Administrativne

aktivnosti na Moodlu

Nataša Aleksić – Saradnik u nastavi

E – mail: aleksicnatasa@gmail.com
  
Administracija LMS -a

Administracija LMS-a podrazumeva skup aktivnosti

vezanih za instalaciju i održavanje.
Neretko je administrator LMS-a lice koje održava
kompletan server, što uključuje održavanje hardvera,
operativnog sistema i pomoćnih servisa.
Administrator LMS-a je korisnik sa najvećim pravima na
sistemu. Svoja prava može delegirati drugim
korisnicima, odnosno može kreirati nove
administratore.
Sigurnost je aspekt koji je veoma važan, jer se LMS nalazi
na mreži i lako može postati meta napada različitih
vrsta.
 Instalacija LMS-a Moodle

Za instalaciju su potrebni veb-server i server baza

podataka. Za pravilno funkcionisanje Moodla potrebno je
instalirati i server elektronske pošte.
Najpopularniji izbor za instalaciju je tzv. LAMP: Linuks,
Apache, MySQL, PHP. Za potrebe testiranja i korišćenja
sa manjim brojem korisnika, može se iskoristiti gotova
kompletna instalacija u vidu paketa za Windows.
Ovakav Moodle se samo iskopira i pokreće se instalacija
bez posebnog instaliranja pratećih softvera. Sličan paket
je dostupan i MacOS, a popularne distribucije Linuksa
(npr. Ubuntu) u svojim repozitorijumima sadrže pakete
koji olakšavaju instalaciju Moodla i pratećih servisa.
 Hardver za Moodle – server

Pre instalacije potrebno je isplanirati potreban hardver.

U principu, najveći akcenat treba staviti na RAM memoriju, a
zatim slede hard-disk, mrežna propusnost i procesorska
snaga.
Naravno, svi ovi parametri zavise od opterećenja koje čine
korisnici.
Pri tome, veličina RAM memorije u gigabajtima se može
proceniti tako što se maksimalan broj konkurentnih
korisnika podeli sa 50.
Npr, ako procenjujemo da će najviše 100 korisnika raditi na
Moodlu istovremeno, potrebno je oko 2 GB RAM-a.
Naravno, pojedine aktivnosti zahtevaju znatno više
memorije i procesorske snage od drugih.
 Hardver za Moodle – server

Preporučuje se serverski procesor - npr. višejezgreni Xeon.

Moodle je kompleksan softver i svaka strana koja se
učitava u stvari povlači izvršavanje nekoliko programa.
Hard-disk takođe može biti usko grlo. Potrošnja prostora
zavisi od broja korisnika i samih kurseva, a problem u
performansama može biti sama brzina hard-diska.
Potrebna mrežna propusnost takođe zavisi od broja
konkurentnih korisnika.
Moodle u principu nije zahtevan po ovom pitanju, ali u
slučaju prenosa većih fajlova, može doći do potrošnje
predviđenog protoka.
 Sofver

Pre svega, potrebno je

obezbediti poslednje verzije
Apache i MySQL. Podrška za
PHP se dobija u okviru
samog Apache servera.
Pored osnovnog PHP-a,
potrebno je instalirati i
module koji se koriste za
pristup bazi, komunikaciju
sa drugim sajtovima i slično.
U polju za pretragu Synaptica
unesemo apache, a onda
označimo apache
Slika 1. Izbor softvera za instalaciju
kroz Synaptic
 Sofver

Za potrebe kreiranja baze, korisno je instalirati PhpMyAdmin,

on-lajn alat za manipulacijom MySQL bazama podataka.
Ovaj program se može izbrisati nakon što je iskorišćen ili se
može kasnije koristiti za potrebe kreiranja drugih baza,
upita i slično.
• Pri instalaciji PhpMyAdmina potrebno je uneti lozinku
administratora servera (definisanu pri instalacije MySQL-a)
i lozinku za pristup samom PHPMyAdminu.
• Ukoliko je veb-server instaliran i pokrenut, unosom adrese
datog računara (a ako ga koristimo direktno, onda
unosom localhost) u veb-čitaču, dobićemo poruku da server
radi. Ako nakon adrese servera unesemo:
• /phpmyadmin dobićemo prozor istoimenog programa.
 Kreiranje baze

Dalje je potrebno kreirati bazu podataka za Moodle. Ovoj bazi

će se pristupati preko posebnog naloga. Ime baze i ime
korisnika preko čijeg naloga se pristupa navodi se kasnije
u postupku instalacije Moodla.
• Potrebno je izabrati karticu databases i kreirati novu bazu
Ovde je izuzetno važno podesiti tzv. collation na utf, ukoliko
nije poznato kakvo je podrazumevano podešavanje servera.

Slika 2. Kreiranje baze u PhpMyAdmin

 Sofver

• Nakon kreiranja baze, trebalo bi da stoji

CREATE DATABASE 'moodle' DEFAULT
CHARACTER SET utf8 COLLATE utf8_unicode_ci;
Ukoliko na oba mesta (character set i collate) ne stoji utf8,
neophodno je izbrisati bazu i kreirati je ponovo uz ove
postavke. U suprotnom, instalacija Moodla neće biti
uspešna.

Slika 3. Kreiranje baze u PhpMyAdmin

 Podešavanje pristup bazi Moodla

Kreiranje korisnika za pristup novokreiranoj bazi Moodle vrši

se izborom kartice 'Privileges' baze Moodle i unosom
imena i lozinke

Slika 4. Podešavanje pristupa bazi Moodla

 Preuzimanje komprimovane arhive

• Naredni korak je preuzimanje komprimovane arhive sa

poslednjom verzijom Moodla sa zvaničnog sajta.
• Ovu arhivu treba raspakovati u direktorijum veb- servera.
Pod Ubuntuom je to /var/www
1. U terminalu unosimo sudo nautilus i unosimo lozinku.
Otvara se Nautilus, fajl-menadžer.
2. Pronalazimo arhivu Moodla koju smo preuzeli sa sajta i
raspakujemo je u /var/www.
Kreiran je nov direktorijum /var/www/moodle
Pošto je baza kreirana, a Moodle raspakovan, preostaje
još treća komponenta Moodla korisnički direktorijum, u
kojem Moodle smešta različite falove kurseva i korisnika.
 Podešavanje pristupa
direktorijumu Moodla

Pod Ubuntuom je to korisnik

www-data

Nakon kreiranja, potrebno je

dodeliti prava korisniku
pod
čijim se nalogom izvršava veb
server, tako da Moodle može
da
upisuje u njega.

Slika 5. Podešavanje pristupa

direktorijumu moodledata
 Moodlovi direktorijumi

U adresnu liniju veb-čitača unosimo:

Sve je spremno za localhost/moodle i dobijamo prozor
instalaciju Moodla. za početak instalacije, a zatim sledi
Dalje se navode tri unos osnovnih parametara servera.
parametra:
•veb-adresa Moodla,
•njegova lokacija na
disku i
•lokacija
direktorijuma
moodledata
Slika 6. Zadavanje lokacije osnovnih
Moodlovih direktorijuma
 Definisanje parametra za pristup bazi
podataka

U nastavku se definiše Ukoliko je server baze podataka na

korišćen server baze istom računaru kao i Moodle, nema
podataka. potrebe za potvrdom poslednjeg polja
(Unix socket).
U ovom slučaju, to je
.
MySQL. Dalje se unose
parametri baze
podataka:
• naziv;
•korisnik
•njegova lozinka

Slika 7. Definisanje parametara za pristup

bazi podataka
 Pregled instaliranih modula potrebnih
za rad
Zatim se potvrđuju unete vrednosti i Moodle izdaje spisak
instaliranih modula ). Ukoliko kritični moduli ne nedostaju, može
se nastaviti instalacija.
Dalje je instalacija u potpunosti automatizovana

Slika 8. Pregled instaliranih modula potrebnih za rad

 Definisanje parametara administratorskog
naloga

Po završetku se dobija strana sa osnovnim podešavanjima

administratorskog naloga .

Slika 9. Definisanje parametra administratorskog naloga

 Definisanje parametara administratorskog
naloga

Sledi strana sa podešavanjima imena sajta, veličine fajlova i

mogućnosti samoregistracije

Slika 10. Definisanje osnovnih podataka sajta

 Elektronska pošta

Za funkcionalnost Moodla od velikog je značaja mogućnost

slanja elektronske pošte.
Na ovaj način Moodle korisnicima šalje poruke sa foruma,
odnosno lične poruke (kada korisnik nije na mreži).
U principu, dovoljno je instalirati i pokrenuti server e-pošte
na server na kojem se nalazi Moodle, a Moodle će preko
svojih mehanizama automatski pristupati i slati poštu.
Ukoliko je potrebno definisati poseban server e-pošte ,
to se može učiniti kroz meni
administracija/server/email.
 Elektronska pošta

Slika 11. Definisanje parametra elektronske pošte

 Elektronska pošta

• Različiti zadaci koje Moodle obavlja automatski, kao što

su slanje mejlova, kreiranje rezervnih kopija kurseva
ili prikupljanje statističkih podataka zahtevaju periodično
izvršavanje. Za pokretanje ovih zadataka zadužen je
program cron.php, koji se nalazi na putanji: http//e-
learning.xy/moodle/admin/cron.php.
• Potrebno je podesiti da se ovaj program izvršava redovno,
npr. na svakih pola sata. Učestalost zavisi od
intenziteta korišćenja sajta. Za sajt na kojem se
informacije često ažuriraju i dodaju, poželjno je da se
cron.php izvršava na manje od sat vremena. Takođe, ne
treba postaviti ni premalu vrednost, jer cron troši resurse
i izvršavanje na npr. 5 minuta bi ozbiljno narušilo
performanse sistema.
 Definisanje načina autentifikacije

Nakon što je Moodle instaliran i podešeni najosnovniji servisi,

potrebno je definisati na koji način se korisnici registruju,
odnosno autentifikuju.
Najjednostavniji način je e-mail samoregistracija, gde svako može
da se registruje popunjavajući obrazac. Nakon popunjavanja,
Moodle na datu adresu elektronske pošte šalje link sa
potvrdom i korisnik je registrovan čim klikne na dati link.
Da bi samoregistracija uspešno funkcionisala, neophodno je da
modul za proveru identiteta korišćenjem e-pošte bude uključen
(Moduli/Provera identiteta/ Upravljanje proverom identiteta,).
Na ovoj strani su redom navedeni načini preko kojih Moodle
proverava identitet korisnika.
 Uključivanje modula za
samoregistraciju

Moguće je zabraniti
određene domene e-
pošte, odnosno
ograničiti prijavu
samo za korisnike
određenih domena,
kao i alternativnu
veb-stranu za prijavu
na sistem.

Slika 12. Uključivanje modula za samoregistaciju

 Postavka samoregistracije

Ovde se može
definisati koja
polja korisnici
kasnije mogu
menjati.

Slika 13. Postavka samoregistracije

 Prikaz forme za registraciju sa
captcha elementom

Pošto je
samoregistracija
otvorena za sve
korisnike, korisno je
suziti mogućnosti za
samoregistraciju
korišćenjem programa
(botova), korišćenjem
Captcha elementa,
sličice sa rečima koje
se moraju prepoznati
da bi se registracija
kompletirala Slika 14. Prikaz forme za
registraciju sa captcha elementom
 ReCAPTCHA elementi

Za korišćenje ove mogućnosti, potrebno je registrovati se na

sajtu http://recaptcha.net i preuzeti potrebne kodove za
povezivanje sa sajtom
Ovi kodovi se unose na strani sa modulima za proveru
identiteta

Slika 15. Polja za unos parametara za upotrebu captcha

elemenata
 ReCAPTCHA
elementi
Moguće su situacije u kojima je potrebno registrovati korisnike
posebno, na osnovu njihovih prethodno prikupljenih
podataka. Naravno, to je moguće kroz formu za kreiranje
pojedinačnog korisnika, ali je mnogo efikasnije sve korisnike
upisati u poseban fajl, po zadatom sistemu formatiranja, a
zatim preko tog fajla postaviti korisnike.
• U korišćenju ove mogućnosti treba biti oprezan, da ne bi
došlo do brisanja postojećih korisnika.
• Da bi se korisnici postavili preko fajla, potrebno je dati fajl
popuniti na odgovarajući način.
Osnovni format je sledeći:
• username, password, firstname, lastname, email perica, $
%&#"!1, Pera, Perić, perica@mejl.xy marica, 56()4$%%%,
Mara, Matić, marica@ppt.xy
 Postavljanje korisnika preko fajla

Zatim se u administratorskom panelu poseti opcija

Korisnici/Nalozi/Postavljanje korisnika postavi se fajl i definiše
graničnik podataka (u gornjem slučaju zarez), kod, broj redova
koji se pregledaju pre konačnog postavljanja i režim postavljanja
(da li se brišu stari korisnici ili samo dodaju potpuno novi ili
ažuriraju postojeći).

Slika 16. Opcije za postavljanje korisnika preko fajla

 Pregled postavljenih korisnika

Zatim se dobije strana sa pregledom izgleda podataka (na kojoj

se signaliziraju eventualne greške) i definisanje drugih podataka

Slika 17. Pregled postavljenih korisnika

 “Cohorts”

Moodle 2 donosi
mogućnost grupisanja
korisnika za potrebe
kasnijeg upisivanja na
kurseve i drugih
operacija nad više
korisnika, opcijom pod
nazivom“Cohorts”(Users
/Accounts/Cohorts).
Važenje grupa (“kohorta”)
može biti na nivou sajta
ili na nižim nivoima
(kategorija kurseva,
Slika 18. Definisanje kohorti
kurseva).
 Dodela korisnika kohorti

Po kreiranju kohorta, potrebno je dodeliti mu korisnike

Slika 19. Dodela korisnika kohorti

Hvala na pažnji