Marko Tulije

Ciceron
Filozof, drzavnik, pravnik,
knjizevnik
 SADRZAJ

-Ciceronova opšta biografija

-Ciceron kao pravnik i državnik
--Ciceron kao književnik i filozof
 Biografija
 Marko Tulije Ciceron (lat. Marcus Tullius Cicero; 3. januar 106 — 7. decembar 43. p. n.
e.) bio je rimski filozof, državnik, književnik, pravnik, politički teoretičar i besednik.
 Rodjen je u Arpinu, a preminuo u Formiji.
 Svojim životom pridobio je titulu najsvestranijeg čoveka u Rimskoj Republici.
 Biografija

 Rodio se van Rima, na zemljištu Volska, u Arpinu (Arpinum)

 Njegovo prezime, Tullius, nije latinsko nego etrursko. Ciceron je bio čovek iz
„viteškog reda“ (ordo equestris). U rodnom Arpinu njegova porodica bila je
povezana sa drugim uglednim porodicama ove niže aristokratije.
 Pater famillias njegove porordice bio je Ciceronov deda, kojeg je opisao kao
protivnika stranog uticaja i patriotu.
 Biografija
 Ciceronov otac dečacima Marku i Kvintu obezbeđuje najbolje obrazovanje.
Preselio se sa njima u Rim. Znao je da plaćeni vaspitači — robovi ili oslobođenici
— nisu više dovoljni učitelji. Sinove uvodi u kuće uglednih aristokrata rimskih, u
ekskluzivne „salone“ gde dišu vazduh visoke kulture i visoke rimske politike.
 Najznacajniji za Ciceronovo obrazovanje jesu ugledni Lucije Licinije Kras
(besednik i politicar) i Mucije Scevola (pravni strucnjak)
 Biografija
 U rimskom društvu bio je skorojević (homo novus) koji je svojim trudom izbio u
prve redove rimskih državnika poslednjih dana Republike. Dobio je počasnu titulu
„otac otadžbine“ (pater patriae) kada je godine 63. p. n. e. suzbio Katilinin pokret.
Činovničku karijeru (cursus honorum) pretrčao je uvek suo anno — svaku je službu
dobijao sa najmanjim brojem propisanih godina.
 Biografija
 Godine 47. p. n. e. razvodi se od svoje žene Terencije c kojom je decenije proveo u
braku, ali se nije najbolje sa njom slagao već nekih desetak godina. Najteži udarac
bila je za Cicerona 45. godine smrt njegove kćeri Tulije, kojoj je u tim godinama
sve veće osame bio veoma blizak. Sada, šezdesetogodišnjak upućen na mali broj
prijatelja, traži kao čovek utehu u filozofiji.
 Ubijen je 7. decembra 43. godine p. n. e. od ruke Marka Antonija
 Pravnička i državnička karijera
 Ciceron je godine 75. p. n. e. kvestor, 69. edil, 66. pretor i 63. konzul. Tada, na
vrhuncu, savladava Katilinin pokret i dobija najviša priznanja i počasti.
 Ciceron, skorojević među senatorima, političar relativno kratkog staža, prirodno je
sklon da sva svoja dela vidi u još većem sjaju no što su ga ona već imala.
 Traži od grčkog pesnika Likinija Arhije, koji je u pesmama proslavljao po
porudžbini ugledne rimske porodice, da opeva i njegov konzulat. Kako Arhija,
punih ruku posla, ne može da se odmah prihvati toga zadatka, Ciceron sedne i sam
sastavlja spev O svome konzulatu (De consulatu suo, 3. knj.) koji je izgubljen.
 Pravnička i državnička karijera
 Već pre no što je krenuo na Istok počeo je, da se takmiči sa najuglednijim i
najslavnijim besednikom tadašnjih rimskih sudnica, sa azijancem Kvintom
Hortensijem Hortalom. Ciceron i nešto stariji Hortensije merili su svoje snage u
nekoliko velikih procesa zastupajući protivničke strane, a ponekad i sarađujući.
Malo pomalo Ciceron je za nekih deset godina uspeo da nadmaši slavu svoga
suparnika i da postane prvi rimski besednik. Razlog svakako treba tražiti ne samo u
talentu, kojim je nesumnjivo raspolagao i Hortensije, već pre svega u širokom
obrazovanju Ciceronovom koje mu je otvaralo nove mogućnosti u izlaganju, kako i
sam kazuje.
 Pravnička i državnička karijera
 59. god pne povlači se iz javnog života, a 58. je bio proteran, da bi se 57. vratio u
Rim
 Saradjuje sa opozicionarima protiv Cezara, ali Cezar uskoro ponovo dolazi do
moći i naredjuje Ciceronu da se isključi iz politike, koji to i čini.
 Dela ˝O besedniku˝ ˝O državi˝ ˝O zakonima˝ bila su van političke borbe, više opšti
Ciceronov politički stav.
 Pravnička i državnička karijera
 U Rimu je nastala nova promena — izbio je sukob između Cezara i Pompeja, vođe
senatske stranke. Ciceron, koji se već jednom opekao, dugo se koleba na koju bi se
stranu okrenuo. Godine 49. najzad odlazi u Pompejev tabor u Drač. Tako se
priključio formalno Pompeju, ali za njegovu stranku nije činio ništa.
 Posle poraza Pompeja kod Farsala, Ciceron je otputovao u Brundisij, na teritoriju
Cezarovu.
 Tada se ponovo retko upliće u politiku i druži se s Varonom i naročito Brutom.
 Pravnička i državnička karijera
 Doista poslednji put da se upliće u politiku kao protivnik Antonija, u borbi istog s
Oktavijanom.
 Oktavijan i Antonije stvaraju sa Lepidom drugi trijumvirat. Cicerona proskribuju.
 On napušta Rim, koleba se neodlučan, bi li pobegao u Grčku.
 7. decembra 43. godine p. n. e. uhvatili su ga i ubili.
 Književni rad
 Već u ranoj mladosti Ciceron započinje svoj književni rad. Sastavljao je pesme i
preveo je astronomski spev Aratov Nebeske pojave.
 Tada je preveo i Ksenofontov spis O ekonomiji. Tako Ciceron, čije odlike nisu bile
ratničke prirode, dolazi do obrazovne osnove koja će ga osposobiti za advokatsku i
političku službu.
 Književni rad
 Istovremeno u njemu izranjaju mislilačke i teoretske sklonosti, koje svakako u
znatnoj meri duguje helenskom uticaju. Ta sklonost očigledna je već u
nedovršenom delu o retorici poznatom pod imenom O iznalaženju tema, delu koje
je sastavio kao dvadesetogodišnjak. Ciceron se naročito zanima teorijom i naučnom
problematikom.
 Neka književna dela
 Paradoxa stoicorum – pokušao da objasni 6 paradoksa u tadašnjem stoicizmu.
 De Optimo Genere Oratorum – o najboljim vrstama oratora.
 Epistulae ad Brutum – pismo Brutu.
 De Inventione – o sastavljanju argumenata.
 De Finibus – o etici, definiciji i kraju dobra i zla.
 HVALA NA PAŽNJI!!!
 (Hvala za pažnju)

Elokvencija je pratilac mira, i saradnik lakoće i blagostanja, i potomak

slobodnog i dobro sastavljenog ustava.