Teodora Dinić III1

z
Rajner Marija
Rilke
z
Život i delo

 Bio je austrijski pesnik.

 Nakon 1884. godine roditelji su mu

živeli odvojeno i on se s majkom se
odselio u Beč. U prvom dečaštvu,
majka ga je odgajala i odevala kao
devojčicu, verovatno ne mogavši da
preboli gubitak rano umrle ćerke.
z

 Od 1886. godine, na očev zahtev, počeo je da pohađa nižu

vojnu realku u St. Peltenu. Te godine školovanja kasnije je
nazvao „početkom odvratnosti“.

 Njegova poezija predstavlja završetak evropske dekadencije i

početak poezije biti. Rilkeova lirika je morbidna i setna, puna
sumračnih i samrtničkih ugođaja.
z

 Široko je prepoznat kao jedan od lirski

najintenzivnijih pesnika na nemačkom
jeziku.

 Prevodio je s francuskog, engleskog i

italijanskog jezika.

 Od 1897. do 1899.godine živeo u

Minhenu i Berlinu; putovao je u Italiju i
Rusiju.
z

 Zatim je živeo u Vorpsvedeu blizu

Bremena. 1901.godine se oženio
vajarkom Klarom Vesthof, ali se taj
brak brzo raspao.

 Posle toga je duže živeo u Parizu,

putovao u Italiju, Dansku, Švedsku,
Severnu Afriku, Egipat i Španiju.
z

 Puno je putovao, posebno do Prvog svetskog rata. Dva puta se

sreo sa Tolstojem, prvi put u Moskvi 1899. i sledeće godine u
Jasnoj Poljani.

 Posle rata je uglavnom boravio u Švajcarskoj, gde se 1922.

nastanio u malom zamku Mizot u Valeu.

 Od 1911-1912. godine živeo je u zamku Devin blizu Trsta.

 Umro je u Valmontu, Švajcarska, 29. decembara 1926. godine

od leukemije.
z
Zanimljivosti

 Miroslav Mika Antić citira Rilkea o tome kako nastaje pesma .

 Citati iz novele “Zapisi Maltea Lauridsa Brigea “

 Stihovi nisu osećanja kako to ljudi misle, osećanja imamo dovoljno rano,
nego su iskustva.

 Da bi se napisao samo jedan stih čovek mora da vidi mnoge gradove, da

poznaje životinje, da oseti let ptica i da zna kakve pokrete čine cvetovi kad
se jutrom otvaraju.

 Mora da razmišlja o putevima koji vode kroz nepoznate krajeve, o

neočekivanim susretima, o odlascima za koje je već dugo znao da se
približavaju…
z
Ljubavna pesma

Kako da dušu sputam, da se tvoje

Ali ipak, sve što dodirne nas dvoje
ne takne? Kako mimo tebe njom
kao gudalo nas neko spaja, koje
da grlim druge stvari i daljine?
iz dveju struna jedan mami glas.
Ah, rado bih da sklonim je na koje
Na kom smo instrumentu? Ko nas
zaboravljeno mesto usred tmine, satka?

u neki strani, tuđi kutak, u kom I koji ovo svirač drži nas?

neće je tvoje njihati dubine. O, pesmo slatka.

z

 U ovoj pesmi Rilke peva o duši, svojoj duši i duši voljenog bica.
U pesmi on priča o jedinstvu sa svojom umetnošću.

 Osnovno osećanje u pesmi je ljubav, samo što se ona ne

iskazuje burno, preglasno I direktno već opisno i suzdržano.

 Večno povezani, pesnik i pesma se stapaju u jednu neraskidivu

celinu koju nepoznati instrument sjedinjuje,
z

HVALA NA PAŽNJI