• zinc/sing = kamen

• 1746. Marggraf
• trideseti element u periodnom sistemu elemenata, nalazi
se u grupi 12 (IIB) i četvrtoj periodi PSE.
• Srebrnobeli metal sa plavičastom nijansom, postojan na
vazduhu jer se prevlači tankim slojem oksida koji ga štiti
od dalje korozije.
• Ima više izotopa 64Zn, 66Zn, 67Zn, 68Zn, 70Zn.
 simbol Zn
grupa 12
perioda 4
atomski broj 30
relativna atomska masa 65,38
agregatno stanje na 20C: čvrsto
tačka topljenja 419C
tačka ključanja 907C
• Cink ima amfoterna svojstva i reaguje sa kiselinama i
sa bazama, uz izdvajanje vodonika.

• Cink-oksid ZnO ("cinkovo belilo")

• Cink-hidroksid - Zn(OH)
2
• Cink-sulfat - ZnSO
4
• Cink-sulfat heptahidrat - ZnSO .7H O (cinkova
4 2
bela galica)
• Cink-hlorid - ZnCL
2
• Minerali sfalerit (ZnS) i smitsonit (ZnCO3)
• Kina, Australija, Peru – 11 miliona tona
• Istočna Srbija - Kučajna, jugozapadno od Bosilegrada (rudni
reon Karamanice), rudarski basen Trepča južno od Mitrovice
(Kosovo i Metohija).
• Dobijanje cinka - iz njegovih ruda prženjem rude (cink se
prevodi u ZnO), a zatim redukcijom do cinka zagrevanjem sa
koksom (ugljenikom). U novije vreme se dobija elektrolizom
rastvora ZnSO4 (dobija se pri rastvaranju ZnO u H2SO4).
• Cink se koristi za galvanizaciju (zaštitu) drugih metala, poput
gvožđa, kako bi se sprečilo rđanje.
• Pocinkovani čelik se koristi za karoserije automobila, stubove
uličnih lampi, sigurnosne ograde i viseće mostove. Velike
količine cinka koriste se u automobilskoj i elektronskoj
industriji.
• Cink se takođe koristi u legurama kao što su mesing, nikl-srebro i
lem za aluminijum.
• Cink-oksid se široko upotrebljava u proizvodnji mnogih proizvoda
poput boja, gume, kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda,
plastike, mastila i tekstila.
• Cink-sulfid se koristi u izradi svetlećih boja, fluorescentnih
svetala i rentgenskih ekrana.
• Cink učestvuje u strukturi i aktivnosti više od 100 enzima i
neophodan je za sintezu nukleinskih kiselina i proteina, za
ćelijsku diferencijaciju i za metabolizam glukoze i lučenje
insulina.
• Nedostatak cinka je relativno čest, a njegovo odsustvo se
negativno odražava na imuni sistem, senzibilnost čula ukusa i
mirisa, i sintezu DNK.
• Koncentracija cinka u biljkama značajno varira u zavisnosti od
vrste ali i drugih faktora. Voće i voćni sokovi generalno imaju
niži sadržaj cinka. Morski plodovi (ostrige, posno meso i ribe) i
hleb od integralnog zrna spadaju u namirnice koje su bogate
cinkom. Preporučeni dnevni unos cinka je od 8-11 mg.
 Jelena Popović – Đorđević: Hemija
 Rudolf Kastori, Marina Putnik-Delić i Ivana
Maksimović - Cink u ishrani biljaka
 Milenija Marković, Slavica Veljović – Hemija