PERINATALNA PSIHOLOGIJA

dr Bojan Veljković
VMŠSS Ćuprija
PERINATALNI PERIOD
• Perinatalni period počinje sa 22 navršene nedelje (154 dana) trudnoće
(vreme kada težina na rođenju normalno iznosi 500 g), a završava se
sedmog dana nakon rođenja.(KBC „Zvezdara“ Beograd, Centar za
ginekologiju i akušerstvo- STANDARDI U NEONATOLOGIJI).
• PERINATALNI PERIOD- nekoliko sedmica pre porođaja, sam porođaj i
nekoliko nedelja nakon toga.
• Perinatalni period obuhvata: zametak od začeća, zatim plod do rođenja i
novorođenče prvih sedam dana života.
• FAZE PERINATALNOG PERIODA: TRUDNOĆA (od 22.nedelje do porođaja),
POROĐAJ, PERIOD POSLE POROĐAJA (7 dana, do nekoliko nedelja).
PERINATALNA PSIHOLOGIJA

• ISTRAŽUJE PSIHOLOŠKE I PSIHOFIZIOLOŠKE EFEKTE I IMPLIKACIJE

NAJRANIJIH ISKUSTAVA POJEDINCA PRE ROĐENJA (PRENATALNO), KAO I
ZA VREME POROĐAJA I NEPOSREDNO NAKON POROĐAJA.

• NAGLAŠAVA VAŽNOST PRENATALNIH I PERINATALNIH ISKUSTAVA U

OBLIKOVANJU BUDUĆEG PSIHOLOŠKOG RAZVOJA .

• RANIJA PRETPOSTAVKA: FETUS JE POTPUNO ZAŠTIĆEN U PRENATALNOJ

FAZI, U UTROBI MAJKE. PERCEPCIJA I SVEST SE RAZVIJAJU TEK NAKON
ROĐENJA.
• NOVIJA ISTRAŽIVANJA: NEKA VRSTA PERCEPCIJE I „UČENJA“ RAZVIJENI
SU i PRE ROĐENJA.
 PERINATALNA ZAŠTITA I MORTALITET

• Indikator perinatalne zaštite je perinatalni mortalitet. Perinatalni mortalitet

je zbir kasne fetalne smrtnosti (nakon navršene 23 sedmice trudnoće) i rane
neonatalne smrtnosti (prvih 6 dana života), izražen na 1000 porođaja.
 
• Na perinatalni mortalitet utiču brojni faktori (zdravstveno stanje majke,
ishrana, socioekonomski status, nivo obrazovanja) i on varira u različitim
zemljama: manji je od 10% u razvijenim zemljama (najniži u Japanu i
Švedskoj, oko 5%), a veći je od 15% u zemljama u razvoju.

• Zahvaljujući razvoju modernih tehnologija kao što su visokorezolutna

ultra- sonografija i analiza DNA, danas je moguće dobiti precizne
informacije o stanju fetusa.
ŠTA JOŠ MOŽE OBUHVATITI PERINATALNA
PSIHOLOGIJA ?
• Psihološka pripremljenost za porođaj (informisanje, razmena
iskustava, tehnike smanjenja bolova, redukcija anksioznosti i straha)
• Mentalni život deteta u utrobi majke
• Interakcije majke i novorođenčeta
• Mentalne strategije za uspostavljanje zdrave veze majke sa detetom
• Mentalni život novorođenčeta prvih nedelja po rođenju
• Uticaj majčinog odnosa prema detetu na psihološko stanje deteta
• Perinatalni problemi kod roditelja
PSIHOFIZIOLOŠKI ASPEKTI
PRENATALNOG PERIODA
• Prvih 8 nedelja posle oplodnje- embrion
• Od 9. nedelje- fetus
• Od 10.nedelje fetus oseća dodir (?)

• Od 22.nedelje počinje čulo sluha (čuje unutrašnje organe majke, a trudnicama

se preporučuje čitanje na glas, pevušenje, razgovor sa detetom.. Jer na
izvestan način čuje i nadražaje iz spoljne okoline).
• Fetus je vrlo osetljiv na majčino raspoloženje, „vidi, čuje i oseća“ kroz prizmu
emocionalnog stanja majke !! Uglavnom uz pomoć hormona koji dolaze do
deteta kroz placentu.
Prenatalni razvoj mozga
• Razvojem fetusa razvija se ogromna neuronska mreža koja je uslov za
kasniji psihički život, odnosno bilo koji mentalni proces.
• Na rođenju svaki kortikalni neuron je povezan sa 2.500 drugih
neurona, nakon godinu dana sa 15.000. Neuroplastičnost nervnog
sistema- sinapse se razvijaju i uništavaju tokom čitavog života.
• Od 10-26. nedelje razvoja fetusa stvara se 250.000 neurona u minuti,
a mozak novorođenčeta sadrži oko 100 milijardi neurona, koliko i
mozak odraslog čoveka.
• Mozak fetusa raste brže nego bilo koji drugi organ. Novorođenče teži
samo 5% težine odraslog čoveka, a njegov mozak je ¼ ukupne težine.
ZANIMLJIVO

Po psihoanalitičkim svatanjima fetus već ima rana emocionalno

relevantna iskustva (Oto Rank, Gustav. H. Graber)
• Oni smatraju da strukturiranje nesvesne psihe (nesvesnog) počinje još u
prenatalnoj fazi, a novorođenče nakon rođenja pamti ta iskustva iz
prenatalnog perioda.
• Očigledan prenatalni sadržaj pronalaze u snovima ljudi koji opisuju snove
ronjenja i disanja pod vodom, plivanja u pećini pod vodom i disanja, uz
borbu sa podvodnim čudovištima, i sl...
• Oni to nazivaju „skrivenom prisutnošću prenatalnog postojanja“
Razvoj motoričkih sposobnosti fetusa
• Motoričke sposobnosti embriona i fetusa ispituju se ultrazvučnim
tehnikama
• Oko 8. nedelje embrion pomera zadnjicu, ubrzo nakon toga i
ekstremitete
• Pokreti disanja od 19. nedelje (fetus uzima plodovu vodu u pluća)
• Od 18.nedelje pokreti očiju, a od 23. nedelje može se diferencirati
REM faza-brzi pokreti očiju, što je povezano sa kasnijim obrascima
spavanja i sanjanja.
Podsetimo se nekoliko činjenica o trudnoći...
• Trudnoća, naročito prva, predstavlja snažan psihološki događaj
• Sastavni deo trudnoće jesu promene u psihičkom funkcionisanju
žene: ambivalencija, promene raspoloženja- od anksioznosti, umora,
pospanosti, depresivnosti, do ekscitiranosti, uzbuđenosti.
• Promena self-koncepta, promena socijalne pozicije žene
• Mogu se javiti različiti strahovi, ili intenzivan strah od trudnoće
TOKOFOBIJA
• Zbog toga je trudnoća generalno identifikovana kao snažan stresor
• Trudnoća donosi emocionalne, kognitivne i bihejvioralne promene
• Značajan je adekvatan odnos sa partnerom i podrška šire socijalne
zajednice
Uspešnost prevazilaženja navedenih promena u psihofizičkom statusu
trudnice zavisi od:

• tipa ličnosti (emocionalno stabilna-neurotična, introvertna- ekstravertna)

• okolnosti u kojima se trudnica nalazi (širi socijalni kontekst, ekonomski
status, kulturološke norme, i sl.)
• emotivne podrške koju dobija od partnera (razumevanje, podrška,
empatičnost, željena/neželjena trudnoća, i sl.).

• Neke od ovih promena prolaze same od sebe, neke nestaju sa dolaskom

bebe na svet, ali neke od njih zahtevaju dužnu pažnju stručnjaka.
• Kod žena koje su imale mentalne tegobe pre trudnoće, stanje trudnoće
može biti poseban izazov.
Psihološke odrednice perinatalnog perioda
• Napetost je veoma prisutna u trećem tromesečju trudnoće.
• Napetost je, svesno ili nesvesno, uzrokovana strahom od nepoznatog,
strahom od gubitka sopstvenog identiteta, osećajem nesigurnosti,
strahom od porođaja, strahom od mogućeg gubitka deteta.
• Izuzetan značaj kvalitetnog odnosa između partnera, supružnika
(posebno je važan ženin doživljaj tog odnosa).
• Preovlađujuće negativno raspoloženje partnera i loši međupartnerski
odnosi su značajni prediktori distresa u perinatalnom periodu.
• Kod muškaraca u perinatalnom periodu može perzistirati strah,
radoznalost, anksioznost, ali uglavnom nestaju nakon ženinog porođaja.
Osnovni postulat perinatalne psihologije
• Dobri perinatalni uslovi su neophodna osnova za pravilan
postnatalni psihofizički razvoj deteta.
• Fetus „saznaje“ o emocionalnom stanju majke putem fluktuacije
hormonskog statusa
• Pojedini istraživači ( A. Janov, 1975; Schindler, 1982, prema Bjelica i
sar., 2004) su kod trudnicaa sa visoko izraženim osećajem besa utvrdili
visoke prenatalne nivoe kortizola i adrenalina a niske nivoe dopamina
i serotonina. Njihova novorođenčad imala su slično visok nivo
kortizola a nizak nivo dopamina, i poremećaje u ritmu spavanja.
• Utvrđene su promene u fetalnom srčanom ritmu kod majki sa
izraženom anksioznošću i depresivnim simptomima (Monk, 2001,
prema Bjelica, 2004)
• Rašireno je uverenje da je trudnoća protektivan faktor kada je reč o mentalnom
zdravlju, medjutim situacija je drugačija. Opsežne analize ukazuju da se mnoga
psihopatološka ispoljavanja primarno javljaju upravo tokom trudnoće. Ovde spadaju,
recimo, poremećaji prilagodjavanja, hiperemesis gravidarum (česta povraćanja i
mučnine, kod 0,3-2% trudnica) i posebna grupa anksiozno-depresivnih sindroma.

• Primera radi, kod depresivnih i anksioznih stanja trudnica dolazi do porasta nivoa
hormona pod nazivom placentarni kortizol. Ustanovljeno je da krajem šestog i
početkom sedmog meseca trudnoće (početak perinatalnog perioda!!) dolazi do
intenzivnog lučenja ovog hormona i to predstavlja rizik za prevremeni porođaj.

• Ako se beba prevremeno rodi na kraju drugog tromesečja, velika je verovatnoća

da će ona stići na svet sa nerazvijenim organima i da će određeni period života
morati da provede u inkubatoru.
Šta zapravo sadrži psihološka priprema trudnica ?
• Postizanje adekvatne emocionalne prilagođenosti za
sam porođaj
• ...a to zavisi od:
• Kvaliteta obaveštenosti o prirodi i toku porođaja, redukciji bola, i dr.
- Osećaja zadovoljstva trudnice (prisutan/odsutan).
- Emocionalne stabilnosti trudnice.
- Prevazilaženja eventualnih komplikacija tokom trudnoće.
- Unapređenja kvaliteta partnerske veze/braka.
- Odnosa oca prema trudnoći (željena/neželjena, prihvaćena/neprihvaćena).
Npr: mnogi autori su utvrdili da je mentalno-fizički potencijal deteta mnogo
veći kod željene trudnoće. Deca kod neželjene trudnoće lošije spavaju, lakše se
uznemire, teže se smiruju, češće su fizički slabija.
Psihološka priprema za porođaj
• Cilj: ublažiti ili potpuno ukloniti strahove koje trudnica može imati
(strah i zabrinutost-anksioznost su glavni negativni emocionalni faktori
trudnoće).
Dobrom psihološkom pripremom sprečava se nastanak sindroma
STRAH- TENZIJA – BOL tokom porođaja

Olakšava se samokontrola bola

Olakšava se porođaj
Interakcija majke i deteta
• Utvrdili smo postojanje interakcije fetusa i majke.
• Porođaj: slediti pravila adekvatnog ponašanja, uputstva zdravstvenih
radnika, tehnike disanja, itd.
• Nakon porođaja- novi kvalitet interakcije. Kontakt očima, dodir..
• Novorođenče i majka su neposredno nakon porođaja još uvek u
psiho-emocionalnom smislu jedna celina. Novorođenče je vrlo
osetljivo i reaguje na raspoloženja majke (majka uznemirena- dete
uznemireno!)
• Izuzetan značaj dodira deteta i majke za emocionalni razvoj deteta
• Poželjno je odmah po rođenju staviti dete na grudi majke, dete će osetiti
toplotu i bliskost . Fenomen afektivnog vezivanja.
• Novorođenče ima i „taktilnu glad“- potrebu za bliskošću sa majkom/ocem.
• Predrasuda: Ne uzimati dete u ruke kad plače, „da se ne navikne“ !
• Upravo suprotno- što više vremena provoditi uz bebu, držati je uz telo,
osmehivati joj se...
Afektivna vezanost majke i deteta (Attachment)
• Afektivna vezanost mogla bi se opisati kao emocionalna veza koja obuhvata
različita ponašanja, kojima dete nastoji da uspostavi i održi blizinu s osobom koja
brine o njemu.
• Predispozicija za afektivno vezivanje postoji u čitavom životinjskom svetu.
• U pitanju je detetova urođena potreba, nesvodljiva na različite fiziološke potrebe.
Različiti istraživači tokom godina došli su do istog zaključka - za dete je izuzetno
važno da u svom iskustvu od najranijih dana ima topao, intiman i trajan odnos sa
osobom koja o njemu brine. 
• Adekvatna afektivna veza između deteta i negujuće osobe izuzetno je važna za
njegov dalji razvoj. Naime, rana emocionalnih iskustava odražavaju se na osobine
ličnost, mentalno zdravlje, doživljaj o sebi i kvalitet odnosa sa osobama iz svoje
okoline koje će dete formirati u budućnosti.
• Po nekim autorima, afektivno vezivanje od trenutka rođenja, po drugima od 2.
meseca novorođenčeta.
SLIKE: Afektivno vezivanje
KOMUNICIRANJE NOVOROĐENČETA I OKOLINE
• OSNOVNI, BAZIČNI PLAČ- izražavanje gladi
• LJUTITI PLAČ, BES- ljutnja , nezadovoljstvo
• BOLNI PLAČ- preplašenost, bol, glad koja dugo traje

• Plač novorođenčeta kao sredstvo za dobijanje hrane, istraživanje i

„upravljanje“ okolinom.
• Prema nekim istraživanjima već posle dve nedelje majka može da
razlikuje vrstu plača svoje bebe.
Interakcija majke/oca i novorođenčeta
• Interakcija novorođenčeta i roditelja putem dodira, pogleda, pokreta i
osmeha je početak učenja prvih obrazaca komunikacije.
• Svaki nadražaj, svaka interakcija sa roditeljem, bilo to milovanje,
gugutanje i „pričanje“, dojenje, hranjenje, pesmica koju mama otpeva
detetu..., su iskustva koja stvaraju nove sinapse. Svaki trenutak, doživljaj i
pažnja koje roditelji posvete detetu su važni, jer su kao hrana za njegov
mozak. Što je više prijatnih iskustava – više sinapsi će se stvarati, a mozak
deteta će biti razvijeniji .
• Roditelji (češće ipak majka) postavljaju prve standarde ponašanja, prvi su
modeli za imitaciju/identifikaciju i najvažniji su faktor socijalizacije
novorođenčeta.
LITERATURA
• Vuković, O. (2008). Perinatalna psihijatrija: smernice u kliničkoj praksi,
Engrami, No.34.
• Bjelica, A. I sar. (2004). Trudnoća kao psihološki događaj, dostupno na
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0025-8105/2004/0025-810504041
44B.pdf

- Milovanović, R. (2005). Medicinska psihologija. VMŠ, Ćuprija.