PRIVATNA BEZBEDNOST

Prof. dr Aco Bobić

 POJAM PRIVATNE BEZBEDNOSTI

Zaštita imovine i poslovanja privatnih subjekata (privatna bezbednost)

podrazumeva aktivnu i pasivnu zaštitnu delatnost agencije za
obezbeđenje uz korišćenje svih dozvoljenih tehničkih sredstava, koja
služe za zaštitu nekog prostora, pojedinca ili organizacije.

Pod privatnim subjektima podrazumijevaju se svi subjekti koji nisu

finansiraii od strane države niti se štite profesionalnim subjektima
bezbjednosti na osnovu zakona kao posebno štićeni subjekti.

Spektar privatnih subjekata je vrlo širok i obuhvata privatna lica,

organizacije, ustanove, kompanije, korporacije i drugo.

Privatnom bezbednošću štiti se sve ono što nije obuhvaćeno zaštitom

koju pruža javna bezbednost - policija, odnosno drugi odgovarajući
državni organi.
 ISTORIJSKI RAZVOJ PRIVATNE BEZBEDNOSTI

Najranije manifestacije privatne bezbednosti u današnjem smislu tog

značenja nalazimo u Engleskoj, a nešto kasnije i u SAD.
Ovaj vid angažovanja ogledao se u odgovornosti po principu rotacije
među samim građanima za noćnu bezbednost grada.
Alan Pinkerton (1855) uspostavlja prvu bezbednosnu kompaniju u državi
sa ciljem gonjenja zločinaca, obezbeđivanja bezbednosti na putevima i
organizovanja drugih bezbednosnih funkcija.
Nošen istim motivima, Edwin Holmes je osnovao prvu kompaniju za
proizvodnju protivprovalničkih alarma (1858), preteču današnje
mutimilionske industrije bezbednosnih alarma.
Washington P. Brink je označen kao osnivač kamionskog dostavnog
servisa (1859) koji se kasnije razvio u Brinkovu oklopnu automobilsku
kompaniju za bezbedan prenos novca i dragocenosti.
 VEZA IZMEĐU PRIVATNE BEZBEDNOSTI I POLICIJE
Veza između policije i privatne bezbednosti zaslužuje posebnu pažnju zato
što je privatna bezbednost povezana sa pravnim sistemom kroz javnu
bezbednost tj. kroz policiju.
Saradnja između ova dva subjekta jedinstvenog (integralnog
bezbednosnog sistema) možda je najvidljivija i najproduktivnija u oblasti
korporativnog kriminala.
Delatnost privatnog bezbednosnog sektora nije samo «prodavanje
bezbednosti», nego edukacija ljudi o tome kako se mogu zaštititi.
U poslednje vreme primetna je i obećavajuća saradnja u oblasti suzbijanja
terorizma, gde se privatna bezbednost pojavljuje kao produžena ruka
policije,
Oblast prevencije gubitaka sa aspekta bezbednosti uključuje odgovornost
bezbednosnog menadžera za ukupnu bezbednost, a posebno za
protivpožarnu zaštitu, bezbednost dokumenata, personalnu bezbednost,
zaštitu zdravlja, bezbednost na radu, sprečavanje zloupotrebe
psihoaktivnih supstanci, nasilja na radnom mestu, zaštitu od industrijske
špijunaže i drugo.
 CILJ I ZNAČAJ PRIVATNE BEZBEDNOSTI
Osnovni cilj zaštite poslovne funkcije preduzeća jeste stvaranje
uslova za bezbedan rad i unapređenje poslovanja.
Teorijski cilj, koji predstavlja sticanje (teorijskih znanja) iskustva o
onim pojavama koje su sadržane u pojmu i predmetu sistema
obezbeđenja
Praktični cilj, značajan za preduzeće (instituciju), jer to znači da je
rukovodstvo postalo svesno mogućnosti koje mu pruža ovakav
sistem, a drugo, njegovo oživotvorenje, pravilno korišćenje, što,
između ostalog, donosi i veći profit.
Značaj funkcionisanja sistema zaštite je veliki i može se posmatrati
u društvenom, teorijskom, praktičnom i pedagoškom smislu.
Sistem zaštite lica, imovine i poslovanja preduzeća je skup mera,
postupaka i radnji koje se sprovode posredstvom fizičkog
obezbeđenja, tehničkih sredstava zaštite, uz primenu savremenih
bezbednosno- zaštitnih metoda i načina rada.
 DELATNOST PRIVATNE BEZBEDNOSTI
U sklopu sistema obezbeđenja nadležni subjekti deluju preventivno i
represivno, kako bi sprečili razne oblike kriminalnih i asocijalnih
delatnosti i otkrili krivična dela i druge oblike ugrožavanja imovine i
poslovanja.
Fizičko obezbeđenje u preduzeću se organizacijski najčešće postavlja u
obliku službe fizičkog obezbeđenja (rukovodeći kadar i neposredni
izvršioci), koja se sastoji od određenog broja radnika koji poseduju
oružje i opremu, a čiji zadatak je obezbeđenje imovine i poslovanja
preduzeća sa svim njegovim vrednostima i interesima.
Tehničko obezbeđenje podrazumeva mehaničku, elektronsku i
optoelektronsku zaštitu lica i imovine, i najčešće je organizaciono
postavljeno u okviru službe obezbeđenja u onim preduzećima gde je
organizovano.
Bezbednosni menadžment funkcionalno povezuje prethodne dve
komponente sistema obezbeđenja.
Sistem privatne bezbednosti predstavlja jedan od podsistema u sistemu
bezbednosti svake države.
SADRŽAJ I ORGANIZACIJA SISTEMA PRIVATNE BEZBEDNOSTI

U današnjoj teoriji i praksi obavljanja poslova privatne bezbednosti

najčešće su zastupljeni sledeći sadržaji sistema obezbeđenja:
-fizičko obezbeđenje;
-tehničko obezbeđenje;
-zaštita od požara i eksplozija, i
-zaštita tajnih podataka.
Fizičko i tehničko obezbeđenje podrazumeva angažovanje
specijalizovanih radnika na poslovima sprovođenja i stručne kontrole
bezbednosne zaštite, primenu posebnih mera prilikom skladištenja i
čuvanja oružja i municije, posebno obezbeđenje pri čuvanju i transportu
novca i dragocenosti,
Pojava požara je stalna opasnost koja prati svako preduzeće , a
preduzimanje mera zaštite od požara predstavlja zakonsku obavezu,
Jedan od sadržaja obezbeđenja je zaštita tajne, bilo da je ona u obliku
podatka, dokumenata, sredstva, postupka, činjenice ili informacije.
 Služba fizičkog obezbeđenja

Konkretna organizacija službe fizičkog obezbeđenja uslovljena je

potrebama i zahtjevima koji su unapred definisani od strane
kompanija i samog sistema obezbeđenja imovine i poslovanja.
Ustanovljene potrebe i zahtjevi se mogu pravilno, kvalitetno i
blagovremeno ispuniti kroz tri osnovna organizaciona oblika:
1. sopstvena služba fizičkog obezbeđenja (služba fizičkog
obezbeđenja kao organizaciona celina kompanije, odnosno
ustanove),
2. angažovana služba fizičkog obezbeđenja (služba fizičkog
obezbeđenja koju iznajmljuju kompanije specijalizovane u ovoj
oblasti), i
3. kombinovana služba fizičkog obezbeđenja (delimično sopstvena,
delimično angažovana služba fizičkog obezbeđenja).
Dominantnost fizičkih rizika ugrožavanja uslovila je da se fizičko
obezbeđenje smatra sinonimom za sistem obezbeđenja.
Poslove fizičkog obezbeđenja moguće je razvrstati u četiri grupe, i
to: zaštita lica i imovine; transport novca i ostalih vrednosti; zaštita
osoba (bodyguard) i obezbeđenje javnih skupova ,
 Treba imati u vidu da se obezbeđenje, kao redovna ali i svojevrsna
aktivnost u procesu rada, zasniva na određenim načelima :
1. Mere obezbeđenja moraju biti srazmerne riziku - to je osnovno
načelo u ovoj oblasti i predstavlja polazište za organizovanje službe
obezbeđenja i određivanje svih mera kojima se štite lica i imovina
preduzeća.
2. Mere obezbeđenja moraju imati preventivan karakter,
3. Neophodnost saradnje službe obezbeđenja sa svim strukturama, tj.
sa ostalim zaposlenim u preduzeću i relevantnim činiocima izvan
njega,
4. Poslovi obezbeđenja su odvojeni od ostalih poslova u preduzeću -
pripadnici službe ne bi trebalo da se bave drugim poslovima,
5. Kvalitet obezbeđenja je važniji od broja radnika koji te poslove
obavljaju,
6. Samozaštita pripadnika obezbeđenja,
7. Sistem obezbeđenja preduzeća je jak onoliko koliko je jaka
najslabija tačka u tom sistemu,
 Tehničko obezbeđivanje i zaštita

Pod tehničkim obezbeđenjem i zaštitom lica i imovine podrazumevamo

obezbeđenje koje se ostvaruje tehničkim sredstvima i uređajima čija se
vrsta, namena, kvalitet i primena određuju posebnim propisima.
Tehničko obezbeđenje predstavlja zaštitu i sprečavanje neovlašćenog
pristupa licu ili objektu, dokumentu, sredstvu i slično, uz pomoć upotrebe
tehničkih sredstava i opreme.
Sredstva i oprema tehničkog obezbeđenja mogu biti mehanička,
elektronska ili kombinovana, koja se i najčešće upotrebljavaju.
Izbor tehničkih sredstava i sistema koji će se primeniti u konkretnoj zaštiti
određenog objekta, u prvom redu zavisi od bezbednosne procene
(procene ugroženosti) i propisanog stepenovanja zaštićenosti ob jekta.
Pri tome se moraju uzeti u obzir sljedeće okolnosti:
1. vrsta, namena, veličina i izgled obekta;
2. režim rada i način korišćenja obekta;
3. oprema, predmeti i dokumenta koja se u objektu nalaze ili će se nalaziti,
i
4. stepen rizika od njihovog oštećenja, otuđenja ili uništenja.
 Bezbedonosni menadžment

Bezbednosni menadžment organski i funkcionalno povezuje prethodne

dve komponente sistema obezbeđenja i daje nove sadržaje koji
kvalitativno podižu na viši nivo celokupan sistem obezbeđenja lica i
imovine preduzeća.
Bezbednosni menadžment predstavlja subjekt organizovanja i
upravljanja sistemom obezbeđenja lica i imovine.
On je taj koji određuje ciljeve, planira, organizuje, naređuje, kontroliše,
koordinira i odgovara za bezbedan rad i poslovanje kompanije.
PRIVATNA BEZBEDNOST KAO NASTAVNO-NUČNA DISCIPLINA
Problemom zaštite bezbediosti delimično se bavi niz disciplina
društvenih nauka, kao i neke prirodne i tehničke discipline koje se
manje- više odnose na problem ugrožavanja bezbednosti.
Posle Drugog svetskog rata pojavljuju se prva značajnija dela
zasnovana na osnovnim principima i metodama naučno-
istraživačkog rada u kojima se saopštavaju rezultati tog rada u
oblasti bezbednosti.
Malo je nastavno-naučnih oblasti koje su u jednoj deceniji doživele
takvu ekspanziju kao što je to slučaj sa bezbednošću,
Na nastanak i definisanje ove nastavno-naučne discipline uticao je i
veći broj faktora, od kojih su svakako najznačajniji:
1. postignut stepen svesti, znanja i informacija o izvorima i oblicima
ugrožavanja,
2. potreba društva i vlasnika kompanija da svoju bezbednost podignu
na viši nivo;
3. potreba da se naučna (teorijska i praktična) znanja o zaštiti na
sistematizovan način, kroz pedagoški rad, učine dostupnim većem
broju budućih stručnjaka iz oblasti bezbednosti i
4. dinamičnost i složenost uzročno-posljedičnih odnosa u sferi
bezbednosti kompanija koji se mogu usmeravati i korigovati
sistemskim pristupom navedenom problemu.
Privatna bezbednost pokazuje dva stadijuma razvoja: prvi, kada
izražava integraciju sa osnovnom naukom bezbednosti, i drugi, to
je diferencijacija znanja u zasebnu celinu sa unapred određenim
praktičnim ciljem izučavanja.
Značaj naučnog proučavanja navedene problematike može biti
višestruk: teorijski, društveni, pedagoški i praktični.
Teorijski i praktični značaj proučavanja opredeljen je shvatanjem
odnosa teorije i prakse u kome teorija oblikuje praksu, a praksa
proverava i menja teoriju,
Društveni značaj se ogleda u zainteresovanosti društva za:
-društvenu stabilnost i ekonomski prosperitet;
-stabilno i kontinuirano vođstvo države i očuvanje njenog ugleda
u svetu i
-očuvanje bezbednosti društva.
Pedagoški značaj naučnog proučavanja ogleda se u težnji da
studenti usvoje naučni pogled na društvene, prirodne i tehničke
izvore i oblike ugrožavanja građana, imovine i poslovanja.
 PREDMET I CILJ PRIVATNE BEZBEDNOSTI

Predmet ove teorijsko-praktične discipline je bezbednost društva, a

u užem smislu svi aspekti, principi, faktori i subjekti i mere
bezbednosti koje su u funkciji ostvarivanja zaštitne funkcije države i
aktivnosti u smislu zaštite privatne imovine.
Predmet izučavanja ove nastavno-naučne discipline su sljedeće
teorijske oblasti i sadržaji:
-osnovni oblici ugrožavanja bezbednosti lica, kompanija i
poslovanja,
-subjekti privatne bezbednosti;
-specifičnosti zaštite private bezbednosti;
-zaštita ličnosti;
-bezbednosna procena ugroženosti imovine i poslovanja;
-zaštita objekata i imovine;
-iskustva nekih zemalja u zaštiti privatne bezbednosti.
 Cilj predmeta je višestruk:
-naučno definisanje, obašnjenje značenja, obima i sadržaja privatne
bezbednosti;
-sistematizacija znanja o štićenju lica, imovine i poslovanja kao
specifičnom društvenom i bezbednosnom fenomenu;
-ukazivanje na istorijski razvoj i značaj zaštite privatne bezbednosti,
-ukazivanje na značaj predmeta u postizanju i održavanju optimalnog
stanja bezbednosti i potrebu za njegovim unapređenjem;
-sticanje novih znanja o menadžmentu privatne bezbednosti;
-povećanje znanja (teorijskog i praktičnog), samoodgovornosti i
samoinicijativnosti pojedinaca i pripadnika subjekata privatne
bezbednosti u realizaciji funkcije bezbednosti;
-identifikovanje specifičnosti bezbednosne kulture određenih
subjekata privatne bezbednosti, a u funkciji zaštite imovine i
poslovanja;
-deskripcija delovanja privatne bezbednosti i uzročno-posljedičnih
odnosa s pojavama iz društvenog života, prvenstveno pojavama
stvaranja i ugrožavanja bezbednosti, i
-davanje podstreka daljem naučnom proučavanju i dogradnji nivoa
izgrađenog sistema znanja.
ODNOS PRIVATNE BEZBEDNOSTI I DUGIH NAUČNO-NASTAVNIH
DISCIPLINA

Nastavno-naučna disciplina Privatna bezbednost svojim predmetom

ostvaruje kompatibilan odnos i povezanost sa drugim naukama i
disciplinama, kako iz grupe bezbednosnih nauka tako i iz grupe
drugih društvenih nauka.
Postoji direktna veza između ovog predmeta i grupe kriminalističkih,
kriminoloških i policijskih predmeta čiji se predmeti teorijski
prožimaju tako što znanja, stavovi, veštine, metode i sredstva jedne
discipline utiču na druge i obrnuto.
Isto tako, direktna veza postoji i sa sociologijom i etikom
 BEZBEDNOST KAO ATRIBUT I FUNKCIJA KORPORACIJA

Delatnost bezbednosti korporacija ostvaruje se obavljanjem niza

pojedinačnih radnji i aktivnosti organa privatne bezbednosti ili drugih
subjekata koji na ovaj ili onaj način učestvuju u njoj.
U tom smislu postojanje bezbednosne funkcije (delatnosti)
korporacija ima dva oblika delovanja:
1. preventivno, gde svojim postojanjem predstavlja instrument
odvraćanja od svih oblika i izvora ugrožavanja i
2. represivno - otklanjanjem uzroka ugrožavanja i eliminisanjem
njihovih nosilaca silom na pravno dozvoljen način.
PRAVO KAO METODA RADA I KAO GRANICA DELOVANJA
PRIVATNE BEZBEDNOSTI

Pravo se pojavljuje nastankom države, kao, uostalom, i klase,

politika, robnonovčani odnosi i slično.
Osnov pravnog uređivanja odnosa u oblasti bezbednosti jesu
principi i opredeljenja navedena u ustavnom dokumentu.
Pravno uređivanje bezbednosti nametnuto je, pre svega, njenom
prirodom državne i društvene funkcije i neophodnošću da se
bezbednost ostvaruje kroz jedinstven sistem.
Iz zakona donetih u oblasti bezbednosti vidimo da se u njima ističu
glavne determinante pravne koncepcije bezbednosti, kao što su:
načelo zakonitosti, pravna država i društvene i ekonomske potrebe.
U pravnoj državi sila mora da bude u službi prava, jer ako je pravo u
službi sile, ne može se govoriti o pravnoj državi.
 POJMOVNO ODREĐENJE BEZBEDNOSTI

Svako živo biće ima svoju osnovnu preokupaciju, a to je kako opstati

(preživeti), kako se razvijati i kako obezbediti nastavak svoje vrste.
Bezbednost bi se definisala kao odsustvo ugrožavanja, odnosno
odsustvo svih oblika i svih nosilaca ugrožavanja.
Novi pristup određivanja sadržine bezbednosti polazi od toga da je
bezbednost u stvari vrednost (državna, nacionalna, politička, moralna,
ekonomska, lična itd.), i to instrumentalna vrednost koja se obašnjava
kao način da se nešto postigne, a ne samo pojava (stanje) sama za
sebe.
Bezbednost nije samo odsustvo ugrožavanja (konflikata), već i
prisustvo pravde, ekonomskih uslova, morala i kulture.
Bezbednost ima svoju pozitivnu sadržinu, pri čemu se ta sadržina
izražava kao zbir (ali ne prost) pojava, stanja i odnosa u društvenoj,
ekonomskoj, tehničkoj, psihičkoj, moralnoj i prirodnoj sferi, kao i
drugim sferama života koje se nalaze na suprotnoj strani u odnosu na
iste pojave, stanja i odnose u oblasti ugrožavanja.
Najčešće tumačenje pojma bezbednosti u domaćoj literaturi polazi
od pretpostavke da se pod tim terminom podrazumeva određeno
stanje, organizacija, funkcija ili sistem, ili sve to zajedno.
Suština bezbednosti jeste da društvo (u ovom slučaju korporacija)
preko nje ostvaruje određeni cilj, koji se, prevashodno, sastoji u
zaštiti sopstvenog opstanka i progresivnog razvitka u skladu sa
mogućnostima.
 Savremeno shvatanje pojma bezbednosti
Elementi definicije bezbednosti su:
-svojstvo;
-realni društveni, prirodni, i tehnički subjekt;
-stanje i/li vrijednost;
-ispunjenost minimuma bezbednosnih standarda i
-omogućavanje opstanka, rada, rasta i razvoja.
Bezbednost kao svojstvo ukazuje nam na to da je reč o
nerazdvojnom atributu društvenog, prirodnog ili tehničkog subjekta,
koji može biti biće (čovek, životinja, insekt i dr.), ljudska ili prirodna
tvorevina (država, korporacija, međunarodna organizacija i dr.) ili
tehnička i tehnološka komponenta - uređaj ili aparat (mašina, most,
automobil, i sl.),
Bezbednost kao stanje definiše se kao zamišljeni standard
zaštićenosti subjekata od svih oblika i nosilaca ugrožavanja, bez
obzira na vreme i mesto njihovog ispoljavanja i delovanja.
 PROCENA STANJA BEZBEDNOSTI KORPORACIJA
Stanje bezbednosti (ugroženosti) se procenjuje i ocenjuje na
osnovu prikupljenih i obrađenih podataka i informacija koje su
klasifikovane po obilježjima bezbednosnih pojava i događaja, a
najčešće po:
-stanju međunarodnih odnosa na globalnom i regionalnom planu;
-stanju odnosa velikih i uticajnih država na globalnom i regionalnom
nivou;
-politici i odlukama međunarodnih organizacija zaduženih za
bezbednost (UN, OEBS, NATO, ZEU i sl);
-stanju pojava ugrožavanja na međunarodnom nivou (međunarodni
terorizam, lokalni i regionalni ratovi, epidemije i pandemije, tehničko-
tehnološke nuklearne i hemijske katastrofe i sl.);
-vrsti, brojnosti, učestalosti, mestu i vremenu ispoljavanja spoljnih i
unutrašnjih oblika ugrožavanja na nacionalnom, regionalnom i
globalnom nivou;
-objektima i institucijama napadnutim od strane domaćih i
međunarodnih nosilaca ugrožavanja i
-uzrocima i faktorima u sferi politike, ekonomije, međunarodnih
odnosa i dr. koji pogoduju nastajanju oblika i nosilaca ugrožavanja.
 POJAM I ELEMENTI SISTEMA PRIVATNE BEZBEDNOSTI

Pojam sistem bezbednosti obuhvata sljedeće elemente:

-postavljen cilj zbog kojeg je i uspostavljen;
-snage i sredstva za ostvarenje cilja;
-strukturu elemenata sistema (organizacija) preko kojih se ostvaruju
pojedine aktivnosti, a radi ostvarivanja cilja;
-skup aktivnosti kojima se taj cilj može ostvariti i
-funkciju strukturnih elemenata radi ostvarenja cilja.
Sistem privatne bezbednosti organizovan podsistem sistema
bezbednosti države preko kojeg država ostvaruje funkciju zaštite
svojih vitalih vrednosti (zaštita ekonomske funkcije) radi opšteg
napretka i razvitka društva.
Karakteristika sistema jeste, između ostalog, i u tome što njegova
efikasnost ne zavisi od njega samog, ma kako on bio organizovan,
već i od relevantnih okolnosti koje ga okružuju i u kojima deluje.
 Procenjivanjem bezbednosnog stanja, pojava i događaja ostvaruju
se dva izrazito važna cilja.
-Prvi je da se bezbednosna situacija drži pod kontrolom, odnosno da
se poznaju sve njene karakteristike.
-Drugi je blagovremeno preduzimanje mera koje predstojeći razvoj
bezbednosne situacije zahteva,
Kao zajednički elementi za sve konkretne bezbednosne procene
navode se:
1.konstatacija da li služba obezbeđenja raspolaže konkretnim
podacima i saznanjima (i kojim) koja ukazuju na mogućnost
direknog i indirektnog ugrožavanja;
2. političko-bezbednosna situacija u zemlji;
3. stanje kriminala u zemlji odnosno na području gde se nalazi
korporacija;
4. analiza prethodno izvršenih kriminalnih napada na korporaciju;
5. procena moguće materijalne štete odnosno mogućih žrtava u
slučaju napada;
6. procena stepena ugroženosti lica, poslovanja i okoline od opasnih
materija;
7. vrsta i vrijednost imovine i podataka (tajni) koja je od vitalnog
značaja za korporaciju,
8. opasnost od izbijanja požara i izazivanje eksplozija odnosno
podmetanja eksplozivnih naprava i
9. saradnja sa drugim elementima sistema bezbednosti države.
 KARAKTERISTIKE SISTEMA PRIVATNE BEZBEDNOSTI

Funkcija sistema, kao i složenost poslova i zadataka jednog tako

značajnog sistema, ogledaju se i kroz mnoštvo karakteristika:
-sistem privatne bezbednosti je organizovan, uređen i složen sistem,
-to je specifičan, otvoren i dinamičan sistem;
-to je podsistem sistema bezbednosti države;
-to je hijerarhijski ustrojen sistem;
-delovanje sistema vezano je za nepovoljne uslove;
-postoji znatna međusobna suprotstavljenost ciljeva sistema privatne
bezbednosti i nosilaca ugrožavanja;
-funkcionisanje sistema zavisi najviše od ljudskog činioca;
-svrha postojanja je dvojaka:
a) odvraćanje (preventivno delovanje);
b) represija (otklanjanje ugrožavanja);
-neponovljivost metoda, sredstava i događaja u apsolutnoj
istovetnosti;
-delovanje u miru, vanrednim prilikama i u ratu i
-stalne kvalitativne promene u strukturi i načinu delovanja.
 OSNOVNI POJMOVI U SISTEMU PRIVATNE BEZBEDNOSTI

Zaštita obuhvata skup mera, radnji, aktivnosti i postupaka koje

preduzimaju subjekti privatne bezbednosti s ciljem ostvarivanja
zaštitne funkcije korporacije, odnosno zaštite njenih vitalnih
vrednosti.
Bezbednost se može istovremeno definisati kao svojstvo, vrednost,
funkcija i kao stanje.
Policija je organizacijski vezana za Ministarstvo unugrašnjih
poslova, u okviru kojeg se obrazuju određene organizacione
jedinice za obavljanje poslova javne bezbednosti.
Štićena ličnost podrazumijeva ona lica prema kojima se preduzima
skup mera aktivne i pasivne zaštite njihovog ličnog integriteta.
Preduzeće je pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i
mogu ga osnivati pravna i fizička lica.
Bezbednosni incident je svaki nepredviđeni događaj ili slučaj koji
može da izazove značajno oštećenje imovine, odnosno povredu ili
smrt lica i/ili da prouzrukuje direktne ili indirektne gubitke u
prihodima preduzeća.
 POJAM UGROŽAVANJA

Svi savremeni sistemi obezbeđenja imovine lica i poslovanja

predstavljaju oblik organizovanja u zaštiti vitalnih vrednosti
korporacije. Njihovo organizovanje polazi od dva osnovna pitanja:
1. od kojih oblika i nosilaca ugrožavanja treba štititi preduzeće i
2. na koji način treba da deluju elementi sistema obezbeđenja da bi
se ostvario osnovni cilj njihovog uspostavljanja.
U krivičnopravnom smislu ugrožavanje znači opasnost,
U sociološkom smislu pojave ugrožavanja vezuju se za društvene
sukobe i protivdruštvena ponašanja i one se ne mogu unapred
predvideti,
Pod pojmom ugrožavanja podrazumevamo društvene pojave ili
ponašanje nastalo delovanjem čoveka (pojedinačno ili grupno),
prirode ili tehničkih sistema u dužem periodu, značajnijeg obima, pri
čemu nastaju ili mogu nastati štetne posljedice po vitalne vrijednosti
preduzeća, život i zdravlje ljudi kojiu njemu rade.
 IZVORI UGROŽAVANJA
U zavisnosti od primenjenih kriterijuma, izvore ugrožavanja možemo
klasifikovati kao društvene, prirodne i tehničko-tehnološke.
Društveni izvori ugrožavanja jesu:
-suprotnost interesa unutar preduzeća ili između dva preduzeća,
-neujednačenost društveno-ekonomskog razvoja između privrednih
subjekata,
-borba za profit
-siromaštvo i dr.
Prirodni izvori ugrožavanja jesu:
-elementarne nepogode značajnijeg obima
-nedostatak sirovina,
-nedostatak energenata
-prekid prirodnih tokova transporta
Tehničko-tehnološki izvori ugrožavanja jesu:
-postojanje i razvijenost tehničko-tehnoloških postrojenja - nosilaca
ugrožavanja ljudi, njihovog zdravlja, kao i životne sredine.
 OBLICI UGROŽAVANJA SPOLJNJE I UNUTRAŠNJE
BEZBEDNOSTI
Prema mestu odakle dolaze ili gde nastaju, oblici ugrožavanja dele
se na:
a) spoljne i
b) unutrašnje
Spoljni oblici ugrožavanja bezbednosti jesu:
1. oružani - rat i različiti oblici agresije, međunarodni terorizam,
diverzije, razbojništva i dr.
2. neoružani - svi oblici komputerskog kriminala, neki oblici
ugrožavanja životne sredine, građanski neredi, destruktivna
propaganda, ekonomski pritisci i sankcije i sl.
Unutrašnji oblici ugrožavanja bezbednosti takođe se mogu podeliti
na oružane i neoružane oblike:
1. oružani oblici su: unutrašnji terorizam, ubistva, diverzije
2. neoružani oblici su: saboraže, razni oblici kriminaliteta (krađe,
prevare, utaje, pronevere, industrijska špijunaža), sociopatološke
pojave (alkoholizam, narkomanija, kockanje, nasilništvo, seksualno
uznemiravanje, i sl.), tehničko-tehnološki akcidenti, požari, poplave,
zemljotresi, ugrožavanje životne sredine i dr.
 MERE SUPROSTAVLJANJA I ZAŠTITE OD UGROŽAVANJA

Mere suprotstavljanja i zaštite su:

-prepoznavanje oblika i nosilaca ugrožavanja,
-pravovremeno i realno procenjivanje namera nosilaca ugrožavanja,
otkrivanje njihovih ciljeva i planova,
-utvrđivanje strategije koju će primenjivati radi određivanja i prime-
njivanja kontrastrategije ili mera za eliminisanje njenih rezultata
-iniciranje preduzimanja odgovarajućih mera kod državnih organa,
-preventivno delovanje radi sprečavanja pripremanja i organizovanja
nosilaca ugrožavanja,
-efikasno onemogućavanje sprege između unutrašnjih i spoljnih
nosilaca ugrožavanja bezbednosti i
-energična borba protiv svih oblika ugrožavanja i smanjenje i
otklanjanje posljedica prirodnih oblika ugrožavanja.
 IDENTIFIKACIJA OBLIKA UGROŽAVANJA

Oblici ugrožavanja lica i imovine preduzeća načelno se mogu

podeliti na prirodne (zemljotresi, poplave, oluje i sl.) i one koje
stvara čovek,
Najčešći, a ujedno i najopasniji oblik ugrožavanja lica i imovine
preduzeća su kriminalitet i druge sociopatološke pojave,
Kriminalitet koji ugrožava lica i imovinu preduzeća je u stvari isti
onaj koji ugrožava društvo u celini, a čiji su nosioci najčešće
motivisani koristoljubljem, kao i željom da se nanese šteta ustavnom
poretku i društveno-ekonomskom sistemu.
Kriminalni napadi na lica i imovinu preduzeća manifestuju se kroz
vršenje raznih krivičnih dela iz oblasti političkog, opšteg (klasičnog) i
privrednog kriminaliteta, a u posljednje vreme sve češće i kroz dela
komputerskog kriminaliteta.
 NOSIOCI UGROŽAVANJA

U identifikaciji ovih subjekata ugrožavanja preduzeća, metodološki

je najbolje koristiti njihovu podelu na tri kategorije u odnosu na
sredinu odakle potiču, i to na:
unutrašnje,
spoljašnje i
kombinovane.
Unutrašnje nosioce ugrožavanja predstavljaju zaposleni radnici
preduzeća, a oni mogu da nanose štetu preduzeću svesno
(planirano), ili nesvesno (iz nehata ili neznanja).
Zaposleni u preduzeću predstavljaju njegovu najveću vrednost, ali
ujedno i potencijalno veliku opasnost po njegovu imovinu i
poslovanje.
Kategorija unutrašnjih nosilaca ugrožavanja odnosi se prvenstveno
na sve one inkriminisane radnje - krađe i zloupotrebe koje počine
zaposleni u preduzeću.
 Kod unutrašnjih nosilaca ugrožavanja uvek se postavlja otvoreno
pitanje - da li je krađa zaposlenih pitanje njihove ličnosti, poštenja ili
nečeg drugog.
Razlozi su mnogobrojni, ali se mogu svrstati u tri osnovne
kategorije:
1. mogućnost,
2. odnos (stav) zaposlenih,
3. odnos (stav) rukovodstva.
 Mogućnost

Najjednostavniji način otklanjanja unutrašnjih krađa, odnosno

zaustavljanja zaposlenih da ih čine, jeste staviti se u njihov položaj i
posmatrati sistem rada i mogućnosti izvršenja inkriminisanih radnji
iz njihove perspektive,
Mogućnost predstavlja kvantitet i kvalitet lakoće i izvesnosti kojom
osoba može da počini štetno, zabranjeno, protivzakonito i/ili krivično
delo (od zloupotreba, sitnih krađa preko krađa do teških krađa), a da
ne bude otkrivena.
Da bi se ovo na vreme uočilo i sprečilo, neophodno je da
menadžment (rukovodioci) obrati pažnju na:
-zaposlene koji evidentno žive preko svojih realnih mogućnosti i
primanja,
-zaposlene koji uvek i konstantno remete radnu disciplinu i
procedure,
-zaposlene koji su nedosledni u svojim izjavama, koji često govore
neistinu,
-zaposlene koji prekomerno konzumiraju alkohol.
 Odnos (stav) zaposlenih

Kod zaposlenih je neophodno razviti shvatanje da bilo kakva krađa

ne znači samo krađu od poslodavca (iako je direktno učinjena
preduzeću), već znači i krađu od ostalih zaposlenih a ujedno i od
sebe samog,
Njihov pozitivan stav i odnos prema preduzeću stalno i u
kontinuitetu mora biti nadograđivan i stimulisan od strane
rukovodstva.
Neophodno je pažljivo pratiti i razvijati sve bezbednosno zaštitne
mere i procedure, jer se prilika za krađu ukazuje samo posle
procesa procenjivanja mogućnosti za krađu koje obavlja zaposleno
lice.
 Odnos (stav) rukovodstva

U svakom preduzeću je od izuzetnog značaja da rukovodstvo

unapred definiše norme i procedure rada i ponašanja, kroz koje se i
definišu zaštitne procedure.
U slučaju da je rukovodstvo u ovoj oblasti neodlučno ili nedovoljno
dosljedno, zaposleni će to koristiti i biće povećan broj inkriminisanih
radnji.
Važan preduslov koji omogućava poštovanje zaštitnih procedura je i
ponašanje rukovodstva po pravilima koje je samo propisalo.
 SPOLJAŠNJI I KOMBINOVANI NOSIOCI UGROŽAVANJA

Pod spoljašnjim nosiocima ugrožavanja podrazumevaju se lica koja

nisu u radnom odnosu u preduzeću, a koja svojim štetnim del
ovanjem mogu uticati na njegovu bezbednost,
Kombinovani nosioci ugrožavanja predstavljaju lica koja su
zaposlena u preduzeću zajedno sa licima koja nisu u radnom
odnosu,
 Konkurencija

Da bi se suočio sa konkurencijom, menadžmentu preduzeća

predstoji mnogo rada, inicijative i novih ideja, lako primenljivih na
aktuelne događaje,
Menadžment preduzeća trebalo bi da dobro poznaje konkurenciju i
istovremeno da zaštiti sopstvene podatke i informacije od
konkurencije.
Prvi korak u zaštiti preduzeća je analiza konkurencije, što zahtijeva
prikupljanje podataka i informacija o njoj,
Polaznu osnovu za rad menadžmenta preduzeća trebalo bi da
predstavljaju sljedeće grupe podataka i informacija: podaci o
fizičkim karakteristikama konkurentskog preduzeća, o finansijama,
politici cena, zaposlenima, poslovnoj politici, podaci o konfrontaciji
konkurencije i drugih preduzeća, i sl.
 Izložbe i sajmovi

Izložbe služe upoznavanju i informisanju potencijalnih kupaca i

klijenata s proizvodima i uslugama preduzeća.
Sajmovi su posebne manifestacije koje omogućavaju susrete
kupaca i prodavaca na određenom mestu radi promocije i
upoznavanja s izloženom robom i eventualne prodaje.
 Sredstva javnog informisanja

Analizom promotivnih i afirmativnih televizijskih i radio emisija i

novinarskih članaka i praćenjem reklamnih oglasa (stepen
učestalosti, gde se oglašava i sl.) može se odrediti približna suma
novca koju konkurentsko preduzeće daje za ovaj oblik oglašavanja u
javnosti.
-televizija,
-radio,
-nedeljni i dnevni časopisi,
-internet prezentacije.

Stupanje u kontakt sa ljudima iz konkurentskog preduzeća i/ili

zapošljavange kadrova koji su radili kod konkurencije
Informacije dobijene od strane dobavljača, klijenata i poslovnih
partnera konkurencije, kao i od raznih strukovnih udruženja
Računovodstvene informacije
 KRIVIČNA DELA PROTIV DRŽAVE

Pojam i osnovne karakteristike

Po vremenu nastanka, krivična dela protiv države spadaju u klasična

krivična dela, jer su bila poznata još u staroj Grčkoj i u Rimu.
-Po subjektivnoj teoriji, da bi određeno delo moglo da se svrsta u
oblast kriminaliteta protiv države, uslov je da je učinilac radio iz
političkih pobuda koje uvek imaju određeni cilj.
-Objektivna teorija pod pojmom kriminaliteta protiv države
podrazumeva ona dela kojima se isključivo i neposredno napada na
političko uređenje određene države.
-Mesovita teorija kao najzastuplenija je kombinacija predhodne dve,
Navedena krivična dela sadrže visok stepen društvene opasnosti, a
u njihovom izvršenju ispoljava se jak intenzitet bezobzirnosti,
drskosti i nehumanosti.
Politički kriminalitet takođe karakteriše visok stepen organizovanosti,
 Terorizam

Najopasniji oblik napada na potencijalno ugrožena lica, imovinu i

poslovanje neke kompanije je pojava terorizma,

Krivično delo terorizma može se izvršiti izazivanjem eksplozije, ili

izazivanjem požara, zatim preduzimanjem druge opšteopasne
radnje, odnosno drugim aktom nasilja, te pretnjom upotrebe
nuklearnog ili drugog sličnog sredstva za masovno ubijanje ljudi,

Određene terorističke organizacije poseduju i odgovarajuće

stručnjake za pravljenje oružja i minsko-eksplozivnih naprava ili za
njihovo prilagođavanje ciljevima konkretnih terorističkih akcija.
 Diverzija

Pod diverzijom uobičajeno podrazumevamo ilegalnu delanost

usmerenu na rušenje, uništenje ili oštećenje važnih privrednih i
vojnih objekata, s ciljem slabljenja moći određene države.

Akt izvršenja diverzije podrazumeva visok stepen spremnosti i

organizovanosti učinilaca kao i organizacije koja stoji iza njih.

U poslednje vreme za diverziju se koriste i razna hemijska sredstva,

među kojima i otrovi bez mirisa i ukusa, koji imaju osobinu brzog
rastvaranja u tečnost.
 Sabotaža

Krivično delo sabotaže može se izvršiti na prikriven, podmukao ili

drugi sličan način, od strane lica u vršenju svoje službene dužnosti
ili radne obaveze, usljed čega je prouzrokovana znatna šteta za
državni organ ili pravno lice, ukoliko je lice to radilo u nameri
ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti.
Postupci i sredstva sabotaže mogu biti: mehanička, hemijska,
upotreba eksploziva, podmetanje požara, kvar instalacija, itd.
Kod krivičnog dela sabotaže učinilac može biti samo lice koje je u
radnom odnosu u državnom organu ili preduzeću gde je i
prouzrokovana sabotaža,
Objekti napada su preduzeća, ustanove i državni organi, s tim što
se konkretno najčešće napadaju sredstva za proizvodnju,
repromaterijal i gotovi proizvodi.
 Špijunaža

Špijunaža se najšire određuje kao ilegalna konspirativna aktivnost kojom

obaveštajne službe tajno i na prevaran način, prikupljaju tajne podatke o
stranim državama, vojnim blokovima i međunarodnim organizacijama.
U doba mira ona je sredstvo za ostvarenje političkog, tehnološkog i
ekonomskog preimućstva ,
Kao krivično delo protiv države, špijunaža se u svom osnovnom obliku
sastoji u saopštavanju, predaji ili činjenju dostupnim stranoj državi, stranoj
organizaciji ili licu koje im služi, tajnih vojnih, ekonomskih ili službenih
podataka ili dokumenata.
Prema zakonskoj definiciji, špijunaža se ispoljava u još tri osnovna oblika:
1. u vidu stupanja u stranu obaveštajnu službu,
2. u vidu stvaranja obaveštajne službe za stranu državu,
3. u vidu prikupljanja tajnih podataka u nameri da se predaju stranoj državi,
 Opšti kriminalitet

Pojam i osnovne karaktristike opšteg (imovinskog)

kriminaliteta

Imovinski kriminalitet je skupni naziv za krivična dela koja su

uperena protiv imovine i čijim vršenjem se praktično ostvaruje
protivpravna imovinska korist za izvršioca krivičnog dela ili neko
drugo lice,
U krivičnom pravu postoje dve vrste krivičnih dela koja spadaju u
oblast imovinskog kriminaliteta: prava krivična dela protiv imovine -
koja su isključivo uperena protiv imovine i krivična dela koja su
usmerena protiv drugih društvenih vrednosti (npr.protiv službene
dužnosti ili privrede),
Krivična dela opšteg (imovinskog) kriminaliteta spadaju u grupu
najbrojnijih izvršenih dela koja se gone po službenoj dužnosti.
 Krađa

Pripadnici obezbeđenja se najčešće susreću sa krivičnim delom

krađe, kojim su najviše utroženi sljedeći obekti preduzeća:
prodavnice, kancelarije i kabineti, ugostiteljski obekti, robne kuće i
magacini.
Krivično delo krađe se goni po službenoj dužnosti, a sastoji se u
oduzimanju tuđe pokretne stvari u nameri da se njenim prisvajenjem
pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist.
Krivično delo krađe inače vrše prigodni (situacioni) i profesionalni
učinioci.
 Teska krađa
Teška krađa je, prema tome, posebno krivičo delo i ispoljava se u
više raznih oblika u krivičnopravnom smislu, i to:
- Obijanjem ili provaljivanjem ili drugim savlađivanjem većih prepreka
da se dođe do stvari iz zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormara,
blagajni ili drugih zatvorenih prostora,
- Na naročito opasan ili naročito drzak način,
- Od strane lica koje je pri sebi imalo bilo kakvo oružje ili opasno
sredstvo radi napada ili odbrane,
- Od strane više lica koja su se udružila za vršenje krađa,
- Iskorišćavanjem stanja prouzrokovanog požarom, poplavom,
zeljotresom ili sličnom nesrećom,
- Iskorišćavanjem nemoći ili drugog teškog stanja nekog lica.
Obekt napada kod krivičnog dela teške krađe su zatvorene
prostorije, odnosno uopšte zatvoren prostor.
Dva su osnovna kriterijuma koja učinioci teških krađa uzimaju u
obzir prilikom planiranja njihovog izvršenja 1. da će pronaći
dragocenosti i novac, 2. da objekat nije tako fizičko-tehnički zaštićen
da se ne bi mogla realizovati kriminalna delatnost,
 Razbojništvo i razbojnička krađa

Krivično delo razbojništva sastoji se u oduzimanju tuđe pokretne

stvari upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će se
neposredno napasti na život ili telo, u nameri da se njenim
prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravna imovinska korist,
Najčešća sredstva izvršenja su: vatreno oružje (pištolji, revolveri,
razno automatsko oružje), hladno oružje (nož, bodež, sekira, razna
sečiva), minsko-eksplozivne naprave i sprejovi za
onesposobljavanje.
Oružana razbojništva spadaju u grupu najtežih krivičnih dela,
ukoliko je došlo do težih posljedica, i predstavljaju visok stepen
društvene opasnosti.
 Prevara

Krivično delo prevare čini lice koje u nameri da sebi ili drugom
pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovodi koga lažnim
prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u
zabludi i time ga navedi da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto
učini ili ne učini.
Učinioci krivičnog dela prevare uglavnom su snalažljiva lica,
Profesionalne učinioce karakteriše inteligencija, šarm, duhovitost,
naglašena komunikagivnost, lakoća izražavanja uz birani rečnik,
kao i upornost i snalažljivost u svakoj situaciji.
Prevare lažnim predstavljanjem najčešće se vrše u većim
gradovima, gde se ljudi međusobno ne poznaju,
 Iznuda

Suština krivičnog dela iznude sastoji se u nameri pribavljanja

protivpravne imovinske koristi prinuđivanjem drugog lica, silom ili
ozbiljnom pretnjom, da nešto učini na štetu svoje ili tuđe imovine.
Posmatrajući kriminalnu delatnost u bliskoj prošlosti i u sadašnje
vreme i dovodeći to u vezu sa krivičnim delom iznude, moguće je
razlikovagi tri situacije:
- Prvu, gde su prisutni obračuni između pojedinaca ili grupa, a uzrok
sukoba su neraščišćeni imovinski odnosi,
- Druga situacija predstavlja izvršenje krivičnog dela iznude, gde
pojedinac ili grupa, pretnjom prinudi drugo lice, koje uglavnom
poseduje neki obekat koji mu služi za ostvarivanje prihoda, da mu
preda određenu imovinsku vrednost.
- U trećoj situaciji radi se o slučajevima gde pojedine kriminalne
organizacije nude određenu zaštitu uz obavezu plaćanja utvrđenog
novčanog iznosa.
 OBEZBEĐENJE OBJEKATA
Pod obezbeđenjem objekata podrazumeva se skup mera i radnji
koje planiraju i preduzimaju nadležni organi i službe bezbednosti u
njihovoj zaštiti kao i zaštiti lica koja po bilo kom osnovu borave u
njima.
Objekti se obezbeđuju radi:
- zaštite objekata, uređaja, opreme, instalacija i prevoznih sredstava
kao i njihove neposredne okoline od uništenja ili oštećenja,
- zaštite lica koja po bilo kom osnovu borave u štićenim objektima
(zaposleni, stranke, gosti, delegacije ... ),
- sprečavanja pristupa objektu, nepozvanih, nepoželjnih i sumnjivih
lica,
- sprečavanja osmatranja i snimanja objekta i njegove neposredne
okoline,
- sprečavanja izvođenja diverzantsko-terorističkih akcija upotrebom
eksplozivnih, zapaljivih, radioaktivnih i drugih opasnih materija,
- sprečavanja ugrađivanja, odnosno unošenja u objekat prislušnih
sredstava i uređaja,
- zaštite od tajnog ili nasilnog upada, odnosno prodiranja u objekat ili
određene prostorije u njemu,
- čuvanja novčanih sredstava, predmeta od vrednosti, poverljive
dokumentacije,
- ostvarivanja nesmetanog i bezbednog dolaska lica u objekat,
odnosno njihovog odlaska iz objekta,
- sprečavanja krađa, odnosno otuđenja osnovnih sredstava, opreme,
proizvoda i drugih predmeta iz objekta,
- ostvarivanja uvida i kontrole izvođenja radova oko objekta,
odnosno u njegovoj neposrednoj blizini,
- sprečavanja narušavanja javnog reda i mira u neposrednoj blizini
objekta,
- kontrole kretanja i zadržavanja lica u neposrednoj blizini objekta,
- kontrole prilaza objektu,
 Plan mera obezbeđenja sadrži:

procenu bezbednosne situacije o ugroženosti objekta

fizičke mere obezbeđenja (unutrašnje i spoljno obezbeđenje).
mere preventivno-tehničke zaštite (protivdiverziona zaštita, zaštita
od tajnog ili nasilnog upada u objekat ili određenu prostoriju, mere
zaštite od požara),
sanitarno-tehničke, biološke i hemijske mere obezbeđenja,
skice štićenog objekta, odnosno područja pod bezbednosnom
zaštitom, sa naznačenim tzv. kritičnim tačkama,
plan odbrane za tzv. krizne situacije (napad na objekat, požar,
poplava, zemljotres...).
 Operativno-preventivne mere

Operativno-preventivne mere preduzimaju se radi blagovremenog

otkrivanja, praćenja i sprečavanja neprijateljske aktivnosti usmerene
na ugrožavanje štićenih objekata i lica koja po bilo kom osnovu
borave u njima.
U zaštiti objekata preduzimaju se sledeće operativno-preventivne
mere i radnje:
- procena bezbednosne situacije,
- blagovremeno informisanje o svim saznanjima
- stalna neposredna saradnja sa područnim organima unutrašnjih
poslova,
- bezbednosna priprema određenih kategorija lica (vozači, lica
zaposlena u štićenom objektu ... ),
- kontrola neposredne okoline štićenog objekta
- pregled lica pri ulasku u štićeni objekat, radi sprečavanja unošenja
u štićeni objekat vatrenog oružja, eksplozivnih i zapaljivih
materija,
- legitimisanje nepoznatog ili sumnjivog lica na prostoru ili u objektu
koji se obezbeđuje,
- sprečavanje ulaska u štićeni objekat neovlašćenim i sumnjivim
licima,
- ostvarivanje uvida i kontrola izvođenja radova oko štićenog objekta,
- kontrola kretanja i zadržavanja lica u neposrednoj okolini štićenog
objekta,
- kontrola parkiranja motornih vozila oko štićenog objekta ...
 Fizičke mere obezbeđenja

Fizičke mere obezbeđenja preduzimaju se radi neposredne zaštite

određenog objekta, njegove uže i šire okoline i lica koja borave u
njima.
Obezbeđenje štićenih objekata sprovodi se merama spoljnog i
unutrašnjeg fizičkog obezbeđenja:
Mere spoljnog fizičkog obezbeđenja - sprovode se:
- stražarskom službom.
- pojačanim angažovanjem pozorničke i patrolne službe u
neposrednoj okolini objekata
- kontraizviđanjem - osmatranjem sa tajnih osmatračnica radi
kontrole šireg prostora
 Unutrašnje obezbeđenje

Lice koje vrši poslove obezbeđenja unutar objekta obavlja sledeće

poslove:
- neposredno štiti objekat, uređaje, opremu i instalacije u njemu,
- neposredno štiti lica koja po bilo kom osnovu borave u štićenom
objektu (zaposleni, stranke, gosti ... ),
- obavlja pregled - kontrolu određenih prostorija u štićenom objektu
(po dolasku na posao, u toku smene kao i po završetku radnog
vremena),
- po potrebi, odnosno proceni vrši neposrednu zaštitu određenih
prostorija u objektu (u kojima su smešteni poverljiva dokumentacija,
trezori, sefovi ... ),
- redovnu kontrolu ispravnosti alarmnih i drugih bezbednosnih
uređaja u štićenom objektu,
- obezbeđuje ulaze u objekat - kontroliše ulazak, odnosno izlazak
lica i unošenje, odnosno iznošenje materijala, stvari, opreme ...
 Preventivno-tehnnčke mere obezbeđenja

Preventivno-tehničke mere obezbeđenja preduzimaju se radi:

- otkrivanja i uklanjanja eksplozivnih, zapaljivih, radioaktivnih i drugih
opasnih materija (protivdiverziona zaštita),
- otkrivanja i uklanjanja prislušnih sredstava (protivprislušna zaštita),
- ustanovljavanja i otklanjanja tehničkih neispravnosti na uređajima i
instalacijama u štićenom objektu,
- sprečavanja tajnog ili nasilnog prodiranja u štićene objekte,
određene prostorije, sefove ... (zaštita od tajnog ili nasilnog ulaska u
štićeni objekat),
- zaštite od požara (protivpožarna zaštita),
- sprečavanja, odnosno onemogućavanja ugrožazanja bezbednosti
štićenog objekta upotrebom savremenih borbenih sredstava.
 Tehnnčko obezbeđenje je obezbeđenje objekata i imovine, stvari u
transportu i lica tehničkim sredstvima i uređajima, u skladu sa
propisima i propisanim standardima.
Obezbeđenje štićenih objekata i lica u njima, u preventivno-
tehničkoj zaštiti, obavlja se:
- redovnim i vanrednim preventivno-tehničkim pregledima,
- preduzimanjem određenih preventivno-tehničkih mera i
- ugrađivanjem i korišćenjem određenih tehničkih sredstava
zaštite.
 Postupak kod anonimnih dojava o podmetanju eksplozivnih
naprava

Najbolje je držati se sledećih uputstava:

- hitno obavestiti MUP - jer niste stručno osposobljeni za otkrivanje i
neutralisanje eksplozivnih naprava niti imate odgovarajuću opremu i
sredstva za to,
- evakuisati sva lica iz objekta, odnosno prostora, gde je navodno
podmetnuta eksplozivna naprava
- ne dozvoliti nikome pristup u objekat gde je navodno postavljena
eksplozivna naprava, do dolaska interventne ekipe MUP-a,
- interventnoj ekipi MUP-a prijaviti sve sumnjive predmete i na njih
obratiti posebnu pažnju,
- po potrebi, odnosno proceni stavljaju se u stanje pripravnosti
određene interventne službe (vatrogasna, sanitetska i dr.).
-Sa aspekta protivdiverzione zaštite posebno su interesantne akcije
slanja paketa, odnosno pisama-bombi
 Prilikom prijema pošiljke pažnju treba obratiti na to da li je:
- pošiljka stigla redovnim putem, preko pošte, ili je direktno ubačena
u poštansko sanduče,
- adresa ispisana rukom - ima li grešaka u imenu primaoca, u
navođenju njegove funkcije i zanimanja,
- odgovarajući „frankirana" i izlepljena markama,
- teža, nego što je uobičajeno, s masnim flekama - eksploziv, ili s
metalnim delovima u koverti koja je čvrsto zatvorena i
- obezbeđena dodatnim lepljivim trakama.
 Za protivdiverzionu zaštitu preduzimaju se sledeće mere:
- redovni i vanredni pregledi određenih objekata i njihove
neposredne okoline,
- pregled stvari i predmeta pri unošenju u štićeni objekat,
- pregled sumnjivih ili ostavljenih stvari u štićenom objektu ili kraj
njega,
- pregled sredstava prevoza koja koriste štićene ličnosti, kao i robe i
prtljaga koji se unose u njih,
- pregled vozila pre ulaska, odnosno na ulazu u krug štićenog
objekta, radi sprečavanja unošenja u njega eksplozivnih, zapaljivih i
drugih opasnih materija i
- pregled lica i njihovog ručnog prtljaga pri ulasku u štićeni objekat
 Zaštita od prisluškivanja (protivprislušna zaštita)

Zaštita od prisluškivanja sastoji se u otkrivanju i uklanjanju

prislušnih sredstava i uređaja, kao i preduzimanje određenih mera
zaštite od prisluškivanja.
Tehničke mogućnosti za špijuniranje dostigle su gotovo stepen
savršenstva.
Danas se uveliko primenjuju (tačnije zloupotrebljavaju) tehnička
sredstva za prisluškivanje neposrednih razgovora i telefonskog i
telegrafskog saobraćaja.
Prislušknvanje neposrednih razgovora (žični i bežični sistemi),
Prisluškivanje telefonskog i telegrafskog saobraćaja,
Zaštita od prisluškivanja se sprovodi redovnim i vanrednim
pregledima,
 Alarmni sistem zaštite

Kompletan sistem tehničke zaštite korišćenjem alarmnih sistema

obuhvata: zaštitu unutrašnjih prostora objekta i zaštitu njegovog
perimetra (granični prostor oko objekta, koji sačinjavaju ograda i
prostor između ograde i objekta).
Osnovni elementi alarmnog sistema su:
-senzori,
-alarmna centrala,
-upravljački uređaj,
-indikatori alarma i
-daljinska dojava alarma,
 Unutrašnja zaštita objekta treba da omogući otkrivanje prisustva
neovlašćenih lica u štićenom prostoru, pokušaje provale u
restriktivni prostor i pokušaje napada na određene ličnosti i lica koja
rukuju velikim vrednostima.
Efikasnost zaštite zavisi najviše od pravilnog izbora i korektnog
postavljanja senzora.
- senzori za zaštitu prostora.
- senzori za zaštitu periferije,
- senzori za zaštitu predmeta,
- senzori za zaštitu od napada.
 Preventivne mere zaštite od požara

Najznačajnije mere zaštite utvrđene u Zakonu o zaštiti od požara

su:
-Uređaji, oprema i sredstva za gašenje,
-Uređaji i instalacije za otkrivanje, dojavu i gašenje požara,
-Električne, ventilacione, toplotne i druge instalacije
-Smeštaj zapaljivog materijala,
-Smeštaj eksplozivnih materijala, zapaljivih tečnosti i zapaljivih
gasova,
-Vatrogasne straže,
-Obuka radnika.
 Mere zdravstvene zaštite

Mere zdravstvene zaštite preduzimaju se radi zaštite života i

zdravlja lica, a obuhvataju:
- mere preventivno-medicinske zaštite,
- pružanje opšte i hitne medicinske pomoći - ambulantno-polikliničke
usluge,
- stacionarno ispitivanje,
- lečenje i rehabilitacija u zdravstvenim ustanovama,
- zdravstveno obezbeđenje za vreme održavanja sednica najviših
državnih organa
- zdravstveno obezbeđenje šefa države, a po potrebi i drugih ličnosti,
prilikom putovanja
- zdravstveno obezbeđenje šefova stranih država za vreme boravka
u našoj zemlji,
- zdravstveno obezbeđenje za vreme održavanja određenih skupova
i manifestacija:
NEPOSREDNO OBEZBEĐENJE ŠTIĆENIH LIČNOSTI
(TELOHRANITELJI)

Pod neposrednim obezbeđenjem podrazumeva se skup mera i

radnji koje planiraju i preduzimaju nadležni organi i službe
bezbednosti, odnosno sami telohranitelji radi neposredne zaštite
određenih ličnosti, odnosno sprečavanja svakog pokušaja
ugrožavanja njihove lične bezbednosti.
Zavisno od toga koje se ličnosti štite i ko obavlja poslove
neposrednog obezbeđenja, moglo bi se reći da postoje dve vrste
telohranitelja:
- zvanični ili „državni"
-tzv. „privatni" telohranitelji
Prilikom obavljanja poslova fizičkog obezbeđenja lica zabranjeno je
obezbeđivati lica na način kojim se može narušiti spokojstvo trećih
lica,
Moderan telohranitelj - radnik za neposredno obezbeđenje štićenih
ličnosti, treba, pored određenih psihofizičkih sposobnosti, da se
odlikuje vitkim atletskim izgledom i izdržljivošću, treba da izgleda
dovoljno dobro da bi odvratio svaki mogući napad na štićenu ličnost, ali
i dovoljno diskretno da ne bi štrčao u okolini ,
Dobre osobine, odnosno ono za čim treba težiti su: zdrav razum, bistra
glava, hladnokrvnost, diskrecija, efikasnosg, izdržljivost, budnost,
odvažnost, upornost i organizovanost, izuzetna tehnika, spremnost za
akciju
Loše osobine su: neiskustvo, nezainteresovanost i nestrpljenje, sujeta,
hvalisanje i potcenjivanje protivnika, nedovoljno i neprecizno planiranje
konkretnih akcija ...
Najneophodnije naoružanje, oprema i tehnnčka sredstva, koja se,
između ostalog, koriste za obavljanje ovih poslova su:
- naoružanje: pištolji - revolveri;
- oprema: za neposrednu zaštitu štićene ličnosti i telohranitelja (pancir,
gas maska, palica, lisice, sprejevi ... ),
- tehnička sredstva: za osmatranje, sredstva veze i sl.
 Da bi uspešno obavio osnovni zadatak, odnosno sprečio pokušaj
ugrožavanja bezbednosti štićene ličnosti, telohranitelj preduzima
sledeće mere i radnje:
-Na operativno-preventivnom plapu,
-U neposrednoj zaštiti:
-U zaštiti objekta koje štićena ličnost koristi:
-U preventivno-tehničkoj zaštiti
-U protivpožarnoj zaštiti:
U zdravstvenoj zaštiti:
Ne zaboravite:
- najugroženiji ste kada vršite male radnje
- napad može uspeti samo ukoliko vas iznenadi:
- na prvi znak da je došlo do nečeg neočekivanog, ili da će se nešto
dogoditi, odmah zatražite pomoć
- ne treba gubiti iz vida da se alarmiranjem i odlučnošću može
uspešno odvratiti potencijalni napadač.
 BEZBEDNOSNA KULTURA U SISTEMU MENADŽMENTA
KORPORATIVNNH SUBJEKATA BEZBEDNOSTI

Veći broj značajnih opasnosti po državu ali i privatni sektor

(korporacije) danas ne dolaze od strane jedne ili više
suprotstavljenih država, već od nedržavnih više-manje
nekontrolisanih subjekata koji su se na ovaj ili onaj način domogli
oružja,
Treba napomenuti i nove do skoro nepoznate ili samo sporadične
oblike ugrožavanja bezbednosti korporacija, kao što su
organizovani kriminal, industrijska špijunaža, kompjuterski kriminal,
korupcija i brojni drugi,
Sledeća karakteristika savremene bezbednosne slike vezane za
ponašanje i poslovanje korporacija se tiče samih službi i sistema
bezbednosti korporacija, gdje je u toku prilagođavanje
(transformisanje) snaga, službi i sistema bezbednosti novim
bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama
PROBLEMI BEZBEDNOSNOG MENADŽMENTA U PRIVATNOM
SEKTORU

Bezbednosni menadžment je delatnost u razvoju i još nije dostigao

potreban nivo ujednačenog razvoja u svim strukturama.
Promene u organizacionim, sistemskim, pravnim i obrazovnim
aktivnostima bezbednosni menadžment dovode u situaciju
intenzivnih i stalnih promena.
„Taj proces se naziva osnovom nove teorije rukovođenja nazvane
„dinamičko angažovanje"
U tom smislu novi (izraženiji) problemi bezbednosnog
menadžmenta u obavljanju delatnosti mogu se svesti na :
- Nove okolnosti u kojima se proces rukovođenja odvija,
- Nova odgovornost koja podrazumeva njenu individualnost i
nemogućnost sakrivanja iza državnih subjekata bezbednosti,
- Internacionalizacija i globalizacija proizvodnje,
- Stalna reorganizacija,
- Novi standardi.
 BEZBEDNOSNA KULTURA KAO FAKTOR
BEZBEDNOSNOG MENADŽMENTA

Opšta je konstatacija da su privatni subjekti, korporacije i drugi

manji privatni sistemi danas ugroženiji nego ranije zbog dubokih
društvenih promena tokom poslednjih nekoliko godina, što se
naročito odnosi na države u tranziciji i na tzv. države „mlade
demokratije" ,
Tradicionalno shvatanje da je samo policija odgovorna za
bezbednost uveliko se napušta, što otvara polje jednoj novoj filozofiji
bezbednosti u kojoj bezbednosna kultura ima svoje mesto.
Iskustva a i neka istraživanja pokazuju da su se mnoga ugrožavanja
desila upravo zbog nepoštovanja principa i pravila bezbednosne
kulture, što su nosioci ugrožavanja vešto koristili da ostvare svoje
namere,
 Kao najčešće greške pojavljuju se:
- nedovoljna obrazovanost i obučenost bezbednosnog menadžmenta
i nespremnost da se to prizna
- neshvatanje suštine i značaja bezbednosne kulture kao novog
nezaobilaznog i sve značajnijeg faktora rukovođenja zaštitnim
sistemom
- mešanje privatnog i službenog u obavljanju poslova bezbednosti
- nedovoljno poznavanje međunarodnih normi i standarda, principa
tajnosti, sredstava rada i bezbedne komunikacije
- želja za samostalnim, a ne timskim radom i dr.
U biti bezbednosne kulture u korporacijskoj bezbednosti jeste:
- odgovornost (prema sebi, drugima, državi, imovini);
- svest (o potrebi, načinima i sredstvima zaštite);
- solidarnost i participacija
- želja za dizanjem glasa protiv neprofesionalnog rada,
- podsticaj
- inventivnost, smelost i rizik
- akcija
OSNOVI BEZBEDNOSNE KULTURE MENADŽERA BEZBEDNOSTI

S godinama provedenim u službi, bezbednosna kultura bi morala da

bude sve izgrađenija. Bezbednosna kultura menadžera bezbednosti
obuhvata:
- svest i znanja o zakonskim obavezama, pravima, ovlašćenjima,
- pisana i nepisana pravila ponašanja interne i eksterne
komunikacije,
- specifični etički kodeks,
- razvijen mehanizam za preventivno i represivno delovanje u
odnosu na pojave i nosioce ugrožavanja bezbednosti.
Osnovni uslov za uspešan rad bezbednosnog menadžmenta jeste
njegova stručnost.
Bezbednosna kultura radnika u službi privatne bezbednosti
pretežno se zasniva na njihovoj profesionalnosti.
Bezbednosna kultura pripadnika službi obezbeđenja
prvenstveno podrazumeva:

visoku profesionalnost, efektivnost i efikasnost u radu, uz stalno

insistiranje na poštovanju principa zakonitosti;
poznavanje metoda i sredstava koje koriste nosioci ugrožavanja
korporacija;
poznavanje adekvatnih mehanizama i procedura u sprečavanju i
suzbijanju pojava ugrožavanja;
permanentno obrazovanje iz oblasti bezbednosti, ekonomije, prava,
kompjuterske tehnike i sl.
prijem novih kandidata uz poštovanje zahteva bezbednosti;
efikasnu unutrašnju kontrolu rada službi i kooperativnost prilikom
vršenja spoljne kontrole;
poštovanje načela tajnosti
strogo pridržavanje i poštovanje internih pravila bezbedne
komunikacije i izveštavanja;
kontrolisanu fluktuaciju informacija iz službe prema okruženju;
razvijanje saradnje sa drugim subjektima sistema bezbednosti u
društvu;
izbegavanje političkih i ličnih uticaja u radu kao i stvaranje imuniteta
od uticaja formalnih i neformalnih centara moći;
strogo pridržavanje bezbednosnih procedura o kontinuiranom
obezbeđenju i kontroli pristupa objektima i bazama podataka i
materijalnotehničkim sredstvima i drugo.
staranje o ličnoj bezbednosti i bezbednosti dokumenata;
informisanost o aktuelnim i potencijalnim bezbednosnim problemima
u zemlji i inostranstvu;
izbegavanje „sukoba interesa"
pomoć drugim državnim organima u ostvarivanju funkcije
bezbednosti;