spec.

sms Vesna Imbronjev

Asocijacija za unapređenje zdravlja
 Prema definiciji svetske zdravstvene
organizacije

Pušenje, odnosno upotreba duvana, uzrokuje

oštećenje zdravlja, kao i socijalnog blagostanja
i stvara zavisnost o duvanu.

Po MKB, X Reviziji, svrstano je pod šifru

F 17.2
U našoj zemlji je usvojen
zakon o zabrani pušenja
na javnim mestima.

Predviđene su i kazne
za nepoštovanje zakona.
Prevalenca pušenja u Srbiji

 U Srbiji, prevalencija pušenja je među

najvišima u Evropi: 48% muškaraca i 33,6%
žena su aktivni pušači.
 Prema Globalnom istraživanju pušenja kod mladih,
(Global Youth Tobacco Survey) sprovedenom u Srbiji
2003.g. kod učenika uzrasta od 13 – 15 godina,
zastupljenost pušenja je visoka:

 54,7% mladih uzrasta 13 - 15.godina bar jednom je

probalo cigarete
 16,8% devojaka i 15,5% mladića navode da puše
svakodnevno
 97,4% mladih je izloženo duvanskom dimu u svojim
domovima
 91,3% na javnim mestima.
 Pasivno pušenje
Čak ¾ dima zapaljene
cigarete ostaje i polako se širi
prostorijom.
Preostalu ¼ sam pušač
udahne, potom ponovo izdahne.

On ne ugrožava,samo svoje,
nego i zdravlje svih onih koji
borave u njegovoj okolini,a ne
puše.
Hemijski sastav cigarete
   Nikotin se ubraja u alkaloide, fiziološki aktivan sa
bazičnim svojstvima.U vodi je rastvorljiv. Dobro se
resorbuje preko sluzokože usta, želuca, respiratornih
puteva i intaktne kože.
U jetri se nikotin razgrađuje 80-90% a nešto manje u
plućima i bubrezima.
Jedan deo nikotina 4-13% se izlučuje nepromenjenom
obliku preko mokraće.
Dokazane su količine nikotina u majčinom mleku i u
znoju.
 Zavisnost od nikotina
Psihološka Navika

Fizička
 Nikotinska zavisnost
Do centralnog nervnog sistema nikotin stiže
za 3 – 5sec.

Nikotin stimuliše i dva centra u produženoj moždini:

Centar nervusa vagusa
Emetički centar

U malim dozama deluje stimulativno,

u većim dozama njegovo delovanje
je dvofazno:

u početku izaziva stimulaciju a posle toga dovodi do depresije.

Ono što ga čini zavisničkom supstancom jeste
njegova hemijska sličnost acetilholinu,
neuroprenosniku koji kontroliše stotine drugih
hemijskih procesa u mozgu.

Budući da "oponaša" delovanje acetilholina, nikotin

deluje kao uljez i preuzima vlast nad delom
moždanih funkcija, među kojima utiče i na
raspoloženje.

Nikotin, kao kokain i heroin, veštački pospešuje

lučenje dopamina, što objašnjava osećaj zadovoljstva
koji većina pušača oseća čim udahne dim cigarete.
Efekti nikotina po organima su:

 Centralni nervni sistem –tremor, grčevi.

  Respiratorni sistem – stimulisano disanje,
povećanje bronhijalne sekrecije.
  Kardiovaskularni sistem – bradikardija, kasnije
tahikardija, aritmije, porast krvnog pritiska a
posle smanjenje pritiska, vazokonstrikcija
koronarnih sudova.
Gastrointestinalni trakt – mučnina, povraćanje,
povećana a kasnije smanjena motorna aktivnost
želuca i creva, povećana sekrecija pljuvačke.

Oko – suženje zenica a kasnije proširenje.

Ostali efekti – povećava koncentraciju šećera u krvi,

smanjuje izmokravanje i sl.
 Prevencija malignih bolesti

Procenjuje se da je pušenje odgovorno za 30%

ukupne smrtnosti od malignih bolesti.
Epidemiološke studije potvrđuju povezanost navike
pušenja sa rakom pluća, grla, usne duplje, jednjaka,
bešike, bubrega, pankreasa i grlića materice.
Neke studije ukazuju na vezu pušenja i raka želuca,
jetre, kolona i rektuma.
 KATRAN

    Hemiski sastav katrana je smeša aromatičnih

ugljovodonika među kojima preko 70 su kancerogeni.
Tokom dvadesetogodišnjeg pušenja u plućima pušača
se nataloži oko 6 kg katrana.
    Dokazano je da katran izaziva depresiju cilijarnog
zaštitnog mehanizma u respiratornim putevima i da ima
ulogu u povećavanju rizika za nastajanje karcinoma
disajnih puteva.
U našoj zemlji svake godine registrujemo 4.300
novoobolelih od pušačkog raka pluća.
Količina katrana u plućima

 Katran (tamne
površine)

Rak pluća
(svetloroze
područje)
Zdrava pluća

Pluća pušača
O korelaciji pušenja i oboljevanja od karcinoma bronha
imamo pet faktora:
1. Broj popušenih cigareta
2. Doba starosti u kojem se započelo sa pušenjem
3. Vremenski period u kojem se redovno pušilo
4. Dubina inhalacije pri pušenju
5. Uspostavljanje direktnog kontakta sa bronhijalnom
sluzokožom.
U zavisnosti od dubine inhalacije zadržava se do 90%
štetnih sastojaka dima. Od značaja je i sa koliko
udisaja se popuši cigareta, da li se popuši do kraja jer
time više dolaze do izražaja kondenzati duvanskog
dima.
Ispitivanja bronhijalnog tkiva pušača i nepušača (Auerbach
i saradnici), na oko 38.000 histoloških preseka, koji su
poticali od 785 osoba definisale su sledeće patološke
promene:
1. Povećanje broja ćelija (odnosno zadebljanje sloja )
2. Gubitak ćelija
3. Pojavu atipičnih ćelija tzv. metaplazije
Kod nepušača ove promene su bile izuzetno retke.
Postoji jasna veza između broja popušenih cigareta i godina
pušenja.
Prekancerozne promene nađene su u histološkim rezovima
kod jakih pušača u 11.4%.
Disajni putevi i dim cigarete
Bronhije vode do levog i
desnog plućnog krila

Dim se kovitla
kroz pluća

Dim ispunjava
disajne cevi
  
UGLJEN MONOKSID -CO
Ugljenmonoksid je otrov, bez boje i mirisa ,što ga čini
opasnim i izaziva najviše akutnih trovanja.

  Ugljenmonoksid oštećuje zidove krvnih sudova i

povećeva rizik sužavanja srčane arterije i vodi ka
infarktu srca.

   Za rođenje beba sa manjom težinom, majki pušača ili

majki izloženih većoj količini ugljenmonoksida,
odgovoran je karboksihemoglobin koji je oduzeo
ulogu oksihemoglobinu.
Ugljen monoksid – CO

Ugljen monoksid se vezuje 200

puta češće sa hemoglobinom
nego kiseonik i stvara se
karboksihemoglobin, koji
remeti proces disanja.

Crvene ćelije sa
kiseonikom

Plave ćelije sa
ugljen monoksidom
Osmeh pušača

Osmeh nepušača
Pušenje je značajan faktor rizika razvoja ishemijske
bolesti srca,a prestanak pušenja dovodi do njegove
redukcije.

Prestankom pušenja smanjuje se rizik od KVB za

oko 50% u toku jedne godine, a izjednačava se sa
rizikom nepušača tek nakon 5 – 15 godina.

Kao mera primarne prevencije prekid pušenja se

savetuje osobama koje nemaju KVB tegobe a kao
mera sekundarne prevencije kod osoba koje se leče
od KVB- ti.
 Krvni ugrušak - tromb

Zadebljali zid arterije

(uvećano 50 puta)
Dejstvo nikotina

Nikotin oštećuje
zidove arterija

Zbog nikotina srčani

mišić mora jače da radi

Nikotin uvećava
naslage holesterola

Nikotin sužava
krvne sudove
Prevencija cerebrovaskularnih bolesti

Mortalitet na globalnom nivou iznosi 103/100.000 za

muškarce i 130/100.000 za žene,a u Srbiji je 2000.god.
bio 122/100.000 za oba pola.
Pušenje cigareta je povezanao sa 50% većim rizikom
od AIMU u svim starosnim grupama; dva puta je
veći rizik kod strasnih pušača u odnosu na osobe koje
povremeno puše; prekid pušenja vraća rizik na
uobičajeni za populaciju za dve do pet godina.