PSIHOLOŠKI ASPEKTI U

INFERTILITETU
DR BOJAN VELJKOVIĆ
VMŠSS ĆUPRIJA
 DEFINICIJE INFERTILITETA - BIOMEDICINSKI
ASPEKTI

• PREMA DEFINICIJI SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE (SZO),

INFERTILITET (NEPLODNOST) JE NEMOGUĆNOST ZAČEĆA,
ODNOSNO KLINIČKE TRUDNOĆE NAKON 12 ILI VIŠE MESECI
NEZAŠTIĆENIH POLNIH ODNOSA.
• SMATRA SE DA U SVETU IMA IZMEĐU 15 I 20% PAROVA KOJI SU
NEPLODNI. U 40% SLUČAJEVA UZROK JE MUŠKARAC, U 40% ŽENA, U
10% SLUČAJEVA RADI SE O ZAJEDNIČKOJ NEPLODNOSTI, DOK JE U
PREOSTALIH 10% UZROK NEPOZNAT .
• U SRBIJI SVAKI 6. PAR IMA PROBLEME SA INFERTILITETOM.
 PRVA BEBA IZ POSTUPKA VANTELESNE OPLODNJE (VTO), LUOUISA BRAUN JE ROĐENA 25.
JULA 1978. GODINE, U ENGLESKOJ. PREDSTAVLJA JEDNO OD NAJVEĆIH MEDICINSKIH
DOSTIGNUĆA DVADESETOG VEKA, PREKRETNICU U BORBI SA INFERTILITETOM I POČETAK
PERIODA ASISTIRANIH REPRODUKTIVNIH TEHNOLOGIJA.
 TIPOVI INFERTILITETA

• 1) PRIMARNI INFERTILITET ( NEPLODNOST) – NEMOGUĆNOST POSTIZANJA

TRUDNOĆE KOD PARA U PLODNOM DELU ŽIVOTA UZ REDOVNE, NEZAŠTIĆENE
POLNE ODNOSE U PERIODU OD GODINU DANA
• 2) SEKUNDARNI INFERTILITET – NEMOGUĆNOST POSTIZANJA TRUDNOĆE
NAKON BAR JEDNE PRETHODNE TRUDNOĆE
• 3) UMANJENA PLODNOST (SUBFERTILITET) – STANJE TOKOM KOJEG PAR U
PLODNOM RAZDOBLJU ŽIVOTA TRUDNOĆU POSTIŽE NAKON DUŽEG RAZDOBLJA
NEGO ŠTO JE TO SLUČAJ KOD NORMALNO PLODNOG PARA (NPR. NAKON GODINU
DANA I VIŠE..)
• NA INFERTILITET NE GLEDAMO SAMO KAO NA POREMEĆAJ FUNKCIJE
REPRODUKTIVNIH ORGANA VEĆ KAO NA KOMPLEKSAN FENOMEN KOJI SE
SNAŽNO ODRAŽAVA NA BRAČNI I SOCIJALNI ŽIVOT PAROVA SA INFERTILITETOM.
• MUŠKI INFERTILITET JE NAJČEŠĆE PRODUKT ABNORMALNOSTI SEMENE
TEČNOSTI...
• ...DOK JE ŽENSKI INFERTILITET KOMPLEKSNIJI. UKLJUČUJE ORGANSKE,
PSIHOGENE I SOCIJALNE FAKTORE
• EMOCIONALNI GUBICI KREIRANI ŽENSKIM INFERTILITETOM UKLJUČUJU
GUBITAK MATERINSTVA, SUMNJU U ŽENSTVENOST, GUBITAK OSEĆAJA
KONTROLE NAD SOPSTVENIM ŽIVOTOM, OSEĆAJ GUBITKA PODRŠKE
SOCIJALNE SREDINE, ITD..
 INFERTILITET KAO ŽIVOTNA KRIZA

• INFERTILITET PREDSTAVLJA JEDNO OD NAJTEŽIH ISKUSTAVA U

ŽIVOTU. POREDI SE, PO TEŽINI, SA SMRĆU DRAGE OSOBE ILI
DIJAGNOSTIKOVANJEM TEŠKE BOLESTI.
• ZA PAROVE PREDSTAVLJA ŽIVOTNU KRIZU KOJA SE ODRAŽAVA NA
SVE ASPEKTE ŽIVOTA.
• ČESTO SE DOŽIVLJAVA KAO LIČNI NEUSPEH, NEOSTVARENOST NA
LIČNOM, EMOTIVNOM I SOCIJALNOM NIVOU.
• PAROVI PROLAZE KROZ PSIHOLOŠKI STRES KOJI SE
KARAKTERIŠE :
- BESOM
- TUGOM
- OSEĆAJEM KRIVICE
- SMANJENIM SAMOPOŠTOVANJEM
- ANKSIOZNOŠĆU I DEPRESIJOM
• TAKOĐE, PAROVI MOGU DOĆI U OZBILJNU
PARTNERSKU/BRAČNU KRIZU KOJU KARAKTERIŠE:
- SVE LOŠIJA KOMUNIKACIJA MEĐU PARTNERIMA
- PREISPITIVANJE I NEZADOVOLJSTVO BRAKOM
- NARUŠEN LJUBAVNI ŽIVOT, EMOCIONALNI ODNOSI I SEKSUALNI
KONTAKTI
- OBOSTRANI OSEĆAJ IZOLOVANOSTI I „OBELEŽENOSTI“ U
SOCIJALNOJ SREDINI KOJA VISOKO CENI RODITELJSTVO.
INFERTILITET SE (POSEBNO ZA ŽENU) MOŽE PRETVORITI U JAVNU
STIGMATIZACIJU I IMATI OZBILJNE POSLEDICE PO MENTALNO
ZDRAVLJE.
- BEZ OBZIRA NA UZROKE INFERTILITETA, ŽENA ČESTO NOSI
 REPRODUKTIVNI PERIOD
• RAZDOBLJE ZA VREME KOJEG ŽENA MOŽE ZATRUDNETI NAZIVA SE
REPRODUKTIVNO (FERTILNO) RAZDOBLJE ŽENE. ZAPOČINJE SA
PRVOM MENSTRUACIJOM I TRAJE SVE DO MENOPAUZE (POSLEDNJE
MENSTRUACIJE). NAJČEŠĆE GOVORIMO O RAZDOBLJU IZMEĐU 15. I
49. GODINE ŽIVOTA, IAKO U NOVIJE VREME ONO POČINJE NEŠTO
RANIJE (OKO 13-14. GODINE) I ZAVRŠAVA KASNIJE (OKO 53. GODINE).
• IAKO MUŠKARCI ŽIVE U PROSEKU 6-8 GODINA KRAĆE OD ŽENA,
NJIHOVO REPRODUKTIVNO RAZDOBLJE JE DUŽE I NASTAVLJA SE I
NAKON 50. GODINE ŽIVOTA.
• FERTILNOST (PLODNOST) NE ZAVISI SAMO OD GODINA STAROSTI,
VEĆ I OD RAZLIČITIH BIOLOŠKIH I PSIHOLOŠKIH OSOBINA JEDINKE.
• LEČENJE INFERTILITETA –NEPLODNOSTI, VRLO JE
KOMPLEKSAN PROCES NA KOJI UTIČE VELIKI BROJ
FAKTORA. NEKI OD NAJVAŽNIJIH SU :
• TRAJANJE INFERTILITETA,
• STAROSNA DOB PARA, POSEBNO ŽENE,
• UZROK KOJI JE DOVEO DO INFERTILITETA
• JEDAN OD FAKTORA KOJI SE NE SME IZOSTAVITI JE STRES,
UZROKOVAN ŠTO INFERTILITETOM, ŠTO POSTUPCIMA
LEČENJA, ILI NEUSPEHOM TERAPIJSKIH POSTUPAKA.
 RODITELJSTVO- MOTIVACIONI FAKTORI
• IDEOLOGIJA MAJČINSTVA VEKOVIMA JE OBLIKOVANA NAČELIMA PATRIJARHALNE
KULTURE, RELIGIJE I DOMINANTNIM SISTEMIMA VREDNOSTI, MORALA I NORMI,
KOJI NA TAJ NAČIN STVARAJU I ODRŽAVAJU POŽELJNI KULTURNI OBRAZAC, KOJI
ŽENAMA U IZVESNOJ MERI OGRANIČAVA MOGUĆNOST SLOBODNOG IZBORA O
(NE)RAĐANJU. (KRIČKOVIĆ-KALE 2014, PREMA BEDALOV, 2016).
• „BIOLOŠKI SAT“,TJ. SPOZNAJA DA REPRODUKTIVNI PERIOD IMA GRANICU,
PREDSTAVLJA TEMELJ ZA MNOGE ODLUKE KOJE ŽENE DONOSE.
• SOCIJALNE PROMENE U POSLEDNJIH NEKOLIKO DESETINA GODINA UTICALE SU
NA VELIČINU PORODICE I VREME PLANIRANJA TRUDNOĆE (BADINTER 2013, PREMA
BEDALOV 2016). VIŠE MOGUĆNOSTI ZA NAPREDOVANJE U KARIJERI I VEĆI BROJ
ŽENA KOJE RADE VAN KUĆE UTICALE SU NA ODLUKE VEZANE ZA REPRODUKCIJU.
• INFERTILITET KAO FRUSTRACIONI FAKTOR (JER PRAVO NA RODITELJSTVO
PRIPADA SVIMA) I NJEGOV UTICAJ NA IZGRADNJU IDENTITETA ŽENE.
 MOTIV ZA RODITELJSTVOM
• MOTIVI- DINAMIZMI KOJI POKREĆU ČOVEKA NA AKTIVNOST (ŽELJA NASTALA
IZ POTREBE KOJA TRAŽI ZADOVOLJENJE).
• NEZADOVOLJENJE MOTIVA- FRUSTRACIJA (NAPETOST, RAZDRAŽLJIVOST, OSEĆAJ
NEPRIJATNOSTI).
• ZADOVOLJENJE MOTIVA- OTKLANJANJE NAPETOSTI, DOŽIVLJAJ PRIJATNOSTI,
USPEŠNA BIOLOŠKA I SOCIJALNA ADAPTACIJA U DRUŠTVU.
• MOTIV-NAGON ZA RODITELJSTVOM (PORED SEKSUALNOG NAGONA) SPADA U
VITALNE NAGONE, NAGONE ODRŽANJA VRSTE.
• NAGON ZA SAMOODRŽANJEM (OPSTANKOM), KOJI SADRŽI NAGON ZA ŽIVOTOM I
NAGON ZA ISHRANOM, JE DRUGI VITALNI NAGON.
• MASLOVLJEVA TEORIJA LJUDSKE MOTIVACIJE- PIRAMIDA MOTIVA (A THEORY
OF HUMAN MOTIVATION, 1943). MOTIVI SE ZADOVOLJAVAJU HIJERARHIJSKI, OD
DNA PIRAMIDE PA NAVIŠE.
GDE JE NA PIRAMIDI MOTIV ZA
RODITELJSTVOM?
 PSIHOLOŠKA STANJA KOJA SU ČESTA KOD
INFERTILITETA
• STRES - DVOSMERNI UTICAJ! STRES UTIČE NA MOGUĆU POJAVU INFERTILITETA, A
INFERTILITET UZROKUJE SNAŽAN STRES. GUBITAK KONTROLE NAD VLASTITOM
REPRODUKCIJOM ZA NEKE OSOBE S TIM PROBLEMOM POSTAJE LIČNA ŽIVOTNA
KATASTROFA.
• IAKO SE PONEKAD ČINI DA JE KONCEPT NEIMANJA DECE POSTAO DRUŠTVENO
PRIHVAĆENIJI, U NAŠOJ KULTURI JOŠ UVEK JE UZ NJEGA VEZANA STIGMA. (NEKA
VRSTA OSUDE, OBELEŽENOSTI).
• OSEĆAJ KRIVICE ( ČESTO I NEKE VRSTE STIDA) ZBOG NEMOGUĆNOSTI
PRODUŽETKA PORODIČNE LOZE
• GUBITAK SAMOPOUZDANJA, OSOBA SE OSEĆA BEZVREDNO , PRAZNO...
• OSEĆAJ TUGE I POTIŠTENOSTI
• DOMINANTNOST POTREBE ZA LEČENJEM (PONEKAD DO IRACIONALNOSTI) NA
ŠTETU OSTALIH ASPEKATA ŽIVOTA
• NA INFERTILITET NE GLEDAMO SAMO KAO NA POREMEĆAJ
FUNKCIJE REPRODUKTIVNIH ORGANA VEĆ I NJEGOV KOMPLEKSAN
UTICAJ NA BRAČNI I DRUŠTVENI ŽIVOT .
• ISTRAŽIVANJA SU POKAZALA DA SU NIVOI STRESA VEĆI U
INFERTILNIH PAROVA I DA SU NEGATIVNI EFEKTI STRESA
ZNAČAJNO VEĆI U INFERTILNIH ŽENA NEGO U NJIHOVIH
SUPRUŽNIKA.

• HRONIČNI STRES KOD INFERTILNIH ŽENA OBJEDINJUJE ANKSIOZNU

I DEPRESIVNU KOMPONENTU. (HRONIČNO STANJE STRESA MOŽE
SE POTVRDITI I TZV. „STRESNIM MARKERIMA“ KAO ŠTO JE
JUTARNJE MERENJE NIVOA KORTIZOLA)
 PSIHOLOŠKA STANJA KOJA SU ČESTA KOD
INFERTILITETA

• PERMANENTNA BRIGA PRAĆENA NEGATIVNIM

EMOCIJAMA, MOŽE UZROKOVATI..
• GENERALIZOVANU ANKSIOZNOST KAO STANJE OZBILJNE
I TEŠKE ZABRINUTOSTI UDRUŽENO SA KOGNITIVNIM I
SOMATSKIM SIMPTOMIMA (NPR. OTEŽANA
KONCENTRACIJA I POREMEĆAJI SPAVANJA).
• DEPRESIJU
• INFERTILNE ŽENE SU IZLOŽENE VISOKOM PRITISKU
SPOLJAŠNJIH I INTERNIH STRESORA KOJI SE PROŽIMAJU
SA KONSTANTNIM DIJAGNOSTIČKIM I TERAPEUTSKIM
PROCEDURAMA KOJIMA SU STALNO PODVRGNUTE.

• ŽENE IMAJU SPECIFIČNU SOCIJALNU ODGOVORNOST

(ULOGA ŽENE, MAJKE) U ODNOSU NA TRUDNOĆU I
RAĐANJE.
 DEPRESIJA
• PREMA SAVREMENOM SHVATANJU DEPRESIJA NASTAJE KAO REZULTAT KOMBINOVANJA
BIOLOŠKIH, PSIHOLOŠKIH I SOCIJALNIH FAKTORA.
• TO JE STANJE KOJE KARAKTERIŠE TUGA, GUBITAK INTERESOVANJA ZA DOGAĐAJE U
SOCIJALNOM OKRUŽENJU, PAD ŽIVOTNE ENERGIJE, ANKSIOZNOST, OSEĆAJ
BEZVREDNOSTI I BESCILJNOSTI, OSEĆAJ KRIVICE, INSOMNIA, KOGNITIVNE TEŠKOĆE, A
ČESTO I MISLI O SAMOPOVREĐIVANJU ILI ČAK SUICIDU. DA BI SE GOVORILO O DEPRESIJI
OVI SIMPTOMI MORAJU TRAJATI NAJMANJE 2 NEDELJE
• PREMA PODACIMA SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE, U SVETU OD DEPRESIJE PATI
OKO 322 MILIONA LJUDI ( 4,4% SVETSKE POPULACIJE). U SRBIJI 419.302 OSOBE (5%
POPULACIJE). (INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE, „DR MILAN JOVANOVIĆ BATUT“,
2018).
• VIŠE OPTEREĆUJE ŽENE (NA 3.MESTU SVIH ZDRAVSTVENIH PROBLEMA), A KOD
MUŠKARACA JE NA 6. MESTU ZDRAVSTVENIH PROBLEMA
 UZROCI NASTANKA DEPRESIJE
• BIOHEMIJSKE HIPOTEZE O DEPRESIJI- DEPRESIJA NASTAJE KAO POSLEDICA
DISREGULACIJE JEDNOG ILI VIŠE NEUROTRANSMITERA ILI NEUROREGULATORA
(SEROTONIN, DOPAMIN, NORADRENALIN) U OBLASTIMA MOZGA KOJE
UČESTVUJU U REGULACIJI RASPOLOŽENJA (CEREBRALNI KORTEKS I LIMBIČKI
SISTEM) ENDOGENA- UZROKOVANA UNUTRAŠNJIM FAKTORIMA.
• PSIHOANALITIČKE TEORIJE- DEPRESIJA KAO POSLEDICA AMBIVALENTNOG
OSEĆANJA, KONFLIKTA U LIČNOSTI. TO JE AGRESIJA OKRENUTA KA SEBI...USLED
IRACIONALNE GRIŽE SAVESTI
• BIHEJVIORISTIČKE KONCEPCIJE- DEPRESIJA JE „NAUČENA BESPOMOĆNOST“,
REAKCIJA NA DUGOTRAJNU IZLOŽENOST AVERZIVNIM DRAŽIMA, ODNOSNO
STRESU (LOŠ BRAK, NASILJE U PORODICI, LOŠ SOCIO-EKONOMSKI STATUS,
NEZAPOSLENOST, INFERTILNOST, GUBITAK DRAGE OSOBE, ITD..) REAKTIVNA
DEPRESIJA- UZROKOVANA SPOLJAŠNJIM FAKTORIMA.
 ODGOVOR NA INFERTILITET
• ODGOVOR NA INFERTILITET RAZLIKUJE SE KOD ŽENA I MUŠKARACA. ŽENE
ČEŠĆE PATE OD SIMPTOMA DEPRESIJE I ANKSIOZNOSTI , A MUŠKARCI MNOGO
BOLJE PODNOSE ČINJENICU DA SU NEPLODNI, I TO IM, U VEĆENI SLUČAJEVA,
ZNAČAJNO NE UTIČE NA KVALITET ŽIVOTA, ŠTO DOVODI DO REĐE POJAVE
PSIHOLOŠKIH PROBLEMA.
• EMOCIONALNE REAKCIJE PAROVA SA UTVRĐENIM INFERTILITETOM ZAVISE OD
MNOGO FAKTORA, MEĐU KOJIMA SU:
• STRUKTURA LIČNOSTI OBA PARTNERA
• RAZLIKA U STEPENU EDUKACIJE, OBRAZOVNOM NIVOU,
• DUŽINA TRAJANJA LEČENJA,
• BROJ POKUŠAJA POSTIZANJA TRUDNOĆE,
• BROJ DECE KOJU VEĆ IMAJU,
 MULTIDISCIPLINARNOST PRISTUPA
• NA OSNOVI REZULTATA ISTRAŽIVANJA PSIHOLOZI UKAZUJU NA OPASNOST OD
ZANEMARIVANJA EMOCIONALNOG STANJA I PRIMARNU USMERENOST NA
MEDICINSKE I BIOLOŠKE ASPEKTE LEČENJA INFERTILITETA.
• ZALAGANJE ZA FOKUSIRANJE NA PSIHOLOŠKE I EMOCIONALNE POTREBE U SMISLU
RAZUMEVANJA INFERTILITETA, KONTINUIRANOG INFORMISANJA, SUPORTIVNOG I
TERAPEUTSKOG SAVETOVANJA INFERTILNIH PAROVA.
• MNOGO JE POLEMIKA OKO PSIHOLOŠKE POMOĆI KAO METODE LEČENJA
INFERTILITETA. NEKA ISTRAŽIVANJA POKAZUJU DA PSIHOLOŠKA POMOĆ NE POSTIŽE
REZULTATE U SMISLU SMANJENJA NEPLODNOSTI . DRUGA PAK ISTRAŽIVANJA
POKAZUJU SUPROTNO !
• PSIHOLOŠKI PROBLEMI MOGU NASTATI I U TOKU LEČENJA, ŠTO DEFINITIVNO IDE U
PRILOG OPRAVDANOSTI MULTIDISCIPLINARNOG PRISTUPA LEČENJA
INFERTILITETA KOJI UKLJUČUJE PSIHOLOŠKU POMOĆ I PODRŠKU, TJ.
PSIHOTERAPIJSKI PRISTUP I PSIHOTERAPIJU.
LITERATURA

• DRAGANA S. BOJOVIĆ JOVIĆ (2016). PSIHOLOŠKI PROBLEMI ŽENA KOJE SE LEČE

ZBOG INFERTILITETA I NJIHOVE KORELACIJE SA ISHODOM VANTELESNE OPLODNJE,
DOKTORSKA DISERTACIJA. MEDICINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU.
• SANJA MATIĆ (2015). RAZVOJ I ISPITIVANJE POUZDANOSTI UPITNIKA ZA MERENJE STRAHA
OD INFERTILITETA, RACIONALNA TERAPIJA, VOL 7, NO.2, STR. 1-12.
• WORLD HEALTH ОRGANISATION. „INFERTILITY DEFINITIONS AND
TERMINOLOGY”, DOSTUPNO NA WWW.WHO.INT/
REPRODUCTIVEHEALTH/TOPICS/INFERTILITY/DEFINITIONS/EN/