PRIVREDNO PRAVO

I DEO – OSNOVI IMOVINSKOG PRAVA

Pojam, predmet, metod i izvori imovinskog i privrednog prava

Izrazi privatno, javno, imovinsko i građansko pravo
Pojam i predmet imovinskog i privrednog prava
Predmet imovinskog prava: pravila koja regulišu status
privrednih subjekata i njihove pravne poslove
Metod imovinskog i privrednog prava: 1) autonomija volje; 2)
Ravnopravnost strana; 3) Prenosivost; 4) Imovinska sankcija; 5)
Zaštita na privatni zahtev; 6) Dispozitivnost normi
 IZVORI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG PRAVA
 Pojam izvora: materijalni izvor i formalni izvor; opšta i pojedinačna norma
 Zakon
 Primena pravnih pravila
 Jedinstveno regulisanje pravnih polosva privrednog i imovinskog prava
 Običaji uopšte
 Privredni običaji
 Uzanse
 Opšti uslovi poslovanja
 Sudska i arbitražna praksa
 Precedenti: pravilo koje je u pojedinačnom slučaju stvorio sudija – englesko
comon law je sistem nepisanog prava sastavljen od precedenata
 SUBJEKTI I OBJEKTI IMOVINSKOG I PRIVREDNOG
ODNOSA

SUBJEKTI: FIZIČKA I PRAVNA LICA

Subjekti: imaoci pravne sposobnosti
FIZIČKA LICA
Pravna sposobnost fizičkih lica, sticanje i prestanak
Poslovna sposobnost fizičkih lica: mogućnost da to lice svojom voljom zasniva,
menja i gasi prava i obaveze
Deliktna sposobnost fizičkih lica: mogućnost tog lica da odgovara za
prouzrokovanu štetu
Elementi određivanja fizičkih lica: lično ime, državljanstvo, prebivalište i
boravište
PRAVNA LICA
Pravno lice – organizacija kojoj pravni propisi daju sposobnost da bude subjekat
prava i obaveza, da ima poslovnu i deliktnu sposobnost
 Organizacije sa svojstvom pravnog lica
 Status pravnog lica stiču organizacije koje: 1) imaju imovinu; 2) nisu
zabranjene i 3) pravni sistem im priznaje da budu imaoci prava i obaveza
 Pravno lice, njegovi osnivači i učesnici: pravno lice je nezavisno od
osnivača i članova u svome radu, odgovornosti za obaveze i prestanku
 PODELE PRAVNIH LICA
 Prema pravnoj prirodi: udruženja i ustanove
 Udruženje je organizacija određenog broja fizičkih lica koja ga čine radi
postizanja dozvoljenog cilja: između udruženja kao celine i članova postoji
naročita ličnopravna veza i bez određenog broja članova ono ne nastaje, a
ciljeve udruženju postavljaju članovi
 Ustanova postoji nezavisno od fizičkih lica. Ima učesnike (zaposlene) koji
ostvaruju cilj koji je postavio osnivač, a deluje u opštem interesu
 Ustanove se dele na: zadužbine i druge ustanove
 Zadužbina je pravno lice koje se zasniva na imovini koju je osnivač odredio
da služi postizanju unapred određenih opštekorisnih ciljeva
 Udruženja: podela
 Korporacije i lična udruženja
 Višečlana i jednočlana udruženja
 Profitna i neprofitna
 OSNOVNA OBELEŽJA PRAVNOG LICA: 1) da je uređeno pravilima; 2) da
ima organe; 3) da teži ostvarenju dozvoljenog cilja; 4) da ima imovinu; 5)
da se može identifikovati u pravnom prometu i 6) da je postalo subjekat
prava
 IDENTIFIKOVANJE PRAVNOG LICA
 Ime neprofitnog pravnog lica je NAZIV, a profitnog POSLOVNO IME
 Sedište – mesto za koje se pretpostavlja da se u njemu pravno lice nalazi,
mesto u kome pravno lice obavlja delatnost ili odakle se upravlja tim licem
 Državljanstvo je veza pravnog lica sa državom
 Pravna, poslovna i deliktna sposobnost pravnog lica
objekti imovinskog i privrednog odnosa

 Pravna sposobnost je moguićnost pravnog lica da ima prava i obaveze

 Poslovna sposobnost je sposobnost pravnog lica da izjavama volje svojih
organa zasniva, menja i gasi prava i obaveze
 Deliktna sposobnost pravnog lica je njegova sposobnost da odgovara za
prouzrokovanu štetu
 OBJEKTI: stvari, radnje, lična prava i intelektualna prava (autorsko pravo i
industrijska svojina-pravo na patent, uzorak, model, žig, na geografsku
oznaku porekla proizvoda, now how)
 PRAVNI POSLOVI I ZASTUPANJE

 POJAM PRAVNOG POSLA: izjava volje koja sama ili u vezi sa drugim
činjenicama izaziva nastanak, promenu ili prestanak nekog dozvoljenog
imovinskopravnog odnosa
 PODELA PRAVNIH POSLOVA: 1) jednostrani i dvostrani; 2) među živima i za
slučaj smrti; 3) teretni (onerozni) i dobročini (lukrativni); 4) formalni i
neformalni; 5) kauzalni i apstraktni
 SASTOJCI PRAVNOG POSLA: 1) bitni, 2) prirodni i 3) sporedni
 ZASTUPANJE: preduzimanje pravnih poslova u ime i za račun zastupanog
fizičkog ili pravno lica, na osnovu ovlašćenja za zastupanje
 U odnosu zastupanja učestvuju: 1) zastupani, 2) zastupnik i 3) treće lice sa
kojim zastupnik zasniva pravni posao
 Zastupanje deluje tako da pravni posao zastupnika koji deluje u ime i za
račun zastupanog neposredno obavezuje zastupanog i drugu ugov. stranu
 VRSTE ZASTUPANJA

 ZAKONSKI ZASTUPNIK: fizičko lice koje je zakonom ovlašćeno da preduzima pravne

radnje u ime i za račun zastupanog
 STATUTARNI ZASTUPNIK: onaj čije ovlašćenje za zastupanje nastaje na osnovu
statuta odnosno drugog akta pravnog lica
 ZASTUPANJE NA OSNOVU AKTA DRŽAVNOG ORGANA (staralac, privremeni zastupnik
u parničnom postupku itd)
 ZASTUPANEJ NA OSNOVU IZJAVE VOLJE ZASTUPANOG (PUNOMOĆSTVO)
 Prema obimu deli se na 1) opšte i 2) posebno
 POSEBNI OBLICI VOLJNOG ZASTUPANJA
 1) Prokura - punomoćje kojim privredno društvo ovlašćuje jedno ili više lica za
zaključivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošću društva: to je našire
ovlašćenej za sklapanje svih pravnih poslova u vezi sa delatnošću društva
 Ne može se dati za određeno vreme, ograničiti ili vezati za uslove
 Prokura ne sadrži ovlašćenje za otuđenje ili opterećenje nepokretnosti
 OBLICI VOLJNOG ZASTUPANJA

 Prokura se daje u pisanom obliku, neprenosiva je i upisuje se u registar

 Prokura može biti pojedinačna ili zajednička.
 Pojedinačna se se daje jednom licu ili većem broju lica - tada svaki
prokurista ima sva zastupnička ovlašćenja iz prokure
 Zajednička prokura može se dati dvojici ili većem broju lica zajedno. Pravni
posao je punovažan samo ako postoji saglasnost svih prokurista
 Privredno društvo može opozvati prokuru u svako doba
 PUNOMOĆNIK PO ZAPOSLENJU: lice koje se smatra ovlašćeno na
preduzimanje pravnih poslova, u ime i za račun vlastodavca, samom tim što
za njega vrši određene radne dužnosti ili kojih proizlaze i ovlašćenje za
zasnivanje i ispunjenje određenih pravnih poslova (prodavci u
prodavnicama, radnici na šalterima, u ugost. objektima itd.)
 OBLICI VOLJNOG ZASTUPANJA

 OVLAŠĆENJE TRGOVINSKOG PUTNIKA – preduzima najčešće pravne

poslove izvan sedišta vlastodavca
 Ako ovlašćenja trgovinskog putnika nisu jasna smatra se da nije ovlašćen
da zaključuje ugovore, nego samo da prikuplja porudžbine. Kada je
ovlašćen da prodaje robu nije ovlašćen da naplati cenu ni da prodaje robu
na kredit. Ovlašćen je da prima reklamacije zbog nedostatka robe i da u ime
zastupanog preduzima mere za očuvanje njegovih interesa
 POSLOVNO PUNOMOĆJE – zastupanje koje nastaje na osnovu volje
privrednog društva ili preduzetnika uobičajeno u vršenju njihove privredne
delatnosti. Ovo zastupanej se ne upisuje u registar, a a ograičeno je
registrovanom delatnošću privrednog društva odnosno preduzetnika
 FORMA I NIŠTAVOST PRAVNIH POSLOVA

 FORMA PRAVNIH POSLOVA – pravilo o neformalnosti pravnih poslova

 Pravni posao je formalan kad po zakonu ili na osnovu ugovora strana on mora biti
izražen u određenoj formi
 Izmene i dopune formalnog ugovora moraju biti takođe izražene u toj formi osim kad
se postiže sporazum o sporednim odredbama
 NEVAŽEĆI PRAVNI POSLOVI – ne proizvode dejstva jer im nedostaje neka od
pretpostavki određenih zakonom. To su: 1) ništavi i 2) rušljivi pravni poslovi
 NIŠTAVI PRAVNI POSLOVI – ako su protivni prinudnim propisima, javnom poretku i
dobrim običajima. Smatraju se da nisu zaključeni jer se njima vređaju opšti interesi
 RUŠLJIVI PRAVNI POSLOVI- proizvode dejstva, ali mogu biti poništeni u određenom
roku na zahtev strane u čiju korist je ustanovljena rušljivost (njima se vređaju
pojedinačni interesi)
 Rušljiv je pravni posao: 1) koga je zaključila ograničeno poslovno sposobna strana, 2)
kad je pri njegovom zaključenju bilo mana u pogledu volje strana i 3) kad je to
zakonom ili drugim propisom određeno
 RUŠLJIVI PRAVNI POSLOVI

 Rušljivost može isticati samo zainteresovana strana u subjektivnom roku od

jedne godine od trenutka saznanja za prevaru ili zabludu ili kad je prinuda
prestala, a u objektivnom roku od tri godine
 ZABLUDA – netačno saznanje i predstava o nekoj činjenici relevantnoj za
punovažnost imovinskog odnosa. Uzima se u obzir bitna zabluda: ako se
odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice s kojim se zaključuje ugovor ako
se zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po običaju u
prometu ili po nameri strana smatraju odlučnim
 PREVARA – namerno izazvana ili održavana zabluda kod jedne strane da bi
izjavila određenu volju. Može poticati od druge ugovorne straneali i treće
lice
 PRINUDA – zabranjena protivpravna sila koja se jednoj strani stavlja u
izgled (pretnja ili psihička prinuda) ili se na njoj neposredno primenjuje
(fizička prinuda) da bi izjavila određenu volju
 STICANJE IMOVINSKIH PRAVA

 Sticanje imovinskih prava može biti: 1) derivativno i 2) originarno

 Derivativno sticanje – nastaje ako sticalac subjektivno imovinsko pravo
izvodi iz prava prethodnika u istom ili manjem obimu
 Translativan prenos – postoji kad se na sticaoca prenese pravo u celini koje
ima (prenošenje prava svojine na određenoj zemljišnoj parceli)
 Translativan prenos se označava i kao sukcesija
 Sukcesija može biti singularna i univerzalna
 Singularna sukcesija – prethodnik na sledbenika prenosi jedno ili više tačno
određenih (individualnih) prava
 Univerzalna sukcesija – nastaje kad se na sticaoca prenose sva prava i
obaveze sa prethodnika na sledbenika koji postaje imalac imovinskopravne
celine
 Konstitutivan prenos – kad se ne prenosi na sledbenika pravo u celini nego
(delimično): konstituiše se pravo službenosti na tuđoj parceli
 ORIGINARNO STICANJE. VRSTE IMOVINSKIH PRAVA

 Originarno sticanje: ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava

prethodnika nego iz činjenica određenih zakonom (sticanje od nevlasnika,
održaj itd.)
 Vrste imovinskih prava: 1)apsolutna rpava (stvarna, intelektualna i
lična), 2) relativna (obligaciona) i 3) prenosiva i neprenosiva
 STVARNO PRAVO

 POJAM I OBELEŽJA STVARNOG PRAVA

 Objektivno stvarno pravo – skup pravnih normi koje regulišu odnose između
ljudi povodom stvari
 Subjektivno stvarno pravo – pravo koje svog imaoca ovlašćuje na
neposrednu pravnu vlast na određenoj stvari
 NAČELA REGULISANJE STVARNOG PRAVA. 1) načelo privatnopravne vlasti
na stvari (vlast je trajne prirode, neposredna je i deluje apsolutno), 2)
načelo ograničenja stvarnih prava (numerus clausus), 3) načelo
specijalnosti (stvarna prava se konstituišu na induvidualno određenim
stvarima) i 4) načelo publiciteta stvarnih prava
 PODELA STVARNIH PRAVA: 1) pravo svojine, 2)peravo službenosti, 3)
stvarni (realni) tereti, 4) pravo zaloge i 5) pravo građenja
 STVARNO PRAVO – PODELA STVARI

 PODELA STVARI
 Stvari u prometu i van prometa
 Pokretne i nepokretne stvari. Nepokretnosti po nameni su pokretne stvari
ako su ispunjeni ovi uslovi: 1) da je ona u funkciji nepokretnosti; 2) da je tu
funkciju odredio vlasnik nepokretnosti, 3)da je vlasnik nepokretnosti
istovremeno vlasnik popkretne stvari koji joj je odredio takvu funkciju
 Individualno određene stvari i stvari određene po rodu
 Zamenljive i nezamenljive stvari
 Potrošne i nepotrošne stvri
 Deljive i nedeljive stvari
 Pripadak (sporedna i samostalna stvar koja omogućava ili olakšava
korišćenje glavne stvari). On nastaje i prestaje voljom vlasnika
 STVARNO PRAVO – PODELA STVARI

 Plodovi : prihodi neke stvari, koji se javljaju periodično a ne iscrpljuju

supstancu stvari
 Podela plodova: 1) prirodni, 2) industrijski, 3) civilni
 Novac i procena vrednosti stvari
 Novac je telesan stvar koji ima funkciju opšteg merila vrednosti robe i
usluga
 Redovna cena i afekciona cena (vrednost za vlasnika zbog naklonosti prema
toj stvari)
 Afekciona cena se uzima u obzir kod naknade štete ako je stvar uništena ili
oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem
 STVARNO PRAVO - DRŽAVINA

 Državina – pravno zaštićena faktička vlast na stvar, nezavisna od postojanja

imovinskog prava
 Detencija – faktička vlast na stvari koja se voljno vrši za drugoga na osnovu
radnog ili sličnog odnosa. Državinsku zaštitu nema detentor
 Subjekti držvine
 Predmet državine
 Vrste državine: državina stvari i državina prava; isključiva državina i sudržavina;
zakonita i nezakonta državina; savesna i nesavesna državina; neposredna i
posredna državina
 Pribavljanje državine: neposredno i posredno
 Gubitak državine
 Zaštita državine: samopomoć i sudska zaštita – tužba zbog uznemiravanja ili
oduzimanja stvari u roku od 30 dana od saznanja za smetanje i učinioca, a u
objektivnom roku od 1 godine od smetanja državine
 PRAVO SVOJINE

POJAM - subjektivno stvarno pravo iz koga proističe najviša pravna i faktička

vlast na stvari
SADRŽINA – ovlašćenja: 1. državnja; 2. korišćenja ili upotrebe 3. raspolaganja
OBELEŽJA PRAVA SVOJINE – 1. apsolutno (deluje prema svima); 2.jedinstveno
(vezano za jednog subjekta, suvlasnici i zajedničari imaju isto pravo kao jedan
vlasnik); 3. jednovrsno (ne može se deliti po ovlašćenjima kao u
feudalizmu); 4. rekadentno (elastično); 5) nezavisno; 6) nezastarivo
STICANJE PRAVA SVOJINE – derivativno i originarno
DERIVATIVNO STICANJE – ako sticalac pravo svojine izvodi iz prava
prethodnika tj. ako postoji 1) pravni osnov i 2. način sticanja
I. NAČIN STICANJA NEPOKRETNIH STVARI- na osnovu pravnog posla
(pravni osnov) upisom u javni registar (način sticanja)
II. NAČIN STICANJA POKRETNIH STVARI – na osnovu pravnog posla
(pravni osnov) i predaje u državinu sticaoca (način sticanja)
 PTRAVO SVOJINE. ODRŽAJ

 NAČIN DERIVATIVNOG STICANJA POKRETNIH STVARI: 1. fizička predaja;

2. simbolična predaja; 3. fiktivna predaja; 4. predaja stvari bez prenosa
prava svojine
 POJEDINI VIDOVI ORIGINARNOG STICANJA PRAVA SVOJINE
 ODRŽAJ – državina stvari određeno vreme na osnovu koje se stiče pravo
svojine
 Redovan održaj: savesna i zakonita državina + održaj u trajanju od 3
godine za pokretne stvari, a 10 godina za nepokretnu stvar
 Vanredni održaj: savesna državina + održaj pokretne stvari 10 godina, a 20
godina nepokretne stvari
 Računanje vremena: od dana kad je držalac stupio u državinu a završava se
istekom poslednjeg dana vremena za održaj
 Na prekid ili zastoj održaja primenju se pravila zastarelosti
 STICANJE SVOJINE OD NEVLASNIKA. ZAŠTITA SVOJINE

 OPŠTE PRETPOSTAVKE: 1.da je sticalac savestan; 2. da je stvar pokretna;

3. da je pravni posao na osnovu koga se prenosi stvar na sticaoca teretan;
4. da je stvar predata sticaocu
 POSEBNE PRETPOSTAVKE: 1. da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u
okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari; 2. da je stvar
pribavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na
osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine i 3. da je
stvar kupljena na javnoj prodaji
 ZAŠTITA PRAVA SVOJINE: vansudskim i sudskim putem (podnošenj. tužbi)
 Reivindikaciona tužba: podnosi je vlasnik individualno određne stvari koji je
prestao biti njen držalac protiv držaoca te stvari. Tužba ne zastareva
 Publicijanska tužba: podnosi je kvalifikovani držalac stvari od držaoca kod
koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu i zahteva
vraćanje individualno određene stvari. Tužba ne zastareva
 NEGATORNA TUŽBA. SUSVOJINA

 Negatorna tužba: tužba vlanika – držaoca protiv svakog ko ga uznemirava

na drugi način a ne oduzimanjem stvari. Užba ne zastareva.
 Uslovi za tužbu: 1. da jedno lice uznemirava vlasnika ili držaoca
(pretpostavljenog vlasnika) ističući da ima pravo kojim ograničava pravo
vlasnika – držaoca: tvrdi da ima pravo službenosti ili sa njegove stvari
potiču imisije: dim, čađ, jaka svetlost, otpadne vode itd.; 2) da je
uznemiravanje protivpravno; 3. da uznemiravanje vlasnika – držaoca postoji
i u vreme podnošenja tužbe
 SUSVOJINA – pravo svojine dva ili više lica na istoj fizički nepodeljenoj
stvari, čiji su delovi određeni idealno (alikvotno): kao npr.1/3; 25,25; 33%
 Prava suvlasnika u odnosu na celu stvar: 1. da zajednički upravljaju sa
stvari – redovno upravljanje i vanredno upravljanje
 Pravo suvlasnika u odnosu na alikvotni deo stvari: pravo da raspolaže sa
svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika – ostali suvlasnici imaju
pravo preče kupovine
 SUSVOJINA. ZAJEDNIČKA SVOJINA.ETAŽNA SVOJINA

 Prestanak suvlasničke zajednice – deobom: na osnovu ugovora o deobi ili

po odluci suda
 Pravo na deobu ne zastareva. Deoba može biti naturalna (fizička) ili civilna
deoba
 ZAJEDNIČKA SVOJINA – pravo svojine dva ili više lica na nepodeljenoj stvari
kada su njihovi udeli odredivi ali nisu određeni ni idealno ni realno
 Oblici zajedničke svojine: naslednička zajednica; zajednička svojina bračnih i
vanbračnih drugova; sticanje u porodičnoj zajednici
 ETAŽNA SVOJINA – pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garaži
kao posebnom delu zgrade čiji titular ima i stvarna prava na zajedničkim
delovima zgrade i građevinskoj parceli na kojoj je zgrada podignuta
 Dlovi zgrade koji služe zgradi kao celini ili samo posebnim delovima su
zajednička nedeljiva svojina svih vlasnika posebnih delova li samo vlasnika
čijim posebnim delovima služe
 DRŽAVNA I DRUŠTVENA SVOJINA. ZALOŽNO PRAVO

 DRŽAVNA SVOJINA – najviša pravna i fizička vlast države na stvari:

prirodna bogatstva, nepokretnosti i druga sredstva koja koriste Republika
Srbija, organi i organizacije države i jedinice lokalne samouprave
 Javna preduzeća imaju za osnov državnu svojinu
 DRUŠTVENA SVOJINA – najviša pravna i faktička vlast društvenog pravnog
lica na stvari
 ZALOŽNO PRAVO – stvarno pravo poverioca na tuđoj stvari ili pravu
(dužnika ili trećeg lica)
 Vrste založnih prava - po načinu nastanka: 1. na osnovu ugovora; 2. sudsko
založno pravo(prinudno sudsko založno pravo i sporazumno sudsko založno
pravo); 3. zakonsko založno pravo (značajno je za ugovore u privredi: o
komisionu, trgovinskom zastupanju itd.)
 NAČELA ZALOŽNOG PRAVA

 NAČELO AKCESORNOSTI (obeležje založnog prava da je sporedno i zavisno

od postojanja potraživanja poverioca kao samostalnog prava)
 Izuzetak: zaloga za buduću i uslovnu obavezu
 NAČELO OFICIJELNOSTI (pravilo da se založni poverilac, kome dug nije
plaćen u roku, može naplatiti iz vrednosti založene stvari u sudskom
postupku)
 Izuzetak kod hipoteke
 NAČELO SPECIJALNOSTI (svojstvo založnog prava da se njime obezbeđuje
određeno potraživanje u tačno označenom iznosu jednog poverioca i da
može nastati na stvari ili pravu koja je određena)
 NAČELO NEDELJIVOSTI (obeležje založnog rpava da založena stvar ili pravo
kao celina obezbeđuje potraživanje kao celinu)
 HIPOTEKA

 POJAM HIPOTEKE – založno pravo na nepokretnim stvarima koje ostaju u

državini založnog dužnika
 Napuštanje načela oficijelnosti: osnovni način namirenja hipoteke je
vansudski
 Predmet hipoteke: 1. nepokretna stvar; 2. deo nepokretne stvari u skladu
sa odlukom o deobi; 3. susvojinski deo u nepokretnosti; 4. poseban deo
zgrade (etažna svojina), 5. stvarna prava na zemljištu – pravo građenja,
pravo preče gradnje ili raspolaganja u državnoj (društvenoj) svojini; 6.
objekat u izgradnji ili poseban deo objekta u izgradnji iako nije još izgrađen
ako je izdato pravosnažno odobrenje za građenje
 Simultana (zajednička) hipoteka: kad je jedno potraživanje obezbeđeno sa
više nepokretnosti
 Prenošenje hipoteke: 1. ako se prenosi potraživanje na novog poverioca –
cesija prenosi se i hipoteka kao sporedno pravo; 2. preuzimanje duga -
samo uz pismenu saglasnost poverioca ali hipoteka i dalje ostaje
 HIPOTEKA II

 Podhipoteka - kad se jedna nepokretnost optereti sa više hipoteka: redosled

se određuje prema trenutku njihovog nastanka, ako je prestala hipoteka
koja je prva nastala na njeno mesto dolazi druga hipoteka itd.
 Domašaj hipoteka: na celu nepokretnost - sve njene sastavne delove:
pripatke, nepokretnosti po nameni
 NEPOKRETNOSTI KOJE NE MOGU BITI PREDMET HIPOTEKE: one koje nisu
u prometu
 STICANJE HIPOTEKE: upisom u zemljišni registar (način sticanja) ako za to
postoji punovažan osnov
 PRAVNI OSNOV HIPOTEKE: 1. ugovor ili sudsko poravnanje; 2. založna
izjava (jednostrana hipoteka); 3) zakon; 4. sudska odluka
 UGOVOR O HIPOTECI: zaključuje vlasnik nepokretnosti i poverilac u pisanoj
formi a potpisi na ugovoru overavaju se od ovlašćenog organa. Obavezuje
strane ako sadrži bitne elemente propisane Zakonom o hipoteci
 HIPOTEKA III

 LEX COMMISSORIA I NAKNADNI UGOVOR

 Lex commissoria odredba ugovora kojom poverilac ugovara za sebe da u
slučaju neisplate duga o dospelosti svoje potraživanje namiri sticanjem
prava svojine na založenu stvar ili da će po unapred određenoj ceni moći
prodati nepokretnost, zadržati je za sebe, ubirati sa nje plodove ili je
iskorišćavati na drugi način
 Strane mogu ugovoriti ovaj institut tek po dospelosti obezbeđenog
potraživanja, a ne pre dospelosti
 JEDNOSTRANA HIPOTEKA – nastaje na osnovu založne izjave vlasnika
stvari kojom se jednostrano obavezuje, ako dug ne bude isplaćen o
dospelosti, da poverilac naplati svoje potraživanje iz vrednosti te
nepokretnosti
 UPIS HIPOTEKE: kauzalan jer se zasniva na ugovoru o hipoteci,
jednostranoj hipoteci, naređenju zakona ili odluci suda koji moraju sadržati
clausulu intabulandi
 HIPOTEKA IV – STICANJE OBAVEZE STRANA

 Sticanje hipoteke: 1) pravni osnov – ugovor, založna izjava (jednostrana

hipoteka), zakon, odluka suda i 2) način sticanja – upis u zemljišni registar
 Ugovor o hipoteci mora biti pisan sa potpisima overenim pred nadležnim
organom i sadržinom određenom Zakonom o hipoteci
 Ugovor o hipoteci, jednostrana hipoteka i odluka suda su osnov za uknjižbu
hipoteke u korist hipotekarnog poverioca
 Posle nastanka hipoteke vlasnik nepokretnosti ima pravo: 1) da drži
predmet hipoteke; 2) upotrebljva predmet hipoteke; 3) pribira prirodne i
civilne plodove sa predmeta hipoteke; 4)otuđi predmet hipoteke
 Vlasnik nepokretnosti je u obavezi: 1) da fizički ne menja predmet hipoteke,
bez pismene saglasnosti poverioca; 2) da čuva i održava predmet hipoteke
kao dobar domaćin ili dobar privrednik; 3) da osigura predmet hipoteke od
svih uobičajenih rizika pre zaključenja ugovora o hipoteci
 HIPOTEKA V- NAMIRENJE POVERILACA

 Poverilac može tražiti da se namiri: 1) prvo iz vrednosti hipotekovane

nepokretnosti a zatim iz imovine dužnika, 2) istovremeno iz imovine
hipotekovane nepokretnosti i dužnikove imovine i 3) prvo iz dužnikove
imovine, pa tek potom iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti
 VANSUDSKI POSTUPAK NAMIRENJA
 Ako dužnik ne plati dug o dospelosti hipotekarni poverilac poslaće opomenu
u pismenoj formi istovremeno dužniku i vlasniku predmeta hipoteke (ako to
nisu ista lica)
 Ako u roku od 30 dana od prijema prve opomene dužnik ne plati dug,
poverilac će im uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti i istovremeno
registru nepokretnosti zahtev da se izvrši zabeležba hipotekarne prodaje u
korist poverioca
 Ako dužnik ne plati dug do dana pravosnažnosti rešenja o zabeležbi
prodaje, a od dana izdavanja rešenja je proteklo 30 dana, poverilac na
osnovu rešenja može pristupiti prodaji nepokr. aukcijom ili neposredno
 HIPOTEKA VI - NAMIRENJE POVERILACA

 Poverilac sam može organizovati aukcijsku prodaju ili je poveriti licu koje se
time profesionalno bavi
 Namirenje kad je predmet hipoteke objekat u izgradnji: organ koji je izdao
odobrenje za izgradnju, na zahtev kupca objekta u izgradnji, izdaće bez
odlaganja kupcu istovetno odobrenje za gradnju na njegovo ime i poništiti
staro odobrenje za izgradnju
 REDOSLED NAMIRENJA: 1. troškovi prodaje , 2. potraživanje hipotekarnog
poverioca, 3) potraživanje hipotekarnog poverioca nižeg reda 4) preostali
deo pripada dužniku
 PRESTANAK HIPOTEKE

 Ispunjenjem, kompenzacijom, otpuštanjem duga, prenovom,

nemogućnošću ispunjenja, odricanjem od hipoteke, konfuzijom,
konsolidacijom i potpunom propašću nepokretnosti
 Hipoteka prestaje kad u opštem interesu (eksproprijacija i sl.) na osnovu
odluke državnog organa pravo na predmetu hipoteke pređe na treće lice
 Hipoteka ne prestaje zastarelošću potraživanja
 Hipoteka prestaje sudskom odlukom o amortizaciji: 1. ako je proteklo 20
god. Od dospelosti obezbeđenog potraživanja, 2. ako upisani hipotekarni
poverilac više ne postoji ili se ne može pronaći, ni njegovi naslednici, 3. ako
za proteklo vereme hipotekarni poverilac nije zahtevao ni primio isplatu
glavnog potraživanja ni kamata a to nije zahtevalo ni jedno ovlašćeno lice
 CENTRALNU EVIDENCIJU HIPOTEKA VODI REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD
– KATASTAR NEPOKRETNOSTI
 PRAVO ZALOGE NA POKRETNOJ STVARI

 Na pokretnoj stvari moguća je 1. ručna zaloga i 2. registarsko založno pravo

 Predmet zaloge: pokretne stvari u prometu koje se mogu prodati u
izvršnom postupku
 RUČNA ZALOGA – najčešće nastaje na osnovu ugovora o zalozi
 Dužnik ili treće lice za njega mora predati založenu pokretnu stvar založnom
poveriocu u državinu (zalogoprimac)
 Zalogoprimac mora stvar čuvati kao dobar domaćin ili dobar privrednik
 Založno pravo se može prenostiti sa glavnim dugom
 Založno pravo prestaje: prestankom glavnog duga, propašću stvari,
odricanjem poverioca od zaloge, protekom roka, konsolidacijom i
konfuzijom
 REGISTARSKO ZALOŽNO PRAVO

 Registarko založno pravo je pravo zaloge na pokretnoj stvri koja nastaje bez
predaje predmeta zaloge u državinu založnog poverioca, samim upisom
založnog prava u registar zaloge
 Registarsko založno pravo zasniva se na osnovu ugovora upisom u Registar
zaloge
 Posle upisa u registar zaloge zalogodavac je ovlašćen da da objekat zaloge
da na poslugu, u zakup ili da ga otuđi. Zalogodavac je dužan da podnese
zahtev za upis založnog prava u registar zaloge na teret novog vlasnika
 Ako dužnik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti, založni poverilac stiče
državinu po samom zakonu i pravo da se iz vrednosti objekta namiri
 Postupak namirenja počinje kad založni poverilac dostavi obaveštenje
dužniku i zalogodavcu (ako nisu ista lica). On može zahtevati da sud donese
rešenje o oduzimanju založene stvari od lica kod koga se nalazi i da se ta
stvar njemu preda
 REGISTARKO ZALOŽNO PRAVO

 Prodaja založene stvari može biti sudska i vansudska (ako je to predviđeno

ugovorom o zalozi)
 Red prvenstva između registarskog založnog prava i zaloge određuje se po
vremenu nastanka
 Založno pravo prestaje brisanejm založnog prava iz Registra zaloge: 1.
prestankom potraživanja, 2. propašću stvari, 3.prodajom objekta založnog
prava, 4. protekom roka, 5. konfuzijom, 6. konsolidacijom, 7. odricanjem
poverioca od založnog prava
 OPŠTI DEO OBLIGACIONOG PRAVA

 Pojam i deoba obligacionog prava

 Pojam obligacionog odnosa
 Izvori obligacija
 UGOVOR saglasna izjava volje dve strane imovinskog karaktera radi
zasnivanja izmene ili prestanka obligacionog odnosa
 Podela ugovora: jednostrano obavezni i dvostrano obavezni, teretni i
dobročini, komutativni i aleatorni, formalni i neformalni, sa trajnim ili
trenutnim ispunjenjem obaveza, kolektivni i individualni ugovori, generalni i
specijalni, prosti i složeni, predugovor i glavni ugovor, imenovani i
neimenovani
 ZAKLJUČENJE UGOVORA – procedura postizanja saglasnosti volja da bi
nastao ugovor
 ZAKLJUČENJE UGOVORA

 Ponuda jednostrana i ozbiljna izjava volje jednog lica, koja sadrži sve bitne
sastojke ugovora, upućena drugom licu da bi se njenim prihvatanjem
mogao zaključiti ugovor
 Slanje kataloga, cenovnika, tarifa i oglasi u medijim nisu ponude nego poziv
da se pod tim uslovima učini ponuda
 Ponuda može biti učinjena prisutnom ili odsutnom licu
 Prihvatanje ponude proizvodi dejstvo ako je učinjena u roku određenom za
njen prihvat
 Izjava o prihvatanju ponude: aktivnim ponašanjem a izuzetno i ćutanje
ponuđenog. Prihvatanjem ponude nastaje ugovor
 Ugovor je zaključen u momentu u kome se smatra da su se strane saglasile
o bitnim sastojcima ugovora – u trenutka kada je odsutni ponudilac primio
izjavu da prihvata ugovor.
 ZAKLJUČENJE UGOVORA

 Predugovor – ugovor kojim se strane obavezuju da će docnije zaključiti

glavni ugovor sa određenim bitnim elementima
 Predmet ugovora: akti davanja, činjenja, nečinjenja ili trpljenja – ono na
što se dužnik obavezao poveriocu
 Osnov ugovora: neposredni pravni cilj obavezivanja strane u ugovoru
 Mane volje: prinuda, prevara i bitna zabluda
 Pojačanje ugovora: 1. stvarna sredstva obezbeđenja- zaloga, kaucija,
kapara; 2. lična sredstva obezbeđenja – jemstvo, ugovorna kazna,
odustanica
 Kapara: akcesorni ugovor kojim se dužnik obavezuje poveriocu da mu kao
znak da je zaključen ugovor i sa ciljem stvarnog obezbeđenja ispunjenja
obaveze, preda iznos novca ili izvesnu količinu zamenljivih stvari

 Kad je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je dala kaparu druga

 ZAKLJUČENJE UGOVORA – kapara, ugovorna kazna

 strana može: 1. zahtevati ispunjenje ugovora, ako je to moguće, 2. tražiti

naknadu štete, a kaparu uračunati ili vratiti, 3. zadovoljiti se primljenom
kaparom
 Kad je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu
druga strana po svom izboru može: 1. zahtevati izvršenje ugovora ako je to
moguće, 2.tražiti naknadu štete i vraćanje kapare ili 3. tražiti vraćanje
udvojene kapare
 UGOVORNA KAZNA sporazum strana (u formi predviđenoj za glavni ugovor)
kojim se dužnik obavezuje da će poveriocu platiti određeni novčani iznos ili
pribviti neku drugu materijalnu korist, ako ne ispuni svoju obavezu ili ako
zadocni sa njenim ispunjenjem
 Određuje se: u procentu od glavne obaveze, u fiksnom iznosu za svaki dan
zakašnjenja, u promilima od glavne obaveze, itd.
 ZAKLJUČENJE UGOVORA. DVOSTRANO OBAVEZNI
UGOVORI

 ODUSTANICA – sporazum kojim se jedna ili svaka ugovorna strana

ovlašćuje da odustane od ugovora davanjem neke stvari, po pravilu novca
 Strana koja izjavi drugoj strani da će dati odustanicu ne može više
zahtevati izvršenje ugovora, ali je sa tom izjavom dužna dati odustanicu
 Sud može smanjiti preterano visoku odustanicu
 Dvostrano obavezni ugovori za obe ugovorne strane stvaraju ovlašćenja i
obaveze
 Na dvostrano obavezne ugovore primenjuju se pravila: o odgovornosti za
pravne nedostatke ispunjenja, o raskidanju ugovora zbog neispunjenja, o
raskidanju ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti, prekomernom
oštećenju, zelenaškom ugovoru, nemogućnosti ispunjenja
 RASKIDANJE UGOVORA

 Raskidanje ugovora zbog neispunjenja – jednostrana izjava volje

poverioca koji je svoju obavezu ispunio ili je spreman da je ispuni, upućena
dužnikuzbog neizvršenja njegove obaveze, kojom raskida punovažan
ugovor, ako raskid ne nastupi po samom zakonu
 Raskid ugovora kad je ispunjenje obaveze u određenom roku: 1. bitan
sastojak ugovora i 2. kad nije bitan sastojak ugovora
 Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti – prestanak
punovažnog ugovora jednostranim raskidom ili njegova revizija zbog
nastupanja određenih činjenica (rebus sic stantibus) ako su: 1. pre isteka
roka za ispunjenje nastupile okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze ili
se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u vreme zaključenja
ugovora strana koja se na njih poziva nije bila u mogućnosti a ni dužna da
ih zme u obzir, niti ih je mogla izbeći ili savladati i 2. ugovor više ne
odgovara očekivanjima ugovornih strana i po opštem mišljenju nepravično
ga je održati na snazi
 PROUZROKOVANJE ŠTETE

 POJAM ŠTETE – obligacija koja nastaje između lica odgovornog za

smanjenje imovine ili sprečavanje njenog povećanja ili nanošenje fizičkog ili
psihičkog bola i straha, i oštećenog
 VANUGOVORNA I UGOVORNA ŠTETA
 ISKLJUČENJE ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU: 1. nužna odbrana, 2. krajnja
nužda, 3. vršenje dozvoljene samopomoći, 4. pristankom oštećenika, 5. viša
sila, radnja trećeg lica i drugi slučajevi određeni zakonom
 VRSTE ŠTETE: 1. materijalna i 2. nematerijalna
 MATERIJALNA ŠTETA: obična (prosta) i izmakla korist
 NEMATERIJALNA ŠTETA: nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola i
straha
 ODGOVORNOST ZA ŠTETU

 Odgovornost po osnovu krivice: obaveza štetnika da odgovara zua

ugovornu ili vanugovornu štetu koja je prouzrokovana namerno ili
nepažnjom
 Postojanje štete i krivice štetnika dokazuje oštećeni
 Isključenje odgovornosti za štetu
 Objektivna odgovornost – šteta od opasne stvari i opasne
delatnosti
 Stvar je opasna po svojim osobinama, pložaju ili upotrebi
 Delatnost je opasna ako od nje potiče povećana opasnost štete po okolinu
 Odgovara vlasnik opasne stvari ili lice koje vrši opasnu delatnost
 Oslobađanje od odgovornosti: 1. viša sila, 2. radnja oštećenog ili trećeg lica
koju imalac opasne stvari ili opasne delatnosti nije mogao predvideti, a
posledice izbeći ili otkloniti
ODGOVORNOST PROIZVOĐAČA STVARI S NEDOSTATKOM

 Proizvođač koji stavlja u promet pokretnu stvar koju je proizveo sa

nedostatkom odgovara za štetu koja je usled toga nastala
 Nedostatak: konstrukcijski, proizvodni ili instrukcijski
 Proizvođač se oslobađa potpuno odgovornosti za štetu ako dokaže da: 1.
nije stavio proizvod u promet, 2. nedostatak nije postojao u vreme kad je
proizvod stavljen u promet nego se pojavio kasnije, 3. on nije proizveo taj
proizvod, 4. nedostatak je nastao zbog uslaglašavanja svojstava proizvoda
sa propisanim normama i 5. nivo naučnog i tehničkog znanja u vreme kada
je proizvod stavljen u promet nije omogućavao otkrivanje nedostataka
 Naknada štete zastareva u subjektivnom roku od 3 god. Od kad je oštećeni
saznao za štetu, nedostatak i identitet proizvođača, a u objektivnom roku
od 10 godina od stavljanja proizvoda u promet.
 NAKNADA MATERIJALNE ŠTETE. DEJSTVA OBAVEZA

 Naknada štete je obaveza štetnika ili odgovornog lica koja nastaje kao
posledica prouzrokovanja štete.
 Naturalna naknada štete
 Naknada štete u novcu
 Obim naknade materijalne štete: obična šteta i izgubljena dobit
 DEJSTVA OBAVEZA
 Ispunjenje obaveza i posledice neispunjenja
 Zatezna kamata i ugovorna kamata
 Pravo zadržavanja: pravo poverioca da privremeno zadrži dužnikovu stvar
odnosnod a uskrati isujenje dužne čnidbe sve dok dužnik ne ispuni dospelo i
utuživo potraživanje poverioca.
 Poverilac ne može zadržati: stvari date u ostavu ili na poslugu, punomoćje,
isprave, legitimacije i stvari koje se ne mogu izložiti prodaji
 RAZNE VRSTE OBAVEZA

 Novčane obligacije: imaju za predmet sumu novca i za njih važi načelo

monetarnog nominalizma- izuzetak zakonski valorizam i ugovorni valorizam
 Deljive obligacije: njihov predmet se može deliti i ispuniti u delovima koji
imaju ista svojstva kao i ceo predmet i ako tom podelom prestacije ne gube
ništa od svoje vrednosti – aktivne i pasivne (dele se među poveriocima i
dužnicima)
 Nedeljive obligacije: njihov predmet se ne može deliti i ispuniti u
delovima, zbog prirode, negativne, ako su nedeljive po volji strana ili po
zakonu
 Solidarne obligacije su nedeljive obligacije i mogu biti aktivne i pasivne
 Solidarnost dužnika (pasivna solidarna obligacija) – više dužnika a jedan
poverilac, a svaki dužnik odgovara za celu obavezu
 Solidarnost poverilaca postoji više poverilaca i svaki od njih ima pravo da od
jednog dužnika zahteva ispunjenje cele obaveze, a kada dužnik ispuni
obavezu jednom poveriocu obligacija u potpunosti prestaje
PROMENA POVERIOCA I DUŽNIKA. PRESTANAK OBAVEZA

 Ustupanje potraživanja (cesija) ugovor ranijeg poverioca sa trećim licem

(novim poveriocem) na osnovu koga se u obligaciji menja poverilac, tako da
novi poverilac stiče prema dužniku pravo da zahteva ispunjenje obaveze sa
istom sadržinom kao i raniji poverilac
 Za ustupanje potraživanja nije potrebna saglasnost dužnika. On se samo o
tome obaveđtava da zna kome će ispuniti obavezu
 Preuzimaje duga: ugovorizmeđu dužnika i preuzimaoca (trećeg lica) na
osnovu koga preuzimalac postaje dužnik u obligaciji, a raniji dužnik se
oslobađa obaveze
 Za preuzimanje je potreban pristanak poverioca
 PRESTANAK OBAVEZA: gašenje punovažnih obligacija ispunjenjem ili na
drugi način određen zakonom
 Ispunjenje: redovan prestanak obligacije izvršenjem dugovanih činidbi od
strane dužnika u svemu kako one glase
 PRESTANAK OBAVEZA

 Obavezu može ispuniti dužnik, njegov zastupnik ili treće lice koje za to ima
pravni interes, ako obaveza nije vezana za ličnost dužnika
 Isplata sa subrogacijom: 1. personalna (kad isplatu duga vrši isplatilac
umesto dužnika), 2. realna (kad se menja predmet ispunjenja) – zamena
ispunjenja i predaja radi prodaje
 Vreme i mesto ispunjenja
 Docnja: 1. docnja dužnika (kad na vreme ne ispuni svoju obavezu) i 2.
docnja poverioca (kad bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje ili
ga svojim ponašanjem spreči)
 PREBIJANJE: način prestanka istoriodne i uzajamne obligacije između istih
lica
 Vrste prebijanja: zakonska, 2. ugovorna i 3. sudska
 Zakonsko prebijanje potraživanja koja su: 1. uzajamna, 2. jednorodna i 3.
oba dospela
 PRESTANAK OBAVEZA

 Na osnovu zakonskog prebijanja ne mogu prestati: 1. potraživanje koje se

ne može zapleniti, 2. potraživanje stvri ili vrednostikoje su dužniku bile date
na čuvanje ili na poslugu ili koje je dužnik uzeo bespravno ili ih bespravno
zadržao, 3. potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete, 4.
potraživanje naknade štete počinjene oštećenjem zdravlja ili
prouzrokovanjem smrti i 5. potraživanja zakonske obaveze izdržavanja
 OTPUŠTANJE DUGA: sporazum poverioca i dužnika da obaveza prestaje
iako nije ispunjena
 Otpuštanje može biti u celosti ili delimično
 NOVACIJA: prestanak punovažne obligacije sporazumom ugovornih strana
uz istovremen nastanak nove obligacije
 Obligacija je nova: ako se od stare razlikuje u pogledu predmeta, osnova ili
osnova i predmeta
 PRESTANAK OBAVEZA

 SJEDINJENJE: spajanje potraživanja i duga u istom licu (poverilac nasledi

dužnika ili dužnik poverioca)
 NEMOGUĆNOST ISPUNJENJA: situacija kad zbog određenih okolnosti dužnik
nije u mogućnosti da ispuni svoju obavezu
 ZASTARELOST POTRAŽIVANJA: prestanak zahteva poverioca da, zbog
proteka određenog vremenskog perioda (u kome nije zahtevao ispunjenje
iako je to mogao učiniti), da državnom prinudom ostvari svoje potraživanje,
ako se dužnik na tu činjenicu pozove
 Zastarelošću civilna obligacija postaje naturalna (neutuživa)
 Opšti i posebni rokovi zastarelosti
 1. za tri godine zastarevaju: potraživanja povremenih davanja koji
dospevaju godišnje ili u kraćim razmacima (kamata, renta, izdržavanje itd.),
anuiteta kojim se otplaćuje kamata i glavnica, a samo pravo iz koga
proističu davanja za 5 god. računajući od dospelosti najstarijeg
neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije više vršio davanje
 PRESTANAK OBAVEZA

 međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga;

 potraživanja zakupnine i naknade vanugovorne štete
 2. za jednu godinu zastarevaju potraživanja: naknade za elektr. energiju,
plin vodu, održavanje čistoće, radio i TV stanica; PTT usluga i druga njihova
potraživanja koja se naplaćuju tromesečno ili u kraćim rokovima; za
povremene publikacije računajući od isteka vremena za koje je publikacija
naručena
 3. zastarelost osiguranja. Potraživanja korisnika osiguranja iz ugovora o
osiguranju života zastarevaju za 5 a ostala potraživanja za 3 godine
računajući od prvog dana posle proteka kalendarske godine od kad je
potraživanje nastalo (subjektivni rok), a objektivni rok za osiguranje života
iznosi 10 godina, a kod ostalih osiguranja 5 godina računajući od prvog
dana proteka kalendarske godine u kojoj je potraživanje nastalo
 PRESTANAK OBAVEZA

 Zastoj zastarevanja: sprečava početak toka zastarevanja, ako postoje

uzroci zbog kojih nije moglo početi, ako je zastarelost počela teći ne teče
dok uzroci zastaja postoje. Vreme proteklo pre zastoja računa se u
zastarelost
 Zastarelost ne teče (zastoj): 1. između bračnih drugova (od zaklj. Do
prestanka braka), 2. između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, 3.
između štećenka i njegovog staroca i organa starateljstva za vreme trajanja
starateljstva i dok ne budu položeni računi o radu staraoca, 4. između lica u
vanbračnoj zajednici dok ona postoji, 5. između lica koja su zaposlena u
tuđem domaćinstvu prema poslodavcu ili članovima njegove porodice koji
zajedno s njime žive dok taj odnos traje, 6. kad poverilac ne može podneti
tužbu zbog nesavladivih prepreka, 7. za vreme mobilizacije u slučaju
neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraživanja lica na vojnoj
dužnosti, 8. dok je poverilac maloletan ili poslovno nesposoban (dok ne
proteknu 2 god. od kad su postala potpuno poslovno sposobna, a ako je rok
zastarelosti kraći od 2 god. zastarelost počinje teći od početka)
 PRESTANAK OBAVEZA

 Prekid zastarevanja: nastaje radnjama poverioca ili dužnika a ima za

posledicu da zastarelost, koja je počela teći, ne proizvodi nikakvo dejstvo.
Ako je zastarelost počela teći posle prekida počinje teći iznova
 Prekida nastaje: procesnim radnjama poverioca pred sudom (tužba,
prigovor prebijanja itd.); priznanjem duga od strane dužnika