СЛОЖЕНА

РЕЧЕНИЦА
◦ Сложена реченица је компонована синтаксичка јединица, састављена од двеју или више
предикација, тј. клауза, као њених елементарних јединица. Клауза је, дакле, структурна јединица
сложене реченице, а обавезно је чини – предикат
◦ Независносложена реченица: Устао је, попио кафу и кренуо на посао
◦ Зависносложена реченица: Чим је устао и попио кафу, кренуо је.
◦ НЕЗАВИСНЕ КЛАУЗЕ
◦ Саставне (и, па, те, ни, нити): Трчи и слуша музику. Седи те гледа кроз прозор. Нагло устао па се
онесвестио. Нити једе нити пије.
◦ Супротне (а, али, него, но, већ): Зна а не говори. Све зна али ћути. Не спава већ усисава. Није он
него ја.
◦ Раставне (или, било, воља): Или је код куће или на послу. Воља учи, воља не учи!
◦ Искључне (само, једино): Нико не зна, а само он диже руке.
◦ Закључне (дакле, зато, стога, према томе): Сви су се окупили, зато је блистала од среће.
ЗАВИСНЕ КЛАУЗЕ:
ИЗРИЧНЕ – изричу садржај неке ситуације, допунска функција.
◦ Субјекатске: Лепо је што сте дошли. Свиђа ми се да те задиркујем.
◦ Објекат: Волим да их слушам. Сећам се да смо се већ упознали.
◦ Предикатив: То је да пукнеш од муке.
◦ Атрибут: Имам намеру да те пријавим.

ОДНОСНЕ (који, чији, какав, колики, што; где, куда, одакле, кад)
Ово је жена која тврди да те познаје.
То је онај хотел где (= у коме) смо одсели.
МЕСНЕ
ВРЕМЕНСКЕ
УЗРОЧНЕ
УСЛОВНЕ
ДОПУСНЕ
НАМЕРНЕ
НАЧИНСКЕ, ПОРЕДБЕНЕ
ПОСЛЕДИЧНЕ