KONDENZACIJA I KONDEZATORI

 Cilj kondenzacije u procesnoj industriji može

biti:

 izdvajanje pare iz gasovite faze u vidu tečnosti,

 postizanje vakuuma, što vodi povećanju razlike
pritisaka u radnom sistemu, a time i ekonomičnosti rada
parnih mašina,
 sniženje temperature ključanja, čime se poboljšava
ekonomičnost operacije ukuvavanja i omogućuje rad sa
termički nestabilnim supstancama,
 razdvajanje teže od lakše isparljive komponente,
 KONDENZACIJA I KONDEZATORI

 uklanjanje i najmanjih količina para iz

smeše permanentnih gasova, radi su šenja i
prećišćavanja hlađenjem na vrlo niskim
temperaturama,
 oslobađanje toplote, prilikom razli čitih
procesa zagrevanja zasićenom parom,
usled njene kondenzacije,
 oslobađanje toplote, prilikom kondenzacije
radnog fluida u rashladnoj tehnici.
 KONDENZACIJA
Na intezitet procesa kondenzacije pretežno utiču sledeći
faktori:
količina pare,
oblik i položaj površine za toplotnu razmenu,

tip kondenzacije:
1.filmska,
2.kapljičasta,
3.po kapima hladne čestice,
stanje pare: zasićena ili pregrejana,
mirovanje ili strujanje pare,

sastav pare: čista para, smeša različitih para, smeša pare sa

permanentnim gasovima.
 Razlikuju se sledeće vrste fenomena
kondenzacije:

1. Kondenzacija čiste pare sa permanentnim

gasovima malih parcijalnih pritisaka - Filmska
kondenzacija,
2. Kondenzacija smeše čistih para,
3. Kondenzacija pare i para iz smeše sa
permanentnim gasovima velikih parcijalnih
pritisaka.
 Pri proračunu kondenzatora, osnovnu veličinu
predstavlja koeficijent prelaza mase.

Ako ne postoji obrazac za njegovo izračunavanje,

mora se prethodno odrediti eksperimentom.
Za mnoge slučajeve postoje odgovarajući obrasci, a
daju se obično u dva oblika:
Preko kriterijalnih jednačina, opšteg oblika:

0 . 25
Nu  C (Ga  Pr  K )
gde su:

 C - konstanta koja zavisi od uslova

kondenzacije,
 K - kriterijum kondenzacije.
 Preko fizičkih veličina.

Tako, pri kondenzaciji po vertikalnom zidu ili

cevi spolja, ovaj obrazac ima oblik:

  3  h g 
sr  0 . 943  t t v 
  t t h 
 
gde su:

h- visina površine za hlađenje u  m ,

sr - srednji koeficijent prelaza toplote u
W/m2K,
hv- toplota isparavanja u J/kg.

Vrednosti fizičkih konstanti odnose se na

srednju temperaturu tsr= 1/2(tp - tk).
 KONDEZATORI
 Kondenzatori su uređaji u kojima se kondenzuje para.
Kod površinskih kondenzatora toplota se razmenjuje
kroz čvrstu površinu; ako se toplotna razmena izvodi
neposrednim mešanjem tečnog hladnog fluida i pare
reč je o kondenzatorima sa mešanjem fluida.

 S obzirom na specifičnosti pojedinih tipova,

konstrukciju i radne uslove, kondenzatori se mogu
podeliti na sledeće grupe:
- Površinski kondenzatori, i
- Kondenzatori sa mešanjem fluida.
 POVRŠINSKI KONDEZATORI

 Kod ovog tipa kondenzatora rashladni i

hlađeni fluid su odvojeni površinom za
toplotnu razmenu, izgrađenu od metala,
najčešće legure bakra ili čelika koji ne rđa,
grafita ili stakla.

Kao rashladni fluid koristi se voda, ali i druge

tečnosti koje se u datom procesu zagrevaju.
 VERTIKALNI CEVNI KONDENZATORI

 Sastoje se iz snopa vertikalnih

cevi i manjeg su kapaciteta.

 Vertikalni površinski
kondenzatori sa dilatacionim
pokretanjem gornjeg spoja cevi
HORIZONTALNI CEVNI KONDENZATORI
Kod ovog tipa kondenzatora cevi su postavljene
horizontalno.
Njihova ukupna površina za toplotnu razmenu može
da bude i veća od 20000 m2.

U ovim slučajevima reč je o sistemu pojedinačnih

kondenzatora ugrađenih u zajedničko kućište,
obično prizmatičnog oblika, čija dužina može
preći 10, pa i više metara.
 KONDENZATORI SA ZMIJASTIM
(SPIRALNIM) CEVIMA
 Za ove kondenzatore je karakteristična cev u
vidu prostorne spirale - "zmije" konstantnog
prečnika i vertikalne ose.
 Ovaj kondenzator se koristi za kondenzova nje
vrednih para i obično je manjeg kapaciteta.
 Pogodan je u eksploataciji jer je pristupa čan
kontroli i popravkama i zuzima malo mesta
 PLOČASTI IZMENJIVAČI TOPLOTE

 Najčešće služe kao izmenjivači toplote u užem

značenju, kada tretirani fluid ne menja
agregatno stanje.

Ipak se neki od njih primenjuju i kao kondezatori

zbog dobrih karakteristika koje su pokazali pri
specijalnim uslovima rada.
 KONDENZATOR SA ZAVARENIM
PLOČAMA
 Čine sekcije od po nekoliko ploča zavarenih
po obodu; kroz prostor koji se formira izme đu
ploča protiče jedan fluid, a drugi oko njih.

Ovakve sekcije se fiksiraju u mehanički otporno

kućište tako da mogu izdržati povećane
pritiske.
 LAMELASTI IZMENJIVAČI TOPLOTE

Služe i kao kondenzatori.

Njih čine duge lamele, po obodu profilisane i
podužno zavarene, ovi elementi se zatim tako
poređaju jedan pored drugoga, da se dobija
oblik saća.
Kroz kanale koji grade zavarene lamele proti če
jedan fluid, a sa spoljne strane paralelno sa
njima drugi.
KONDENZATORI SA MEŠANJEM FLUIDA

 Kod ovih kondenzatora para se neprekidno

dovodi u neposredan dodir za vodom za
hlađenje.

 Da bi se energija pare koja se kondenzuje što

bolje iskoristila, ona se vrlo često kondenzuje
pod vakuumom
 VAKUUM KONDENZATORI

 Hermetički zatvoreni kondenzatori u koje se

uvode para i voda za hlađenje, a izvodi
zagrejana voda.

U zavisnosti od toga kako se izvodi voda

razlukuju se dva tipa kondenzatora:
kondenzatori niskog nivoa i kondenzatori
visokog nivoa (barometarski kondenzatori).
 Druga podela ovih kondenzatora odnosi se na
smer strujanja pare i vode za hlađenje;
kondenzatori mogu biti istosmerni ili
protivsmerni.

Prema obliku površine za hlađenje kondenzatori

se dele na prelivne, kada se voda preliva preko
prelivnih ivica, raspršne, ako se voda
raspršava i kapljičaste ako voda u vidu kapi
pada iz odgovarajućeg raspodeljivača.
 Izvor nastajanja permanentnih gasova može
biti:

1. iz vode za hlađenje, jer se ona zagreva i

ispušta najveći deo rastvorenih gasova,
2. zbog nepotpunog zaptivanja vakuum sistema,
3. zbog hemijskih reakcija u sistemu, pri kojima
nastaju permanentni gasovi,
4. zbog permanentnih gasova, koje može da
sadrži para koja se kondnezuje.
Ovaj tip kondenzatora se koristi samo za kondenzovanje
vodene pare ili para drugih bezvrednih tečnosti
Para i rashladni medijum (voda) mešaju se raspršivanjem
rashladnog medijuma u parni prostor kondenzatora.

Para predaje toplotu isparavanja rashladnom

medijumu, zagreva ga i kondenzuje se
Kondenzatori sa mešanjem su rasprostranjeni u
industriji zbog velikog učinaka, jednostavne su građe i
lako se mogu zaštititi od korozije
Kondenzacija se može ubrzati povećanjem površine
između parne i tečne faze (raspršivanjem vode ili
protokom preko rubova podova ili kroz otvore na
podovima)
Kondenzatori sa mešanjem mogu biti: Mokri (vlažni)
i Suvi kondenzatori sa mešanjem
Rashladni medijum, kondenzat i gasovi odvode se zajedno
(pumpom za vlažan vazduh)
Kod suvih kondenzatora (barometarski kondenzatori)
rashladni medijum i kondenzat otiču kroz barometarsku
cev, a vazduh i gasovi se iz gornjeg dela kondenzatora
odvode vazdušnom vakuum pumpom
 BAROMETARSKI KONDENZATOR
 Čini kondenzator (1) postavljen na dugu barometarsku cev (2), koja
je svojim krajem uronjena u sud (3), iz kojeg tečnost otiče pod
atmosferskim pritiskom. Ovo je protivsmerni, suvi kondenzator
pošto se para dovodi sa donje strane doboša, a voda sa gornje strane;
pri tome ona pada preko tava (4), povećavajući površinu dodira sa
parom i otiče u barometarsku cev. Para krećući naviše biva
kondenzovana tako da na vrhu doboša ostaju mahom permanentni
gasovi koji se evakuišu kroz cev (5), radom suve vakuum-pumpe ili
Venturi-usisne pumpe koja se ugrađuje u samu barometarsku cev.

U kondenzatoru vlada pritisak pv koji je manji od spoljnog

atmosferskog pritiska pa . Aktivna dužina barometarske cevi N je
tolika da težina vode u njoj savlađuje spoljni atmosferski pritisak.
Barometarski protivsmerni kondenzator visokog
nivoa
 PRORAČUN BAROMETARSKOG
KONDENZATORA
 Osnovne veličine koje se proračunavaju su: prečnik doboša
kondenzatora dd, količina potrebne vode W, prečnik db i visina H
barometarske cevi.

 Pomoću toplotnog bilansa izračunava se potrebna količina vode W

potrebna za kondenzovawe i hlađenje.

Projektom su date: ulazna temperatura vode tvu, željeni krajnji

pritisak pk koji određuje suma parcijalnih pritisaka gasova pg i napon
pare izlazne vode ppi koju određuje izlazna temperatura vode tvi.
Odavde proizilazi da će krajnji pritisak (vakuum) biti utoliko manji
ukoliko je u kondenzatoru prisutno manje permanentnih gasova i
ukoliko je niža temperatura izlazne vode.
 Prečnik doboša kondezatora se izračunava
pomoću izraza

G
d d  1 . 13
  wp
 gde su:
 G- količina pare koja se kondenzuje u kg/s,
 - gustina pare u kg/m3,
 wp - brzina pare u dobošu u m/s.
 kondenzator sa krajnjim pritiskom 1020 kPa,
brzina pare je wp=1015 m/s.

Potrebna količina vode za hlađenje računa se iz

toplotnog bilansa:

ip  c v  t vi
W  G
c v (t vi  t vu )
gde su:

ip- entalpija ulazne pare uJ/kg,

cv- specifična toplota vode u J/kgK,

tvu - ulazna temperatura vode u oC,

tvi - izlazna temparatura vode u oC, pri

čemu je tvu < tvi
Prečnik barometarske cevi se nalazi iz:

gde sebrzina wb smeše vode za hlađenje i

kondenzata uzima da je 0.51.0 m/s.

GW
d b  1 . 13 
wb  
 Ukupna dužina barometarske cevi N određuju:
- vakuum u kondenzatoru hvak, na koji utiče i spoljni
barometarski pritisak pb,
- hidrodinamički otpori htr, koji se pojavljuju zbog
brzine strujanja vode za hlađenje sa kondenzatom i
- dodatna visina hd, radi obezbeđenja pravilnog rada
kondenzatora zbog kolebanja vode u njemu i u
donjem prihvatnom sudu:
w2  h 
H  hvak  htr  hd  10,2 Pb  1    1.5   0.5
2g  db 
gde su:

- koeficijent trenja,

db- unutrašnji prečnik barometarske cevi u m,

h- dužina barometarske cevi u m ,
Pb-barometarski pritisak u bar.
 TENDENCIJE RAZVOJA U
KONDENZACIONOJ TEHNICI
U naučnoistraživačkom radu proučavanje fenomena
kondenzacije obuhvata uglavnom slede će oblasti:

Međufazni fenomeni

Nukleacija

Kapljičasta kondnezacija

Filmskakondenzacija
Kondenzacija smeša