Фармацеутски факултет

Нови Сад

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Физиологија 2
Тема: Функција надбубрежне жлезде

Професор: Милотка Фабри Студент: Алекса Ђурић

Асистент: Никола Еић Број индекса: 607 MF/2019

Нови Сад 2022.

 УВОД

 Надбубрежне жлезде су две мале жлезде које се налазе на горњим половинама

бубрега. Обе надбубрежне жлезде дугачке су око 5 а широке око 2,5 цм. Ове
жлезде су троугластог облика жућкасто-браон боје, и тешке су око 5 грама.
 Десна надбубрежна жлезда налази се непосредно поред доње шупље вене.
Доња шупља вена је вена која преноси крв из ногу и трбушне шупљине назад у
срце. Десна надбубрежна жлезда обично има једну надбубрежну вену која се
улива директно у њу
 Лева надбубрежна жлезда налази се непосредно уз аорту. Аорта је највећа
артерија у људском телу која је задужена за пренос крви из срца у остале
делове тела. Уз леву надбубрежну жлезду налазе се и дебело црево, желудац и
слезина.
 Надбубрежне жлезде састоје из два различита слоја – кортекса и медуле.

 Кортекс, односно кора надбубрежне жлезде састоји се од три одвојена слоја

ткива. Сваки од ових слојева специјализован је за производњу једне врсте
хормоналних стероида.

 Гломеруларни слој је површински слој коре надбубрежне жлезде, и у њему се

производе алдотестостерон и други хормони попут минерлокортикоида.

 Средишњи слој коре надбубрежне жлезде задужен је за производњу кортизона,

кортизола и кортикостерона.

 Мрежасти слој коре надбубрежне жлезде налази се на унутрашњој страни коре,

и у њему се врши производња полних хормона
 Медула, односно срж надбубрежне жлезде, налази се у унутрашњости
ове жлезде и окружена је кором.

 Срж надбубрежне жлезде сачињена је од неправилних ћелијских

низова који производе две различите врсте неуротрансмитера –
адреналин и норадреналин.

 Ова два хормона имају слично дејство као симпатички нервни систем, и
луче се у току физичке активности и стресним ситуацијама.

 Ови хормони подстичу бржи рад срца, повећавају крвни притисак,

шире зенице, итд. Лучење хормона у сржи надбубрежне жлезде
контролише хормон штитне жлезде који се назива АЦТХ.
 2. Хормони надбубрежне жлезде
 Надбубрежна жлезда је задужена за лучење
неколико важних хормона, од којих су најважнији:
 Полни хормони,
 Алдостерон,
 Кортизол,
 Адреналин,
 Норадреналин и
 Допамин.
 Полни хормони

1. Естрадиол (Е2)
То је полни хормон, један од облика хормона естрогена, који се
ствара у јајницима, дојкама, надбубрежним жлездама, као и током
трудноће у постељици.
Утиче на раст и развој женских репродуктивних органа – материцу,
јајоводе, вагину и дојке, као и на распоређивање масних наслага у
женском телу.
Од велике је важности за здраве кости и зглобове код жена. Е2
(естрадиол) је доминатни хормон током фоликуларне, тј. прве фазе
циклуса код жена.
Нјегове ниске вредности, уз повишен ФСХ, додатно потврђују
дијагнозу оваријалне инсуфицијенције, а ниво му се драстично смањује
у менопаузи.
Ниво естрадиола прати раст фоликула и највиши је у време сазревања
фоликула тј. пред овулацију. Уколико не дође до оплодње јајне ћелије
после овулације, његов ниво се постепено смањује.
2. Прогестерон
Осим што секрецијски мења ендометријум делује на стварање
жлезданог дела дојке, подстиче одлагање масти, повећава телесну
температуру, а заједно с естрогенима у већим дозама кочи овулацију.
Користи се у препаратима за оралну контрацепцију и хормонску
терапију у менопаузи, и за лечење метрорагије, дисменореје или
ендометриозе.
Прогестерон је неопходан за правилно одржавање трудноће.
У случају пада потребне концентрације прогестерона долази до
спонтаног побачаја.
У трудноћи се гестагенски препарати користе током првог триместра за
спречавање побачаја.
3. Тестостерон
Тестостерон је главни полни хормон ( андроген ) код мушкараца.
Одговорна је за мушке физичке карактеристике.
Иако се сматра да је “мушки” полни хормон, он је присутан у крви
мушкараца и жена.
Овај тест мери ниво тестостерона у крви.
Тестостерон се углавном производи из специјалног ендокриног ткива
(Леидигове ћелије) у мушким тестисима.
Такође га производе надбубрежне жлезде и код мушкараца и код жена,
а у малим количинама и јајници код жена.
 Алдостерон
 Алдостерон припада минералокортикоидима.
 Када нема нминералокортикоида, знатно се повећава концентрација
калијумових јона у ванћелијској течности, натријум и хлор се брзо губе
из тела и знатно се смањује укупна запремина ванћелијске течности у
крви.
 У болесника се убрзо смањује минутни волумен срца, што даље доводи
у стање слично шоку и наступа смрт.
 Потпуни престанак лучења коре надбубрега изазива смрт за три дана
до две недеље, ако се не лечи.
 Алдостерон изазива задржавање натријума у телесним течностима, а
појачава излучивање калијум путем бубрега.
 Обрнуто, код престанка лучења алдостерона калијум расте у
екстрацелуларној течности. Када порасте преко пола од
нормалне развија се токсично дејство на срце, те слаби срчана
контракција и настају аритмија. Уколико се концентрација
калијума повећа, срце неизбежно отказује.
 Вишак алдостерона подстиче секрецију калијума у замену за
ресорпцију натријума у главним ћелијама сабирних каналића.
Поред тога, он изазива и секрецију водоникових јона у замену
за натријум у кортикалним сабирним каналићима, те изазива
благу алкалозу у ванћелијској течности.
 Алдостерон делује на знојне и пљувачне жлезде, спречава
секрецију натријума а излучују се јони кјалијума и бикарбоната.
Дејство на знојне жлезде је важно за очување соли у телу када
се налазимо у врућој средини. Алдостерон такође стимулише
апсорпцију натријума у цревима, посебно у дебелом цреву, а
натријум прати вода.
 Кортизол
 Хормон стимулише гликонеогенезу (стварање угљених хидрата из
протеина и неких других једињења) у јетри. Сам процес стварања
шећера се појачава 6-10 пута када кортизол делује. Кортизол
функционише тако што у хепатоцитима повећава количину ензима
потребних за претварање аминокиселина у гликозу. И делује тако што
мобилише аминокиселине из екстрахепатичних ткива, углавном из
мишића.
 Гликонеогенезом кортизол ствара залихе гликогена у јетри. Што
омогућава дејство осталих гликолитичких хормона као што су
адреналин и глукагон да мобилишу гликозу када је потребна телу. На
нивоу ћелија кортизол смањује искоришћавање гликозе.
 Код појачаног лучења кортизола долази до повећања гликемије у крви.
Гликемија стимулише лучење инсулина, али он не може да нормализује
гликемију јер гликокортикоиди смањују осетљивост многих ткива
посебно скелетних мишића и масног ткива на инсулин.
 У скоро свим ћелијама тела долази до катаболизма беланчевина
(мобилише аминокиселине из периферних ткива), осим у
хепатоцитима. Кортизол изазива пораст концентрације
аминокиселина у плазми и повећан транспорт аминокиселина у
ћелије јетре. У јетри се: повећава деаминација аминокиселина;
повећава синтеза беланчевина; повећава стварање беланчевина
плазме и подстиче се претварање аминокиселина у гликозу, тј.
подстиче се гликонеогенеза.
 Као што подстиче мобилизацију аминокиселина из мишића, тако
поменути хормон подстиче и мобилизацију масних киселина из
масног ткива. Што повећава концентрацију слободних масних
киселина у плазми, те се користе за добијање енергије. Али
упркос наведеној чињеници, код појачаног лучења кортизола
долази до претераног нагомилавања масти у подручију грудног
коша и главе, те задебљање лица (фациес луната).
 Адреналин и Норадреналин
 Адреналин и норадреналин, односно епинефрин и норепинефрин, су два
одвојена али слична хормона које лучи срж надбубрежне жлезде. Такође,
настају и у нервним завршецима симпатичког нервног система, где се
понашају као неуротрансмитери. Адреналин (епинефрин) је иста
супстанца било постојала као хормон или неуротрансмитер, разлика је
само у локацији.
 Адреналин се везује за разне адренергичне рецепторе (није селективан
ни по питању подтипова α1, α2, β1, β2, и β3). Везујући се за ове рецепторе,
адреналин покреће многе метаболичке процесе. Везујући се за :
• α-адренергички рецептор инхибира секрецију инсулина у панкреасу;
стимулише гликогенолизу у јетри и мишићима; стимулише гликолизу у
мишићима.
• β- адренергички рецептор покреће секрецију глукагена у панкреасу;
појачање лучења адренокортикотропних хормона у хипофизи; појачање
липолизе масних ткива.
 Заједно, ови ефекти доводе то повећања глукозе у крви и масних
киселина, обезбеђујући супстрате за производњу енергије у ћелијама.
 Норадреналин (норепинефрин) је хемијска супстанца из групе
катехоламина. Главни је неуротрансмитер постганглијских неурона
симпатичког нервног система. Један део норадреналина се синтетише
и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон директно у крв.
mУ питању је скоро исто једињење као адреналин, али се разликује по
одсуству једног Ц атома.
 Припада групи катехоламина, као и допамин и адреналин и сви се они
синтетиши из аминокиселине тирозин. Норадреналин се складишти у
синаптичким везикулама, односно везикулама ћелија сржи
надбубрежних жлезда, одакле се и ослобађа процесом егзоцитозе.
 Дејство испољава везујући се за одговарајуће рецепторе. Постоје α и β
рецептори. Сви рецептори су повезани са Г-протеином. α-рецептори се
деле на α1 и α2, а β на β1, β2 рецепторе. Норадреналин се везије
претежно за α и за β1 рецепторе, док се за β2 рецепторе везује нешто
слабије.
 У стресним ситуацијама долази до активирања симпатичког нервног
система и лучења норадреналина. Утицајем овог неуротрансмитера
долази до:
• активације можданих структура и усмеравања пажње
• убрзање рада срца (ß1)
• повећања снаге срца (β1)
• сужења крвних судова
• проширења зеница
• инхибиције рада црева и бешике
• учествује у регулацији сна и расположења
• Припрема организам за “борбу или бег” (катехоламини су
хормони „борбе-или-бежања“, које ослобађају надбубрежне жлезде
у одговору на стрес).
 Закључак
 У надбубрежним жлездама луче се хормони који омогућавају
нормално функционисање организма. У колико се у жлездама
производи мање или више хормона него што је неопходно за
нормално функционисање тела може доћи до појаве многобројних
болести.
 Инсуфицијенција надбубрежне жлезде јавља се када се унутар жлезде
не производи довољно хормона. Ова болест може имати смртан исход
уколико се не лечи на време.
 У случајевима када се у надбубрежној жлезди лучи превелика
количина хормона, може доћи до појаве Кушинговог синдрома
(повишеног нивоа кортизола), примарног хипералдостеронизма
(повишеног нивоа алдостерона), као и параганглиома (повишеног
нивоа адреналина у крви).
 Код свих претходно наведених болести неопходно је установити тачну
дијагнозу како би се на време започело са лечењем и избегло
стварање последица опасних по здравље пацијента.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!