SLOBODA

IZRAŽAVANJA

Prof. dr Ivana Krstić

 MEĐUNARODNI IZVORI

Univerzalna deklaracija o ljudskim

pravima, član 19:

Svako ima pravo na slobodu mišljenja i izražavanja; ovo

pravo uključuje slobodu mišljenja bez uplitanja da se
traže, primaju i šire informacije i ideje putem bilo kojih
medijskih sredstava i bez obzira na granice.
 MEĐUNARODNI IZVORI

Međunarodni pakt o građanskim i

političkim pravima, član 19:

1. Svako ima pravo na svoje mišljenje bez uplitanja drugih.

2. Svako ima pravo na slobodu izražavanja;

ovo pravo uključuje slobodu traženja, primanja i davanja
informacija i ideja svih vrsta, bez obzira na granice, bilo
usmeno, pisano ili u štampanom obliku, u vidu umetnosti ili
na bilo koji drugi način po slobodnom izboru.
 MEĐUNARODNI IZVORI

Međunarodni pakt o građanskim i

političkim pravima, član 19:
3. Ostvarivanje prava iz stava 2 ovog člana nosi sa
sobom posebne obaveze i odgovornosti. Prema tome,
može biti predmet određenih ograničenja, ali ona moraju
biti u skladu sa propisima, zakonom i neophodna:
(a) U svrhu poštovanja prava ili ugleda
drugih;
(b) Za zaštitu nacionalne bezbednosti ili
javnog reda [ordre public (fr. javna politika)], javnog
zdravlja ili morala.
 MEĐUNARODNI IZVORI

Evropska konvencija o ljudskim

pravima, član 10:
Svako ima pravo na slobodu izražavanja.
Ovo pravo uključuje slobodu mišljenja i slobodu
primanja i davanja informacija i ideja bez uplitanja javnih
vlasti i bez obzira na granice.
Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju
dozvole od radio, televizijskih i filmskih kompanija.
 NACIONALNI IZVORI

Ustav RS, član 46:

Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i

sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi
način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje.
 Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti,
ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih,
čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite
javnog zdravlja, morala demokratskog društva i
nacionalne bezbednosti Republike Srbije.
 NACIONALNI IZVORI

Ustav RS, član 50:

 Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva

novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.
 Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.
 U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje
informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u
demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno
rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta
Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na
neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili
verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
 Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete
informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na
objavljenu informaciju uređuje se zakonom.
 NACIONALNI IZVORI

Ustav RS, član 51:

Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno

bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i
sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo
poštuju.
Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu
državnih organa i organizacija kojima su poverena
javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.
 OPSEG I DEFINICIJA
Elementi

• Sloboda da se ima mišljenje

 Sloboda da se dele informacije
 Sloboda da se dobiju informacije i
ideje
 OPSEG I DEFINICIJA
Uvredljive, šokantne i
uznemiravajuće izjave

Primjenjivo ne samo na 'informacije' ili 'ideje' koje

su povoljno primljene ili se smatraju bezopasnima ili
kao stvar ravnodušnosti, već i na one koje vrijeđaju,
šokiraju ili uznemiravaju državu ili bilo koji sektor
stanovništva.
Hendisajd protiv UK (Evropski sud za ljudska
prava)
Ustavni sud (IUz broj 231/2009 od 22. jula 2010).
 OPSEG I DEFINICIJA

Obaveze države:
Negativne i pozitivne
Ustavni sud (Už broj 3238/2011 od 8. marta
2012. ):Poštovanje zajemčenog ljudskog prava podrazumeva,
pre svega, obavezu državnih organa i drugih nosilaca javnih
ovlašćenja da se ne mešaju u uživanje garantovanog prava, što
predstavlja "negativnu obavezu države.“
▪poštovanje garantovanih ljudskih prava podrazumeva i da
pojedinac od nosilaca javne vlasti može zahtevati preduzimanje
radnji i donošenje akata kojima će se obezbediti to poštovanje, a
što predstavlja "pozitivnu obavezu države.
 OBLICI I VRSTE
Različiti vidovi izražavanja

U vidu govora
Pisano Novine
Fotografije (filmovi, emitovanja) Knjige
Oglas/reklamiranje Pamfleti
Sadržaj na internetu Posteri
Umetnost
Simbolično ponašanje
 OBLICI I VRSTE
Vrsta/Mesto publikacije/objavljivanja

Satira
Apelacioni sud u
ESLjP: Kuliš i Rožički protiv Poljske ;
Beogradu, Gž 614/2011 od 9.3.2011.
Poezija
ESLjP: Karatas protiv Turske
Roman
ESLjP : Alinak protiv Turske
Kulturno nasljeđe
ESLjP: Akdas protiv Turske
 ZNAČAJ SLOBODE IZRAŽAVANJA
I ULOGA MEDIJA
Štampa = mehanizam javne kontrole

Principi i pravila koji novinarima daju poseban

status u uživanju sloboda sadržanih implicitno u članu
10. EKLjP i izričito u članu 27. turskog Ustava.

Lingens protiv Austrije, ESLJP

 ZNAČAJ SLOBODE IZRAŽAVANJA
I ULOGA MEDIJA
ESLjP

„Sloboda štampe pruža javnosti jedno od najboljih

sredstava za otkrivanje i formiranje mišljenja o idejama i
stavovima svojih političkih lidera. Naročito daje političarima
priliku da razmisle i daju komentare na zabrinutosti javnog
mnjenja; stoga omogućava svima da učestvuju u slobodnoj
političkoj raspravi, koja je u samoj srži koncepta
demokratskog društva.“
Kastels protiv Španije, ESLJP
 ZNAČAJ SLOBODE IZRAŽAVANJA
I ULOGA MEDIJA
Ustavni sud
Ustavni sud ističe da je ustavno jemstvo slobode medija
neodvojivo od Ustavom zajemčene slobode mišljenja i
izražavanja iz člana 46. Ustava i prava na obaveštenost iz člana
51. Ustava. Naime, sloboda svakoga da bez odobrenja, na
način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva
javnog obaveštavanja, kako je to garantovano stavom 1. člana
50. Ustava, kao i izričito i restriktivno, Ustavom utvrđeni uslovi
pod kojima ova sloboda može biti ograničena (stav 3. člana
51.), nema u svojoj suštini za primarni cilj zaštitu interesa
medija radi njih samih, već bez zagarantovane i ostvarene
slobode medija, jemstva slobode mišljenja i izražavanja i prava
na obaveštenost, u velikoj meri, ostaju puka proklamacija.
US, odluka IUz broj 231/2009 od 22. jula 2010.
 ZNAČAJ SLOBODE IZRAŽAVANJA I
ULOGA MEDIJA
Ustavni sud

Posebnu zaštitu prava na slobodu izražavanja uživaju

novinari i mediji zbog svoje naročito važne društvene
uloge da saopštavaju informacije i mišljenja o svim
pitanjima od javnog interesa.
(US, Už 6434/2014 od 14. aprila 2016)
 ZNAČAJ SLOBODE IZRAŽAVANJA I
ULOGA MEDIJA
Internet i društveni mediji
Radi sprečavanja dalje povrede prava ličnosti, sud može
narediti da se sa internet portala ukloni tekst koji nanosi štetu
časti i ugledu tužioca, a za koji je tužilac već dobio naknadu
štete.
Postojanje predmetnog teksta na portalu tuženog dovodi
tužioca u vezu sa tekstom i slikama uz tekst prilikom svakog
pretraživanja interneta koji se odnose na tužioca, te je
neophodno uklanjanje teksta i slika da bi se sprečilo stalno
nanošenje nematerijalne štete tužiocu povredom njegovih
ugleda i časti kao prava ličnosti, jer bi u suprotnom drugi vidovi
satisfakcije tužioca bili obesmišljeni
(Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 101/2014 od
19.2.2014. )
Ograničenje slobode izražavanja
– govor mržnje
Univerzalni standardi
 Univerzalna deklaracija

- ne uvodi izričito zabranu govora mržnje ili

odsticanja mržnje

- zabranjuje diskriminaciju i podsticanje

diskriminacije u članu 7.
 Međunarodni pakt o građanskim i
političkim pravima (1966.)

 Čl. 19

Niko ne može biti uznemiravan zbog svog mišljenja.

Svako ima pravo na slobodu izražavanja; to pravo

podrazumeva slobodu traženja, primanja i širenja
obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice,
bilo usmeno, pismeno, putem štampe ili u umetničkom
obliku, ili ma kojim drugim sredstvom po svom izvoru.
 Ograničenje

Korišćenje sloboda predviđenih u stavu 2 ovog člana

povlači posebne dužnosti i odgovornosti. Ono se,
prema tome, može podvrgnuti izvesnim ograničenjima
koja ipak moraju biti izričito utvrđena zakonom i koja
su neophodna:
 (a) Za poštovanje prava ili ugleda drugih lica
 (b) Za zaštitu nacionalne bezbednosti ili javnog
poretka, ili javnog zdravlja ili morala
 Test iz člana 19. stav 3.
Testom se utvrđuje zakonitost ograničenja
slobode izražavanja:

1. ograničenje mora biti usmereno na zaštitu

nacionalne bezbednosti, javnog poretka, javnog
zdravlja ili morala, ili poštovanja prava i ugleda
drugih
2. ograničenje mora biti propisano zakonom
3. mora biti neophodno (proporcionalno i najmanje
restriktivno) kako bi se postigao cilj
 ČL. 20 PGP-a

1. Svaka propaganda u korist rata zakonom će se

zabraniti.

2. Zakonom će se zabraniti svako zagovaranje

nacionalne, rasne ili verske mržnje koje predstavlja
podsticanje na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

pripremni materijali - čl. 20 inspirisan je propagandom

u nacističkoj Nemačkoj.
 Opšti komentar br. 11 (1983)

Komitet za ljudska prava naglasio je da je čl. 20 u

potpunosti kompatibilan sa pravom na slobodu
izražavanja koji je garantovan čl. 19, pošto ovo
pravo povlači odgovarajuće obaveze i
odgovornosti. Dalje je naglašeno da su države u
obavezi da donesu zakone kojima se kažnjava
zagovaranje nacionalne, rasne i verske mržnje i
predviđaju odgovarajuće krivične sankcije za
prekršioce ove obaveze.
 Opšti komentar br. 15 (1986)

Zabrana širenja ideja o rasnoj superiornosti ili

mržnji je u skladu sa pravom na slobodu mišljenja I
izražavanja.
 Opšti komentar br. 29 (2001)

Komitet za ljudska prava objašnjava da pored

prava koja su u čl. 4 nabrojana kao apsolutna
prava, postoji nekoliko drugih prava koja nisu
izričito predviđena ovim članom. Među tim pravima
nalazi se i čl. 20, zato što država ne može da
opravda ratnu propagandu ili zagovaranje
nacionalne, rasne ili verske mržnje pozivanjem na
zaštitu nacionalne bezbednosti ili javnog poretka.
 Opšti komentar br. 34 (2011)
Ograničenje slobode izražavanja ne sme ugroziti
ovo pravo
Radi očuvanja javnog poretka, moguće je
ograničiti slobodu izražavanja zbog neprikladnog
govora u javnosti
Svako ograničenje mora biti shvaćeno u svetlu
univerzalnosti ljudskih prava I principa
nediskriminacije
 Završni komentari za Ruandu
(2011)

Države mogu ograničiti slobodu izražavanja kako bi

se zaštitila nediskriminacija koja podstiče rasnu
diskriminaciju, neprijateljstva i nasilje dok god je
ograničenje neophodno i proporcionalno ovom cilju
i ako se njima namerno zagovara mržnja.
Komitet je prethodno kritikovao zakone koji nemaju
element namere kod definisanja “govora mržnje.”
 Pojedinačne predstavke
R.T. and W.G. Party v. Canada (1983)

J.R.T, kanadski državljanin, i partija W.G. pokušali su

da promovišu politiku partije putem snimljenih poruka
upozoravajući sve koji pozovu izvestan telefonski broj
od upliva Jevrejskih finansijskih moćnika koji izazivaju
ratove, nezaposlenost, inflaciju i kolaps svetskih
vrednosti i principa.
Komitet je smatrao da ovakvo širenje mišljenja putem
telefonskog sistema predstavlja širenje politike rasne ili
religijske mržnje, koja je zabranjena čl. 20.
 Faurisson v. France (1996)

Podnosilac predstavke je profesor književnosti koji

je doveo u sumnju postojanje gasnih komora u
nemačkim logorima tokom Drugog svetskog rata.

Komitet je pronašao da su izjave profesora

predstavljale politiku rasne ili religijske mržnje koja
je, u najmanju ruku, vodila stvaranju neprijateljskog
odnosa prema Jevrejima.
 Ross v. Canada (2000)

U ovom predmetu došlo je do premeštanja u drugu

školu profesora koji je imao antisemitske stavove i
koji je o tome objavio knjigu.

Vrhovni sud Kanade je pronašao da je stvorena

“zatrovana atmosfera” u školi ida je bilo moguće
razumno anticipirati uzročnu vezu između toga I
autorove publikacije.
 Komitet
Komitet je pronašao da premeštaj profesora koji ima
antisemitske stavove predstavlja ograničenje njegove
slobode izražavanja, ali je ovo ograničenje u
konkretnom slučaju dopušteno zato što je upereno
protiv izjava „čija je priroda takva da podižu ili
učvršćuju antisemitska osećanja“, pa je neophodno
zaštititi pravo jevrejske zajednice na slobodu od
religijske mržnje.
Posebna prava i obaveze koje sa sobom nosi sloboda
izražavanja posebno su važne u kontekstu učenja
mladih studenata.
 Međunarodna konvencija o ukidanju svih
oblika rasne diskriminacije (1965)
 sadrži najekstenzivniju zabranu govora mržnje, ali je
ograničena na rasni osnov.
 Preambula
 države članice Konvencije ubeđene su da je „svaka
doktrina o superiornosti zasnovana na razlici između rasa
naučno lažna, za osudu sa moralne tačke gledišta i
socijalno neopravdana i opasna i da ništa ne bi moglo
opravdati, ma gde to bilo, rasnu diskriminaciju“.

 „rešene da preduzmu sve potrebne mere radi brzog

ukidanja svih oblika svih pojava rasne diskriminacije i da
spreče i da se bore protiv rasističkih doktrina i prakse kako
bi pomogle razumevanje među rasama i izgradile
međunarodnu zajednicu oslobođenu svih oblika rasne
segregacije i diskriminacije.“
 Čl. 4 Konvencije

Države članice osuđuju svaku propagandu i sve

organizacije koje vođene idejama ili teorijama
zasnovanim na superiornosti neke rase ili grupe
lica izvesne boje ili izvesnog etničkog porekla ili
koje žele da opravdaju ili podrže svaki oblik rasne
mržnje ili diskriminacije; one se obavezuju da bez
odlaganja usvoje pozitivne mere koje imaju za cilj
da ukinu svako podsticanje na takvu
diskriminaciju, ili na svako delo diskriminacije.
 Države se naročito obavezuju da:
 utvrde kao krivično delo svako širenje ideja zasnovanih na
superiornosti ili rasnoj mržnji, svako podsticanje na rasnu
diskriminaciju, kao i sva dela nasilja, ili izazivanje na takva
nasilja, uperena protiv svih rasa ili svake grupe lica druge boje ili
drugog etničkog porekla, kao i pružanje pomoći rasističkim
aktivnostima, podrazumevajući tu i njihovo finansiranje;
 da proglase za nezakonite i da zabrane organizacije i aktivnosti
organizovane propagande i svaku drugu vrstu propagandne
aktivnosti koji podstiču na rasnu diskriminaciju i koji je pomažu,
kao i da proglase da je učešće u ovim organizacijama ili u
njihovim aktivnostima zakonom kažnjivo delo;
 da ne dozvole javnim vlastima niti javnim nacionalnim ili lokalnim
ustanovama da podstiču na rasnu diskriminaciju ili da je
pomažu.
 Član 4 (a)

- širenje ideja koje su zasnovane na rasnoj

superiornosti
-širenje ideja koje su zasnovane na rasnoj mržnji
- podsticanje rasne diskriminacije
- podsticanje na akte rasno motivisanog nasilja
 Pojedinačne predstavke

L.K. v. the Netherlands (1993) – marokanski

državljanin posetio je kuću za izdavanje i tom prilikom
čuo uzvike „Ne više stranci“, a potom je upozoren da
ukoliko uzme kuću u najam, ona će biti uništena, a
njegova kola oštećena.
Komitet je smatrao da ovakvi uzvici i komentari
predstavljaju podsticanje na rasnu diskriminaciju i akte
nasilja protiv osoba drugačijeg rasnog ili etničkog
porekla. Država ugovornica proglašena je odgovornom
zato što slučaj nije ispitala sa neophodnom pažnjom i
efikasno.
 Jewish Community of Oslo et al. v.
Norway (2005)
Jedna grupa organizovala je i uzela učešće u maršu
kojim se veličao nacistički vođa Rudolf Hes. Osoba
koja je predvodila marš održala je govor u kojem je,
između ostalog, rekla da su Norvežane okupirali i
uništili Jevreji, koji su preuzeli njeno nacionalno
bogatstvo i zamenili ga „nemoralnim i nenorveškim
uverenjima“. Govor je nastavljen tako što je
naglašeno da će ova grupa nastaviti Hitlerovim i
Hesovim stopama i botiti se za svoja uverenja.
Komitet je smatrao da ova izjava jasno konstituiše „u
najmanju ruku, podsticanje na diskriminaciju, ako ne
i na nasilje“.
 Opšte preporuke Komiteta za
ukidanje rasne diskriminacije
Opšta preporuka br. 15 (1993) –Komitet je naglasio
da čl. 4 nije u suprotnosti sa slobodom izražavanja i da
zabrana govora mržnje predstavlja glavni mehanizam
u borbi protiv rasne diskriminacije. Posebno je
ukazano na opasnost od ovakve propagande,
priznajući da „pretnje i akti rasnog nasilja lako vode u
druge takve akte i generišu atmosferu neprijateljstva.“

Opšte preporuka br. 29 (2002) – Komitet traži od

država ugovornica da preduzmu ozbiljne mere kako bi
suzbile podsticanje na rasnu diskriminaciju ili nasilje,
osvrćući se posebno na informacije koje se prenose
putem interneta.
 Opšta preporuka br. 30 (2004)

 Komitet preporučuje državama ugovornicama da

preduzmu odgovarajuće aktivnosti kako bi se
borile protiv stigmatizacije, stereotipa i profilisanja
na osnovu rase, boje kože, porekla, nacionalnog ili
etničkog porekla, posebno od strane političara,
službenika, profesora i nastavnika, medija, putem
interneta, elektronskih komunikacionih mreža i
društva u celini.
 Član 19: međunarodne obaveze
(2018)
Države imaju obavezu da:
- usvoje sveobuhvatan nacionalni implementacioni
plan o HRC Rezoluciji 16/18 koja se odnosi na
slobodu religije
- obezbede otvoreno okruženje, debate i dijalog,
uključujući i Slobodan i otvoren internet
- zabraniti zagovaranje diskriminatorne mržnje koja
konstituiše pozivanje na neprijateljstvo,
diskriminaciju i nasilje
- obezbediti odgovornost i obeštećenje za povrede
ljudskih prava
Evropski standardi
 Opšti principi

Evropski sud je identifikovao brojne oblike

izražavanja koji se smatraju suprotnim Konvenciji
(rasizam, ksenofobija, anti-semitizam, agresivni
nacionalizam i diskriminacija protiv manjina i
migranata).
Ipak, Sud je obazriv kod pravljenja razlike između
ozbiljnih podsticaja na ekstremizam i prava
pojedinaca da izraze svoje stavove slobodno, pa i
da šokiraju druge.
Govor mržnje – okvirna definicija

“Tolerancija i poštovanje jednakog dostojanstva

svih ljudskih bića predstavlja sam temelj svakog
demokratskog, pluralističkog društva. Da bi se ovaj
princip ostvario, u nekim društvima je neophodno
da se sankcionišu ili spreče svi oblici izražavanja
koji šire, podstiču, promovišu ili opravdavaju
mržnju koja je zasnovana na netoleranciji.”

Erban v. Turkey, (2006)

 Zaštita

Pruža se uglavnom na osnovu čl. 10 (sloboda

izražavanja) i čl. 11 (sloboda udruživanja).

Drugi kolosek zaštite je preko čl. 17 – zabrana

zloupotrebe prava, koji kaže:
“Ništa u ovoj Konvenciji ne može se tumačiti tako da
podrazumeva pravo bilo koje države, grupe ili lica da
se upuste u neku delatnost ili izvrše neki čin koji je
usmeren na poništavanje bilo kog od navedenih prava
ili sloboda ili na njihovo ograničavanje u većoj meri od
one koja je predviđena Konvencijom.”
 Evropska konvencija o ljudskim
pravima (1950.)

Evropska konvencija ne sadrži odredbu o zabrani

govora mržnje, ali u čl. 10, st. 2 predviđa da sloboda
izražavanja „povlači za sobom dužnosti i
odgovornosti“, pa se može podvrgnuti „formalnostima,
uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim
zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u
interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog
integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja
nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite
ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja
obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja
autoriteta i nepristrasnosti sudstva.“
 Sloboda udruživanja
1. Svako ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i
slobodu udruživana s drugima, uključujući pravo da
osniva sindikat i učlanjuje se u njega radi zaštite svojih
interesa.

2. Za vršenje ovih prava neće se postavljati nikakva

ograničenja, osim onih koja su propisana zakonom i
neophodna u demokratskom društvu u interesu
nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti, radi
sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili
morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih. Ovim se
članom ne sprečava zakonito ograničavanje vršenja
ovog prava pripadnicima oružanih snaga, policije ili
državne uprave.
Ograničenje slobode izražavanja
i udruživanja

Ograničenje slobodi izražavanja može biti

nametnuto ukoliko je ograničenje:
propisano zakonom;
ima legitiman cilj; i ukoliko je
neophodno u demokratskom društvu (pretpostavlja
postojanje „nužne društvene potrebe“ i
proporcionalnosti između mere i legitimnog cilja).
 Koje se informacije štite?

Sloboda izražavanja se primenjuje ne samo na

informacije ili ideje koje su primljene rado, već i na
one koje mogu da „uvrede, šokiraju ili uznemire
državu ili bilo koji deo populacije“, jer to zahteva
pluralizam, tolerancija i širokogrudost koje su
neophodne svakom demokratskom društvu.

Handyside v. UK (1976)
GOVOR MRŽNJE USMEREN NA
RASU
 X. v. Germany (1981)

Evropska komisija zauzela je stav da zabrana deljenja

pamfleta na kojima se Holokaust opisuje kao laž
predstavlja ometanje čl. 10, st. 1 kojim se garantuje
sloboda izražavanja, ali koje je u skladu sa čl. 10, st. 2
jer je predviđeno zakonom i služi zaštiti interesa i
prava drugih lica.
Cilj ove mere je da zaštiti jevrejsku zajednicu i svakog
njenog člana pojedinačno, a neophodna je zato što
svako društvo mora počivati na principima tolerancije i
širokogrudosti, posebno u odnosu na grupe koje su
istorijski bile izložene diskriminaciji.
 Jersild v. Denmark (1995)

Podnosilac predstavke je novinar, koji je napravio

dokumentarac koji sadrži isečak iz televizijskog
intervjua sa 3 člana jedne rasističke grupe koja se
zove “Zelena jakna.” Tokom intervjua, članovi
grupe dali su negativne izjave o imigrantima i
etničkim grupama u Danskoj. Posle intervjua,
novinar je osuđen za pružanje pomoći i pomaganje
u diskriminaciji u vidu govora mržnje i izrečena mu
je krivična sankcija. On je smatrao da je došlo do
povrede njegove slobode izražavanja.
 Evropski sud za ljudska prava

Sud je napravio razliku između pripadnika ove grupe

koji imaju otvorene rasističke stavove i novinara koji je
želeo da otkrije, analizira i objasni posebnu grupu
mladih i da se bavi posebnim aspektima društva koji
zahtevaju opštu zabrinutost.
Dokumenatarac nije bio usmeren na propagiranje
rasističkih stavova i ideja, već da informiše publiku o
socijalnim pitanjima, iako su izjave bile „više nego
uvredljive za članove zajednica koje su apostrofirane,
pa time nisu ni uživale zaštitu iz čl. 10.“
Konačno, krivična osuda novinara nije prošla test
proporcionalnosti.
 LeRoy v. France (2008)

Denis Leroj je crtač stripova. Jedan od njegovih

crteža predstavlja napad na Svetski trgovinski
centar koji je publikovan u baskijskim nedeljnim
novinama sa rečima: “Svi smo sanjali o tome ...
Hamas je to učinio.”
Osuđen je na plaćanje kazne za “odobravanje
terorizma”. On je smatrao da je njegova sloboda
izražavanja povređena.
 Evropski sud za ljudska prava

Sud je smatrao da je on glorifikovao nasilno

uništenje američkog imperijalizma u svom radu i
izrazio moralnu podršku izvršiteljima napada. U
ovom napadu je hiljade civila izgubilo život ili
povređeno.

 Iako novine nemaju veliki tiraž, Sud je smatrao da

je ovaj crtež sa tekstom izazvao određenu javnu
reakciju, koja je sposobna da izazove nasilje i
može imati uticaj na javni poredak Baskije.
 Feret v. Belgium (2009)

Danijel Feret je belgijski poslanik i šef poslaničke

grupe partije Nacionalnog fronta u Belgiji. Tokom
izborne kampanje, nekoliko različitih lifleta je deljeno
sa sloganima “Ustanimo protiv islamizacije u Belgiji”,
“Stop politici integracije”, i “Pošaljimo nezaposlene
neevropljane kući.”
On je osuđen na društveno korisnu službu i bio je
diskvalifikovan od parlamentarne službe 10 godina. On
je smatrao da je došlo do kršenja njegove slobode
izražavanja.
 Evropski sud za ljudska prava

Sud je pronašao da su komentari jasno doveli do

osećanja nepoverenja, odbijanja i čak mržnje prema
strancima, posebno među manje obrazovanim slojem
stanovništva.
Od suštinske je važnosti da političari, kada imaju javni
nastup, izbegnu komentare koji mogu podstaći
netoleranciju.Ukoliko pričaju negativno o migrantima,
najverovatnije će uzrokovati društvenu tenziju i podriti
poverenje u demokratske institucije. Tako je Sud
pronašao da postoji važna socijalna potreba da se
zaštite prava migranata. Primenjena kazna je
opravdana u interesu sprečavanja nereda i zaštite
drugih.
 Aksu v. Turkey (2011)
Mustafa Aksu je romskog porekla i trvdi da dve
publikacije čije je izdavanje finansirala država
(akademska knjiga i rečnik) sadrže strane koje su
uvredljive prema romskoj populaciji, kao i da
upotrebljene opaske i izrazi reflektuju
neprijateljstvo prema romskoj populaciji. On smatra
da je došlo do povrede čl. 14, zajedno sa čl. 8
zbog opaski koje se mogu smatrati
diskriminatornim i uvredljivim prema određenoj
etničkoj grupi.
 Evropski sud za ljudska prava -
Veće
Sud je pronašao da akademsko istraživanje nije
bilo upereno na to da uvredi romsku zajednicu, već
da istakne predrasude koje su prisutne u društvu.
Izrazi i definicije koje su upotrebljene u rečniku
uzete su u svom metaforičnom značenju. Po Sudu,
podnosilac predstavke nije bio izložen ni jednom
diskriminatornom tretmanu na osnovu svog
porekla. Tako Sud nije pronašao kršenje čl. 14,
uzete zajedno sa čl. 8.
Veliko veće potvdilo je presudu 15. marta 2012.
SEKSULNA ORIJENTACIJA
 Vejdeland and others v. Sweden
(2011)
Sud je prvi put odlučivao o predmetu koji se tiče
govora mržnje u odnosu na seksualnu orijentaciju.
Četiri osobe su ušle u srednju školu i ostavile oko 100
letaka u školske ormariće. Liflete je napravila
organizacija “Nacionalna omladina je anti-
homoseksualna”. Na njima je kritikovana
homoseksualna propagana, a homoseksualnost je
određena kao “seksualna devijantnost” koja ima
moralno destruktivan efekat na samu suštinu društva.
Takođe je stajalo da je ona glavni uzrok HIV/AIDS-a,
kao i da homoseksualne organizacije imaju za cilj
ozakonjenje pedofilije.
Osuđena lica su tvrdila da su ovim htela samo da
podstaknu debatu u školama na ovu temu.
 Evropski sud za ljudska prava
Sud je krenuo od upotrebljenog jezika i smatrao je da
on donosi ozbiljne tvrdnje koje su pune predrasuda.
Iako one ne pozivaju direktno osobe na činjenje štetnih
radnji, ono ne mora nužno da bude poziv na nasilje ili
druge kriminalne radnje.
Sud je posebno uzeo u obzir publiku kojoj su deljeni
lifleti – mladi ljudi su u senzitivnom uzrastu, kada ih je
lako impresionirati.
Lifleti su deljeni u školi koju nije pohađao niko od
četvorice osuđenih i u koju nisu imali slobodan pristup.
Vrhovni sud Švedske je ustanovio da je tekst na
lifletima bio uvredljiv bez ikakve potrebe.
Govor mržnje po osnovu religije
 Gündüz v. Turkey (2003.)

Lider jedne islamske zajednice je u živoj debati na

televiziji davao kritične izjave o ženskom
oblačenju, Islamu, sekularizaciji i demokratiji. On
se otvoreno zalagao za uvođenje šerijatskog
prava.
Osuđen je za otvoreno podsticanje na mržnju i
neprijateljstvo na osnovu razlike po osnovu
religijske pripadnosti.
 Evropski sud za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava je pronašao da

govor koji je zasnovan na religijskoj mržnji i koji
širi, podstiče ili opravdava mržnju ne uživa zaštitu
čl. 10 EKLJP. Međutim, Sud smatra da prosto
branjenje stavova, bez pozivanja na nasilje nije
govor mržnje. Takođe, cilj ovog programa bio je da
prezentuje ovu konkretnu islamsku zajednicu, a
ekstremni stavovi njenog lidera već su bili poznati
javnosti i podvrgnuti su intervenciji od strane
drugih učesnika u programu, što je dovelo do
jedne pluralističke debate.
 Norwood v. UK (2004)

Mark Antoni Norvud je stavio na svoj prozor poster

svoje Britanske nacionalne stranke, na kojoj se
kule bliznakinje nalaze u plamenu na kojima su
napisane reči “Islam napolje iz Britanije - zaštitite
britanski narod.” On je osuđen za neprijateljstvo
prema religijskoj grupi. On je smatrao da je
povređena njegova sloboda izražavanja.
 Evropski sud

Evropski sud je pronašao da opšti napad na grupu,

koji se povezuje sa terorizmom nije u saglasnosti
sa vrednostima koje se garantuju Evropskom
konvencijom, poput tolerancije, socijalnog mira i
zabrane diskriminacije. Tako nema ni zaštite
obuhvaćene čl. 10.
 Pavel Ivanov v. Russia (2007)
Pavel Ivanov je napisao i objavio nekoliko članaka u
kojima su Jevreji predstavljeni kao izvor zla u Rusiji.
On ih je optužio za zaveru protiv ruskog naroda i imao
niz anti-semitskih izjava. On je osuđen za izazivanje
etničke, rasne i religijske mržnje. Ivanov je smatrao da
je prekršeno njegovo pravo na delotvoran lek (čl. 13)
zato što je osuđen na osnovu kontroverznih dokaza.
On je kritikovao domaći sud za odbijanje da izdaju
ekspertski izveštaj koji bi dokazao istinitost njegovih
tvrdnji da Jevreji nisu formirali naciju. On je takođe
tvrdio i da je žrtva diskriminacije na osnovu njegovih
religijskih uverenja (čl.1 14).
 Evropski sud

Sud je smatrao da se Ivanov u stvari žali na

povredu čl. 10 Evropske konvencije.
Sud je zauzeo stav da podnosilac predstavke, koji
je u svojim publikacijama pozivao na mržnju prema
Jevrejima ne može biti zaštićen ovim članom.
 Soulas and others v. France
(2008)

S. je izdavac knjige autora Giljoma Faje o Kolonizaciji

Evrope. U knjizi se pominje da je Evropa postepeno
preuzimana od strane Muslimana i da su oni već
uspostavili kontrolu nad pojedinim teritorijama. Zato je
neophodno započeti etnički rat kako bi Evropljani vratili
oduzete teritorije.
Nakon izlaska iz štampe ove knjige, izdavač je osuđen
i određeno je da plati 7.500 evra za kršenje prava koje
se ogleda u zabrani govora mržnje uperene protiv
određene grupe.
S. tvrdi da je povređeno njegovo pravo na slobodu
izražavanja.
 Evropski sud za ljudska prava

Evropski sud – imigracija i integracija stranaca

predstavljaju pitanja od opšte važnosti. Moguće
probleme koji potiču od imigracije treba da rešavaju
nacionalne vlasti koje imaju široka diskreciona
ovlašćenja jer dosta toga zavisi od istorijskog,
demografskog i kulturnog konteksta. Sud je pronašao
da je ova knjiga napisana jednostavnim jezikom i da je
upućena širokom krugu čitalaca. Ona predstavlja
imigraciju kao katastrofu. Knjiga ima za cilj da “hrani”
osećaje ili odbacivanje određene etničke grupe koja se
naziva neprijateljem u etničkom ratu.
 Le Pen v. France (2010)

Gospodin Le Pen, predsednik francuskog

“nacionalnog fronta” je 2005. morao da plati 10.000
evra za podsticanje diskriminacije, mržnje i nasilja
prema grupi ljudi zbog njihovog porekla, zato što je
dao izjavu u intervjuu koji je objavljen u dnevnom
novinama Le Monde da će, između ostalog, doći
dan kada će Muslimana biti 25, a ne 5 miliona i
kada će preuzeti vođstvo. Drugom prilikom je
takođe izjavio da već sada moraju da vode računa
kako gaze, jer su Muslimani postali brojni.
 Evropski sud za ljudska prava

 Svako ko je učesnik debate o nekom pitanju od javnog

interesa može se koristiti preterivanjem, pa čak i
provokacijom ukoliko poštuje prava i reputaciju drugih. Kada
je u pitanju izabrani predstavnik, koji predstavlja svoje
glasače i brani njihove interese, Sud mora da vrši striktniju
superviziju kada se radi o ograničenjima slobode
izražavanja.
 Le Penove izjave date su u kontekstu opšte debate o
problemima povezanim sa integracijom migranata u
zemljama prijema. One se odnose na Muslimane u celini i
izazivaju porast osećanja ili odbačenosti i neprijateljstva. On
je postavio Francuze protiv zajednice čija su religijska
uverenja izričito pomenuta i čije uvećanje predstavlja
latentnu opasnost po francuski narod.

Negacija zločina
 Lehideux et Isorni v. France
(1998)

Dva autora su napisala tekst koji je objavljen u

dnevnim novinama Le Monde u kojem su maršala
Petena prikazali u pozitivnom svetlu, izostavljajući
njegovu polititku saradnje sa nacističkim režimom.
Tekst je završen naznakom da iza pisma stoje dva
udruženja koja su posvećena odbrani njegovog lika i
dela, a radi njegove rehabilitacije u vidu otvaranja
presude iz 1945. kojom je osuđen na smrt i oduzeta su
mu građanska prava.
Oba autora su osuđena da su javno branila ratne
zločine, dok su oni tvrdili da je došlo do kršenja njihove
slobode izražavanja.
 Evropski sud

Sud je smatrao da iako se ovaj tekst može

smatrati polemičkim, ne može se reći da je
negatorski pošto autori ne pišu u ličnom svojstvu,
već u ime dva zakonito organizovana udruženja i
ne propagiraju toliko pro nacističke politike, koliko
pojedinačne. Sud je primetio da su se događaji koji
se opisuju desili pre više od 40 godina pre njihovog
publikovanja i da je protek vremena doveo do toga
da je neprimereno da se o njima piše sa istom
oštrinom kao pre 10 ili 20 godina. Sud je pronašao
da je postojala povreda čl. 10.
 Garaudy v. France (2003)

Podnosilac predstavke je autor knjige Osnivački

mitovi modernog Izraela, koji je osuđen od strane
francuskih sudova za nepriznavanje zločina protiv
čovečnosti, klevete i zbog rasističkih izjava i rasne
mržnje uperene protiv Jevreja.

On je smatrao da je povređeno njegovo pravo na

slobodu izražavanja.
 Evropski sud

Evropski sud je pronašao da nepriznavanje realnosti

koja je jasno utvrđena istorijskim činjenicama kao što
je to Holokaust, ne predstavlja istorijsko istraživanje
koje ima za cilj istraživanje istine. Cilj i rezultat takvog
pristupa je zapravo rehabilitacija nacionalno-
socijalističkog režima, koji za posledicu ima
optuživanje samih žrtava za falsifikovanje istorije.
Dakle, nepriznavanje zločina protiv čovečnosti
predstavlja najozbiljniji oblik napada na Jevreje i
podsticanje mržnje protiv ove etničke zajednice, koje je
u suprotnosti sa demokratijom i ljudskim pravima jer
povređuje prava drugih i ugrožava vrednosti kao što su
pravda i mir.
Totalitarne doktrine
 The Welfare Party and others v.
Turkey (2003)
 
Partija blagostanja je raspuštena 1998. u Turskoj
na osnovu činjenice da je postala “centar aktivizma
protiv principa sekularizma” i da različiti akti i
deklaracije od strane njenih lidera i članova
pokazuju da je cilj bio uvođenje šerijatskog prava i
teokratskog režima, a koje su suprotne
demokratskim vrednostima.
 Nekoliko članova partije je tvrdilo da je došlo do
kršenja slobode udruživanja.
 Evropski sud
Sud je pronašao da su akti i govori predstavnika ove
organizacije otkrili dugogodišnju politiku uspotavljanja
režima zasnovanog na šerijatskom pravu, koje nije
isključivalo ni upotrebu sile.
Po oceni Suda, realne šanse da partija ostvari svoje
planove zasnivala se na neposrednoj opasnosti po
demokratiju i opravdala je raspuštanje stranke. Sud je
pronašao da nije bilo kršenja čl. 11.
Sud odbacuje predstavke koje su zasnovane na
ponašanju koje je inspirisano totalitarnim doktrinama ili
predstavljaju ideje koje su pretnja za demokratski
poredak i mogu dovesti do uspostavljanja totalitarnih
režima.
Politički govor
 Faruk Temel v. Turkey (2011)

Faruk Temel, predsedavajući političke partije, dao je

izjavu za štampu na sastanku partije, u kojoj je
kritikovao intervenciju SAD na Irak, kao i samice za
lidere terorističkih organizacija. On je takođe
kritikovao nestanak osoba koje su odvođene u
policijski pritvor. Nakon ovog govora, on je osuđen
za širenje propagande, na osnovu činjenice da je
javno branio upotrebu sile i druge terorističke
metode. On je smatrao da je došlo do povrede čl.
10.
 Evropski sud

Sud je primetio da je podnosilac predstavke

govorio kao političar i član opozicione partije,
prezentujući stavove njegove partije o ključnim
temama od opšteg interesa. Sud je smatrao da
njegov govor, uzet u celini, nije podsticao druge na
upotrebu sile, otpor oružjem ili ustanak, te se ne
može okarakterisati kao govor mržnje.
Otegi Mondragon v. Spain (2011)

Otegi Mondragon, PR baskijske separatističke

parlamentarne grupe, na konferenciji za medije je
uputio na otkriće baskijskih dnevnih novina na njihove
veze sa ETA-om i na navodni loš tretman osoba koje
su uhapšene tokom policijske operacije. U svojoj izjavi,
on je naveo da je kralj Španije vrhovni vođa španske
vojske, odnosno, da je on lice koje komanduje
mučiteljima, pa time i nameće monarhijski režim koji je
zasnovan na mučenju i nasilju.
On je osuđen na zatvorsku kaznu za ozbiljnu uvredu
nanetu Kralju, zbog koje je tvrdio da je došlo do
povrede čl. 10.
 Evropski sud
Sud je smatrao da ovakve izjave nisu nanele ličnu
uvredu Kralju, niti su se odnosile na njegov privatni
život. One su se odnosile isključivo na njegove
institucionalne odgovornosti kao šefa države i simbola
državnog aparata, koji je na čelu snaga bezbednosti
koje su mučile urednike novina.
Sud je dalje primetio da su politički komentari
podnosioca predstavke doprineli široj javnoj debati o
mogućoj torturi od strane španskih snaga bezbednosti
u kontekstu anti-terorizma i tiču se javnog interesa.
Sud je pronašao kršenje čl. 10.
Nacionalizam
 Surek v. Turkey (1999)

Kamil Tekin Sürek je jedan od vlasnika nedeljnih

novina koje su objavile dva pisma čitalaca koje
osuđuju vojne akcije vlasti na jugo-istoku Turske i
optužuju ih za brutalno postupanje prema Kurdima
i njihovoj brorbi za nezavisnost i slobodu.
Urednik je osuđen za širenje propagande protiv
jedinstva države i izazivanja neprijateljstva i mržnje
među narodima. On je smatrao da je došlo do
povrede čl. 10.
 Evropski sud
Sud je smatrao da ovakva pisma mogu izazvati
krvavu osvetu i da izazivaju mržnju i predstavljaju
mogući rizik na fizičko nasilje.
Iako se urednik lično odredio prema sadržaju
pisama, on im je omogućio objavu pisma. Sud je
smatrao da je on kao vlasnik časopisa vikarno
podložan “odgovornostima i obavezama” koje je
uređivački odbor morao imati u vidu kada je
omogućio objavljivanje pisama, a koje ima još veću
odgovornost u vreme konflikata i tenzija. Sud je
tako pronašao da nema kršenja čl. 10.
 Association of Citizens “Radko” &
Paunkovski v. “the former Yugoslav
Republic of Macedonia (2009)

Udruženje pod imenom “Radko”, po Ivanu Mihajlovu

Radtku koji je 60-ih godina bio vođa Makedonskog
oslobodilačkog pokreta, koje je zvanično registrovano,
naknadno je raspušteno od strane vlasti “bivše
Jugoslovenske Republike Makedonije.” Vlasti su
smatrale da je udruženje negacija identiteta
makedonskog naroda putem promovisanja fašističkih
ideja koje se odnose na bugarsko poreklo
Makedonaca. Članovi udruženja smatrali su da je ovo
suprotno javnom poretku i da podstiče nacionalnu ili
religijsku mržnju i netoleranciju. Smatrano je da je
došlo po povrede čl. 11.
 Evropski sud
Sud je smatrao da prosta činjenica davanja imena
udruženju po pojedincu koji se negativno posmatra
od strane većine stanovništva ne može samo po
sebi da predstavlja iminentnu pretnju javnom
poretku i ne opravdava raspuštanje udruženja.
Takođe, nema dokaza da je udruženje
promovisalo neprijateljstvo ili uzimalo nasilne
metode da uništi ustavni poredak. Iako je
interpretacija istorije države bila podobna da šokira
većinu, Sud je smatrao da ono nije ugrozilo
demokratski poredak i da ne treba da bude
zabranjeno. Dakle, nema povrede čl. 11.
 Dink v. Turkey (2010)
 Firat (Hrank) Dink, Turski novinar jermenskog porekla, u
nekoliko članaka pisao je o identitetu turskih državljana
jermenskog porekla. On je napisao da su Jermeni
opterećeni da se prizna njihov status žrtve genocida iz
1915, da su Turci indiferentni prema ovoj potrebi i objasnio
je traume kroz koje prolaze Jermeni. On je takođe izrazio
stav da jermenska dijaspora mora imati jače veze sa
zemljom kako bi ozdravila jermenski nacionalni identitet.
Ovi komentari izazvali su reakcije među ekstremnim
nacionalističkim grupama. On je oglašen krivim za
klevetanje i unižavanje turskog integriteta. Nakon godinu i
po, njega su ubili ekstremisti. Nakon njegove smrti, njegova
porodica je tvrdila da je on, između ostalog, bio žrtva i
kršenja slobode izražavanja.
 Evropski sud

Sud je pronašao da su turske vlasti propustile da

zaštite njegov život. On je pisao u svojstvu
novinara o temama od opšteg interesa,
pokušavajući da uspostavi istorijsku istinu. Sud je
primetio da su ga turske sudske vlasti indirektno
kaznile za kritikovanje turske države i njenog
odricanja da prizna genocid nad Jermenima. Sud
je pronašao povredu čl. 10.
 Dopunski protokol na Konvenciju o
sajber kriminalu (2003.)

 Preambula – akti koji su po prirodi rasistički i ksenofobični

predstavljaju povredu ljudskih prava i pretnju vladavini prava i
demokratskoj stabilnosti.

 Čl. 2, st. 1 - “rasistički i ksenofobični materijal” predstavlja svaki
pisani materijal, sliku ili drugo manifestovanje ideja ili teorija, koje
promovišu ili pozivaju na mržnju, diskriminaciju ili nasilje protiv
bilo kog pojedinca ili grupe lica, zasnovanoj na rasi, boji kože,
poreklu ili nacionalnom ili etničkom poreklu i religiji.

 Čl. 3, st. 1 - države ugovornice će zabraniti distribuciju, ili bilo

koji drugi način kojim se rasistički i ksenofobični materijal čini
dostupnim javnosti putem kompjuterskog sistema.
 
 Okvirna konvencija za zaštitu
nacionalnih manjina (1998.)
 Čl. 4 – garantuje princip jednakosti i zabranu diskriminacije
prema manjinama.
 Čl. 6:
 1. Države ugovornice će ohrabriti duh tolerancije i među-
kulturnog dijaloga i preduzeti delotvorne mere radi
promovisanja uzajamnog poštovanja i razumevanja i
saradnje među svim osobama koje žive na njihovoj teritoriji,
bez obzira na etnički, kulturni, jezički i verski identitet
osobe, posebno u oblasti obrazovanja, kulture i medija.
 2. Države ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere kako
bi zaštitile osobe koje mogu biti izložene napadima ili
aktima diskriminacije, neprijateljstva ili nasilja koje je
rezultat njihovog etničkog, kulturnog, jezičkog ili verskog
identiteta.
 Evropska komisija protiv rasizma i
netolerancije (1994)
 Opšta preporuka br. 1 o borbi protiv rasizma, ksenofobije,
antisemitizma i netolerancije (1996) – države treba da obezbede
da pravno svrstaju u krivična dela sve usmene, pismene, audio-
vizuelne i druge poruke, uključujući i poruke prenete putem
elektronskih medija, koje podstiču mržnju, diskriminaciju ili nasilje
protiv rasnih, etničkih, nacionalnih ili verskih grupa ili protiv
njihovih članova zbog pripadnosti takvoj jednoj grupi, kao i
proizvodnju, distribuciju i čuvanje radi distribucije materijala o
kojima je reč.

 Opšta preporuka br. 3 o borbi protiv rasizma i netolerancije

kojima su izloženi Romi (1998) – vlade su u obavezi da podstiču
podizanje svesti kod zaposlenih u medijima, koji prenose
informacije audio-vizuelnim sredstvima informisanja, ali i putem
štampe. Mediji imaju profesionalnu odgovornost da izbegavaju
širenje predrasuda, posebno kada izveštavaju o incidentima u
kojima su akteri Romi i to na način koji krivi zajednicu Roma u
celini.
 Preporuke Evropskog komiteta

 Opšta preporuka br. 5 o borbi protiv diskriminacije Muslimana

(2000) – države moraju da vode računa da nastavni program u
školama i visokom obrazovanju ne predstavlja iskrivljeno
tumačenje verske i kulturne istorije i da ne temelji svoj prikaz
Islama na predstavama o neprijateljstvu i opasnosti, kao i da
ohrabri raspravu u medijima i profesijama koje se bave
reklamiranjem o slici Islama i muslimanskih zajednica, koju
prenose kako bi se izbeglo ponavljanje predrasuda i pristrasnih
informacija.

 Opšta preporuka br. 6 o borbi protiv širenja rasističkog,

ksenofobičnog i anti-semitskog materijala putem interneta (2000)
–– zahteva uklanjanje nelegalnog sadržaja u vidu rasističkih i
anti-semitskih poruka i međunarodnu saradnju radi suzbijanja
ovakvog materijala.
 Preporuke Evropskog komiteta
 Opšta preporuka br. 7 o ključnim elementima nacionalnog
zakonodavstva protiv rasizma i rasne diskriminacije (2002) –„rasizam“
predstavlja verovanje da osnova kao što je rasa, boja kože, jezik,
veroispovest, nacionalno ili etničko poreklo, opravdava omalovažavanje
pojedinca ili grupe lica, ili ideju o nadmoći pojedinca ili grupe lica.

 Zakonom se moraju sankcionisati javno izražavanje, s rasističkim

ciljem, ideologije koja zagovara nadmoć, ili koja ocrnjuje grupu lica na
osnovu njihove rase, boje kože, jezika, veroispovesti, nacionalnog ili
etičkog porekla, kao i javno odricanje, umanjivanje važnosti,
opravdavanje ili opraštanje, s rasističkim ciljem, zločina genocida,
zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, kao i širenje i deljenje u
javnosti, ili proizvodnja i spremanje s ciljem širenja i deljenja u javnosti,
s rasističkim ciljem, pisanih, slikovnih ili drugih materijala sa takvim
sadržajem.

 Opšta preporuka br. 9 o borbi protiv anti-semitizma (2004)- isto to

zabranjuje kada je anti-semitizam u pitanju.
 Komitet ministara SE
 Preporuka (92) 19 – države treba da preispitaju svoje
zakonodavstvo u oblasti rasne diskriminacije i mržnje,
nasilja i zaštite mladih, kako bi osigurale zabranu
proizvodnje i distribucije video igrica sa rasnim sadržajem.
 Preporuka (97) 20 – svi oblici izražavanja koji pozivaju na
rasnu mržnju, ksenofobiju, antisemitizam i netoleranciju
umanjuju demokratsku sigurnost, kulturnu koheziju i
pluralizam i moraju biti kažnjeni, a posebna obazrivost se
traži od javnih službenika kada daju izjave za medije.
 Preporuka (97) 21 – senzitivizacija medija na ideje
multikulturalnosti i tolerancije. Državama se preporučuje da
ne preduzmu mere ohrabrenja, nego pravne mere kako bi
podstakle pozitivan doprinos medija ovim idejama i kako ne
bi došlo do kršenja slobode izražavanja i nezavisnosti
medija.