Богородица

Љевишка
Црква Богородицe Љевишкe је задужбина краља Милутина,
посвећена његовој жени, византијској принцези Симониди.
Саграђена је у Призрену у периоду од 1306-1307.
Саграђена је на остацима
византијске базилике из 10. века
(црква посвећена Богородици
Елеуси) уз помоћ призренских
епископа Дамјана и Саве, и
протомајстора Николе.
Она је средиште епископа
призренског и Српске
православне цркве све до 18.
века када је претворена у
џамију. Поново је враћена
хришћанском култу тек 1912.
године.
17. марта 2004. године запаљена је и оштећена у нападу Албанаца и тренутно је
у процесу обнове.
13. јула 2006. године црква је уписана у UNESCO-ву листу светске културне
баштине као један од ансамбла средњовековних споменика на Косову и
Метохији, ту припадају и Грачаница, Високи Дечани и Пећка патријаршија.
 Унутрашњост Богородице Љевишке
Овде видимо апсиду и кров олтарског простора
У апсиди је један мали сачувани део феске Богородице, а испод
ње у нижем делу су сачуване фигуре св. Василија и
Јована Златоустог.
У соклу се налази опонашана драперија са дрвoглавим орлом.
На своду олатарског простра налази
се један део Вазнесења.
На северном зиду је било Христово
опраштање од апостола, Серафим и
Причешће хлебом.
На јужном зиду је очувано
Причешће вином. А ниже се налази
св. Ђорђе са молитвом за
Богородицу и св. Кирил
са затвореним јеванђељем у рукама.
У потрбушјима лукова насликана
су по два анђела-ђакона.
Јужни зид олтарског простора
Причешће вином
Протезис
У калоти куполе налази се попрсје Христа, а у тамбуру страрозаветни
праведници. Испод њих су сцене Васкрсних јеванђеља.
У апсиди су поред Христовог попрсја
Приказани припадници Службе свете литургије.
Ђаконикон
Калуту куполе заузима Христ Старац, а у тамбуру су фигуре светаца и доста
оштећене јеванђељске представе Исцељења хромих, Христос и грешница,
Грешница купује миро и херувим изнад ње.
А у апсиди је попрсје св. Јована Претече. На јужном зиду је Тајна вечера
и Прање ногу.
Тајна вечера,
детаљ са фреске након
рестаурације 2004.год
Наос
У калоти куполе налази се Христ Пантократор окружен осмокраком
звездом из које слећу анђели према пророцима. У тамбуру је осам
пророка са свeцима.
Ја јужном пандантифу је јеванђелиста Матеј, а изнад њега је
пресонофикација Божје премудрости и пружа им свитке.
На јужном краку крста у своду види се део Крштења и Сретања, у ленти
над трифором херувим, а испод на источном и јужном зиду
Мироноснице.
У јужном бочном опходном броду у југозападном углу налази се попрсје
Христа Емануила.
 На јужној страни југоисточног ступца под куполом је
Богородица на престолу са Христом. Изнад ње су четири мученика,
а испод су св. Лекари, Христис и пророк Данило.
У пролазу према припрати
смештене су фигуре
апостола Петра и Павла,
и изнад њих попрсје
Христа Емануила
у медаљону.
Купање Христово или
Богородица са Христом
хранитељем – уништена у
пожару 2004. године
Параклис св. Николе
У конхи апсиде је Богородица Знамења, испод ње Служба свете
литургије са св. Василијем и св. Јованом Златоустим.
У крстастом своду над истрочним травејем налазе се сцене
циклуса св. Николе.
Испод свода , на северном зиду налази се Рођење св. Николе,
и друге сцене које нису сачуване. На северном зиду другог травеја
је Успење св. Николе.
Северни Параклис
Фреске у овом делу су веома мало сачуване, остале су само две фреске
на јужном зиду према наосу и то су: св. Марија Египатска и Зосим који
пружа причест.

Припрата
На пиластру је остатак Богородице са Христом.
Лево од улаза у наос остао је само лик краља Милутина, над улазом је
Попрсје христа који балгосиња обема рукама , с друге стране остао је
само натпис поред слике краља
Уроша I.
На западном зиду приказан је
св. Сава и св.Симеон Немања
(попрсје), а с десне стране налази
се Стефан Првовенчани.
Спрат над унутрашњом и спољно припратом
У Првој улазној просторији су око бифоре насликана два света столпока
од којих је један Симеон. У другој улазној просторији се налазе анђео у
медаљону и сцена с човеком кога растржу звери, затим Христос Емануило
и два анђела у медаљону.
Над улазом у параклис је св. Димитрије на коњу, а око улаза
свети мученици.
На западном зиду је Богородица у попрсју и
сатране анђели окренути према њој
у медаљону. Ипод ње налази се
Прича о људској сујети.
Над улазом у параклис је св. Георгије на коњу.
Спољна припрата
Средњи травеј – над улазом је Богородица са Христом и има јеванђеље
у рукама, на своду је приказано Крштење Христово, а прате га разне
сцене Јованових проповеди.
На јужном травеју - је само делимично сачуван Страшни суд, у
Приземљу су фигуре српских архиепископа.
Северни травеј – На своду и луцима сачувана је делимично
Лоза Јесејева. У вишем делу западнох зида представа
Канона Јована Дамаскина на успење Богородице, Јаков се рве с
Анђелом и лествица Јаковљева. А у најнижем делу су ликови
призренских епископа.
Западни улаз – на унутрашњим странама су приказане
Пресонификације Новог и Старог завета.
 Хвала на пажњи
☺
Студенти:

Јана Митровска, Ана Бранковић,

сликарсто, графички дизајн,
бр. индекса 187 бр. индекса 168