRPS C.A4.004 znači rad po jedinici površine preseka koji treba
da se utroši da se zarezana epruveta, udarom prelomi.

Ispitivanje traje nekoliko milisekundi.

Uzorci (epruvete) – oblik, veličina i način obrade

Brojna vrednost, odnosno pokazatelj udarne žilavosti u J zavisi od dimenzija i

oblika zareza. Izbor epruvete uglavnom zavisi od dimenzija i oblika zareza na
konstrukcijama. Zavisno od potreba, danas se koristi više vrsta uzoraka
(epruveta) (tab. 1 i 2).

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 4

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 5
Tablica 2. Izgled i dimenzije različitih vrsta epruveta

6
Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe
Prema našim standardima za ispitivanje udarne žilavosti savijanjem po Šarpiju
usvojene su tri tipa epruveta (1, 3 i 7, tab. 1 i 2). Ostale epruvete su iz
standarda drugih zemalja, ali mogu naći primenu u posebnim slučajevima.
Tako, epruveta pod brojem 4 ima blaže zaobljenje od epruvete pod brojem 3, a
primenjuje se u slučaju kada se ne dozvoljava veće odstupanje brojnih
vrednosti udarne žilavosti. Epruveta pod brojem 6 primenjuje se za ispitivanje
udarne žilavosti ploča.

Najčešće primenjivani oblici uzoraka za ispitivanje (epruveta)

7
Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe
Prema standardu SRPS C.A4.004 za ispitivanje žilavosti udarnim savijanjem
primenjuju se epruvete sa U-zarezom (žlebom) i dubinom 5 mm, a prema
standardu SRPS C.A4.025 za ovu vrstu ispitivanja primenjuju se epruvete sa
V-zarezom dubine 2 mm.

Uređaj (mašina) za ispitivanje žilavosti

Prema konstrukcionom rešenju ova mašina je fizičko klatno u obliku malja

određene težine G, na rastojanju R od ose obrtanja.

Klatno se zove Šarpijevo klatno po francuskom naučniku koji ga je konstruisao i

predstavio široj javnosti posle čega je 1901. godine postalo vodeća mašina za
ispitivanje žilavosti materijala.

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 8

 Šarpijevo klatno
Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 9
Epruveta se postavlja na jednakom rastojanju od 20 mm od desnog i levog
oslonca na klatnu a tako da teg udara pravo u mesto zareza samo sa suprotne
strane.

Teg ima oblik noža širine 16 mm, čije strane zaklapaju ugao 30º a završen je
zaobljenjem poluprečnika r= 2 mm.

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 10

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 11
 Uslovi
ispitivanja

Brojna vrednost udarne žilavosti za isti materijal zavisi od niza faktora, pa se pri
ispitivanju o tome mora voditi računa.

Pri ispitivanju treba posebno obratiti pažnju na sledeće:

• Oblik i dimenzije epruvete su faktori od uticaja na brojnu vrednost udarne žilavosti;

• Nije dozvoljeno upoređivanje brojnih vrednosti žilavosti dobijenih ispitivanjem
različitim tipovima epruveta, širinama i dubinama;
• Posebna pažnja se mora obratiti na obradu epruvete, a naročito pri izradi zareza;
• Brzina kretanja klatna pri udaru mora biti u granicama 5-5.5 m/s (kontrola se
izvodi po izrazu: v  2gh1 ;
• Kontrola konstanti klatna (ugla- α1 i raspoložive energije- A1) obavlja se tako što
se klatno pušta sa početne visine h1 da slobodno pada na "prazno".
• Pri tome dozvoljeno je da ugao otklona klatna bude manji za najviše 1% od
početnog ugla.

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 12

• Temperatura epruvete pri ispitivanju mora biti u trenutku loma 23±5ºC. Ako
temperatura odstupa od ove vrednosti, to se mora posebno u izveštaju navesti,
sa dozvoljenim odstupanjem od najviše ±2ºC.

• Oslonci na mašini moraju biti udaljeni 40+0.1 mm i sa odgovarajućim radijusom,

pri čemu osa malja prolazi tačno kroz sredinu njihovog rastojanja;

• Epruveta se postavlja na oslonce klatna, pomoću šablona ili bez njega, tako da
zarez bude na sredini oslonca i okrenut nasuprot udara tega klatna (sl. 2). To
se proverava laganim dovođenjem u kontakt noža malja sa epruvetom i
proverava da li je oštrica noža simetrala zareza;

• Kontrola položaja vertikalnosti se utvrđuje posmatranjem/proveravanjem da li

oštrica tega klatna dodiruje epruvetu po celoj visini;

• Očitavanje utrošenog rada na skali mašine mora se izvesti sa tačnošću do 1%;

• Merodavni su rezultati ispitivanja sa najmanje dve epruvete, pri čemu svaka

epruveta mora da prođe između oslonaca.

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 13

 Tok rada pri
ispitivanju
• Klatno se iz nanižeg položaja neznatno povuče unazad i postavi epruveta na
oslonce mašine, uz proveru da li je zarez na sredini njihovog rastojanja
(pomoću šablona ili vizuelnim posmatranjem);

• Klatno se pažljivo podigne do visine h1 i tu ukoči;

• Voditi računa o bezbednosti ispitivača i posebno studenata/posmatrača (da ne

budu u neposrednoj zoni kretanja klatna);

• Oslobađanjem kočnice klatno se pušta da pada na postavljenu epruvetu. Posle

loma klatno se zaustavlja;

• Na skali se očita vrednost neutrošenog (odnosno utrošenog) rada, odnosno

položaj klatna;

• Na osnovu očitanih vrednosti u J određuje se vrednost udarne žilavosti.

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 14

 Izračunavanje
žilavosti
Kao merilo žilavosti po Šarpiju uzima se utrošeni rad za lom epruvete u J i
označava kako je napred objašnjeno. Zavisno od vrste vrste (podele) skale za
registrovanje položaja klatna posle loma epruvete,
. izračunavanje utrošenog
rada A0 za lom epruvete moguće je na sledeći način:

Ako je skala energetska, (tj. u J) onda je: ,

gde je:
A1- raspoloživi rad u J,
A2- neutrošeni rad u J.
Ako je skala u stepenima:
Energija klatna u početnom položaju – raspoloživi rad:

Energija položaja posle loma epruvete - neutrošeni rad:

Prema tome, konačno, utrošeni rad za lom epruvete:

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 15

 Obrada rezultata i primeri
označavanja
Izveštaj o ispitivanju mora da sadrži vrednosti koje se odnose na ispitivanje sa
epruvetom određene dubine zareza, širine epruvete, podatke o materijalu, načinu
uzimanja uzoraka u odnosu na pravac valjanja i dr.

Kada je reč o označavanju udarne žilavosti za uzorke sa U i V zarezom, za tip

epruveta sa U-zarezom dozvoljena je primena i dubina zareza različitih od 5 mm
(2 ili 3 mm) a za tip sa V-zarezom dozvoljena je primena i epruveta sa drugim
širinama epruvete različitim od 10 mm (npr. 7.5 i 5 mm) ali se onda to mora
napomenuti uz označavanje primenjene energije udara.

PRIMER 1: 47 KU 150/3 – što znači da je udarna žilavost 47 J dobijena pri korišćenju

raspoložive potencijalne energije od 150 J za lom epruvete sa U-zarezom dubine 3
mm. U slučaju kada se koristi epruveta sa dubinom zareza 5 mm, oznaka udarne
žilavosti je samo 47 KU.

PRIMER 2: 47 KV 150/7.5 – što znači da je udarna žilavost 47 J dobijena pri

korišćenju raspoložive potencijalne energije od 150 J za lom epruvete sa V-zarezom
širine 7.5 mm i stalne dubine zareza od 2 mm. Oznaka 47 KV odnosi se na udarnu
žilavost od 47 J dobijenoj na epruveti širine 10 mm, sa V-zarezom dubine 2 mm.
16
Mašinski materijali - Laboratorijske vežbe
 Ispitivanje žilavosti na sniženim temperaturama

Cilj ispitivanja je utvrđivanje uticaja niske temperature na veličinu žilavosti,

odnosno određivanje tzv. kritične temperature naglog pada žilavosti. Ovo se
ispitivanje smatra kao najoštrija proba za ponašanje materijala u radu pri primeni
kombinovanih temperatura. Ispitivanje omogućava određivanje pojave hladnog
loma materijala, odnosno temperaturskog intervala prelaska metala i legura iz
plastičnog u krto stanje.

Dakle, rezultati ispitivanja u velikoj meri zavise od temperature probnog uzorka,

naročito kod metala sa kristalnom rešetkom tipa A2 ili A3 (za čelik, odnosno za
Zn i njegove legure). Kod većine ugljeničnih čelika, sa snižavanjem temperature,
žilavost naglo pada u uskom temperaturskom intervalu što pokazuje slika 4. Na
krivoj se uočava prevojna tačka koja određuje prelaznu temperaturu, kao
granicu između žilavog i krtog loma.

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 17

Jedna od najboljih ilustracija o uticaju prelazne temperature je havarija brodova
Liberti (Liberty) proizvođenih u toku Drugog svetskog rata. Svi su brodovi bili
izrađeni od niskougljeničnih čelika koji su pokazali dobra svojstva plastičnosti pri
statičkom ispitivanju zatezanjem. I pored toga, kod četvrtine od ukupnog broja ovih
brodova pojavile su se prsline, a kod nekih i prelamanje na dva dela još dok su bili
usidreni u luci. Detaljnim ispitivanjima došlo se do zaključka da je havarija nastala
zbog koncentracije napona izazvane otvorima na palubi i bliskosti prelazne
temperature čelika i okolne temperature u luci.
Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 18
Čisti metali i jednofazne legure imaju veću žilavost nego legure sa više faza.
Bitan je i oblik u kome se izlučuju sekundarne faze, jer su se zrnasti oblici
pokazali znatno žilavijim nego lamelarni.

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 19

 Izgled površine preloma za krt i žilav lom snimljen na SEM

Uređaji i sredstva za hlađenje

Pri ovoj metodi ispitivanja na sniženim temperaturama pripremljene epruvete se

hlade u kupatilu uređaja, tj. specijalnom uređaju - kriostatu, koji obezbeđuje
potrebnu temperaturu za što kraće vreme (deo se u tim uređajima – Djuardovim
sudovima može ohladiti čak do -269ºC – npr. pomoću tečnog helijuma!).

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 20

Za temperature do -80ºC potreban je suvi led (odnosno čvrsti CO2). On se u
laboratorijskim uslovima dobija ekspanzijom gasa CO2 iz čeličnih boca pod
pritiskom najčešće u kesu od jelenske kože u kojoj se hvata kao "suvi led".
Dodavanjem potrebne količine suvog leda sredstvu za hlađenje (acetonu,
benzinu ili drugom organskom jedinjenju sa niskom tačkom mržnjenja), koje se
nalazi u kriostatu, izvodi se korekcija ili održavanje temperature ispitivanja.

Niske temperature se mere termometrima (do -120ºC) punjenim obojenim

alkoholom, pentanom ili toluolom. Za još niže temperature se koriste termoparovi
(npr. bakar-konstantan, CrNi-CrAl), Pt-Rh i dr.
Uslovi ispitivanja

• Hlađenje epruveta se obavlja u kriostatima sa odgovarajućim sredstvom za

hlađenje. Vreme hlađenja epruvete na temperaturi ispitivanja je 5-15-30 min.
Zatim se ohlađena epruveta ispituje na Šarpijevom klatnu;

• Kriostat mora da je neposredno pored klatna, da bi vreme prenošenja

epruvete bilo što kraće (manje od 5 s). Obično se epruvete hlade za nekoliko
stepeni na nižoj temperaturi od ispitivane;

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 21

Izgled i primeri krtih i žilavih lomova uzoraka (epruveta)

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 22

Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu Ime i prezime, br. indeksa i broj grupe

Predmet: Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe

ISPITIVANJE UDARNE ŽILAVOSTI NA SOBNOJ I SNIŽENIM TEMPERATURAMA

Vrsta materijala: Tip Šarpijevog klatna:

Poprečni presek epruvete, tip i dubina žleba: Raspoloživa energija:

Temperatura ispitivanja:

Pokazatelj žilavosti:

Pregled svih dobijenih rezultata:

Temperatura u oC: 20 0 -10 -20 -30 -40 -50 -60

Žilavost u J:

Skicirati zavisnost promene udarne žilavosti (energije udara) od temperature kod čelika

Razmere: za temperaturu ; za utrošenu energiju

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 23

 PRAKTIČAN RAD

ZADATAK: Odrediti energiju loma čelika Č1220 na sobnoj (20±5ºC) i

sniženoj temperaturi (-30ºC ili nižoj).
Za ispitivanje koristiti probni uzorak (epruvetu) dimenzija 10×10×55 mm sa
U-zarezom dubine 2 mm. Rezultate upisati u Izveštaj za vežbu broj 6 i po
mogućstvu odrediti prelaznu temperaturu krtosti.

Mašinski materijali – Laboratorijske vežbe 24