Odnos mišljenja i jezika

(govora)
Prof. dr Vesna Radoman

FASPER

03/23/23 1
 Definicije
MIŠLJENJE
je mentalna aktivnost pretežno simboličkog karaktera preko koje se
shvata realnost (spoljašnja i unutrašnja)
i u nju unosi poredak i red.

Tu spadaju mentalne operacije:

- apstrahovanje
- simbolizacija
- konceptualizacija
-generalizacija
-prosuđivanje
-zaključivanje
U mišljenje su takodje uključeni pamćenje i predstavljanje (dakle svi nivoi hijerarhije osim
opažaja i oseta)
JEZIK
Sistem simbola uređenih po određenim pravilima kojima se prenosi
značenje

03/23/23 2
Veoma diskutovana tema u
psihologiji mišljenja:
…
Da li je jezik (govor)
neophodan za mišljenje ili se
mišljenje može odvijati
nezavisno i neuslovljeno
jezikom (govorom) ?

Takođe se postavlja pitanje da li

je jezik moguć bez
mišljenja ?
Podeljena shvatanja
 Neki smatraju da je jezik (govor)
neophodan za mišljenje i da ga
određuje (Vorf,Sapir,Bruner,moskovska
škola: Ivan- Smolenski, Vigotski, Lurija)
 Neki autori pridaju mnogo manji značaj
jeziku ili dokazuju da se mišljenje može
odvijati bez učešća jezika (govora).
Introspekcionisti ( bespredstavna i
neverbalna miso), geštaltisti ,Pijaže
ZNAČAJ RAZUMEVANJA OVOG ODNOSA ZA
kognitivnu psihologiju osoba sa jezičkim porem.
...
 ..

Ako jezik jeste neophodan za

mišljenje to bi dalje značilo da
osobe sa jezičkim poremećajem
imaju teškoće sa mišljenjem i
poremećaje mišljenja
Dva ekstremna stanovišta
1.Mišljenje se u potpunosti svodi na jezik
(Džon Votson)

2. Mišljenje i jezik su potpuno nezavisni i

ne utiču jedan na drugi (Noam
Čomski)
 TREĆA MOGUĆNOST

 3.JEZIK I MIŠLJENJE SU odvojeni

ali utiču jedno na drugo

03/23/23 7
 1.Mišljenje se svodi na
pounutreni govor

 Bihejviorističko
shvatanje

 Glavni
predstavnik: John
Vatson

03/23/23 8
 Mišljenje se svodi na
govor
 Bihejviorista John Watson –misli su implicitne
govorne reakcije (subvokalni govor)
 Formula: govor, reč=misao

 Mišljenje je svedeno na motorne navike koje

se mogu opservirati i registrovati kroz pokrete

govornih organa (larings,jezik,usne)
 Motorička teorija svesti

misao je bezčujni , subvokalni govor

 Eksperimenti Thorson,Jacobson,Max

03/23/23 9
Votson:
 Mišljenje se svodi na pounutreni govor
čiji se rudimenti mogu registrovati kroz
minimalne pokrete govornih organa (P)
npr. neznatni pokreti laringsa koji se
odvijaju tokom procesa mišljenja ili
rešavanja nekog mentalnog problema
 Empirijska istraživanja
 Jacobson je eksperimentalno poredio
govor naglas i govor u sebi (iste reči ) i
našao da se električni napon javlja bar
u nekim govornim organima prilikom
govora u sebi (brojevi i druge reči)

 Jacobson 1932 instruisao je svoje S. da zamisle kako

savijaju desnu ruku u laktu i našao porast
elektropotencijala u ruci uprkos odsustva pokreta ruke

03/23/23 11
 Jacobson –ov zaključak
 On je utvrdio da govor naglas i govor
u sebi dovode do sličnih efekata tj.
povišenja električnog potencijala u
govornim organima
 Upotrebio je ovo kao dokaz o
svedenosti mišljenja na motoričke
govorne aktivnosti

03/23/23 12
 Thorson- empirijska istraž.
 Pokazala visoku elektroaktivnost govornih
organa (jezik i usne) na koje je prikačila
elektrode, a zatim ispitanicima zadavala
da rešavaju jednostavne, intelektualne
zadatke “u sebi”, bez govora i glasa
 Dobila je vrlo slične zapise o pokretima
govornih organa prilikom čujnog,glasnog
izgovaranja i rešavanja zadataka “u sebi”

03/23/23 13
  Uzorak od 19 gluvih ispitanika
Max 1937g. Istraživanje na koji su koristili znakovni jezik i
eksperimentalnoj grupi gluvih
---
kontrolna grupa čujućih koja
koristi oralni, verbalni jezik
 Zadati su im intelektualni
problemi slični onima u testovima
inteligencije
 Meren im je električni potencijal i
na rukama
i kontrolnoj grupi čujućih
 Rezultati: eksperimentalna grupa
gluvih pokazala je veći i češći
potencijal u rukama od kontrolne
grupe
---- ---- 14
 Max-ov zaključak
 Potvrdio je svoju hipotezu o visokoj
korelaciji između motorike prstiju i
mentalne aktivnosti
 Jezik kojim se neko služi (verbalni ili
znakovni) jeste suština njegove misli

03/23/23 15
 Kritika motoričke teorije svesti

 Kada se tokom mišljenja javi prateća

aktivnost pokreta govornih organa to ne
znači da se mišljenje može svoditi na njih
 Kritika: korelacija između govora i

mišljenja ne znači i njihovu istovetnost

Implikacije na logopedsku i surdo ravan:
poremećaj je istovremeno i jezički i
misaoni

03/23/23 16
 2. MIŠLJENJE I JEZIK SU
POVEZANI,zavise jedno od drugog

a) mišljenje prethodi jeziku i determiniše ga

b) jezik prethodi mišljenju i determiniše ga
c) jezik i mišljenje su u interakciji
Dosledno izvedeno na ravan jezičkih poremećaja to zna

2a. Ako se poremeti mišljenje dolazi do jezičkih poremećaja

2b. Ako se poremeti jezik dolazi do poremećaja mišljenja- mišljenje logopata i
slušno oštećenih je inferiorno
2c. Poremećaj jezika utiče na poremećaj mišljenja i obrnuto-mišljenje logopata
inferiorno

03/23/23 17
 Tri hipoteze o povezanosti
 a) Kognitivistička (ženevska škola)

 b) Sapir-Vorfova
Sapir:“nemoguće je misliti bez jezika”
Moskovska škola
 c) Interakciona (M. Shatz)

03/23/23 18
 a) Mišljenje prethodi jeziku i
determiniše ga
PIAGET J.
 Kognitivni razvoj i intelektualno sazrevanje su neophodna podloga
za razvoj govora i jezika
 Tokom prve dve god. života dete sebi predstavlja svet u senzorno-
motornim akcijama , dakle njegova misao je prelingvistička. Dete
opaža permanentnost objekta,imitira ranije viđene akcije,anticipira
buduću poziciju objekta,pre njegovog pokretanja.
 Nakon druge god.(interiorizacija akcije u misao) jezik počinje da
reprezentuje svet i da se povezuje sa interiorizacijom akcije i
njenim pretvaranjem u misao ali jezik nije jedini faktor
simbolizacije, postoji simbolička igra, odložena imitacija,mentalne
slike ,crtanje itd.
 Kada semiotička funkcija počinje da bude operativna onda se
odvaja misao od akcije. Tada jezik igra važnu ali ne presudnu
ulogu.
 Pijaže tvrdi da jezik nije izvor operacionog mišljenja (primer
gluvih )a izgleda i nije dovoljan za formalne operacije.
 Dete ne razume reč dok nije ovladalo pojmom koji stoji iza nje

03/23/23 19
 Sinclair de Zvart H.
 Zaključila je na osnovu svojih
eksperemenata sa konzervacijom kod
dece koja su verbalno trenirana da
nema ubedljivih dokaza o uticaju
verbalnog obučavanja na prelazak iz
faze nekonzervacije u fazu konzervacije
 Bruner dobio suprotne rezultate

03/23/23 20
 Posledice ovog shvatanja na
logopedsku i surdološku
ravan
 Mišljenje kod logopata i gluvih utiče na
njihov jezik tj. ako je njihovo mišljenje
neoštećeno ne bi trebalo da utiče na
njihov oštećen jezik.
 Oštećeni jezik logopata i gluvih nije u
ovom slučaju, povezan sa njihovim
mišljenjem već sa nekim drugim činiocima
 Međutim oštećeno mišljenje mentalno
obolelih utiče na njihov oštećen jezik

03/23/23 21
b) Jezik determiniše
mišljenje
 Edvard Sapir i Bendžamin li Vorf su
tipični predstavnici ovog shvatanja i
zato je hipoteza dobila po njima naziv

 Wittgenstein,Rusell, Bowerman, Bruner,

Brown
 Predstavnici shvatanja da jezik
određuje mišljenje
 B. L. Whorf – teorija lingvističkog determiniz.
Jezik kojim čovek govori određuje njegovo
opažanje i tumačenje sveta.
Jezik predisponira ljude da misle na određeni
način. Razlike u jezicima dovode do razlike u
mišljenju
Primeri: Hopi (ista reč za različite objekte),
Zuni indijanci (ista reč za narandžastu i žutu
boju),Acteci ( jedna reč za sneg,led i
hladnoću),
Eskimi (mnogo različitih reči za više vrsta snega)

03/23/23 23
Edvard Sapir:
 Jezik strukturira misao
 Nemoguće je misliti bez jezika
 “Jezička zona je jedini poznat put koji
vodi ka mišljenju”
 Reč i govor su neinstinktivna , stečena
sredstva koja su nastala delovanjem
kulture
 VITGENŠTAJN-filozof

 “Jezik je slika sveta , a granice jezika

su granice sveta”

03/23/23 25
 Jezik utiče na mišljenje:
 M.Bowerman (1982.): jezik može
uticati na razvoj pojmova. Na osnovu
jezičkih struktura savlađuju se
značenja
 Bruner: konzervacija bolja kod dece
koja su verbalizovala
 R. Brown: jezik predisponira da se misli
na odredjeni način.

03/23/23 26
Grinfildova i Bruner:
 Eksperiment na tri grupe od po 20
dece od 6-13g. Prva grupa iz Uolof
plemena koja govori samo svoj maternji
jezik u kome ne postoji posebna reč za
narandžastu i žutu boju, druga grupa su
Uolof deca koja osim maternjeg govore
i francuski i treća grupa su francuska
deca koja govore samo francuski jezik u
kome postoje posebne reči za ove boje
Predpostavka od koje
se pošlo:

 Pošto u prvoj grupi nemaju posebnu reč

za pomenute dve boje neće moći ni da
klasifikuju na osnovu tih boja
 U trećoj grupi gde u francuskom jeziku
postoje posebne reči za dve boje
uspešno će klasifikovati po boju
Zadaci klasifikovanja:

 Zadatak je npr. bio da se klasifikuju

banana,pomorandža i okrugli žuti sat
 Mogućnosti su bile klasifikacija po
boji,funkciji i obliku
 Pošto Uolofi nemaju posebnu reč za
dve boje neće moći ni da klasifikuju
uspešno po bojama
Rezultat eksperimenta:
 Ulof deca koja nisu znala francuski
uspešno su klasifikovala prema boji
 Ispostavilo se da je broj grešaka jednak
u svim grupama i da se on smanjuje sa
uzrastom
 Ovim eksperimentom je opovrgnuta
Sapir- Vorfova hipoteza
Kritika Sapir-Vorfove
hipoteze:
 Činjenica da u jeziku neke kulture ne
postoje određene reči , ne znači da
pripadnici te kulture ne opažaju i ne
uočavaju razlike među objektima koji se
označavaju pomoću iste reči.
 Pojedine reči mogu imati funkciju većeg
skretanja pažnje na određene aspekte
iskustva mada je način opažanja i
mišljenja pripadnika različitih kultura i
različitih jezika verovatno u osnovi isti
 Posledice stanovišta da jezik
determiniše mišljenje
 Logopedska ravan (Matić,Sovak)
govorni poremećaj nepovoljno utiče na
intelektualni razvoj
 Surdološka ravan govorni deficit gluvih
utiče na njihovo deficitno mišljenje
 Ovo bi dovelo do zaključka da deca sa
jezičkim poremećajima imaju deficitno
mišljenje

03/23/23 32
 c) Jezik i mišljenje su u
interakciji
Jezik utiče na mišljenje i mišljenje
paralelno utiče na jezik
Tokom upotrebe reči koje ne razume
dovoljno,dete savlađuje jezička pravila
koja podstiču razvoj mišljenja i mišljenje
podstiče razvoj jezika (Shatz M.)

03/23/23 33
 Merilin Šac (M.Shatz 1987)
 Jezički i kognitivni razvoj teku
paralelno ,utičući jedan na drugi interaktivno
 U toku razvoja jezika postoji organizacija i
reorganizacija tog sistema pod dejstvom
kognitivnog razvoja
 Upotreba reči (koje u početku nemaju
značenje) u okviru jezičkih pravila doprinosi
kognitivnom razvoju i njihovom kasnijem
razumevanju

03/23/23 34
 Interakcionističko shvatanje

Jezik i mišljenje međusobno utiču jedno

na drugo

Tipični predstavnici ovog shvatanja su:

Shatz, Bates , Snider itd.

03/23/23 35
 Reperkusije
 Dovoljan je smer uticaja poremećenog
jezika na poremećeno mišljenje da bi
doveo do stanovišta da osobe sa
jezičkim poremećajima imaju i
poremećaje na planu mišljenja.

03/23/23 36
 3. Jezik i mišljenje su
nezavisni
 Vircburška škola i
 Geštaltistička škola
 Smith-ov eksperiment (tubocurarinhlorid
 Eksperimenti sa majmunima (Keler)
 Mišljenje gluvih
 Slučaj Antoni (Curtiss&Yamada) i
“Chatter box” deca

03/23/23 37
 Smitov eksperiment
 Istraživač Smith je sebe izložio
delovanju smrtonosnog otrova kurare
koji je paralisao njegove govorne organe.
 Nakon intervencije koja je neutralisala
delovanje otrova on je izvestio da je
tokom dejstva otrova bio potpuno
svestan i sposoban da rešava
jednostavne probleme tj.da misli, uprkos
inhibiciji govornih organa

03/23/23 38
 Slučaj Antoni
Antoni je bio star 6,5 god. Kada mu je
zadata: - Lajter internacionalna skala
- Pijažeovi zadaci
konzervacije,klasifikacije i serijacije
- Bentonov test vizuelne percep.
- Knoksove kocke
- Baterija jezičkih testova
Rezultati na neverbalnim kognitivnim
testovima veoma niski, a na jezičkim visoki
03/23/23 39
 Furth Hans- surdopsiholog

 Adekvatno mišljenje i uspešno

rešavanje intelektualnih problema kod
gluvih dokazi su da jezik ,koji je kod njih
oštećen, ne utiče bitno na razvoj
njihovog mišljenja

03/23/23 40
 Logopedski slučajevi
 Lenebergov pacijent sa anartrijom
(1962;1964) kongenitalnog tipa bio je u
stanju da razume vrlo složene pojmove
i da izvrši različite komplikovane naloge
 Neki tipovi motorne Brokine afazije pri
kojoj razumevanje i mišljenje nisu
oštećeni, a jezičke funkcije jesu

03/23/23 41
 Slučaj gospodina Ballard-a
gluvonemog instruktora na nacionalnom koledžu u Vašingtonu

 “Ja mogu preneti svoje misli i osećanja roditeljima i

braći pomoću prirodnih znakova ili pantomimom i ja
mogu da razumem šta oni meni kažu istim putem. Naša
komunikacija se međutim odnosi na dnevne rutinske
aktivnosti vezane za kuću i teško da nadilaze krug mojih
sopstvenih opservacija.
Moj otac je imao običaj da me vodi sa sobom na
njegova poslovna putovanja u inostranstvo jer je to
smatrao kompenzacionom merom za moj gubitak sluha.
Činio je to češće sa mnom nego sa mojom braćom
objašnjavajući da oni mogu mnoge informacije dobiti
čulom sluha a da ja zavisim isključivo od vida kod
upoznavanja spoljašnjeg sveta.”

03/23/23 42
 Mr. Ballard- nastavak
 Tokom tih sjajnih putovanja, a 2-3 godine pre početka mog
školovanja tokom koga sam upoznao osnove pismenosti, ja
sam počeo da se pitam:”kako postaje svet”. Kada mi je ovo
pitanje palo na pamet počeo sam da razmišljam o njemu dugo
vremena. Moja radoznalost je bila probuđena:”kakvo je
poreklo ljudskog života u njegovom prvom pojavljivanju na
planeti zemlji, i o biljkama takođe, o razlogu postojanja
zemlje,sunca ,meseca,zvezda. Ne sećam se šta je to prvo bilo
što me je navelo na pitanje o poreklu stvari. Pre tog vremena
imao sam ideje o poreklu deteta od roditelja, o razmnožavanju
životinja i nastanku biljaka od semena( mislim da sam tada bio
star oko 5 godina ).Oko 9 godina sam imao kada sam sebi
počeo da postavljam pitanja o poreklu univerzuma. U 11-oj
godini sam smešten u instituciju gde sam počeo da se
obrazujem.

03/23/23 43
 Shvatanje Vilijama Džejmsa

 O mogučnosti mišljenja neverbalnim

putem

03/23/23 44
  Šema W.James-a
“Neka tačka A bude iskustvo od koga polaze
brojne individue koje razmišljaju, a tačka Z je
praktični zaključak , racionalno proizašao
iz njega. Jedna individua do tog zaključka
dolazi određenom linijom, druga drugačijom.
Jedna sledi tok engleskih predstava reči a
druga nemačkih verbalnih predstava. Kod
nekih prevladava vizuelna predstava kod
drugih taktilna.

03/23/23 45
 Iz Džejmsovog shvatanja
proizilazi:
 Da se pravilno rezonovanje tj. mišljenje
može obaviti i bez verbalnih sredstava
 Dakle i mišljenje onih koji imaju
verbalni deficit može se obavljati
pravilno i neverbalnim sredstvima

03/23/23 46
 Reperkusije shvatanja o
nezavisnosti jezika i mišljenja:

Logopedska ravan:

 Jezički poremećaj nije povezan sa

poremećajem mišljenja i obratno,
poremećaj mišljenja nije povezan sa
poremećajem jezika

03/23/23 47
Klasifikacija različitih
shvatanja po Dž. Grin:
1. Jezik je neophodan za proces
mišljenja i on determiniše način na koji
mislimo
2. Mišljenje prethodi jeziku i neophodno
je za razvoj jezika
3. Jezik i mišljenje imaju nezavisne
korene i razvijaju se u početku
paralelno da bi kasnije došlo do
interakcije (Vigotski)