UTICAJ FIZIČKE

AKTIVNOSTI NA
PRIMARNU PREVENCIJU
ZLOUPOTREBE
PSHIHOAKTIVNIH
SUPSTANCI
 Psihoaktivne suspstance
• Psihoaktivne supstance (PAS) su materije koje menjaju stanje svesti,
opažanje, mišljenje, raspoloženje, ponašanje
• Zbog raznolikosti ovih supstanci, sve više se umesto užeg termina
DROGA koristi termin psihoaktivna supstanca.
• Termin DROGA obično koristimo za ilegalne (zakonom zabranjene)
psihoaktivne supstance.
• Psihoaktivne supstance imaju različito dejstvo kod osoba koje je
konzumiraju.
• Za jednu osobu konzumiranje može biti životno opasno, za neku drugu
osobu je „manje opasno“, ali uvek štetno!
ZAŠTO MLADI KORISTE
PSIHOAKTIVNE
SUPSTANCE?
• Mladi posežu za psihoaktivnim supstancama u težnji da dožive zadovoljstvo i
poboljšaju svoje psihofozičke sposobnosti
• Psihoaktivne supstance se smatraju “prečicom“ kojom se brzo, lako i bez napora stiže
do cilja.
• Međutim ubrzo se shvati da lažno zadovoljstvo sve više i više isčezava, a ostaju samo
posledice zavisnosti
• Posledice su vidljive na svim poljima - telesnom, psihološkom, intelektualnom,
socijalnom, duhovnom...
• Što više obezbedimo sreće i zadovoljstva bez veštačkih stimulanasa, utoliko je naš
život ispunjeniji, sadržajniji, bogatiji.
EFEKTI
ZLOUPOTREB
E
PSIHOAKTIVN
IH SUPSTANCI
STIMULANSI DELIRIJANTI
● utuču na stimulacija mozga ● izazivaju poremećaje svesti (delirantna stanja)
različitog trajanja
● omogučavaju period povećane fizičke i psihičke
aktivnosti ○ dezorjentisanost u vremenu i prostoru
○ Halucinacije
● posle koga po pravilu dolazi do pada aktivnosti, ○ pogrešno prepoznnavanje lica i predmete oko
kada se osoba oseća apatično, bezvoljno, sebe
depresivno, iscrpljeno

HALUCINOGENE DROGE DEPRESORI

● menjaju opažanje i doživljaj spoljašnjeg sveta ● "Umirujuća sredstva„

● izazivaju vidne, slušne i halucinacije dodira, koje ● usporavaju rad mozga

mogu potrajati satima
● izazivaju stanje opuštenosti i pospanosti
PREVENCIJA U
OBLASTIMA
ZLOUPOTREB
E
PSIHOAKTIVN
IH SUPSTANCI
 Značaj prevencije
• Prevencija je sklop psiholoških, socijalnih, pravnih i zdravstvenih aktivnosti, sa ciljem
sprečavanja oštećenja zdravlja, nastanka bolesti i posledica, izazvanih korišćenjem
psihoaktivnih supstanci
• Glavni ciljevi prevencije su:
• sprečavanje konzumiranja psihoaktivnih supstanci
• odlaganje konzumiranja psihokativnih supstanci
• sprečavanje da oni, koji eksperimentišu sa drogama, postaju korisnici visokog rizika i
zavisnici od droga
 Značaj prevencije
• Preventivne aktivnosti podrazumevaju suzbijanje i slabljenje faktora rizika uz
istovremeno pojačavanje zaštitnih faktora.
• Faktori rizika povećavaju verovatnoću upotrebe i korištenja psihoaktivnih supstanci
• Zaštitni faktori smanjuju verovatnoću zloupotrebe i korištenja psihoaktivnih supstanci
ZNAČAJ FIZIČKE
AKTIVNOSTI U
PRIMARNOJ
PREVENCIJI
• Primarna prevencija se bavi sprečavanjem nastanka bolesti zavisnosti
• Redovna fizička aktivnost ima veliku ulogu u primarnoj prevenciji
• Ona pruža osećaj sreće i zadovoljstvo, i poboljšava psihofizičke sposobnosti, bez
potrebe za upotrebom veštačkih stimulansa
• Efekti koji se postižu redovnim vežbanjem su veoma raznovrsni
 Smanjuje stres i anksioznost
• Jedan od prednosti vežbanja po mentalno zdravlje jeste oslobađanje od stresa.
• Fizička aktivnost pomaže u kontroli fizičkog i mentalnog stresa
• Vežbanje povećava koncentraciju norepinefrina, supstance koja može da ublaži
reakciju mozga na stres
• Pored toga što sagoreva kalorije, trčanje na pokretnoj traci umerenim do jakim
intenzitetom može da umanji osetljivost na anksioznost.
 Poboljšava opuštanje
• Za neke ljude umereno vežbanje može da bude isto kao pilula za spavanje, čak i kod
nekih koji pate od nesanice.
• Kretanje pet do šest sati pre odlaska u krevet podiže osnovnu temperaturu organizma.
• Kada se temperatura spusti na normalu par sati kasnije, to je signal organizmu da je
vreme za spavanje.
Čini nas srećnim i popravalja samopouzdanje
• Vežbanje oslobađa endorfin koji stvaraju osećaj sreće i euforije.
• Studije pokazuju da vežbanje čak može da ublaži simptome kod osoba sa kliničkom
depresijom.
• Lekari preporučuju da osobe koje pate od depresije ili anksioznosti (ili one koje se
osećaju tužnim) što više vremena provode u teretani.
• U nekim slučajevima vežbanje može da bude jednako efektno kao antidepresivi u
lečenju depresije.
• Dobra fizička kondicija može da popravi samopouzdanje i poboljša percepciju osobe
o sopstvenoj privlačnosti i vrednosti
 Sprečava opadanje kognitivnih sposobnosti
• Sa starenjem naš mozak počinje slabije da funkcioniše.
• Bolesti karakteristične za starenje kao što je Alchajmer u ubijaju ćelije mozga i utiču
na gubitak važnih moždanih funkcija
• Vežbanje i zdrava ishrana ne mogu da "izleče" Alchajmerovu bolest, ali mogu da
uspore smanjenje kognitivnih sposobnosti mozga posle 45. godine života.
• Vežbanje, naročito između 25. i 45. godine, podstiče lučenje supstanci u mozgu koje
podržavaju i sprečavaju degeneraciju hipokampusa, dela mozga koji je važan za
memoriju i učenje
 Poboljšava rad mozga
• Razne studije na miševima i ljudima pokazuju da kardiovaskularne vežbe mogu da
stvore nove ćelije mozga i unaprede njegov rad.
• Isto tako, istraživanja kažu da intenzivno vežbanje povećava nivo proteina koji potiče
iz mozga (poznat kao BDNF)
• Smatra se da taj protein pomaže kod odlučivanja, razmišljanja i učenja.
 Podstiče memoriju
• Fizička aktivnost podstiče memoriju i sposobnost učenja
• Vežbanje povećava stvaranje ćelija u hipokampusu koje su odgovorne za memoriju i
učenje.
• Razne studije povezuju razvoj mozga kod dece sa stepenom fizičke kondicije
• Vežbanje može da poboljša memoriju i kod odraslih osoba.
• Jedna studija je pokazala da sprintersko trčanje poboljšava zadržavanje bogatog
rečnika i kod zdravih odraslih osoba.
 Povećava kreativnost i efikasnost u radu
• Trening u teretani visokog intenziteta može da pojača kreativnost do dva sata nakon
vežbanja
• Vežbanje na otvorenom i u dodiru sa prirodom, pozitivno utiče na inspiraciju i
kreativno razmišljanje
• Naročito pozitivan efekat imaju duge šetnje ili lagano trčanje
• Istraživanja pokazuju da su radnici koji redovno odvajaju vreme za vežbanje
produktivniji i imaju više energije od kolega koji to ne čine.
• Neki stručnjaci smatraju da je sredina dana idealno vreme za vežbanje zbog
cirkadijalnog ritma organizma.
HVALA NA PAŽNJI