DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Mere centralne tendencije

prof. dr Dragan Bogdanović
 Mere centralne tendencije
(srednje vrednosti)
• Sve vrednosti nekog numeričkog obeležja
ispitivane populacije ili uzorka možemo
zameniti jednom jedinom vrednošću koja ih
na pregledan i jasan način sve reprezentuje ili
odražava.
• Ona, takođe, omogućava poređenje sa
vrednostima tog obeležja kod drugih
populacija ili uzoraka.
 Aritmetička sredina – prosečna vrednost

• Najčešće korišćena mera centralne tendencije.

• Kada se izraz „srednja vrednost“ upotrebi bez

dodatnih objašnjenja, podrazumeva se da se tada
odnosi na aritmetičku sredinu.
 Aritmetička sredina – prosečna vrednost

• Izračunava se tako što se sve izmerene

vrednosti saberu, a zatim se taj zbir podeli
brojem sabranih pojedinačnih vrednosti:

X
 X
N
 Aritmetička sredina – prosečna vrednost

Tri najvažnije osobine:

• Na nju utiču sve pojedinačne vrednosti iz kojih se izračunava,
• Zbir odstupanja svih pojedinačnih vrednosti od aritmetičke
sredine jednak je nuli,
• Zbir kvadrata odstupanja pojedinačnih vrednosti od
aritmetičke sredine manji je od zbira kvadrata odstupanja
pojedinačnih vrednosti od bilo koje druge vrednosti.
 Aritmetička sredina – prosečna vrednost

• Aritmetička sredina je dobra mera centralne tendencije kada

se vrednosti obeležja simetrično i gusto raspoređuju oko nje.

• Ovo je slučaj kod većine fizioloških karakteristika zdravih ljudi,

kao što su: visina, težina, broj crvenih krvnih zrnaca, vitalni
kapacitet pluća i td.
 Aritmetička sredina – prosečna vrednost
• Primer: Izmeren je broj otkucaja srca u minuti kod 12 osoba posle 10
minuta provedenih u sedećem položaju (srčana frekvencija u miru):

Srčana frekvencija
X  X 
2
Ispitanik XX
X
1 60 60 - 68 = -8 -82 = 64
2 68 68 - 68 = 0 02 = 0
 Prosečna srčana frekvencija svih 12
3 63 63 - 68 = -5 -52 = 25 osoba u miru iznosila je 68 otkucaja u
4 65 65 - 68 = -3 -32 = 9 minuti.
5 70 70 - 68 = 2 22 = 4  Zbir odstupanja svih pojedinačnih
6 73 73 - 68 = 5 52 = 25 vrednosti od aritmetičke sredine bio je 0.
7 80 80 - 68 = 12 122 = 144
8 56 56 - 68 = -12 -122 = 144
 Zbir kvadrata odstupanja pojedinačnih
9 75 75 - 68 = 7 72 = 49 vrednosti od aritmetičke sredine iznosio
10 62 62 - 68 = -6 -62 = 36 je 564.
11 68 68 - 68 = 0 02 = 0
12 76 76 - 68 = 8 82 = 64
 X  68  X  X  0 (X  X ) 2
 564
N
 Aritmetička sredina za osnovnu distribuciju
frekvencija

• Kada su vrednosti obeležja prikazane u vidu osnovne

distribucije frekvencija izračunavanje aritmetičke sredine
se vrši primenom sledeće formule:

X
 X  f 
f
gde   X  f  predstavlja zbir proizvoda svake izmerene
vrednosti (X) i njene frekvencije (f),
a f predstavlja zbir svih učestalosti
 Aritmetička sredina za osnovnu distribuciju
frekvencija

• Primer: Određivan je broj članova domaćinstava koji žive

u 20 stanova jedne zgrade i dobijeni su sledeći podaci:
Broj članova domaćinstva Frekvencija
(X) (f)
1 2
2 3
3 4
4 6
5 4
6 1
 20
 Aritmetička sredina za osnovnu distribuciju
frekvencija

• Da bi izračunali prosečan broj članova po jednom

domaćinstvu u toj zgradi formiramo sledeću radnu
tabelu:
X f X×f
1 2 1×2=2
2 3 2×3=6
3 4 3×4=12
4 6 4×6=24
5 4 5×4=20
6 1 6×1=6
 20 70
 Aritmetička sredina za osnovnu distribuciju
frekvencija

• Sada imamo sve podatke potrebne za primenu

formule za izračunavanje aritmetičke sredine za
osnovnu distribuciju frekvencije:

X
  X  f  70
  3,5
f 20

• Prosečan broj članova po jednom domaćinstvu u

zgradi iznosi 3,5 članova.
Aritmetička sredina za distribuciju frekvencija sa
grupnim intervalima

• Kako ne raspolažemo vrednostima za svakog

pojedinačnog ispitanika, grupni intervali se zamenjuju
svojim aritmetičkim sredinama, a onda se primenjuje
formula slična onoj za izračunavanje aritmetičke
sredine za distribuciju frekvencija bez grupnih
intervala:

X
 Xi  f
f
gde je X i aritmetička sredina grupnog intervala
Aritmetička sredina za distribuciju frekvencija sa
grupnim intervalima

• Primer: Prikazana je raspodela frekvencija vremena svakodnevno

provedenog u putovanju od kuće do radnog mesta svih 25
zaposlenih u jednom preduzeću:
Vreme (minuta) Broj zaposlenih
X f
0 do 9 4  Koliko prosečno vremena
10 do 19 9 zaposleni u tom preduzeću
20 do 29 6 provedu u putu od kuće do
30 do 39 4 posla svakoga dana?
40 do 49 2
 25
Aritmetička sredina za distribuciju frekvencija sa
grupnim intervalima

• Potrebno je formirati sledeću radnu tabelu:

X Xi f Xi  f
0  9,99
0 do 9 X1  5 4 5×4=20
2
10  19,99
10 do 19 X2   15 9 15×9=135
2
20  29,99
20 do 29 X3   25 6 25×6=150
2
30  39,99
30 do 39 X4   35 4 35×4=140
2
40  49,99
40 do 49 X5   45 2 45×2=90
2
 25 535
Aritmetička sredina za distribuciju frekvencija sa
grupnim intervalima

• Ovako dobijene podatke unosimo u formulu:

X
  X  f  535
i
  21, 40
f 25

• Zaposleni u ovom preduzeću u proseku dnevno provedu u

putu od kuće do posla 21,40 minuta.
Kombinovana aritmetička sredina

• Ako znamo aritmetičke sredine i veličine uzoraka za dve ili

više serija podataka, možemo izračunati i kombinovanu
aritmetičku sredinu za sve serije.
• Ona se izračunava korišćenjem formule:

XK 
  X N
N
Kombinovana aritmetička sredina

• Primer: Ispitivan je prosečan dnevni unos kuhinjske soli

kod članova tri domaćinstva i dobijeni su sledeći rezultati:

Prosečan dnevni Broj članova

unos soli (g) domaćinstva
X N
1,0 5
1,5 4
2,0 4

• Koliko iznosi prosečan dnevni unos soli po jednom članu u

sva tri ispitivana domaćinstva?
Kombinovana aritmetička sredina
• Rešenje: Potrebno je formirati sledeću radnu tabelu:

X N X N
1,00 5 1,00×5=5,00
1,50 4 1,50×4=6,00
2,00 4 2,00×4=8,00
 13 19,00

• Odatle, primenom formule dobijamo:

XK 
 
X N 19 
  1, 46
 N 13
• Prosečan dnevni unos soli po jednom članu u sva tri ispitivana domaćinstva
iznosi 1,46 grama.
 Medijana

• Medijana je vrednost koja deli sređeni statistički niz na dva

jednaka dela tako da je 50% svih vrednosti niza manje, a
50% veće od nje.

• Medijana predstavlja bolju meru centralne tendencije od

aritmetičke sredine u slučajevima kada između vrednosti
jednog istog obeležja kod različitih ispitanika postoji velika
varijabilnost.
 Medijana

• Da bi odredili vrednost medijane neophodno je predhodno

definisati mesto centralnih članova u sređenom
statističkom nizu.

• Sređeni statistički niz se formira tako što se sve izmerene

vrednosti (članovi niza) poređaju od najniže do najviše.
Svaka vrednost dobija svoje tačno definisano mesto i
možemo joj dodeliti redni broj, odnosno rang.
 Medijana

• Primer: Posle traumatske rupture ligamenata, a pre započinjanja

terapije, meren je ugao pasivne fleksije kolenog zgloba (u stepenima - °)
do pojave intenzivnog bola kod 7 osoba. Podaci su sređeni po rastućem
redosledu:
Redni Vrednost
broj (X)
1 10
2 22
3 30
Mesto centralnog člana = 4 35 Medijana =
N 1 7 1 5 37 Vrednost centralnog člana =
 4
2 2 6 90 35
7 95

X 
 X  45, 6
N
 Medijana

• Kod niza sa parnim brojem članova medijana predstavlja aritmetičku

sredinu vrednosti dva centralna člana, a formule za određivanje
njihovih mesta, odnosno rednih brojeva u sređenom nizu glase:

N N 2
Mesto I centralnog člana  ; Mesto II centralnog člana 
2 2
• Nakon određivanja mesta dva centralna člana sređenog niza,
medijana se izračunava kao aritmetička sredina njihovih vrednosti, po
formuli:
vrednost I centralnog člana + vrednost II centralnog člana
Medijana =
2
 Medijana

• U primeru sa merenjem srčane frekvencije imali smo nesređeni

statistički niz od 12 članova vrednosti. Nakon sređivanja vrednosti po
rastućem redosledu, medijanu bi izračunali na sledeći način:
Redni broj Vrednost
vrednosti (X)
1 56
2 60
Mesto I centralnog 3 62
N 12 4 63
člana =  6
2 2 5 65
6 68 68  68
Medijana =  68
7 68 2
Mesto II centralnog 8 70
N  2 12  2 9 73
člana =  7
2 2 10 75
11 76
12 80
Medijana za osnovnu distribuciju frekvencija

• Prvo se odredi centralni član

• Na osnovu kumulativnih frekvencija se odredi grupa

ispitanika u kojoj se nalazi centralni član.

• Ta grupa predstavlja grupu medijane, a vrednost medijane

predstavlja vrednost obeležja u ovoj grupi ispitanika.
Medijana za osnovnu distribuciju frekvencija

• Primer: Ispit iz statistike je polagalo 35 studenata i

dobijene ocene su prikazane u vidu distribucije frekvencija.

Kumulativna
Ocena Frekvencija
frekvencija
(X) (f)
(fc)
5 9 9
Centralni član = 6 8 17
7 8 25 Grupa medijane
N  1 35  1
  18 8 6 31
2 2 9 3 34 Medijana = 7
10 1 35
Medijana za osnovnu distribuciju frekvencija

• Kada niz ima paran broj članova, a oba centralna člana pripadaju grupi
ispitanika sa istom vrednošću obeležja, tada ta grupa predstavlja
grupu medijane, a vrednost medijane je, kao i u slučaju sa neparnim
brojem članova niza, vrednost obeležja u ovoj grupi ispitanika.
• Međutim, centralni članovi niza sa parnim brojem članova mogu
pripadati i dvema grupama ispitanika. U tom slučaju imamo dve grupe
medijane. Tada je najispravnije vrednost medijane izračunati kao
kombinovanu aritmetičku sredinu svih vrednosti u ove dve grupe
ispitanika, a prema formuli:

X 1  f1  X 2  f 2
Med 
f1  f 2
Medijana za osnovnu distribuciju frekvencija

• Kada bi broj studenata iz predhodnog primera bio 34, sa

sličnom distribucijom ocena (uklonimo jednu sedmicu),
medijanu bi odredili na sledeći način:
Kumulativna
Ocena Frekvencija
frekvencija
(X) (f)
(fc)
I centralni član = 5 9 9
N 34 6 8 17 I Grupa medijane
  17 7 7 24 II Grupa medijane
2 2
II centralni član = 8 6 30
9 3 33
N  2 34  2
  18 10 1 34
2 2
Medijana za osnovnu distribuciju frekvencija

• Prvi centralni član je sedamnaesti i pripada grupi od 8

studenata koji su dobili ocenu 6, a drugi centralni član je
osamnaesti i pripada grupi od 7 studenata koji su dobili
ocenu 7.
• Vrednost medijane je aritmetička sredina ocena iz ove dve
grupe i iznosi:
X 1  f1  X 2  f 2 6  8  7  7
Med    6, 46
f1  f 2 67
Medijana za distribuciju frekvencija sa grupnim
intervalima

• I kada je distribucija frekvencija data u vidu grupnih intervala, prvo se

odredi centralni član, a zatim se na osnovu kumulativnih frekvencija
odredi grupa ispitanika u kojoj se nalazi centralni član, kao i medijalni
grupni interval. Vrednost medijane se izračunava prema formuli:
N
 fc
Med  D  2 i
f
gde je D vrednost donje granice grupnog intervala u kome je medijana,
N je broj ispitanika u uzorku,
fc je kumulativna frekvencija do intervala u kome je medijana,
f je frekvencija medijalnog intervala, a
i je širina medijalnog intervala
Medijana za distribuciju frekvencija sa grupnim
intervalima

• Primer: Izmerene su telesne mase 40 osoba i prikazane u vidu

distribucije frekvencija sa grupnim intervalima.
Kumulativna
Telesna masa Frekvencija  Mesto centralnog člana se
frekvencija
(X) (f) određuje po formuli:
(fc) N 40
70-74 16 16   20
75-79 10 26 2 2
80-84 6 32
 Prema tome, težina dvadesete
osobe predstavlja medijanu. Ta
85-89 4 36 osoba se nalazi u drugom grupnom
90-94 4 40 intervalu (kumulativni zbir 26), a
 40 medijalni interval je 75-79 kg
D=75 kg; N=40; fc=16; f=10; i=5 kg
N 40
 fc  16
Med  D  2  i  75  2  5  77 kg
f 10
 Mod

• Mod je ona vrednost obeležja koja se najčešće javlja u

statističkom nizu.
• U slučajevima kada je broj ispitanika mali, a pogotovu
kada su izmerene vrednosti kontinuirane (sa decimalama),
svaka od njih može da se javi samo jednom, tako da mod
nije moguće odrediti.
• Nasuprot tome, u nekim serijama podataka mogu se javiti
različite vrednosti čija je učestalost podjednako visoka i
tada govorimo o multimodalnim rasporedima vrednosti.
Niz sa dva moda nazivamo bimodalni, a sa tri trimodalni.
 Mod

• Ne postoje statistički testovi koji služe za poređenje

vrednosti modova dve ili više grupa ispitanika, tako da ovaj
parametar ne treba koristiti kao jedinu meru centralne
tendencije pri opisivanju podataka (bez aritmetičke
sredine ili medijane).
• Ipak, njegovo određivanje može pružiti korisne
informacije.
 Mod

• Primer: Želimo da ispitamo efikasnost programa vežbi za gubitak

prekomerne telesne težine. U programu je učestvovalo 10 osoba i
posle nedelju dana dobijeni su sledeći rezultati (u kilogramima):

Ispitanik Gubitak težine  Prosečan gubitak telesne težine je 2kg.

1 0  Medijana iznosi 1,5 kg.
2 1
3 1  Najveći broj ispitanika, njih četvoro, izgubilo je
4 1 po 1 kg što znači da je vrednost moda 1 kg.
5 1  Vrednosti aritmetičke sredine, medijane i moda
6 2
7 2 se u značajnoj meri međusobno razlikuju i zbog
8 3 toga bi u preciznom opisivanju efikasnosti ovog
9 4 programa vežbi bilo ispravno koristiti ih sve tri.
10 5
PITANJA I ODGOVORI
Zadatak

Date su ocene sa pismenog ispita iz statistike za 7 studenata:

5, 7, 6, 8, 7, 9, 10

Odrediti:
1) Medijanu
2) Aritmetičku sredinu
3) Mod
Rešenje

1) Medijana

Niz ima neparan broj članova.

Mesto centralnog člana = (N+1)/2 = (7+1)/2 = 8/2 = 4

Vrednosti poređamo od najmanje do najveće

5, 6, 7, 7, 8, 9, 10
Četvrti član sređenog niza je ocena 7.

Prema tome, vrednost medijane je 7

2) Aritmetička sredina

X 
 X

5  7  6  8  7  9  10 52
  7, 43
N 7 7
Aritmetička sredina iznosi 7,43

3) Mod
Ocena 7 se javlja dva puta i to je najčešća vrednost niza,
odnosno mod iznosi 7
Zadatak

Dat je broj ispita koje su 10 studenata prijavili za januarski ispitni rok:

2, 3, 4, 3, 5, 4, 3, 3, 4, 5

Odrediti:
1) Medijanu
2) Aritmetičku sredinu
3) Mod
Rešenje

1) Medijana

Niz ima paran broj članova.

Mesto I centralnog člana = N/2 = 10/2 = 5
Mesto II centralnog člana = (N+2)/2 = (10+2)/2 = 12/2 = 6
Vrednosti poređamo od najmanje do najveće
2, 3, 3, 3, 3, 4, 4, 4, 5, 5
Peti član niza ima vrednost 3, a šesti član ima vrednost 4
Vrednost medijane je jednaka aritmetičkoj sredini ove dve vrednosti, odnosno
Vrednost medijane je (3+4)/2 = 7/2 = 3,5
2) Aritmetička sredina

X 
 X

2  3  4  3  5  4  3  3  4  5 36
  3, 6
N 10 10

Aritmetička sredina iznosi 3,6

3) Mod
Vrednost 3 se javlja četiri puta i to je najčešća vrednost niza,
odnosno mod iznosi 3
Zadatak

Dat je broj knjiga koje je 11 učenika drugog razreda osnovne škole

jednog dana nosilo u školskim torbama:

Broj knjiga Frekvencija

(X) (f)
4 1
5 3
6 5
7 2
Σ 11
Dopuniti radnu tabelu i odrediti:
1) Medijanu
2) Aritmetičku sredinu
3) Mod
Rešenje

1) Medijana
Niz ima neparan broj članova
Mesto centralnog člana = (N+1)/2 = (11+1)/2 = 12/2 = 6

Broj knjiga Frekvencija Kumulativna

(X) (f) frekvencija
4 1 1
5 3 4
6 5 9
Prema distribuciji kumulativnih frekvencija ovaj član pripada grupi od 5 studenata
koji su nosili7po 6 knjiga. 2 11
Σ
Prema tome, vrednost medijane11je 6
2) Aritmetička sredina

U tabeli formiramo kolonu Xf i saberemo sve proizvode. Na taj način izračunavamo
ukupan broj knjiga koji su svi učenici nosili u torbama.

Broj knjiga Frekvencija Kumulativna

Xf
(X) (f) frekvencija
4 1 1 41=4
5 3 4 53=15
Sada primenjujemo6formulu 5 9 65=30
Aritmetička sredina7je 5,7 2 11 72=14
Σ 11 63

Prema tome, mod iznosi 6 X 

 X  f
3) 6 knjiga u torbi nosilo je 5 učenika i to je najveća frekvencija. 

63
 5, 7
f 11
Zadatak
20 studenata je anketirano koliko šoljica kafe dnevno popiju i dobijeni su sledeći
odgovori:

Broj šoljica kafe Frekvencija

(X) (f)
0 4
1 6
Dopuniti radnu 2tabelu i odrediti: 5
3 3
1) Medijanu
4 2
2) Aritmetičku sredinu 20
Σ
3) Mod
Rešenje

1) Medijana
Niz ima paran broj članova
Mesto I centralnog člana = N/2 = 20/2 = 10
Mesto II centralnog člana = (N+2)/2 = 22/2 = 11

Broj šoljica kafe Frekvencija Kumulativna

(X) (f) frekvencija
0 4 4
1 6 10
2 5 15
3
Prema distribuciji kumulativnih 3
frekvencija deseti član18pripada grupi od 6 studenata koji piju
po 1 šoljicu, dok4jedanaesti član pripada
2 grupi od 520studenata koji piju po 2 šoljice kafe
dnevno. Vrednost medijane bi izračunali kao kombinovanu aritmetičku sredinu za ove
dve grupe: Σ 20

X 1  f1  X 2  f 2 1 6  2  5 16
Med     1, 45
f1  f 2 65 11
2) Aritmetička sredina

U tabeli formiramo kolonu Xf i saberemo sve proizvode. Na taj način izračunavamo
ukupan broj šoljica kafe koji svi studenti piju dnevno

Broj šoljica kafe Frekvencija Kumulativna

Xf
(X) (f) frekvencija
0 4 4 0
1 6 10 6
2
Sada primenjujemo formulu 5 15 10
3 3 18 9
Aritmetička sredina je 1,65
4 2 20 8
Σ 20 33

Prema tome, mod iznosi 1 X 


3) 1 šoljicu kafe je dnevno pilo 6 studenata i to je najveća
 Xfrekvencija.
 f  33
  1, 65
f 20