Hijeroglifi

Luka Artukov
Marko Jovanović
III-4
 Hijeroglifi su višeznačno i složeno slikovno pismo i jedna od najznačajnijih tekovina
staroegipatske civilizacije. Kao pravo umetničko delo, pismo starih Egipćana dugo je bilo
nerazrešena misterija za čovečanstvo. Kako je nastalo, ko ga je koristio, a ko preveo i
približio čoveku modernog doba?
 Hijeroglifi se prvi put pominju u spisima Diodora Sikula u prvom veku pre nove ere. Naziv potiče od grčke reči za sveto
rezbarenje, te je već tu očigledno da su još stari Grci prepoznavali hijeroglifsko pismo kao deo egipatske kulture. Grci su
i pre Diodora znali za egipatsko pismo i nazivali ga svetim znakovima (grčki – hijero – sveti i glifo – pisanje), ali su
razlikovali ove znakove od onih koji su beleženi na papirusu ili drugim glatkim površinama. Sveti znaci ili ono što mi
danas nazivamo staroegipatskim hijeroglifima, mogli su se naći samo na zidovima hramova i javnim spomenicima na
kojim su likovi bili uklesani u kamen.

Diodor Sikula
Pored ovog Grci su poznavali hijeratsko pismo, tj. egipatsko pismo
pisano mastilom na papirusu, rezervisano uglavnom za religijske
tekstove; a tu je bilo i demotsko pismo, odnosno sistem uprošćenih
hijeroglifa korišćenih za obične dokumente.

Hijeratsko pismo Demotsko pismo

 Prema egipatskoj mitologiji hijeroglifi su bili
dar boga Tota Egipćanima. Sa željom da
Egipćani postanu mudriji, Tot im je pokazao
kako se piše. Međutim, Bog Ra je prigovorio,
rekavši da će pisanje oslabiti pamćenje
čovečanstva i da će se umesto da prošlost
dožive iz pamćenja, oslanjati na dokumente.
On je upozorio Tota da će pisanje učiniti ljude
ležernijima, a ne mudrijima. Tot je ipak
smrtnicima dao veštinu pisanja, ali samo
odabranoj grupi – piscima.
Ovaj mit u velikoj meri objašnjava zbog čega
su Egipćani hijeroglife nazivali “medu netjer”
– reči bogova.
Sve dok u 19. veku francuski naučnik, filolog i egiptolog Žan Fransoa
Šampolion nije dešifrovao sistem egipatskog pisma, hijeroglifi su bili
misterija za ceo svet. Ovo sasvim sigurno nije bio lak zadatak, jer su
hijeroglifi prevodioce zbunjivali vekovima. Šampolion je, međutim,
otkrio da se višeznačnost ovog pisma krije u tome što predstavlja
složen sistem i kombinaciju čak četiri stila šifrovanja.
Kao kombinaciju alfabetskog, silabičkog, ideografskog i determativnog
pisma, hijeroglifsko pismo je bilo gotovo nemoguće rastumačiti. O
čemu je zapravo reč? Dok je u alfabetu jedan znak zvuk, u silabičkom
pismu predstavlja slog, a u ideografskom čak i ceo pojam, očigledno je
zbog čega naučnicima nije polazilo za rukom da prevedu nijedan
egipatski spis tako da dešifruju pismo starih Egipćana.

Ideografsko pismo
Silabičko pismo
 Dešifrovanje hijeroglifa u velikoj meri je pomoglo to što se tačnom
ispostavila pretpostavka da su spisi na ovom pismu pisani na
koptskom jeziku. Filolozima je bilo lakše da tumače znakove kada im
je bio poznat jezički sistem, te su mogli da povezuju simbole za
zvucima.

Koptski
alfabet
 Reč je o jeziku iz porodice egipatskih jezika, za koji se sve do
Šampolionovog otkrića verovalo da je beležen samo uz pomoć grčkog
alfabeta. Ovo koptsko pismo je prvo alfabetsko pismo na kome se
egipatski jezik beležio, a kako se otkrilo – hijeroglifi su bili drugi način.
 Ključ za dešifrovanje hijeroglifa
bila je kamena ploča iz Rozete,
odnosno natpis na ovom
kamenu koji je otkriven 1799.
godine. U pitanju je bio zakon iz
perioda vladavine dinastije
Ptolemejida ispisan trima
različitim pismima. Započinjao je
staroegipatskim hijeroglifima,
nastavljen pojednostavljenim
hijeroglifima, koje danas
nazivamo demotskim pismom,
da bi na kraju bio završen
starogrčkim jezikom. Upravo
ovaj dokument i njegova
paralelna čitanja i tumačenja
pomogla su da se po prvi put
hijeroglifi identifikuju kao
slikovno ali verbalno pismo koje
je više od simbola.
 U dešifrovanju zapisa otkriveno
je da su egipatski pisari imena
kraljevske loze zapisivali  unutar
posebnih znakova – kartuša.
Kartuše su bile elipsasti okviri
oko imena faraona, pa bi ona
izgledala zaokruženo u tekstu. U
grupi istraživača i naučnika koji
su radili na tumačenju
dokumenta, Šampolion je bio
prvi koji je među hijeroglifima
našao ime grčkog kralja
Ptolomeja, te povezao tekst na
grčkom jeziku sa onim delovima
na staroegipatskom. Nakon
toga, tumačenje je teklo mnogo
brže. U decenijama koje su
usledile upravo ovo otkriće je u
velikoj meri olakšalo istraživanje
lingvistima i egiptolozima širom Kartuše
sveta.
 Današnji stručni poznavaoci egiptologije tvrde da je hijeroglifsko
pismo sistem sa više od 700 znakova, ali ostavljaju prostora za
raspravu i tumačenja upravo zbog njegove složenosti. Egipatska
civilizacija je trajala i razvijala se toliko dugo da je prosto
neverovatno da se i pismo nije menjalo sa njom. Smatra se da je
većina principa ovog načina pisanja regulisana u periodu
vladavine 3. dinastije, odnosno od oko 2650. godine do oko 2575.
godine pre nove ere, te da je broj znakova koji se koristio ostao
konstantan na oko 700.
 Međutim, sa širenjem
hrišćanstva u 2. i 3. veku nove
ere došlo je do krajnje propasti
drevne egipatske religije, a sa
njom i hijeroglifa. Umesto njih
koristio se prilagođeni oblik
grčkog alfabeta. Smatra se da
je poslednja poznata upotreba
hijeroglifa bila na natpisu
datiranom 394. godine
 Iako se ne koriste više od hiljadu i po godina, hijeroglifi i dalje
fasciniraju mnoge naučnike i entuzijaste koji se ne bave naukom.
Zbog svoje lepote i elegancije, ovo pismo privlači mnoge da se,
makar kao laici, oprobaju u ulozi prevodioca i savladaju osnove
pisanja. Zahvaljujući Internetu, ovaj neobičan hobi nikad nije bio
bliži ljudima. Na “Google” ja danas čak moguće prevoditi hijeroglife!