BEZBEDNOSNI

MENADŽMENT

SONJA DRAGOVIĆ
 RAZVOJ BEZBEDNOSNOG MENADŽMENTA

Bezbednosni menadžment je nastavno-naučna disciplina

u razvoju
Ima određeni obim i nivo teorijskih saznanja koja se
odskora izučavaju, ali koji još uvek ne zadovoljavaju
potrebe prakse
Istorijska sagledavanja nastanka i razvoja bezbednosnih
institucija i njihovog menadžmenta govore da su one
nastale kada i društvo, da su pratile i podržavale
društveni razvoj ali su ga ponekad i sputavale
To je razlog zbog kojeg je dolazilo do čestih prekida u
kontinuitetu razvoja ove discipline
Kod državnih institucija su ti prekidi bili mnogo češći i
značajniji, a razlog tome su bile velike promene
državnih teritorija usled okupacionih sistema, promena
političkog i državnog uređenja, nečasnih borbi
Na poslovnu bezbednost su takođe uticale navedene
promene, ali su mnogo veći značaj imale društveno-
ekonomske, odnosno na korporativnu i industrijsku
bezbednost su veći uticaj imala privredna kretanja,
dostignut nivo privredno-ekonomskog razvoja, nagli
rast i razvoj proizvodnje, prometa i usluga ali i globalne
društvene krize
Shvatanje značaja bezbednosnog menadžmenta i
početak zasnivanja aktuelne teorijske misli o njemu
kod nas se vazuje za godine pred raspad SFR
Jugoslavije kada je zaključeno da još uvek nije
shvaćen pravi značaj ni razvijena teorija rukovođenja
u službama bezbednosti
Na ovaj problem je ukazano 1983. na
naučnostručnom savetovanju
Dragutin Mitrović: Rukovođenje – faktor uspešnog
izvršavanja zadataka službi bezbednosti

„ Izučavanje funkcije ruovođenja u organima

bezbednosti ima neposredan značaj i za ukupan razvoj
sistema bezbednosti i društvene samozaštite. Službe
bezbednosti kao stručni subjekti sistema, dužne su da
pružaju pomoć ostalim subjektma u svim poslovima
kojima se unapređuje bezbednosni i samozaštitni
mehanizam drutva, pa i u obuci za rukovođenje ljudima
koji se tim poslovima bave. Da bi odgovorile tim
obavezama one moraju i same da posvete znatno veću
pažnju poboljšanju funkcije rukovođenja na svim
nivoima njenog radno-tehnološkog manifestovanja“
„Nauka, tj. Pojedine naučne discipline, izučavajući
državnu upravu, objasnile su mnoge njene
fenomene, opšte principe, karakteristike, metode i
sredstva rada, pa i odnose koji postoje ili se stvaraju
na osnovu političkih i društvenih pretpostavki za
izvršenje različitih zadataka, među kojima su i
bezbednosni.
Prilikom razmatranja funkcije rukovođenja u
službama bezbednosti mora se prethodno utvrditi ko
su njeni nosioci.“
„Činjenica je da rukovođenje i u službama
bezbednosti sve više prelazi iz ruku pojedinaca na
rukovodeće timove sa jasno izraženom
hijerarhijskom strukturom, ali uloga pojedinaca bila
je, i ostaće, zbog specifične funkcije ovih službi i
njihovih nadležnosti, ovlašćenja, odgovornosti i
organizacije, primarna, i bez ne se uopšte ne bi
moglo zamisliti uspešno izvršavanje zadataka“
 Šta znači biti dobar rukovodilac?

„Biti dobar rukovodilac znači pre svega poštovati

uzajaman i trajan proces u kome i rukovodilac i
radnik uče jedann od drugog, znači sam usvajati i
pomagati drugima da usvajaju potrebna teorijska i
praktična znanja, zatim da razvjaju svoje kreativne
sposobnosti, razmišljaju o primeni inovacija, da
svesno, odgovorno, kvalitetno i ažurno obavljaju
poslove, poštuju pravila, propise i principe na kojima
se zasniva rad službi bezbednosti, tj. Da svojom
ukupnom aktivnošću doprinose postizanju opšte
željenog cilja“
Postoji veliki broj osobina ličnosti ali u ovom radu autor se
zadržava samo na one koje smatra neophodnim za savremenog
rukovodioca na operativnim poslovima u službama bezbednosti:
-političko-moralne osobine
-operativnost
-poverljivost
-snalažljivost
-inventivnost
-autoritativnost
-reprezentativnost
-sposobnost analiziranja i sintetiziranja
 Izbor rukovodećih kadrova

„Prilikom projektovanja i vođenja kadrovske politike

u službama bezbednosti ne smeju se ni jednog
trenutka zanemariti dugoročne potrebe službi i
unutrašnjih organizacionih jedinica sa određenom
vrstom i profilom rukovodećih kadrova. Mora
postojati sistematski, kontinuiran i organizovan
pristup u pripremanju i osposobljavanju radnika za
rukovodeća mesta“
 Podučavanje rukovodećeg radnika

„U službama bezbednosti podučavanju rukovodilaca se ne

pridaje posebna pažnja. Po pravilu svaki rukovodilac bi
morao da brine o razvoju neposredno nižeg i tako redom,
čime se ne isključuje dužnost i pravo kompletnog
rukovodećeg sastava jedne organizacione jedinice da
novopostavljenom rukovodiocu pomaže u usvajanju
određenih znanja, prihvatanju i razumevanju tehnike i
tehnologije rukovođenja i u drugim stvarima bitnim za
njegov uspešan razvoj. Najvažniju ulogu , najveće obaveze
i odgovornost u podučavanju ima svakako pretpostavljeni
rukovodilac, kome je to i jedan od glavnih zadataka.“
Pre tri decenije je ukazano na problem i značaj
zasnivanja teorije rukovođenja u službama
bezbednosti i istaknuta potreba da se do nje dođe.
Saopštavanjem prethodno navedenog rada dat je i
doprinos za unapređenje prakse rukovođenja u
bezbednosnim institucijama, a izloženim
uopštavanjem, i zasnivanju teorije jedne nove vrste
rukovođenja – u bezbednosnim institucijama. Time
je otpočelo i zasnivanje i razvoj bezbednosnog
menadžmenta
Prve pokušaje uopštavanja prakse rukovođenja
unutrašnjim poslovima činili su nastavni kadrovi na
kursevima za rukovodeći sastav jedinica milicije
Određene prodore u ovoj oblasti učinili su
magistarski i doktorski radovi radnika MUP-a i ovja
period se konačno završava prvim segmentarnim
istražvanjima o pojedinim aspektima i strukturi
rukovođenja u policiji koji se namenski sprovode
radi izgrađivanja teorijske osnove za izvođenje
nastave
Iako korisni, ti sadržaji su bili manje više
interpretacija zakonskih određenja o rukovođenju
To je uslovilo da se 1997 godine ponovo aktuelizuje
zasnivanje teorije rukovođenja unutrašnjim
poslovima na naučnim osnovama, a sprovođenjem
istraživanja u okviru projekta „Ostvarivanje kontrole
kao delatnosti procesa rukovođenja unutrašnjim
poslovima“ otvoren je u potpunosti problem
nepostojanja teorije rukovođenja unutrašnjim
poslovima
U ukupnom periodu (sa prekidima) činjeni su
početni pokušaji a zatim i respektni naučni napori
koji su rezultirali zasnivanjem i razvojem teorije
bezbednosnog i pre svega policijskog menadžmenta
Ostvareni fond naučnih saznanja o bezbednosnom
menadžmentu je bio inicijalan i dovoljan da se na
pravi način nastavi sa empirijskim i teorijskim
istraživanjima
U novom veku su naučni kadrovi ušli u istraživanja
alternativnih činilaca bezbednosti, posebno službi za
zaštitu lica, imovine i poslovanja kao i pojedinih
aspekata menadžmenta u službama i agencijama za
privatnu bezbednost
Zagovara se i osmišjava konstituisanje jedne nove
vrste bezbednosnog menadžmenta – menadžment u
obavljanju bezbednosnih poslova od značaja za
odbranu
Zašto?
Zato što se kriminalitet kao i drugi oblici ugrožavanja
sve više razvijaju pa je stoga potrebno da se angažuju
celokupni naučnostručni resursi kako bi se snage
bezbednosti mogle suprotstaviti budućim nosiocima
i izvorima ugrožavanja
 POJAM I PREDMET BEZBEDNOSNOG
MENADŽMENTA

Za razliku od teorije i prakse, u našem zakonodavstu

ne postoji termin menadžment ili bezbednosni
menadžment, već se preko sinonma rukovođenje i
upravljanje izgrađuju pravne osnove za osmišljavanje
i ostvarivanje bezbednosnog menadžmenta
Postoji više pristupa bezbednosnom menadžmentu i
njegovim vrstama, pri čemu se najčešće vrši
razvrstavanje u odnosu na to na šta se njegovi nosioci
oslanjaju, da li na iskustvo i intuiciju ili na nauku
Na osnovu toga možemo zaključiti da postoji
tradicionalni ili voluntaristički pristup i naučni
pristup
A u odnosu na smisao menadžmenta postoje klasični
i funkcionalistički prilaz
Tradicionalni pristup glorifikuje talenat ili prirodni
dar, volju rukovodilaca i njihovo iskustvo. Iz toga
proizilazi da je dovoljno naći talentovane ili iskusne
rukovodioce i postaviti ih na odgovarajuća
rukovodeća mesta
Naučni pristup potencira i podrazumeva uvažavanje
zakonitosti rada, kao i poznavanje metoda i
postupaka menadžmenta. Potencira se potreba
sticanja znanja, veština i navika za ispunjavanje
uloga i ostvarivanje delatnosti bezbednosnog
menadžmenta, što se postiže pbrazovanjem
rukovodećih kadrova
Klasični prilaz menadžmentu utiče da menadžment dobije
obeležja političkog procesa tj da je opterećen vrednosnim
kriterijumima, jer ima osobine jednosmernih procesa što
znači da menadžer određuje šta treba da se uradi a
podređeni je sredstno za postizanje tog cilja
Umesto da menadžer podređene kontroliše on treba da
nastoji da ih motiviše, što znači da savremeni smisao
menadžmenta ne treba tražiti u shvatanjima klasične
teorije već u sagledavanju funkcije koju menadžment ima
ili onome čemu nam menadžment služi (funkcionalistički
prilaz)
Bezbednosni menadžment ima više osnovnih značenja:
- u širem smislu predstavlja osoben rad svih menadžera u
raznim društvenim tvorevinama kojim se usmerava
ostvarivanje funkcije bezbednosti kao jedne od osnovnih
funkcija svake organizacije
- u užem smislu predstavlja osoben rad menadžera u
bezbednosnim institucijama, kojim se usmeravaju njihovi
ljudski i drugi resursi radi ostvarivanja ciljeva bezbednosti
- predstavlja nastavno-naučnu disciplinu u razvoju koja
proučava zakone po kojima se taj rad menadžera odvija i na
osnovu tih saznanja edukuje u obavljanju menadžerskih
poslova u oblasti bezbednosti
Bezbednosni menadžment i kao teorija i kao praksa
predstavlja posebnu vrstu menadžmenta i sastavljen
je od nekoliko posebnih vrsta menadžmenta među
kojima su 3 osnovne: policijski menadžment,
menadžment bezbednosnih poslova od značaja za
odbranu i menadžment u poslovno-civilnoj
bezbednosti
Bezbednosni menadžment se shvata kao
usmeravajuća delatnost rukovodilaca u oblasti
bezbednosti kojom se snage bezbednosti vode u
procesu i pravcu ostvarivanja bezbednosnih potreba
građana i bezbednosne funkcije njihovih tvorevina u
sva tri društvena sektora
Predmet bezbednosnog menadžmenta se iskazuje kao dvočlani
izraz koji čine njegove uloge i delatnosti
Uloge bezbednosnog menadžmenta su:
1. predstavljanje i zastupanje bezbednosne organizacije
2. organizovanje i obezbeđenje efikasnog i zakonitog obavljanja
bezbednosnih poslova
3. upravljanje ljudskim i drugim resursima subjekata bezbednosti
4. uspostavljanje, izgradnja i unapređenje partnerskih odnosa
subjekata bezbednosti sa građanima i drugim subjektima
bezbednosti
5. izgradnja i unapređenje uslova za poštovanje i ostvarivanje
ljudskih prava i sloboda
Delatnosti kojima se navedene nadležnosti ostvaruju:
1. praćenje i procenjivanje
2. planiranje
3. organizovanje
4. dodela zadataka (subordinacijom ili
komandovanjem)
5. koordinacija i sadejstvo
6. kontrola
7. analiza i ocena
8. izveštavanje i informisanje
HVALA NA PAŽNJI