KRETANJE

PROMENA POLOŽAJA TELA U ODNOSU NA DRUGO TELO KOJE

ZOVEMO REFERENTNIM ZOVE SE MEHANICKO KRETANJE.
Kretanje
1.Prema obliku putanje 2.Prema vrednosti brzine
pravolinijsko ravnomerno
krivolinijsko promenljivo
 Ravnomerno pravolinijsko kretanje
Ravnomerno pravolinisko kretanje је kretanje tela po pravoj putanji, kada telo za iste vremenske intervale prelazi jednake dužine puta,brzinom koja se ne menja.
.

Brzina kretanja tela (v) određuje se kao količnik pređenog puta (s) i
vremena kretanja (t):
Formula
m/s ∙3,6 km/h

km/h ÷3,6 m/s

GRAFIČKO PREDSTAVLJANJE KRETANJA

Ravnomerno pravolinijsko kretanje

Grafik zavisnosti predjenog puta od
Grafik zavisnosti brzine od vremena vremena
Ravnomerno promenljivo pravolinijsko kretanje

Prilikom promenljivog kretanja, telo u jednakim vremenskim intervalima prelazi različite

puteve.

Ravnomerno promenljivo kretanje je promenljivo kretanje kod kojeg se brzina

ravnomerno menja

ravnomerno ubrzano kretanje ravnomerno usporeno kretanje

brzina se ravnomerno povećava brzina se ravnomerno smanjuje
Ubrzanje je brojno jednako promeni brzine u jedinici vremena.

merna jedinica
GRAFIČKO PRIKAZIVANJE PROMENLJIVOG KRETANJA
График је цртеж који показује како се мења једна физичка величина
у зависности ( у функцији ) од друге физичке величине.
GRAFIK ZAVISNOSTI UBRZANJA OD VREMENA KOD
UBRZANOG I USPORENOG KRETANJA
 Oscilatorno kretanje
Periodično kretanje je kretanje koje se posle izvesnog vremena ponavlja na isti način.

OSCILATORNO kretanje je kretanje prilikom koga telo prođe istom putanjom i kroz istu ravnotežnu tačku u
svim smerovima svog kretanja.

I ljuljaška je sjajan primer za to. Deca koja se ljuljaju kreću se periodično napred
nazad. Oni se u oba smera kreću istom putanjom i prolaze kroz ravnotežni
položaj ljuljaške (položaj u kome se ljuljaška nalazi kada se niko ne ljulja).

FIZIČKE VELIČINE KOJIMA OPISUJEMO OSCILATORNO KRETANJE

AMPLITUDA OSCILOVANJA je najveće rastojanje koje telo postiže prilikom oscilatornog

kretanja u odnosu na ravnotežni položaj.

ELONGACIJA je bilo koje rastojanje od ravnotežnog položaja.

Vremenski period za koji telo napravi celu oscilaciju naziva se PERIOD OSCILOVANJA i obeležava se sa T .
Broj oscilacija u jedinici vremena je FREKVENCIJA ili UČESTALOST
oscilovanja.
FREKVENCIJA se obeležava sa malim grčkim slovom (ni) -  .
Jedninica je Hz (čita se herz)

MATEMATIČKO KLATNO
Klatno je svako telo koje je vezano užetom i
pušteno ka dole. Na njega deluje sila Zemljine
teže Fg i sila zatezanja užeta.
Kada takvo telo izvedemo iz ravnotežnog
položaja (zaljuljamo ga) ono će početi da se
kreće.
Слободан пад и примена закона одржања
енергије

Целокупна потенцијална енергија коју тело има у почетном тренутку претвара се у кинетичку
енергију слободног пада.
 Mehanički talasi
Proces prenošenja oscilatornog kretanja sa jedne na drugu česticu elastične sredine naziva se talasno kretanje, odnosno talas.
Fizičke veličine kojima opisuje talasno kretanje

1. Talasna dužina(λ). [m]

Talasna dužina je udaljenost između dve najbliže čestice elastične
sredine koje osciluju na isti način.
2. Brzina talasa brojno je jednaka količniku talasne dužine i perioda
talasa, ili proizvodu talasne dužine i frekvencije talasa.
 Zvuk
Zvuk je longitudinalni mehanički talas čija se
frekvencija nalazi u intervalu 20Hz-20000Hz.

Zvuk se prostire kroz sva tri agregatna stanja (tečno, čvrsto i gasovito).
Zvuk se ne prostire u vakuumu.
Брзина звука је
•najveća u čvrstim telima
•manja u tečnim
•najmanja u gasovitim telima VAZDUH 340m/s
infrazvuk čujni zvuk ultrazvuk

20Hz 20000Hz
 Светлост
• Светлост је електромагнетни талас који се простире кроз
провидна тела.
• Брзина светлости у ваууму и ваздуху c= 300000km/s и то је највећа
позната брзина у природи.
• Што је оптичка средина гушћа, брзина светлости је мања.
Одбијање светлости

Упадни угао једна је одбојном углу.

Упадни угао, нормала и одбијени зрак леже у истој равни.
α=β
Преламање светлости
• При преласку светлости из једне у другу оптичку средину, због
различитих брзина, долази до преламања светлости, тј.до
мењања правца простирања.

Из оптички ређе у гушћу средину Из оптички гушће у оптички ређу

КА нормали средину ОД нормале
 ЛУПА
• Је сабирно сочиво код кога се предмет налази на растојању врло
блиском жижној даљини.
• Лик се формира на даљини јасног вида ( d=25cm)
• Код најбољих лупа увећање може бити 10 до 12 пута.

Лик је увећан, усправан,имагинаран, са исте стране лупе где и предмет