ОСНОВЕ ПРОРАЧУНА

МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА
Верица Петровић Манић
Машински елементи морају да задовоље
намену и функцију, затим да буду израђени
од одговарајућег материјала и
димензионисани да имају задовољавајућу
чврстоћу (способност
супротстављања разарању) и крутост.
Прорачуном се добијају димензије
машинских делова за одређене радне услове.
Тако добијене мере треба прилагодити
стандардним мерама ако оне постоје, или их
заокружити ради лакше израде.
Прорачун се најчешће врши на основу
потребне сигурности у раду, тј. способности
машинског дела да извршава своју функцију
(прорачун на основу потребне чврстоће
делова).
Оптерећење машинских
елемената
Машински елементи су у току рада изложени дејству
различитих оптерећења. Она се могу
јавити у облику сила или спрегова сила (момената).
 Ова оптерећења су проузрокована отпорима које
машина савлађује вршећи користан рад:
 отпори трења, отпор резања код машина
алатки, отпори ваздуха код кретања возила и
авиона, отпор воде код кретања бродова, отпор
земљишта код плугова и булдозера,

Поред овога елементи су изложени дејсту

унутрашњих сила:
Силе земљине теже
Оторима трења
Инерцијалним силама
Зависно од карактера промена током
времена, оптерећења могу бити
статичка и динамичка.
СТАТИЧКО
ОПТЕРЕЋЕЊЕ
Је оптерећење
сталног правца и
смера у току
коначног
временског
интервала и
константног
интензитета.
Динамичко периодично
променљиво оптерећење је
оптерећење које се током времена
мења по интензитету, правцу и
смеру.
Може бити:

ЈЕДНОСМЕРНО ПРОМЕНЉИВО

НАИЗМЕНИЧНО ПРОМЕНЉИВО

УДАРНО ДИНАМИЧКО
ОПТЕРЕЋЕЊЕ
КОМБИНАЦИЈА СТАТИЧКОГ И
ЈЕДНОСМЕРНО ПРОМЕНЉИВОГ
Карактеристичневеличине периодичног
променљивог оптерећења су:

Fg – максимално оптерећење,

Fd – минимално оптерећење,
Fa – амплитудно оптерећење,
Fsr – средње оптерећење.
Амплитудно оптерећење Fa одређено је изразом:

Средње оптерећење Fsr одређено је изразом:

и представља стално (статичко) оптерећење

машинског дела (предоптерећење).
ЈЕНОСМЕРНО
ПРОМЕНЉИВО
Je oптерећење
које се креће од
нуле ( Fd = 0) до
максималне
вредности ( Fg)

Aмплитудно
оптерећење је
једнако средњем
оптрећењу.

Fa=Fsr=
НАИЗМЕНИЧНО
ПРОМЕНЉИВО
Је оптерећење
које се мења од
минималне
вредности (Fd) до
максималне (Fg).

Средње
оптерећење је
једнако нули
Fsr=0

Fa= Fg
КОМБИНАЦИЈА СТАТИЧКОГ
И ЈЕДНОСМЕРНО
ПРОМЕНЉИВОГ
УДАРНО
ОПТЕРЕЋЕЊЕ
Мења се у веома
кратком
временском
интервалу
Номинална оптерећења су оптерећења
машинских елемената која се јављају у
нормалним условима рада.
Оптерећења машинских елемената која се
јављају у току рада, када машински део
исправно обавља своју функцију,
уважавајући при томе стварне радне
услове, називају се стварна оптерећења.
Меродавно оптерећење се одређује на
основу номиналног оптерећења, тако што
се номинално оптерећење помножи
фактором оптерећења (Kа). Вредности овог
фактора зависе од услова рада машине
НАПРЕЗАЊА, НАПОНИ И ДЕФОРМАЦИЈЕ
МАШИНСКИХ ЕЛЕМЕНАТА
Напрезање је стање које настаје у
машинском делу под дејством
спољашњег оптерећења.
Напрезање машинског дела
карактерисано је променом облика и
димензија - деформацијама, односно
унутрашњим отпором - напоном.
Деформација је промена облика и
димензија машинског дела под
дејством оптерећења.
Деформација може бити општа
(запреминска) и локална (контактна).
Општа деформација се простире по целој
запремини машинског дела.
Локална се ограничава само на додирну
површину два тела.
Општа и локалне деформације могу бити
еластичне или пластичне
Ако се после престанка дејства оптерећења
машински део врати у првобитни положај,
говори се о еластичним деформацијама.
 Ако је машински део оптерећен тако,
да после престанка дејства оптерећења не
може да се врати у потпуности у првобитни
положај,реч је о пластичним
деформацијама.
Крутост је способност машинског дела да се
супротстви еластичном деформисању. У општем
случају дефинише се као оптерећење сведено на јединицу
деформације.
Напон је физичка величина која карактерише
интензитет унутрашњих сила у некој тачки
замишљеног пресека машинског дела, којима се
материјал машинског дела супротставља
деформисању због дејства спољашњег оптерећења.
Унутрашње силе настају између молекула материјала, као
реакција на спољашње нападно оптерећење, обезбеђујући
чврстоћу машинског дела у посматраном пресеку.
Напон који делује нормално на површину попречног
пресека машинског дела назива се нормални напон.
Означава се σ (сигма).
Напон који делује у равни попречног пресека
машинског дела назива се тангенцијални напон.
Означава се (тау).
НАПОН ЈЕ МЕРА СТАЊА У МАШИНСКОМ ДЕЛУ тј.
ПРЕДСТАВЉА УНУТРАШЊИ ОТПОР У МАТЕРИЈАЛУ
СВЕДЕН НА ЈЕДИНИЦУ ПОВРШИНЕ ПОПРЕЧНОГ
ПРЕСЕКА.
Зависно од положаја спољашњег
оптерећења, у односу на осу машинског
дела, разликују се следеће врсте
напрезања:
затезање,
 притискивање,
 савијање,
 смицање
увијање
извијање
Затезање је напрезање које настаје
деловањем сила дуж осе машинског
дела.
Оне у машинском делу изазивају деформацију
у виду повећања првобитне дужине и
смањења првобитног попречног пресека.
Притискивање је напрезање које настаје
деловањем сила као и код затезања дуж
осе.
Међутим, код овог напрезања се у машинском
делу јавља деформација у виду смањења
првобитне дужине и повећања првобитног
попречног пресека.
ЗАТЕЗАЊЕ ПРИТИСАК
Напона услед затезања
F – оптерећење, које напреже
машински део
A – површина најмањег
попречног пресека оптерећеног
машинског дела.
Напон услед притискивања

F – оптерећење,
A – површина попречног
пресека.
Савијање је напрезање које настаје
деловањем сила и спрегова који леже у
равнима које пролазе кроз подужну осу
машинског дела.
Деформација се јавља у виду издужења и
скраћења појединих влакана .Влакна која
претрпе само промену облика, а не промену
дужине су влакна неутралне површине. Пресек
неутралне површине са подужном равни
симетрије, односно равни савијања, даје
неутралну или еластичну линију.
САВИЈАЊЕ
Напон услед савијања

Мs – момент
савијања,
Wx – аксијални
отпорни момент
попречног пресека.
Смицање је напрезање које настаје
деловањем попречних сила које
теже да помере један пресек у
односу на суседни у правцу дејства
силе.
Деформација се јавља у виду попречног
померања – клизања два блиска
попречна пресека .
СМИЦАЊЕ
Напон услед смицања

F – оптерећење,
A – површина
попречног пресека
оптерећеног на
смицање.
Увијање је напрезање које настаје
деловањем спрегова који леже у
равнима управним на подужну осу
машинског дела.
Деформација се јавља у виду
заокретања једног попречног пресека
машинског дела у односу на други за
угао увијања
УВИЈАЊЕ
Напон услед увијања

Т – момент увијања,
Wo – поларни
отпорни момент
попречног пресека.
Извијање настаје када делујемо на
штап велике дужине, а малог
попречног пресека.
 Напон на извијање

F – критична сила,
A – површина попречног
пресека
Када се у истим тачкама попречног
пресека машинског дела истовремено
јављају напони услед различитих
напрезања (нпр. услед затезања и
савијања, савијања и увијања итд.),
такво напрезање се назива сложено
напрезање.
У истим тачкама попречног пресека
могу да се истовремено јављају
нормални напони услед савијања и,
нормални напони услед затезања.
Напон услед затезања и савијања, може
одредити према изразу:

– помоћна величина, која представља однос критичних

напона машинског дела;
[σ]Мz – критични напон при коме долази до разарања
машинског дела услед затезања ,
[σ]Мs – критични напон при коме долази до разарања
машинског дела услед савијања.
У истим тачкама попречног пресека
могу да се истовремено јављају
нормални напони услед савијања и
тангенцијални напони услед увијања.
Нормални напон може одредити према
изразу:

-помоћна величина, која

представља однос критичних
напона машинског
дела
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!