Заштита од радиоактивног зрачења

Радиоактивност је спонтани процес у којем се атомско језгро, емитујући

једну или више честица или кваната електромагнетног зрачења,
преображава у друго језгро.
Изложеност јачим дозама радиоактивности и јонизујућег зрачења
доводи до тровања радијацијом и радијационе болести.

Заштита од радијације је врло актуелан проблем за све,

укључујући биљни и животињски свет, који се нађу близу
извора радиоактивног зрачења.
Упоређивање спољашњег и унутрашњег
излагања
Унутрашње излагање радијацији представља
најопаснију појаву која проузрокује најтежа
оштећења ћелија у организму, док спољашње
излагање радијацији представља излагање особе
спољном извору који емитује јонизујуће зрачење. Симбол радиоактивне опасности
Поступци заштите од радиоактивног зрачења
Од радиоактивног зрачења људи се штите низом поступака, којима
се утицај зрачења смањује на што је могуће мању вредност.

Четири основна поступка за заштиту:

• употреба што слабијих извора зрачења
• повећање удаљености од извора зрачења
• скраћивање времена боравка у близини извора и
• постављање и коришћење заштитних зидова тамо где је неопходно

Посебну заштиту морају имати радници у нуклеарним електранама, запослени

у болницама у којима се применјује радиоактивно зрачење и научници у
нуклеарним институтима, који користе посебну заштитну опрему.
 Вештачка радиоактивност
Физичар и хемичар Ернест Радерфорд је успео први да оствари
трансформацију почетног језгра атома у ново језгро.
Трансформацију је извршио бомбардујући азот алфа-честицама, чиме је
добио кисеоник.
Нобелову награду за хемију добио је 1908. године за раздвајање
алфа од бета зрачења.
Прелазни метал радерфордијум је такође добио назив по њему.

Радефордов модел атома

зелено-електрони црвено-атомска језгра

 Откриће вештачке радиоактивности
Брачни пар Ирена Жолио-Кири(ћерка Марије Кири) и Фредерик Жолио
су изучавали вештачку радиоактивност.

Бомбардовањем бора, алуминијума и магнезијума алфа-честицама из

полонијума, добили су изотоп азота-13, изотоп фосфора-30 и изотопе
силицијума-27 и алуминијума-28, који нису пронађени у природи.

Добијени изотоп фосфора је јако нестабилан (има кратко време

полураспада) и показује склоност ка спонтаном распаду.

Добијени радиоактивни изотопи имају примену у медицини, индустрији и

научним истраживањима.

Ирена Жолио-Кири изотоп фосфора Фредерик Жолио

 Нуклеарна фисија
Фисија је процес цепања ( деобе ) тешког атомског језгра на
два лакша језгра ( фисионе фрагменте ), при чему се део масе
тог језгра претвара у енергију.
Током процеса фисије долази до ослобађања енергије, јер је
мање енергије потребно за формирање два лакша језгра
него једног тежег језгра. Уз ослобађање енергије, у процесу
фисије емитују се још и два–три неутpона
и радиоактивно зрачење.
Процеси нуклеарне реакције изазивају
цепање језгра. Спонтана фисија се код
тешких језгара јавља као облик
радиоактивног распада ( плутонијум ).
За цепање језгра најпогоднији су спори
неутрони, јер су електронеутрални и имају
довољно велику масу.
Цепање језгра не може да се изврши
електронима, јер су веома мале масе. Протони
имају довољну масу, али их језгро одбија, због
позитивног наелектрисања.
Коришћење нуклеарне енергије се заснива на енергији фисије
неких изотопа уранијума и плутонијума.
Индукована фисија настаје као последица бомбардовања
атомског језгра неутронима.
Језгра подложна фисији спорим
неутронима називамо
фисилним језгрима. Фисилна
језгра су језгра изотопа
уранијума-233 и уранијума-235 и
плутонијума-239.
Једини фисилни изотоп који
постоји у природи је изотоп
уранијума-235.
Павле Савић,  српски физичар и
хемичар је са Иреном Жолио
у Паризу открио изотопе познатих
елемената бомбардовањем атома
урана спорим неутронима. 
 Ланчана реакција
Ланчана реакција је процес фисије атомских језгара. За одржавање
ланчане реакције, осим успоравања неутрона, потребно је да се
обезбеди и довољна количина фисионе супстанце (U235), јер би у
супротном неутрони излетали напоље и ланац би се прекинуо.
Минимална маса фисионе супстанце која омогућава ланчану
реакцију, назива се критична маса.
Емитовање нових неутрона настаје када неутрони у процесу фисије
погоде друга атомска језгра и изазову њихову фисију.
Ослобођена енергија је огромна, при цепању једног језгра
урана oслобађа се енергија око 200 МеV( мегаелектронволти)
 Неконтролисана ланчана реакција
Неконтролисана ланчана реакција је када се ланчана
реакција одвија великом брзином, уз ослобађање
велике количине енергије за неколико милионитих
делова секунде. Неконтролисана ланчана реакција се
дешава при експлозији атомске бомбе.

Контролисана ланчана реакција

Контролисана ланчана реакција је када се
контролише брзина ланчане реакције и количина
ослобођене енергије.
Пример контролисане ланчане реакције је у
нуклеарним реакторима (за производњу
нуклеарне енергије).
Производња нуклеарне енергије у реакторима
заснива се на фисији изотопа урана.
 ЗА ПРЕПИСИВАЊЕ
•Радиоактивност је спонтани процес у којем се атомско језгро,
емитујући једну или више честица или кваната електромагнетног
зрачења, преображава у друго језгро.
Четири основна поступка за заштиту:
•употреба што слабијих извора зрачења
• повећање удаљености од извора зрачења
• скраћивање времена боравка у близини извора и
• постављање и коришћење заштитних зидова тамо где је неопходно
•Током процеса фисије долази до ослобађања енергије, јер је мање
енергије потребно за формирање два лакша језгра него једног тежег
језгра. Уз ослобађање енергије, у процесу фисије емитују се још и два–
три неутpона
и радиоактивно зрачење.
•Ланчана реакција је процес фисије атомских језгара. За одржавање
ланчане реакције, осим успоравања неутрона, потребно је да се
обезбеди и довољна количина фисионе супстанце (U235), јер би у
супротном неутрони излетали напоље и ланац би се прекинуо.
 ЛИТЕРАТУРА

СЛИКЕ: ТЕКСТ:

https://glossary.periodni.com/ https://sh.wikipedia.org/wiki/Nuklearna_fisija
https://fizis.rs/
https://fizis.rs/o
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/
https://www.10naj.com/atomska-bomba-
svetska-kontraverza/

Дина Филипов и Милица Лазић VIII3