Postura

Emir Biševac
 Postura

Jedna od značajnih evolutivnih karakteristika čoveka je da

zauzima uspravnu poziciju.

• Uspravan stav je relativno nestabilan.

• Centar gravitacije tela smešten iznad male PO.
• Potreban dobar balans.
• Kasnije se razvija složena motorička radnja – hod.
 Razvoj kičmenih krivina
• Neonatalni period se karakteriše pasivno-flektiranom kičmom
u obliku dugačkog slova C, sa posteriornim konveksitetom od
sakruma ka okcipitalnoj regiji.

• Sa razvojem motorne kontrole glave – vratna lordoza.

• Sa početkom sedenja i stajanja – lumbalna lordoza.

• Sa starošću kičma opet zauzima oblik slova C.

 Postura
• Relativna uspravljenost delova tela - jednog u odnosu na drugi
i na površinu oslonca, koja se može menjati sa položajima i
pokretima tela tokom dana i životnog ciklusa.

• Karakterističan način "nošenja" tela.

• Stav tela.
 Postura

Pasivna postura

Aktivna postura:

• Statička
• Dinamička
Posturalni obrasci
• Eferentni odgovor
antigravitacionih mišića na
veliki broj aferentnih
stimulusa iz različitih delova
tela se označava posturalnim
refleksom.

• Receptori se nalaze u velikom

broju mišića, zglobova,
očima i ušima i sl.
 Dejstvo sila
• Gravitacione sile

• Sile reakcije podloge

• Balansne sile (reakcije uspravljanja i ravnoteže)

 Gravitacione sile
• Svojim dejstvom izazivaju
silu obrta.

• Kada rezultanta G, koja treba

da prolazi kroz sveukupno
težište tela, pada ispred
osovine skočnog zgloba,
obrtni moment uzrokuje
pomeranje proksimalnih
segmenata u anteriornom
pravcu.
 Gravitacione sile
• Kada ova linija pada iza osovine skočnog zgloba, rezultirajuće
obrtne sile uzrokuju obrt proksimalnih segmenata u
posteriornom pravcu.

• Fleksioni gravitacioni moment

• Ekstenzioni gravitacioni moment

 Sile reakcije podloge

• Reaguju na težinu tela od strane podloge (sila akcije i

reakcije).

• Rezultante ovih sila treba da su što je moguće više

izbalansirane, približne ili jednake, a po pravcu suprotne sili
gravitacije.
 Balansne sile
• Sile reakcije uspravljanja i ravnoteže.
• Pomažu da linija G ostane nad PO.

Manifestacija:

• U uspravnom položaju najpre mišići skočnog zgloba (ili u

sedećem položaju mišići zgloba kuka), odreaguju tako da
prilagode položaj tela tako da centar G padne na PO.
 Balansne sile
• U slučaju kad se većom silom pretera granica mogućnosti
prilagodavanja ovih mišića, da bi se telo održalo u uspravnom
položaju mora ponovo da se uspostavi balans npr. iskorakom
napred ili pozadi i sl.
 Tonični i fazični mišići
• Tonični mišići – locirani proksimalno, imaju češće ulogu
stabilizatora.

• Fazični – više locirani distalno i imaju više ulogu pokretača

poluga.

• Ako tonična muskulatura ima prevashodno funkciju

stabilizacije, a fazična funkciju pokretanja, mišićne grupe
koje obavljaju obe ove funkcije pokazuju obe ove osobine i
označavaju se prelaznom (mešanom) muskulaturom.
 Mišićni disbalans
• Neravnoteža između toničnih i fazičnih mišića.
 Cilj KTH

• Istezanje skraćenih
mišića.

• Jačanje izduženih
mišića.
 Dobra postura
• Stanje mišićnog i skeletnog balansa koje
štiti odgovarajuće strukture od povrede
ili progresivnog deformiteta, bez obzira
na položaj (stojeći, ležeći, klečeći,
sedeći).

• Tad mišići funkcionišu najefikasnije, a

istovremeno se obezbeđuje optimalna
pozicija za abdominalne i torakalne
organe.
 Loša postura
• Neefikasno-izbalansirani odnosi
segmenata tela, koji u
antigravitacionim pozicijama
mogu da dovedu do zahteva za
dodatnim mišićnim aktivnostima.

• Kompenzatorno se uključuje
dodatni mišićni napor ili dolazi
do značajnog naprezanja drugih
tkiva, najčešće ligamenata.
 Procena odstupanja od dobre posture

• Zadatak i umešnost fizioterapeuta.

• Profesionalni zahtev je da fizioterapeut registruje i najmanje

odstupanje, pristupi njegovom rešavanju i tako prevenira dalju
progredijentnost.
 Prikupljanje podataka i analiza posturalnih
deficita
• Uzroci loše posture na prvi pogled mogu biti nejasni, zbog
čega su, u najvećem broju slučajeva, potrebna dalja ispitivanja
ili diferencijacija, kako bi se otkrio razlog njenog prisustva.

• Utvrditi da li se radi o funkcionalnoj ili strukturalnoj adaptaciji

tkiva.

Subjektivni podaci

• Procena odnosa pacijenta prema sopstvenom posturalnom

deficitu, može značajno pomoći i ubrzati dalje postavljanje
cilja i planiranje tretmana.
Posmatranje, evidentiranje i palpacija
 Posmatranje

Položaj glave
• Može biti neuobičajeno pomerena napred ili nagnuta više u
jednu stranu.

Simetričnost ramena i lopatica

• Različita visina ili scapula alata

Oblik, razvijenost i simetričnost grudnog koša

• Mogu se konstatovati asimetrične, uvučene ili ispupčene
grudi.
 Posmatranje
Trup

• Posmatra se u 4 kvadranta.

Gornji kvadranti

• Obeleže se processusi spinosusi, angulus caudalis scapulae,

margo medialis scapulae.

• Izvede se savijanje trupa napred, tj. istezanje paravertebralne

muskulature.
 Posmatranje
Donji kvadranti, tj. karlica

• Obeleže se SIAS i SIPS.

• Posmatra se njihova visina.

• Evidentira se da li postoji rotacija karlice.

Donji ekstremiteti

• Meri se dužina, i posmatra se da li postoji deformitet.

 Frontalna ravan

Gravitaciona linija

• Kroz sredinu čela, nosa, brade i deli glavu, vrat i trup na dva
potpuno simetrična dela.

• C kičma treba da bude u neutralnom položaju, bez lateralne

fleksije ili rotacije, a trup bez evidentnih, skoliotičnih krivina i
lateralnog naginjanja karlice.
 Frontalna ravan

• U okviru gornjeg kvadranta trupa, glenohumeralni, lakat i

ostali zglobovi treba da budu u neutralnom položaju.

• U okviru donjeg kvadranta kuk treba da bude u neutralno-

rotacionom položaju, tibija u spoljnoj rotaciji od 15°, a patella
i prsti usmereni napred.
 Posmatranje spreda

• Ugao mandibule
• Brada centrirana iznad sternuma
• Ugao koji zaklapa vrat sa ramenima
• Visina akromioklavikularnih zglobova
• Uspravljenost sternuma iznad umbilikusa
• Ugao struka, visina kriste iliake i SIAS
• Visina velikih trohantera
• Q ugao – ne veći od 15°
• PO – ne šira od 10 cm
 Posmatranje sa zadnje strane

• Simetrija ugla vrata i ramena

• Visina akromiona
• Odnos angulusa caudalisa, medijalne
ivice lopatice i kičmenog stuba
• Visina cristae iliacae i SIPS
• Visina i dubina glutealne brazde
• Visina velikih trohantera
• Posmatranje DE
• Ahilove tetive
 Posmatranje sa zadnje strane
• Postavlja se visak u stojećem položaju, kojim se omogućuje
procena posture u odnosu na gravitacionu liniju.
• Visak se vrpcom prinosi kičmenom stubu, a zatim se meri
odstojanje.

Uobičajene fiziološke krivine:

• C lordoza: 2,5 – 3 cm
• L lordoza: 3,5 – 4 cm
• Linija vrpce treba da deli telo na dva potpuno simetrična dela, a
kontakt viska sa površinom oslonca takođe treba da deli ovu
površinu na dva potpuno simetrična dela.
Frontalna ravan
 Posmatranje u sagitalnoj ravni

Vertikalna linija prolazi kroz:

• Uvo
• Prednji deo atlanto-okcipitalnog zgloba
• Zadnjim delom tela pršljenova C kičme
(ekstenzioni momenat)
• Glenohumeralni zglob
• Ispred TH pršljenova
• Prednji deo L kičme, tj. kroz tela
L pršljenova
 Posmatranje u sagitalnoj ravni

Vertikalna linija prolazi kroz:

• Kroz veliki trohanter

• Blago iza centra zgloba kuka
• Blago ispred centra zgloba kolena
(ispred osovine kolenog zgloba)
• Blago ispred LM

Posmatranje se vrši sa obe strane.

 Posmatranje u supiniranom položaju

Ravna podloga, bez jastuka, pacijent oslobođen odeće.

• Da li su SIAS izjednačene u horizontalnoj ravni postavljanjem

palčeva

• Da li SIAS sa umbilikusom formiraju izbalansiran trougao

• Da li u ovom položaju postoji naglašena L lordoza

• Da li su iste visine patelle i MM

Najčešći tipovi patoloških postura
Mišićni disbalans