Основни појмови

науке, фазе и
структура научног
Сташа ристић
истраживања
Немања
миљковић 3-2
 2

Наука
• можемо да дефинишемо као скуп систематизованих и
међусобно повезаних знања до којих се долази различитим
облицима људске интелектуалне и практичне делатности
• циљ је описивање, разумевање, објашњавање и предвиђање
процеса и појава у неком подручју стварности.
Научно знање
• није једина врста знања којим су људи способни да овладају
• има једну важну карактеристику, а то је да се сматра да истинито
• описује свет и да у практичном смислу поседује најбоље поступке
за решавање сложених проблема.
• али и људи који немају никаквог додира с науком поседују одређена
знања и то називамо здраворазумским знањем које се често
супротстављају научном знању.
Поређење здраворазумског и научног 4

знања
• у основи здраворазумских знања је практични интерес,
решавање свакодневних животних проблема
• док у основи научних знања је теоријски интерес, спознаја
света и проналажење правилности које у њему владају.
• највећа разлика- начин на који се она прихватају :
здраворазумска процењује актер на основу властитог искуства,
док резултате науке у складу с утврђеним критеријумима
преиспитује и оцењује целокупна научна заједница
 5

Научни прогрес
• најчешће прате и промене у језику: колико само речи из области
информационих технологија пре четрдесет година није постојало или
није имало своје данашње значењеж
• многе особине језика какав користе науке у функцији су
универзалног прихватања њихових достигнућа. За разлику од
свакодневне комуникације, тај језик захтева прецизност:
• он треба да фиксира значење термина, а појмове доведе у јасну
узајамну везу и на тај начин уобличи научне тврдње.
 6

Теорија
• Термин теорија је грчког је порекла.
• потиче од речи theorein, што значи гледати нешто, посматрати нешто
• за старе Грке теорија је била врста посматрања, али не чулима, већ
интелектуалног сагледавања, на основу кога је могуће доносити
закључке и о ономе што није непосредно дато у искуству и веровали су
да тако могу да продру до суштинских особина ствари, док нам чула
дају само информације о различитим начинима на које се ствари у
свету појављују
 7

теорија и теоријска знања

• обично се супротстављају пракси, односно практичним знањима.
• њихов однос може да се објасни на примеру медицине:
-прва теже проналажењу природе и узрока болести, а друга за циљ
имају њихово излечење

искуство
• несумњиво веома важан чинилац знања.
• oсим што представља почетак сваког знања и што свако знање
у крајњој линији почива на искуству, оно није његова граница.
 8

Научно истраживање
• почиње наиласком на неки проблем на који обично не можемо
дати одговор на основу ресурса које у том тренутку
располажемо.
• често су мотивисана теоријским тешкоћама. Научници су
одувек радили са брдом информација, као сто пре није било
помагала попут компјутера, ни данас није много лакше
обављање једног истраживања. Истраживања могу да започну и
као покушај да се реше врло практични проблеми
 9

Научно истраживање
• често су мотивисана теоријским тешкоћама. Научници су
одувек радили са брдом информација, као сто пре није било
помагала попут компјутера, ни данас није много лакше
обављање једног истраживања. Истраживања могу да започну и
као покушај да се реше врло практични проблеми
• Тако је Луј Пастер настојао да пронађе терапију за неке од
инфективних болести, попут беснила. Његово истраживање,
започето из практичних побуда, резултирало је великим
теоријским доприносом науци.
 10

Научни проблем
• новоучене појаве или везе које немају логике или правилности у
већ постојећим научним објашњењима или једноставно њихово
тренутно објашњење не задовољава научнике
• постоје 4 фазе истаживања
 11

шта је хипотеза?
• Да би се дефинисала хипотеза потребно је разликовати значење
појма хипотеза у науци и у логици:
• -у логици, то је суд чија се претпостављена истинитост мора
доказати, или се од ње полази у доказивању неког другог суда.
• -у науци, она је претпоставка о могућем решењу неког научног
проблема, заснована на претходним знањима или посматрањима.
Кључно је то што су овде у питању могућа решења: наиме, научник
не може унапред знати да ли ће се нека хипотеза показати као тачна
или не.
 12

улога и функција хипотезе

• Улога хипотеза у научном истраживању кључна је на више начина.
Помоћу њих се одређују циљ и сврха истраживања, усмерава његов
ток, раздвајају битне од небитних чињеница и утврђује које ће се
величине (варијабле) пратити током провере.
• Али, немају све хипотезе исту функцију. Кад су у питању сложенији
проблеми, неке од њих конструишу се само с ограниченим задатком:
да би истраживање започело, да би оно колико-толико текло до
појаве бољег решења, а неке да би се од оповргавања спасиле друге,

важније хипотезе.
 13

врсте хипотеза
• Прелиминарна хипотеза служи да се истраживање започне такву
хипотезу формира нпр. форензичар када претпоставља да је нечија
смрт последица несрећног случаја.

• Радна хипотеза -уводи се кад је проблем веома сложен и изгледа да је

немогуће наћи право објашњење, служи за то да организује
истраживања до проналаска боље хипотезе, корисна је и ако на крају
буде одбачена
 14

врсте хипотеза
• Фиктивна хипотеза свесно се конструише као лажна, али се од
ње очекује да помогне да се уоче неке важне особине
истраживаног предмета.
• Помоћна хипотеза уводи се када главна не даје потпуно
објашњење феномена.
• Ад хоц хипотеза уводи се да би спасила главну хипотезу уколико
јој неко сведочанство озбиљно противречи, њен задатак је да
објасни одступање сведочанстава од очекиваних
• последица.
 15
• Постоје примери у науци са две или више хипотеза
• исти феномен објашњавају на различите и неспојиве начине, а
ниједна не успева да се наметне као коначно решење. Такве
хипотезе називају се ривалским.
 каква је разлика између теорија и 16

закона
• Најопштије одређење научног закона било би да је то опис неке
утврђене правилности по којој се у одређеним условима појаве
збивају и одвијају, док се под научном теоријом подразумева
добро засновано и кохерентно објашњење одређеног аспекта
света, које укључује чињенице, законе и закључке које на основу
њих изводимо